procitao sam negde malopre i da je azmafon moguca varijanta za zvucnu izlociju ali ne znam koja mu je cena u poredjenju sa ovim stirodurom??
hvala
kosuljica
Sredinom marta 2011 cena Azmafon-a od 2 cm u proizvođačevom stovarištu u Kragujevcu, znači u maloprodaji oko 290.00 RSD po kvadratnom metru. Pošto me mrzelo da vozim do KG platio sam trgovcu iz Kraljeva franko moja kuća 333.00 RSD po kvadratu. Azmafon sam položio preko tvrdog stiropora od 4 cm, preko Azmafona samn postavio stiropor T-650 od 4 cm /navodno je to stiropor protiv udarne buke-po proizvođačkim podacima/ pa onda stavljam PE foliju i ide plivajući betonski sloj debljine cca. 5 cm i onda /konačno/ parket. Beton planiram da ojačam šulc pletivom 2 mm / 50x50 mm i dodatno polipropilenskim vlaknima.
Imam dosta mesta po visini pa sam morao da toliko popunjavam inače je uobičajeno upola manje termo i zvučne izolacije u međuspratnoj konstrukciji.
pa ti se nisi zastitio od buke samo.....tebi ni radijacija ne moze nista jbt
Ma pusti što je sigurno, sigurno vidiš šta se dešava u Japanu, kad počnu kiše da raznose plutonijum...... :roll
....a to ce biti uskoro......onda svi kod astrea da bezimo 
:hh
И ја имам проблем са кошуљицом; почео сам са погрешног краја просторије (5х4,5м) из нише величине 2х1,3м... ту нисам користио вагрес црево већ либелу и излио сам кошуљицу дебљине 4цм. Међутим, сада сам изашао из нише и доживео непријатно изненађење: када сам измерио вагрес, установио сам да разлику од 2,5 цм између левог и десног зида просторије, док је кошуљица у ниши "изашла" на 3цм.
Проблем је следећи: На страни просторије где имам 2,5цм "форе" налазе се врата од једне собе и ту не могу лити дебљу кошуљицу јер се врата неће моћи затворити. Ако оставим дебљину 2,5цм, на супротном зиду висина је Оцм од вагреса... Питање: Да ли је 2,5цм довољна дебљина кошуљице (неће се распасти испод плочица!?) и може ли се од половине просторије лепком извлачити хоризонтала до "нуле"?
Извињавам се ако је компликовано за разумети, али не умем боље...
Хвала.
Može se lepkom uraditi nivelacija, ali postoji opasnost da prilikom sušenja lepak "povuče" pa da pločice ne budu u istoj ravni, iako su prilikom postavljanja bile.
Радим сам купатило па комплетно га реновирам.
Имам питање око нивелације сливника и кошулицу. Колико сантима треба да оставим простор измеџу сливника и кошулицу за плочице?
Koji slivnik je u pitanju ?
Na otvorenoj terasi na kojoj je dugo bio kondor je postavljeno 4cm stirodura i preko kosuljica sa padom kao na slikama.
Planiram da postavim okapnicu i uradim hidroizolaciju odgovarajucim premazom pre postavljana plocica.
Medjutim, posto je prethodno vec bila postavljena ograda, majstori nisu mogli da obrade ivice kosuljice i da je poravnaju sa betonskom plocom ispod tako da je taj deo kosuljice ostao kao na slikama. Povrsina tog dela se malo osipa.
Sa cim je najbolje da se popuni i izravna prostor do ivica kako bi se lepo vezao za postojecu kosuljicu i betonsku plocu i da onda mogu da postavim okapnicu na ivicu kosuljice?
Sajt nece da prihvati upload jpg slike od 100KB tako da cu postaviti slike naknadno.
Иако нема фотографије, мислим да се та поправка, најједноставније може урадити лепком за плочице.
Na samim krajevima debljina bi bila 7-8 cm jer je kosuljica podignuta zbog 4cm stirodura ispod pa nisam siguran da lepak za keramiku moze toliko da pokrije.
Da li da napravim cementni malter i da ga ojacam nekim aditivom tipa Sika Latex kako bi bilo bolje prianjanje za ostatak kosuljice.
Pretpostavljam da komade kondora koji vire ispod kosuljice treba iseci.
Поштовање радни народе!
Треба да радим кошуљицу, па сам хтио да у мјешавину бетона ставим метална влакна за ојачавање.
Да ли је неко то користио и каква су искуства? Гдје у Београду има то да се купи?
Преко кошуљице ће да се постављају плочице, па ме занима да ли ће за уградњу да смета то што ће
влакна да штрче из бетона? За заглађивање површине кошуљице неће се користити хеликоптер тако да
очекујем да ће да буде много влакана која ће да вире. Радио сам плочице преко пластичних влакана,
али очекујем да су ова метална јача па се питам да ли ће да сметају?
Joja,
https://uradi-sam.rs/praskasti-materijali/fiber-vlakna-za-malter-i--beto... , valjda imaš u BG.
Ako budeš imamo običan beton ( mokar ) i ne gusti , če ti se dizati mnogo vlakna. Nde treba ti kovinska vlakna; ona imaju nalogu, da spreče da beton pokne zbog izgube vode. U svakom primjeru trebaš njegu betona.
Koliko imam izkustava iz prve ruke, lakše je sa PP ili PE vlaknama raditi; kovinske nečeš moči lepo pobrusiti i ako pređeš sa rukom/dlanom preko češ se porezati!!
- http://www.tornado.rs/pp-vlakna/
Фала на одговору. Oдустао сам од металних, купићу полипропиленска.
Поздрав мајстори!
Шта је валидан извор информација о грађевини и ђе то човјек може да нађе? С обзиром на све дискусије овде на форуму и разне
опречне информације занима ме на који начин ви долазите до правог знања. Да ли су то усмена предања мајстора за 50 година искуства, лична искуства или шта већ. Ево на примјер занима ме комплетно знање о изради цементне кошуљице и видим да је до тога веома тешко доћи. Прочитао сам масу информација на сајту и спомиње се више пута "права технологија израде цементне кошуљице". Шта би то било? Гдје је то записано? Ко је од вас ко је убијеђен да зна ту технологију у ствари то негдје и прочитао и научио? За мене би лично највећи ауторитет имало предавање неког професора са квалитетног грађевинског факултета (нпр. Универзитета у Београду). Наравно, нису они једини, има и мајстора који то знају до ситних детаља, само кад год то човјек чује од мајстора, увијек постоји шанса да нешто није тачно.
Pa drug moj, danas je kao sto rece postalo jako tesko doci do informacija, pravih informacija, jer smo zatrpani morem informacija, i nije vise problem naci informaciju, vec odabrati u buckurisu ono sto je pravo.
Po mom iskustvu, u "primitivnoj" gradjevini, nema tu puno nauke, pravili su i nepismeni ljudi kuce na spratove, koje i danas postoje i odolijevaju zubu vremena. Danas je tehnologija mnogo olaksala posao i samo je treba koristiti, ali na zalost, uz tehnologiju ide i propratna stvar, ubise nas od ubjedjivanja kako je nesto sto je decenijama bilo prosto, odjednom postalo komplikovano. Tako je i sa kosuljicama, i zidanjem i betoniranjem, razvodjenjem vode i struje i svim ostalim sferama.
Po meni, za svaki posao, najbolje ucenje je da vidis kako se to radi u praksi. Profesor zna to teoretski, ali sumnjam da je neki od vecine profesora zamijesao mjesalicu betona, izlio plocu, kopao temelje, radio hidroizolaciju, postavljao pulceve, zidao i slicno. I kako da ti neko objasni koja je gustina smejse za ravnajuci sloj, glet mase, lijepka, ako ne vidis u praksi kakav je taj polusuvi beton. I nema tu puno nauke, ni neke sad prave istine i nestine, zamijesa se pijesak i cement, razvuce, malo sabije , poravna i zagladi. Ako je vruce par dana se zaliva vodenom izmaglicom i sva nauka je tu. Sad, da li ce covjek koji prvi put proba tako nesto da to izvede, perfektno, pa nece sigurno, ali uz par pokusaja zacas se izvjezba. Malterisanje je zez koji trazi dosta osjecaja za ravno, i radi se i iznad glave, pa ruke otpadaju, ali ravnajuci sloj ako ne znas kako poravnati, pa stavis dvije letve pa po njima najprostije.
Ja sam sa vise inzinjera u zestokom ratu, ali nekako se ispostavi da sam, bicu toliko prepotentan da kazem, skoro uvijek u pravu kad se sporeckamo oko necega. Zasto, pa zato sto ti ljudi ne rade u praksi ono sto znaju, a ja vecinu stvari koje oni znaju ne znam, ali imam osjecaj kako to u praksi izgleda, jer se time bavim.
Znate kako su me blijedo gledali neki, kad ih pitam recimo, zasto su otvorili pandorinu kutiju i napravili sebi deceniju problema, krkajuci preteski oklop na artiljerisjko orudje koje gadja sa preko 20km iz dubine teritorije....svi me blijedo gledaju,ko krava mrtvo tele, ali odgovora nigdje. Ali zato izgibose da rijese probleme i ogibljenja i pucanja sasija i svasta nesto, jer je magare pretovareno.
Sad napravili nauku oko toga, sa tehnologijom ovom te onom, isto ko i u vojsci, 4 korekcije daljine gadjanja postoje, e sad da li pomjeras zadnji ili prednji nisan, nisansku tacku ili mijenjas daljinu, u svakom slucaju radis potpuno isti posao, samo se razlikuje naziv, ali eto fino zvuci da od jednog posla napravis 4 naziva.
Istina je uvek tamo negde ...
Zato i imamo bar 90 % koji samo stoje , promašeni i projektno i tehnički i zanatski al stoje . Geneza svog sr..nja koje nam se zadesilo nije od juče , počelo je sa ubijanjem zdrave logike , dobrih tehničara , dobrih majstora , a kulminiralo sa "bolonjom" . No da se vratimo na temu o kojoj se govori ovde . Košuljica je vrlo prosta stvar ako se preskoče neke stvari prva stvar koja se treba preskočitii je brkanje masenog i zapreminskog odnosa , dakle 1:3 je prva najveća greška kod izrade košuljica . Ja se ne bavim proesionalno košuljicama , uradim tu i tamo (kad moram ) maksimalno do 25 m2 i ono što je meni bitno da se ista ne otire , ne raspada i ne kruni . Ravnoća se lako postiže postavkom recimo poc. vodjica za malterisanje , vlakna uvek koristim , a armaturu odizem plasitčnim distancerima . Gustina samog materijala je varijabilna , i ja licno za manje prostore uvek radim sa nešto vlaznijim materijalom , veće prosotre sa nešto suvljim . To nešto suvlji materijal odredim tako što zamešanu smesu blagim stiskom šakama formiram u kompaktnu kuglu . Gazenje tj nabijanje je jako bitno kad se radi suvljim materijalom . Odnos za rucno mesanje je blizi 1:2 nego 1:3 . Naravno nega je jako bitna , kao i vremenski uslovi . Košuljice koje se rade napolju na +35 su već ozbiljan zahvat , ne toliko sam posao već ono što sledi posle a to je prekrivanje , kvašenje kako i brzina rada . Ja kad god nsiam bio siguran u nešto što sam čuo ili video , uradio sam neku vrstu ogleda . Mešao materijale , radio i proveravao pa se uverim za par dana dal je jo tako ili nije . Upotreba aditiva za kosuljice zahteva neku vrstu veštine i iskustva , a sad se masovno trpaju u iste .Pogotovo se to odnosi na kosuljice za podna grejanja . Upotreba aditiva dovodi do toga da materijal postaje laksi za manipulaciju i obradu ali se teško postiže zeljeni stepen i lakoća završne obrade . Aditiviran materijal je zvakast ili "pudingast " ne moze se perdašiti ... A kako se kosuljice uglavnom rade u "polusuvom " stanju to je veliki minus . Dok je recimo kod običnog betoniranja upotreba aditivia veliki plus , počevši od lakoće obrade , smanjena v/c faktora , ali se betoni rade u dosta tečnijoj konzistenciji od košuljica . Pa do skroz tečnog stanja za komplikovane pozicije ili ako je "antalager " ekipa na mešalici popila koju više ... Inače sam o košuljicama gotovo sve naučio iz "kontra iskustva " tj razbijajući iste . Pa je milina lupati mašinske kosuljice novijeg datuma 
Хвала на обимним одговорима . Много сте се потрудили, а ја сам све
пажљиво прочитао и примио к знању.
Док сам тумарао по форуму стекао сам став да нипошто не смије
испод кошуљице да се ставља стиропор, већ стиродур. Али ме
убјеђују неки људи да постоји и тврдо пресовани стиропор и да се он
користи за кошуљице. Да ли је ово тачно?
Problem kod stiropora je samo to sto on vremenom "isparava" i smanjuje mu se gustina, a samim tim i pritisna cvrstoca, pa se kao ne preporucuje, odnosno navodi se stirodur kao bolje rjesenje.
Ali i to zavisi od same gustine i cvrstoce stiropora, tj od njegove gramaze. E sad, to se desava kad se izlaze visim temparaturama i treba jako mnogo vremena da stiropor koji nije izlozen suncu i slicno da izgubi svoja svojstva, dok recimo skoro svi cepovi za postavljanje podnog grijanja rade se upravo od stiropora. Samo naravno ne treba uzimati stiropor za fasadu pa stavljati na pod, logicno.
Sad, mi dobijamo informacije od prodavaca i ljudi koji rade sa time, a sasvim je logicno da ce svako da preporucuje skuplje rjesenje kao bolje.
I jedno i drugo moze, naravno o stiropoima vece gustine govorimo, ali ono sto vele stirodur je trajniji, sto i jeste realno, e sad, da li vrijedi investicije, to sad ostaje na onima koji biraju. Ne dobija se nista znacajno bolje, vec recimo za 20-30 godina moze teoretski da se desi da stiropor ulegne negdje ispod tezih dijelova namjestaja ili zona gdje se dosta prolazi, ali to je vise teoretska mogucnost.
Kod stiropora bi najveći problem bio otvorena struktura i mogućnost da upija vlagu . Što reče BOSSKE stiropor većih gustina je povoljniji izbor . Da tačno je da psotoje "tvrdji stiropori " i mogu se koristiti za ispod kosuljice . Ono što je najbitnije kod uptrebe stirodura/stiropora je da on prilikom postavljaja na betonsku ploču lezi na istoj što većom površinom . Jer često se dešava da pojedine table ne leze kako treba , pa onda košuljica na tim mestima gotovo uvek puca .
tenzor wrote:
https://photos.app.goo.gl/XgRqQ5GWyDtEDaxD8 svaka ploča vodi svoju politikuJer često se dešava da pojedine table ne leze kako treba,...
tenzor wrote:
https://photos.app.goo.gl/FYP4yFi9ZP34qw2d8 ispadne tanko, pa pukne, pa je okrpe, a ona opet pukne...
, pa onda košuljica na tim mestima gotovo uvek puca.
Pa mrzi ljiude da odrade pripremu kako valja, hebga sto bi rekli, u svakom poslu se moze naci fuseraj od kog glava boli, ali majstorima je najbitnije da sto prije zavrse pa svi fusheri se pozivaju na to da ce onaj sledeci da ispravi greske. Ko ce se akati i stemati izbocine na ploci, sve ce to kosuljica da pokrije, pa ovaj za kosuljicu kaze, ma ionako ide keramika, ona ce to da uveze, pa onda kad sve ispuca, eto belaja.
Ako je vec ploca toliko neravna da se ne mogu tako lako ostemati vrhovi, bolje da su sipali dunavac pijesak i rasirili ispod stiropora da se to fino poravna i onda nema da mrdne. ali ljudi postavljaju cijevi od ograde i betoniraju stope pa iskrive po 5cm cijevi i kazu, ma sve je to super.
mozes opusteno da stavis stiropor ili stiroduz 2 cm , cena za presovani stiropor je oko 120 din po kvadratu a stirodur je oko 220 din
sto se materijala tice zavisi koja debljina kosuljice ide
u proseku je od 3 do 5 cm , pa racunaj sam koliko ti peska treba a obicno ide 3 lopate peska i jedna cementa