Pozdrav svima!
Treba da pocnem adaptaciju stare kuce od naboja,nije u losem stanju
sobzirom na godine,te me interesuje dali da radim sa stiroporom 5cm
ili recimo 3cm u pitanju su spoljni zidovi?
Kako ploce stiropora pricvrstiti uz zid?
Unutrasnjost bi radio stirodurom 2cm,dali isti moze i na plafon i kako ga ucvrstiti?
Dali je bolje i brze plafone odraditi u gipsu,visina plafona je 220cm.
Imao bih jos pitanja ali nevalja preterivati iz prve.
kuca od naboja adaptacija
- Login or register to post comments
- 13917 prikaza
Za printanje
Nisam mislio stiropor kao izolaciju vec da bih izravnao zidove,plasim se da nanos maltera negde tanje negde deblje vremenom ne ispuca i opadne,dali je to dugotrajno resenje?
Staje brze,bolje i naravo jeftinije?
Na plafon gk,ok,za koliko ce plafon biti nizi?
I ja imam slicne muke...
http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/t=1588/postdays=0/postord...
Ja sam planirao samo plafon da sredim sa gipsanim plocama i na kraju sam i zidove ravnao sa njima posto sam imao i do 13cm odstupanja na 2,7m visine.
U predsoblju sam spustao plafon oko 6 cm (od 5-8 cm zbog neravnina) sto ti je neki minimum u ssm varijanti ako radis sa metalnim profilima, a ako radis sa letvama i staflama moras ici jos nize. U svakom slucaju, mnogo je jednostavnije i brze raditi sa metalnom podkonstrukcijom, i ako kupis "domace" onda ni cena nije puno veca a razlika se isplati. Ja sam dve prostorije radio sa drvenom podkonstrukcijom zato sto sam pola potrebnog materijala platio a pola dobio.
Sto se spoljnih zidova tice, verovatno cu ih i ja obloziti stiroporom da bi bili ravni, ali nisam jos razmisljao jer imam dotle posla preko glave.
zahvaljujem na odgovorima.
scrumiera covece pa ti si ono odradio EXTRA,kad ce biti nastavak radova?
Mislim da cu ja raditi plafone metalnim profilima,pretpostavljam da je za pocetnika ipak lakse i jednostavnije.
Odakle se meri(uzima)vagres?
Pozdrav svima!
Uskoro bi počeo adptaciju gore pomenutog objekta,koji se nalazi u
okolini Bg.
Ako neko ima majstora koji se razume u ovakve objekte,da je zainteresovan za izvođenje radova,molio bi da mi se javi na PP.
Hvala Bane!
Kuća se nalazi na oko 40km.od bgd.između ralje i sopota.
Od radova bi za sada radio spoljne zidove,neznam tačnu kv.odoka 60kv.dali stiroporom ili
mrežom pa malter,naravno u dogovoru sa majstorom,šta je bolje i trajnije rešenje?
Nešto kasnije bi radio i unutrašnjost (tek dolazi lepo vreme)
Koji je odnos cene radova stiropor ili mreža_ malter po kv.
Koji je odnos cene materijala stiropor ili mreža_ malter po kv.
zdravo drustvo
ja zivim u nabijaci i u njoj je moja porodica vec punih 100 godina, nema nista prijatnije za stanovanje, zimi topla leti hladna sa zidovima od 60cm.
ja sam je skoro celu sam renovirao.
pretresao sam krov promenio letve, crepove i grede gde je trebalo, "kara" tavan od zemlje nisam dirao. Iznutra stavio gips ploce na zid i plafon, iz prva nisam hteo jer ne volim kako gips zveci ali svaka druga varijanta zica, malter, lepak.... bi posle nekog vremena ispucala i cao to ni nasta ne lici vise.
spolja eeee to je vec malo pitanje i problem, naj bolja varijanta ( ne pricamo o ceni nego o kvalitetu) je cigla ili slicna opeka. naime mali temelj i zidanje cigle moze i na kant stim da se moraju udarati ankeri i to mora ozidati pravi majstor zidar, shusteri ne dolaze u obzir. prozore sam stavio drvene nove vakum staklo i da patos je bio zemljani sa daskama preko, tu sam izbetonirao i stavio stirodur 2cm i laminat i gotovo
Zdravo Popac,
naleteh na tvoju priču pošto sam već otvorila temu o gipsanim pločama na zidovima od naboja. Molila bih te da mi objasniš kako si na takve zidove i plafone postavljao gipsane ploče jer bismo suprug i ja to radili sami ..majstori sam nam preskupi. Ne moram ti objašnjavati kako izledaju zidovi lepljeni blatom, a dodatna informacija je da je plafon na nekim mestima otpao ( nisu velike rupe). Plafon je takođe dosta neravan zbog prehodnog prokišnjavanja. Krov smo sredili nema više šanse da prokisne. Pozdrav i hvala unapred...
Inetersuje me kako se resiti vlage u kuci od naboja pritom da nema temelja sa spoljne strane je obzidana fasadnom ciglom unutarnji zidovi su vlazni otpadaju ne znam kako i sta bi najbolje bilo da se uradi i resi velike vlage probano je gipsanim plocama medjutim s' vremenom i one pocinju da se raspadaju a i sam teren zemljista je vlazan i ima podzemnih voda.Molim za savet hitno..(Hvala Unapred).
Не би било лоше да се проблем мало опширније опише .
Прво што би мене занимало је дефинитиван податак да ли су зидови од набоја или черпића .
Затим да ли кућа има икакве темеље , цигла, бетон камен....
Гипсаним плочама ви сте само маскирали постојећу капиларну влагу , и успут речено влжан терен и подземне воде немају баш много везе са вашим проблемом .
bandar wrote:
Pozdrav svima!
Treba da pocnem adaptaciju stare kuce od naboja,nije u losem stanju
sobzirom na godine,te me interesuje dali da radim sa stiroporom 5cm
ili recimo 3cm u pitanju su spoljni zidovi?
Kako ploce stiropora pricvrstiti uz zid?
Unutrasnjost bi radio stirodurom 2cm,dali isti moze i na plafon i kako ga ucvrstiti?
Dali je bolje i brze plafone odraditi u gipsu,visina plafona je 220cm.
Imao bih jos pitanja ali nevalja preterivati iz prve.
Skoro smo uzeli kuću od naboja i nakon toga kontaktirali koja se bavi zemljanom arhitekturom, da dođe i pogleda tu kuću te da nam pruži neke savete. Ono što smo dobili je, blago rečeno, suvo zlato. S tim na umu, a iz želje da pomognem, preneću neke od saveta, koji su veoma bitni kod takvih kuća a često ljudi urade nešto suprotno pa naprave sebi probleme (najčešće sa vlagom).
Da prvo odgovorim na pitanje. Ne treba da se koristi stiropor uopšte. To je izolacioni materijal za kuće novije gradnje i nije potreban za kuću od naboja. Unutrašnjost takođe ne treba da se izoluje, a naročito ne stirodurom, iz istog razloga. Za plafone nisam siguran šta je alternativa u odnosu na koju je to "bolje i brže", ali plafone možeš da radiš od gipsa ako ti smetaju neravnine, s tim da ne koristiš cementni malter uopšte.
Razlog ovakvih saveta leži u tome što kuće od naboja treba da "dišu". One prirodno upijaju određenu količinu vlage iz zemljišta i okolnog vazduha, ali je isto tako i otpuštaju. Time se održava i gipkost zidova, koja je bitna za stabilnost kuće. Najčešće greške koje ljudi prave na zemljanim kućama su agresivne izolacije, presecanje vlage, betoniranje, malterisanje cementom, itd. Sve ovakve aktivnosti utiču na to da se spreči to "disanje" kuće, pa vlaga više ne može da ode tako lako, nego se zadržava po zidovima i počne da pravi problem. Ovo je najčešči detalj koji današnji majstor vrlo teško mogu da prihvate (bar oni sa kojima sam pričao o tome), jer se dugo već ne grade takve kuće kod nas i ne postoji prenos znanja sa kolena na koleno. Danas ljudi uglavnom grade kuće od modernih materijala, kod kojih je sasvim normalno da je izolacija ključna stvar ako ne želite vlagu i buđ u kući.
Presecanje vlage, tj presecanje zidova između temelja (ako ga ima) i zidova kod kuće od zemlje/naboja i postavljanje hidroizolacije na tom presečenom mestu, najčešće vremenom dovodi do sušenja zidova od zemlje i njihovog raspadanja.
Betoniranje podova vremenom dovodi do ozbiljnog nagomilavanja vlage, koja nema kud više da odlazi, nego se pomera na stranu ka zidovima i ćini ih vlažnijim nego pre. Ovo ne mora nužno da proizvede problem, u zavisnosti od količine vlage, ali može da ga izazove.
Podno grejanje, koje se ugradi u zemljani pod, pa se pokrije preko sa pločicama, može da napravi još gori efekat od običnog betoniranja, jer toplota čini da se vlaga brže oslobađa iz zemlje, a nema kud da ode, ako pločice nisu porozne (a najčešće se stavljaju keramičke, koje liče na drvo). Tu bi jedno od rešenja moglo da bude postavljanje podne ventilacije, tj umesto jedne podne pločice da se stavi neka rešetka ili nešto preko čega može da se hoda a što dozvoljava da vlaga iz poda može neometano da odlazi iz njega. Naravno, ne treba prekriti to tepihom.
Evo npr. ovaj prvi odgovor od korisnika "zvukoljub" je odličan zbog dobrih saveta. Svaka čast.
Spoljni zidovi se mogu izravnati zemljanim malterom i fasadom, nema potrebe za stiroporom, jer će blokirati "disanje" kuće.
Cementni malter je najčešća greška na kućama od zemlje jer blokira disanje zidova i nagomilavanje vlage unutar zida.
U nekim komentarima sam video da su ljudi uradili izolaciju unutrašnjosti kuće stirodurom i cementnim malterom, betonirali pod, a ostavili plafon netaknut. Ako se popnete na tavan, verovatno ćete osetiti vlagu, koja je iz poda i zidova otišla preko tavanice na gore, jer nije imala kuda na drugu stranu da ode.
Dobar komentar je ostavio i korisnik "tenzor" sa maskiranjem vlage gipsanim pločama, svaka čast 
obradujem se kad god vidim da još ima ljudi koji znaju te stvari, jer to danas najčešće više niko ne radi i za pomoć se moramo obraćati starijim ljudima koji su to nekada radili, ako ih još ima...
svetlana74 wrote:
Inetersuje me kako se resiti vlage u kuci od naboja pritom da nema temelja sa spoljne strane je obzidana fasadnom ciglom unutarnji zidovi su vlazni otpadaju ne znam kako i sta bi najbolje bilo da se uradi i resi velike vlage probano je gipsanim plocama medjutim s' vremenom i one pocinju da se raspadaju a i sam teren zemljista je vlazan i ima podzemnih voda.Molim za savet hitno..(Hvala Unapred).
svetlana74, pretpostavljam da je problem nastao stavljanjem te fasadne cigle, u zavisnosti od toga čime je lepljena za postojeće zidove. Najverovatnije je to zaustavilo disanje zidova i uticalo na zadržavanje vlage u njima a višak vlage se verovatno oslobađa unutar kuće. Ono što mi još pada na pamet je da proverite drenažu oko kuće. Ta drenaža je važna i rađena je na skoro svim takvim kućama, da bi se oterala voda od kuće. Zidovi mogu da izdrže vlagu iz vazduha i zemlje, ali ako od nekuda dolazi veća količina vode do tih zidova, onda nastaju takvi problemi, koje ste opisali. Takođe proverite da li su oluci ispravni, jer može da se desi da je negde procureo oluk i pravi veću štetu nego korist. Takođe proverite da li voda iz oluka odlazi od kuće ili ide ispod kuće. Kod zemljanih kuća najčešće su oluci pravljeni tako da odlaze van dvorišta, na ulicu u zajednički kanal za vodu. Takođe, ako ste u kući malterisali bilo šta cementnim malterom, to bi mogao biti razlog za dodatnu vlagu, koja je od te malterisane sobe nekuda tražila put da izađe na neki zid koji još uvek može da diše.
Suština rešavanja problema toliko velike vlage u kući je da se prvo ukloni uzrok tolike vlage, tj negde postoji suvišna voda koja ulazi u zidove kuće. Ta suvišna voda ne ulazi kapilarno, kroz zemlju, nego masovno, npr. kroz probušen oluk tokom kiše ili ne postoji drenaža oko kuće ili se kišna voda sliva direkt uz kuću u zemlju i natapa zidove. Ideja je rešiti se uzroka koji dovodi do tolike vlage u zidovima, a onda je dovoljno sačekati nekoliko sunčanih i toplih dana da normalizuju vlagu u zidovima.
Ne mogu da se slozim da ce presecanje zidova i izbacivanje vlage, ili da kazem prekomerne vlage narusiti nabijacu.
Zivim u takvoj jednoj i da nisam izolavao se od vlage, mogli smo svi kompletno u kamenicu na plucno odeljenje.
Ti zidovi, ako se napiju prekomerne vlage ne izoluju nista. Toplotna provodljivost im je veca.
Tako da ne znam kakav to savet moze biti.
Za materisanje se isto ne slazem. Svi ti proizvodi, malteri, lapkovi, disu. Ne isto kao zemlja, ne isto kao neki drugi malter sa vise ili manje kreca, ili neki drugi lepak, ali disu. Jer da ne disu, zasto bih ih koristili?
Nove kuce se sa njima malterisu/lepe, pa je klima u njima OK. Ne osecas se kao u plasticnoj ciniji, sto bi bilo da ne disu.
Nisam stavljao gips, nego sam stavio mrezicu i izlepio lepilom za stiropor zidove. Time sam dobiju da se ne ljuste zidovi, ne pucaju, odnosno teze pucaju, ali i dalje nisu ravni i nisu u vinklu, nego su onako starinski krivi.
Za plafon isto, a sto se tice izolacije, sami vitlovi ili sta je vec gore su slabi. Kada zamenim crep, polozicu vunu po tavanu.
U vezi sa vlagom, kada se moja kuca gradila 1922. nije bilo kondora. Izolacija se radila ljuskama od suncokreta. I to je bilo ok neko vreme. Cesto i nadzivi vlasnika. Ali vremenom vlaga nadje put. Ponavljanje takvog procesa je prakticno neizvodivo.
Onda se koriste savremene metode izolacije.
Moram da se slozim sa clanom boleeve oko hidro izolacije i malterisanja. I to iz licnog iskustva.
Ja sam 3 zida presekao, i uradio izolaciju, i ispod novi temelj umesto kamenog..
Iako su neki spominjali da drzi malter za zemljani zid kao pas jeza, kod mene to nije slucaj. Bio je i ostecen deo zida od kise.Toliko da sam ga rukom mogao prokopati. Kada su menjali kabal od bandere, izlomili su crepove, a kako niko nije ziveo skoro 20god u kuci, vreme ucinilo svoje.
U tu rupu u zidu, zavrnuti sarafi duzine 15tak cm, povezano zicom, izmalterisano jednom osuseno, i posle zamalterisano do kraja. Nikakvih tu problema nema. Cak nije ni popucalo do sad. Premalterisani su svi unutranji zidovi, samo je na jednom mestu malo popucalo. Ali je tu bas bio debeo malter.
Druga stvar, jedan deo zida od cerpica je skinut, pa je prezidan sa malterom. Ni tu problema nema. Spolja je baceno cementno mleko, ili kako se vec zove, i polepljen stiropor, mrezica i lepak.
Sa unutrasnje strane zidova je polepljen gips purpen lepkom. Ni tu nema problema.
Klima u kuci je vise nego prijatna, vlaznost od 50 do 60% cele zime i pored podnog grejanja. Tako da tog isterivanja vlage za sad nema...
Kakve drenaže i disanje kuće i slične gluposti . Cela ta priča oko "zemljane arhitekture " je obična budalaština pranje para i čerupanje ipa i sličnih fondova . Drenaža oko kuća od naboja niti je ikad radjena ,niti je uopšte pametno da se tako nešto radi . Gazdačke kuće od naboja su radjene na ciglenim temeljima ili kamenim , zidovi su hidroizolovani sa par redova prepečene cigle i terom . Sirotinjske kuće su hidrozolovane sa ljuskama ,fašinama ,prućem i sličnim hidroizolacijama . Zemljani zidovi su vrlo podložni kapilarnom kretanju vode ,samo što takvo kretanje dovodi do većege ili manjeg "topljenja " zida . Isto kao što svako natapanje zemljanog zida dovodi do istog . Presecanje kuće od naboja ili čerpića ako ima ikakve temelje ,dovodi samo do toga da takva kuća postaje večna ili bar još višedecenijska . Sve ostalo tipa disanje ,gipkost i slične budalaštine su samo prodavanje magle naivnim ljudima i uzimanje para ni za šta . Malterisanje zemlje nije neka nauka , ali postoje pravila kako se malteriše i kako se priprema zid.
Sanacija objekata sa takviim savetima i savetodavcima dovode do toga da se takve adaptacije izvode svakih 10-15 god što ljudima iz te struke pre svega zavodima za "zaštitu " spomenika i restauratorima odgovara jer se takvi zahvati naplaćuju ekstremno skupo i to pogodite odakle pa iz budzeta ,za njih je to pitanje opstanka . Život u memljivom i vlažnom prostoru sa zidovima koji dišu i daju gipkost objektu je dovelo do toga da je kod nas pogotovo u vojvodini i danas vrlo prisutna tuberkuloza. Inače je zato i uvedena zabrana zidanja od naboja .
Usput rečeno kod kapilarne vlage sama voda nije problem , problem su soli baza i kiselina koje ta voda kapilarno unosi u zid .
tenzor, ne bih se složio da je disanje zemlje budalaština, kao ni sklanjanje vode od kuće, što se može postići i drenažom, ali ne isključivo i jedino drenažom. Ako nisi nikada video to u životu, ne znači da se to nikad nije radilo i da je budalaština. Žao mi je što tako misliš, ali mislim da nisi u pravu.
Voda se sklanjala od kuće na sve moguće načine, kako bi se izbegla suvišna vlaga u zidovima, jer, koliko god vode da se pojavi u dnu zidova, sve to bi zemlja kapilarno upila dok ne nakvasi ceo zid i onda imaš problem sa rastapanjem zida nazad u blato od kog je i napravljen. U zavisnosti od mogućnosti, svako je radio onoliko koliko je smatrao da je potrebno da se skloni voda od kuće.
Što se tiče presecanja vlage, to da kuća postaje večna, mislim da je zabluda. Razlog leži u tome što sam imao prilike da vidim jedan takav zid. Bukvalno sam prstom iskopao rupu za par sekundi i mogao sam ceo zid da raskopam da sam hteo. Kao da je zid bio od nabijenog peska. Takav osećaj sam imao dok sam to radio. Ako želiš da vidiš, mogu ti poslati snimak takvog zida, da vidiš na šta to liči.
U suštini, poštujem i druga mišljenja, a svakako ću probati i neke predložene tehnike ovde, čim budem mogao, jer trenutno renoviramo jednu takvu kuću, pa ću najbolje na konkretnom primeru videti šta radi posao, a šta ne radi.
Kad se krene od pogrešnih predpostavki normalno je da se dodje i do pogrešnih zaključaka.. i sam priručnik koji ste postovali je pun kontradiktornosti , pogotovo za temu kapilarne vlage . Ta ideja o potrebi za kapilarnom vlagom je nastala kao večita potreba za restauracijama i sanacijama naravno jer je tu izvor zarade. A i kao opravdanje za neznanje. Čak i kod nabijača od loše zemlje , uvek je lakše ljuštiti ,obijati ili ukopavati instalacije u nižim delovima objekta koji su vlažni dok kako se ide višlje to je sve teže . Kod gazdačkih suvih nabijača prilikom tesanja kanala ili riušenja ispod sekire ili krampa izleću varnice dok se štemuje zid . Vi kažete da ste videli jedan zid , a ja sam ih video bar stotinu , a vlasništvu moje familije ima dve nabijače i jedna kuća sa pregradnim zidovima od čerpića . Takodje pojava kapilarne vlage nema veze sa atmosferskom vodom . Svaki objekat bez hidroizolacije usisava vlagu iz okolnog zemljista od banatske močvare pa do egipatatske pustine . Drenaža je samo jedan od neuspešnih postupaka sanacije kapilarne vlage . A kod objekata sa plitkim i nestabilnim temeljenjem pravi više štete nego koristi . Jer drenažom dovodite vodu u donju kotu temelja ili ispod te tačke i pravite blato bez potrebe . Teorija da je da je drenaža radjena za nabijače i ranije recimo pre 100 i više godina je takodje obična budalaština . Zamislite odakle kamen ili rečni oblutak u Izbištu , Gospodjincoma ili Zmajevu , kako je dovožen jedino zapregom . A tek zamislite kako bi se vadio šljunak u privatnoj režiji sa primitivnim čamcem iz Tise ili Dunava . .
Kvalitetno banatsko blato kad se osuši se teško razbija i macolom i to ovećom . A to opet ima veze sa kvalitetom zemlje i to u gradjevinskom smislu . Usput rečeno ja sam iz Banata ,odrastao sam u nabijačama i čerpićarama , rušio ,gradio i renovirao,sekao ih , i podbijao takve kuće , gledao kako ih poplave tope i ruše . Sejao sam i žito na karatavanu i pomazivao iste ....
Na slici možete videti kako izgledaju konzervatorsko restauratorski radovi na jednoj nabijači , danas je to ravan plac
Ja tesao sekirom jedan zid, vrcale varnice. Napatio se ziv, dok sam skinuo 4-5cm.
Здраво свима,
Решио сам да покрпим кућу од набоја у Зрењанину, не бих ли добио неки резервни положај с баштом. Добро је запуштена, треба средити ПРОКИШЊАВАЊЕ, па онда лош ПЛАФОН са "рупама".
Мислио сам да онда уместо оног "шпанског зида" који ни на шта не личи ИЗМАЛТЕРИШЕМ да ваља.
На поду је бетонска плоча, мислим накнадно изливана, па сам мислио да урадим САМОНИВЕЛИШУЋОМ масом јер је неравно (мислим због праволинијске напрслине у плочи пре свега).
Прикопчаћу се на гас (имам довод из мреже у кући) и то би било то, угрубо. Остало доживљавам као козметику јер је струјна инсталација одлична, релативно скоро мењана.
Мислио сам да кров,против правила, заштитим најлоном и мањом интервенцијом на самом крову до пролећа, а да онда у међувремену одрадим унутрашње радове малтерисање и под. ( У већој просторији морам скинути и неку неугледну ламперију с плафона. )
Чиме је оптимално да колико-толико покрпим рупе, па изравнам плафон? Да ли да неизоставно радим гипс плоче са металним носачима на зидовима?
Да ли зидове, уколико се само на крпљење одлучим, смем само крпити малтером и којом смесом конкретно?
Падало ми је на памет да оне рупе на плафону крпим са CM 17 као жилавим,а јаким лепком. Има ли смисла и шта би била алтернатива?
Хвала на пажњи.
Поздрав
Kuće od naboja su poznate kao najbolje termički izolovane kuće, tako da nije potrebo spolja stavljati stiropor.Spoljni zid se radio tako što se zakuca velikim ekserima rabic pletivo pa preko toga ide klasičan špric malter i nakon toga ide malterisanje.Stirodur nije za oblaganje zidova.Pošto je kuća od naboja prepostavljam da je plafon radjen tzv. viklovima.Da bi se zidovi izravnali treba upotrebiti podlogu za gk ploče to su odgovarajući metalni profili na koje se posle zavrtnjima pričvršćuju gk ploče, ali i unutrašnji zidovi se mogu izmalterisati kao i spoljašnji.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..