Opet ne znam da li smo se razumeli cev za vodu je savitljiva PE cev(http://www.pestan.net/sr/proizvodi/pe-cevi/hdpe-pe-80) koja ide kroz zemlju i u zidu se spaja sa plasticnom PVC cevi uz pomoc posebnog elementa. Pretpostavljam da ne bi trebalo da se ta cev nastavlja ispod nivoa ploce ili da se ubacuju krivine.
A za kanalizacionu cev nisam siguran da li se moze koristiti luk od 90 stepeni u slucaju A i B pa sam hteo da se konsultujem sa nekim ko ima iskustva.
PE-80 cevi ili kako ih popularno zovu "okiten cevi" se ne greju radi savijanja, a spajanje sa PP cvevima se obavlja izvan objekta, a ne u objektu, tj. zidovima.
Za kanalizaciju se koriste lukovi od 90 stepeni, ali je moj savet da se kanalaizacija izvede sa što je moguće manje promena pravca, a ako postopje uslovi da se umesto luka od 90 koriste dva luka od 45 stepeni da bi radijus bio već,i radi lakšeg čišćenja u slučaju nekog, naknadnog zagušenja.
huh, ja imam problem posto mi je majstor rekao da to ostavim unutar objekta ,spojim u zidu sa PP cevi i na spoju postavim ventil. Mada kasnije dosta majstora mi je reklo da to rade spolja kako si mi i ti predlozio. Avaj sad je kasno pa moram da se nekako snadjem. Hvala na odgovoru.
Uradi kako treba dok je vreme, kasnije će popravka biti mnogo skuplja.
Spojio bih okiten cev sa plasticnom i tu bih postavio propusni ventil. Medjutim zanima me koji se fiting koristi za spajanje okiten cevi sa PPR- ventilom(na slici)?
Taj deo kojim se spaja okiten za svu ostalu instalaciju se zove "okitenska poluspojka " .
Redosled spajanja je sledeci .
Na okiten se namontira poluspojka , a na ventil ze zavari parce cevi sa UN mufom . I onda se poluspojka zavrne u u UN muf
Hvala
Zanima koje su dimenzije sahte za vodu po uslovima beogradskog vodovoda i od kog materijala treba da bude napravljena.Gledao sam vise projekata i svugde je dato razlicito.
Hvala na brzom odgovoru...Nasla sam par komada..Predpostavljam da su svi slicnog kvaliteta,zvacu danas te firme da se raspitam za cenu.
Puno hvala!!!
Molim te makic80, gde si našla onaj beli "žablji poklopac"? Ako si tako ljubazna, pa napišeš firmu ili trgovinu. Baš bi mi trebal i nemogu, da ga nigde nađem.
Da li je moguce izradjenu vodovodnu instalaciju testirati tako sto ce se u propusni ventil uduvati vazduh kompresorom do odredjenog pritiska(recimo 5 bara) i na taj nacin pratiti stanje manometra. Tj ukoliko se pritisak ne bude smanjio u roku od 24 casa ili ukoliko ne bude nigde sistalo da je sve u redu.
Znam da postoje pumpe za ovo testiranje ali posto ovo zelim raditi u SSM varijanti pokusavam izbeci kupovanje iste.
Vazduh je stišljiv pa neće biti rezultati adekvati kako kad se testiranje obavlja vodom.
Vazduh dilatira u zavisnosti od temperature mnogo vise tako da bi rezultat mozda bio porazavajuci.Recimo dignes instalaciju na pritisak od 5 bara popodne pri temperaturi od 28 stepeni celzijusa,a ocitas je ujutru pri temperaturi od 12 stepeni.Rezultat bi bio uzasan i ti bi pomislio da instalacija negde curi sto nije cilj.Takodje vazduh moze da "curi" na spojevima radjenim kudeljom,iako pod vodom dihtuju,pa i to treba imati na umu.Ako bas zelis da tako proveravas trebao bi to raditi na mnogo manji vremenski interval (10-15 min.) i spojeve kontrolisati sapunicom.
Ipak,ne preporucujem ti tako nesto,vec samo dizanje na pritisak vodom.Probaj negde da pozajmis pumpu,mozda neko od tvojih prijatelja ili poznanika ima istu.Koriste ih vodovodzije kao i majstori koji se abve izradom centralnog grejanja,zatim toplane......pa razmisli da li poznajes nekog takvog.
Pa moras znati visinu zavrsnog poda u kupatilu (visinu plocica),tako da ti odvodna cev bude u ravni sa tom visinom.Mozes je ostaviti i vislju,pa naknadno skratiti.Postoje gume tzv.genzle za wc solju koje se montiraju na sastavu solja-odvod.
Koliko vidim na ovoj skci nastaće problem sa isisavanjem vode iz sifona, jer nema odzračnog voda.Zato predlažem da se napravi odzračni vod.Malo sam modifikovao crtež, čisto kako ideju kako to treba uraditi.Naravno dimenzije i rastojanja se prilagodjavaju prostoru.
Inače visina vertikale nije uopšte problematična, može da bude i 20 metara ako treba.
Koliko vidim na ovoj skci nastaće problem sa isisavanjem vode iz sifona, jer nema odzračnog voda.Zato predlažem da se napravi odzračni vod.Malo sam modifikovao crtež, čisto kako ideju kako to treba uraditi.Naravno dimenzije i rastojanja se prilagodjavaju prostoru.
Inače visina vertikale nije uopšte problematična, može da bude i 20 metara ako treba.
Hvala na savetu,
ali usput jedno pitanje
Koliki prečnik treba da bude odzračnog voda?
Zahvaljujem
Koja je funkcija rešetkestog odvoda na podu kupatila sem da u slučaju havarije sakupi vodu sa poda i sprovede je u kanalizaciju?'
Molio bih za odgovor.
Zahvljujem
da i ja bih to da znam, kod nas se u novim stanovima ti odvodi uopste vise i ne prave
@talent u tvom pitanju je i odgovor . Fukcija podnog sifona je da u slucaju havarije spreci nekontrolisano izlivanje vode i da najveci deo te vode odvede u kanalizaciju a ne pod temelj kuce ili kod komsije ispod
Da li je odvod potreban ako se u kupatilo ne stavlja veš mašina.
Odnosno, da li on ima ikakvu funkciju ako dođe do pucanja cevi ili popuštanja spojeva u zidu.
Odzračni vod je najčešće 110 mm.
Podni slivnik u kupatilu je koristan, ali može i bez njega, s tim što se onda mogu javiti rizici o kojima je pisano.
Vidim da se uglavnom vodovone horizontale(od kojih se napajaju potrosacka mesta) kroz zid postavljaju na otprilike 1m. Recimo ovde:
Jel ima tu neki standard ili?
Ja bih recimo stavljao sto nize recimo na 10-20 cm od poda iz razloga da bude kasnije dostupan zid za eventualno busenje rupa za tipolve i slicno.
Na toj slici je primer loše izvedene instalacije.Upravo kako si i sam zaključio, instalacija treba da bude niže pri podu ili na samom podu pored zida da ne bi došlo do bušenja cevi pri naknadnim radovima na motaži opreme.Pravilo je da cev treba voditi vertikalno naniže od točećeg mesta i onda je kako pratiti gde se nazali cev u zidu.
Imam dva pitanja.
Prvo je u vezi tog odzračnog voda, zbog čega 110 prečnik, njemu je funkcija da ne dođe do vakuuma u cevima i oticanja vode iz sifona, kao što je i napisano, zar nije dovoljno da se postavi neka tanja cev max fi 50 ili čak neka vodovodna 1/2 cola. To su male količine vazduha koje svakako ta mala cev može da propusti. Ovo pitam iz razloga što cev 110 uz zid ne deluje nimalo estetski u kupatilu i mora da se maskira što košta.
Drugo pitanje je malo komplikovanije, pošto nemam iskustva sa tim hteo bih da mi neko pojasni.
Planiram kuću koja će imati jedan deo sa visokom coklom nekih 110 od kote tla. Kada se izliju temelji i izvrši se nasipanje peskovitog materijala unutar temelja, sledi izrada AB podne ploče. Pretpostavljam da je neophodno da se sve kanalizacione cevi postave i zatrpaju peskom pre postavljanja armature i izlivanja betona. To znači da će vodoinstalater imati pune ruke posla još u toku izrade temelja.
Podpitanje je kako obezbediti sigurnost i kako proveriti takvu instalaciju da nije došlo do njenog oštećenja, razdvajanja i sl. tokom zatrpavalja.
Nadam se da sam bio jasan a ako nisam recite pa ću pojasniti.
Hvala
Pitanje debljine cevi za ozraku je malo komplikovanije nego sto se cini na prvi pogled , pa se zato kao standard uzima taj fi 110 kao debljina cevi za ozraku . Moze se ici i na tanji presek al to opet zavisi od spratnosti , broja kanalizacionih pril;jucaka , NM visine objekta ...
A cev za ozraku jednostavno uzidaj u zid pa nece biti gotovo nikakvih troskova a ni mnogo naknadnih radova.
Inace ja kod prizemnih objekata uopste ne izvodim ozraku .
Sto se tice kupatila , najjednostavnije je da zaobidjes betoniranje buduceg kupatila , pa da kasnije po izradi razvoda i provere kanalziacione mreze obavis naknadno betoniranje poda kupatila .
Da, to je najjednostavnije ali upravo to hoću da izbegnem. Naime, nikada ne možeš da garantuješ da se pesak neće slegnuti makar i minimalno o da se neće ta ploča naknadno slegnuti. Onda popucaju pločice i eto rugla.
Ja hoću da imam donju ploču u kontinuitetu, da se ona oslanja na temelje i da bude armirana dovoljno da izdrži sleganje tla ispod nje bez pucanja.
Inače ja sam dipl.ing.građ. ali se ne bavim stanogradnjom pa nemam praktičnih iskustava u tom. Zato i pitam.
Planirana kuća je prizemna. Ako ti nije problem hajde objasni to što kažeš da je komlikovano kod ozračne cevi. Možda za višespratnice ali mislim da je za prizemnu kuću stvar jednostavna. Ispravi me ako grešim.
Hvala na brzom odgovoru.
Ako si gradjevinac onda ne treba da ti pricam o tome da dobro uradjena AB ploca ne moze da se slegne ni za 0,5 mm tako da nema razloga za strah . A sem toga trebalo bi da znas da je fundiranje vrlo ozbiljna nauka pa ne vredi dalje o tome pricati , dal ce doci do sleganja temelja ili ne i dal ce doci do pucanja AB ploce ili ne . Ako stvarno zelis toliki faktor sigurnosti onda mora da se krene redom . Pocevsi od ispitivanja sastava zemljista , proracuna vrstse i tipa temeljenja , eventualnoj potrebi za sipovima , proracunu istih , proracuna armature izboru marke betona za temelje . Pa tek onda da stignes do AB ploce koja onda moze imati te karakteristike koje si naveo da zelis .
Ono sto sam naveo oko ozracne cevi je stvar proracuna , pa se tu onda uzima vise faktora , a kao najsigurnija vrednost preseka ozrake se usvaja fi 110 .
Sto se tice oslonca AB ploce , dovoljno je da ostavis da ostavis armaturne sipke da vire iz temelja i iz AB ploce tzv brkovi pa da za to vezes nakkadno armiranu AB plocu u kupatilu .
Ok. Nemam ja strah od sleganja temelja, ja ću graditi u gradskoj zoni i ima sasvim dovoljno podataka o zemljištu u svim delovima naselja, tako da to nije problem. Ja govorim o mogućemo sleganju kada se u prostor između temelja naspe prljav pesak ili žuta zemlja. Teško je tu postići dovoljnu zbijenost (morao bi se i humus skinuti naravno), da ne dođe do konsolidacionog sleganja. Izlivanjem ploče koja se nalazi unutar zidova temelja a ne oslanja se na njih, uvek postoji mogućnost za njeno sleganje, pa makar i minimalno. To se ni ne primeti u ostalim prostorijama ali u kupatilu mogu pući pločice.
E sad, ova ideja sa ostavljanjem brkova i naknadnim betoniranjem (naravno veza stari - novi beton) i nije tako loša. Međutim i dalje ostaje dilema, kako uraditi instalaciju, zatrpati , izbetonirati i biti siguran da to nigde ne pušta. Naime u slučaju neke havarije, sva voda koja procuri ide direktno u zemlju izeđu temelja i pod temelj, a to nikako nije dobro.
Oko ozrake, moje konkretno pitanje je za objekat koji ima jedno kupatilo i jednu sudoperu u kuhinje. Hteo bih da napravim ozraku ali pitam da li mora fi 110.
U svakom slučaju hvala, ja ću se takođe raspitati i kod hidraša kod mene u firmi pa ćemo videti šta ko kaže.
Do sleganja te naknadno izlivene ploče u kupatilu sigurno neće doći, jer je temelj uvek širi od zidova, tako da je dovoljno da se ploča osloni na temelj sa svake strane za po koji santimetar i nema problena, jer ona nosi samu sebe i neznatnu težinu opreme u kupatilu i korisnike,što je zanemarljivo.Naravno ploča mora biti armirana, ako se stavi mreža 8-mica to je savsvim dovoljno da ploča neće ni milimetar nikud mrdnuti, niti će se pločice oštetiti.
Što se tiče instalacije to su sve male dužine, tako da i ako bi došlo do nekog znatnog sleganja peska ili zemlje ispod betonske ploče cevi neće nikud mrdnuti.
Medjutim, ako se pesak malo sabije, da li uz pomoć vode ili ručno to će biti sasvih bezbedna podloga za polaganje kanalizacionih cevi.Ipak je to PVC instalacija na gumicama koja trpi dilatacione promene.
Ok hvala zvukoljube, malo sam ja razmislio o toj instalaciji i shvatio da je tu i neću imati dubokih postavljanja kanalizacionih cevi, nego verovatno sve odmah ispod ploče, tako da će se praktično sve nasuti pa onda samo malo ukopati cevi. Ovo iz razloga što bih izvod napravio visoko iznad zemlje kroz zid temelje u prostoriju koja će biti uz zgradu i služiće kao ložiona, biće izolovana i neće mrznuti. Tu bih onda stavio vertikalu sa revizijom, spustio sve na potrebnu kotu i vodio dalje na ulicu.
Oko ploče se još lomim. Varijante su da se ploča ostavi nebetonirana, pa onda naknadno, ili čak i da postavim te cevi pre betoniranja, pažljivo se izbetonira, i onda zaštiti od oštećenja i upadanja materijala. Sve je to još vrlo daleko od realizacije, do tada možda još smislim nešto. U svakom slučaju hvala na sugestijama, mislim da je problem u suštini rešen što je i bio cilj mog pitanja.
Po pravilu cevi se ne razmekšavaju i ne savijaju kako kome to odgovara.Takvi zahvati spadju u kalasičan karabudž.Za promenu pravca se koriste fazonski komadi pod odredjenim uglom, a danas ih ima priličan izbor u bolje snabdevenim radnjama.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..