Trazio sam na forumu neko uputstvo za lepljenje keramickih plocica ali nisam bas nasao. Ja sam poceo sinoc da lepim u kupatilu, ali sam naisao na gomilu neodgovorenih pitanja.
1.Gde lepiti pre? Zid ili pod?
2.Koja treba da bude gustina lepka?
3.Kojom gletaricom naneti lepak?
4.Lepak se nanosi na zid ili na plocice?
5.Ako na zid, onda na koju povrsinu?
6.Kako kako se osigurati da plocice idu ravno ako je zid malterisan i ima neravnina do 7-8mm? Nekom letvom?
7.Krstici ostaju u fugnama ili se vade?
8.Gde staviti secene plocice, do poda ili do plafona?
9.Kako iseci iz ploce pravougaonik, recimo 1/4 ploce?
Pitanja su verovatno smesna, ali niko se nije naucen rodio...
Postavicu sliku sta sam dosad uradio, i odgovore na svoja pitanja koja su verovatno puni gresaka.
1.Na zid, zato sto za pod treba da smislim kako cu pad da napravim, i kako tus kadu za ozidam.
2.Ja sam napravio nesto kao kisela pavlaka
3. Probao sam sa zubima od 3 ili 4 mm (nisma bas siguran, oznaka se oljustila) i sa 6mm. Sa 6mm mi je lakse raditi.
4-5 Ja sam naneo na zid, na oko pola m2 odjednom.
6 To nisam skontao, kod umivaonika sam napravio ulubljenje od oko 2-3mm, ne verujem da ce se videti, ali bih voleo da to izbegnem ubuduce
7. Nisam dosao do odgovora, ali vecina osoba koje sam pitao odgovorio sa "vadi"
8. Verovatno je lepse do poda, manje se vidi valjda
9. Ja sam izbusio dve rupe kao za dozne za uticnice i ostatak sam cupkao sa armirac klestima...nisam imao bolju ideju...
Za printanje
)Prilikom razmeravanja, uzeti osu simetriju zida i obeleziti vertikalnom linijom 40-tak cm od poda, ( ne treba vishe jer ce sama keramika kasnije biti vodjica) i pogledati da li treba da se krene sa plochicom levo i desno od linije ili da se plochica obelezi na sredini (npr. ako je plochica 25 cm. ti na 12,5 na plochici obelezish crtu ) i poklopish linije... Kako cesh znati kako da krenesh je prosto, ako krenesh levo i desno od linije, a u uglu zida dobijesh parche manje od 1/3 plochice onda krenesh drugim principom i obrnuto... Ukoliko dolaze sve cele to je najidealnije! 
To je princip simetrije i tako nikad necesh pogreshiti!
Uvod:
Pre zapocinjanja posla bi trebalo utvrditi dimenzije površine koju želite da oblepite pločicama. Nakon toga možete početi sa izradom detaljnog plana kojim ćete odrediti položaj i broj pločica koje treba da kupite. Kod pločica važi pravilo izračunata površina plus 10% zbog raznoraznih eventualnosti(uklapanje,polomljena itd).
Važno je znati da su same pločice teške, te je neophodno da povrsina bude dovoljno čvrsta da bi mogla da ponese takvo opterećenje. Osim što mora da bude nosiva, površina za lepljenje mora da bude ravna, suva i čista. Ne bi trebalo zanemariti ni detalje kao što su mrlje od ulja, raznoraznih masnoća ili proizvoda za održavanje. Sve navedene materije mogle bi smetati vezivanju pločica.
Bilo bi dobro pre polaganja keramičkih pločica podlogu impregnirati impregnacijskom emulzijom, dubinskom emulzijom. Premazivanje se vrši valjkom ili četkom. Impregnacija je potrebna jer se pri tome koristi manje lepka i keramičke pločice se bolje “hvataju”. Ukoliko je podloga od nekog upijajućeg materijala(npr. iverica, drvo ili gips) trebalo bi naneti sloj fiksativa. Takav sloj bi trebalo da se suši neka 3 do 4 sata.
Ukoliko je pak reč o površini koja je sjajna i glatka, trebalo bi je oprati jakim sredstvom za pranje, a zatim temeljno uglačati. Ovakav postupak je neophodan da bi podloga izgubila sjaj. Kod podloga koje su ispucale i gule se, trebalo bi oguliti čitavu površinu. Nakon toga bi trebalo obraditi i dovesti je u stanje prihvatljivo za lepljenje. Obrada se čak može obaviti i lepkom za lepljenje keramičkih pločica, ali bi ona morala biti umešana da bude elastičnija. Takvu smesu bi trebalo naneti keramičarskom mistrijom po celoj površini i ostaviti da se suši 2 do 3 sata.
Postoji mogućnost lepljenja pločica i na podlogu od starih pločica. U tom slučaju bi trebalo popraviti oštećene stare pločice, što opet može biti ekonomičnije od razbijanja čitave površine. Vezivna svojstva današnjih maltera omogućavaju nam ovakvo lepljenje, ali je ipak neophodno da površina bude sasvim ravna. Poželjno je površinu obraditi nekim abrazivnim sredstvom koje obezbeđuje bolje vezivanje maltera.
Ukratko, pokazatelji koji bi Vam mogli pomoći pri izboru lepka za popločavanje su sama podloga, lokacija i pločice. Zapitajte se da li je podloga stara ili nova, u kakvom je stanju i od kojeg je materijala. Unapred razmislite koliko su pločice izložene vlagi i ostalim uticajima. Proverite da li su pločice koje postavljate porozne, kojeg su formata i od kakvog su materijala. Ne zaboravite ni eventualna termička opterećenja - neke vrste zidnog grejanja i slično. Kada sve to promislite ostaje Vam da izaberete između malterskog lepka (smesa sive boje, odgovara većini podloga), cementnog lepka (smesa bele boje, masna i odgovara gipsanim podlogama) ili adheziva (gusti, beličaste boje, uglavnom za unutrašnje popločavanje na podlogama koje ne upijaju vodu – drvo, iverica, čak i gips).