Ево мене после дуже паузе. Поздрав за све! Овако стоји ствар . . . ради се о приземној кући из 1953. која је у основи 7,6 х 10,9. Кућа има једино зидани темељ (цигла је у питању), нема бетонске стубове, серклаж и има каратаван. Како најлакше, најсигурније и најјефтиније направити плочу која ће бити између приземља и кровишта и послужити за потковље са 20ак метара преградних зидова? Дакле, да сумирам, које решење је најбоље и притом остварује довољну носивост за плочу са фертом и испуном, кровом покривеним црепом и преградним зидовима? Стопе и везни темељ + 12 стубова 25 х 25 ? Метална конструкција, као на халама? Или пак неко треће решење? Поставићу и неке слике сутра.
Израда бетонске плоче и крова (поткровља) на кући без темеља
- Login or register to post comments
- 12311 prikaza
Za printanje
Polako ne gori ne do Bog nesto .
Prvo zasto si se odlucio za betonsku plocu i fert gredice , to je velik teret a temelje nemas , stubovi bez stopa nece bas biti neko resenje , ali ako si naumio tako da radis kako si napisao onda radi tako
Нисам још ниста наумио, али се надам да ћу уз вашу помоћ нешто и наумити на крају 
Нисам ни мислио да правим стубове без стопа, већ као што сам горе написао стубове са стопама. Међутим, оно што ме највише интересује је да ли постоји варијанта неке лакше међуспратне плоче која би имала подједнако добре носеће и звучне карактеристике као и плоча са ферт гредицама. И још нешто . . . да ли би могла да пије воду варијанта са бетонским стопама и металним стубовима (као у конструкцији хала) и хоризонталним повезивањем тих стубова у највишој тачки (уместо лежећих греда у плочи и серклажа) такође металном конструкцијом . . . нешто као кавез, кога би на вертикалним странама касније могла да сакрије термоизолација? И колико би оквирно ова последња варијанта могла да кошта?
Ako mogu da dam jedan dobronameran savet.Za takve radove kakve planirapš ne traže se saveti na ovom forumu.Da podsetim, ovo je forum samsvojmajstor, a tvoji planovi ili bolje reći želje su preozbiljan zalogaj za ssm varijantu.Za bilo šta ozbiljnije treba ti projekat i stručno mišljenje licenciranog projektanta, a kad krenu radovi onda se može nešto naći što se može uraditi i u ssm varijanti.
Мислим да ме овде нико не разуме 
Немам ја намеру ништа ту да прчкам у ССМ варијанти, већ ме интересује да ли је неко имао сличног искуства и како су се показале различите варијанте решења оваквог проблема! Да ли уопште ико има искуства са оваквим стварима?
Ја немам ама баш никаквог зидарског искуства, само нешто мало тесарских, гипсаних и термоизолативних искустава. Требају ми ваши савети само у информативне сврхе, како бих знао о чему разговарам са потенцијалним пројектантном и извођачем. Унапред хвала!
Pre svega ovakav poduhvat ne sme da prođe bez građevinskog inženjera. Oni su ovlašćeni za sve vrste proračuna vezano za opterećenja i nosivost.
Što se cene tiče - to može samo kad se budu znale količine.
Pitanje je kakav je sada krov. Ako je karatavan onda pretpostavljam da krovne grede nose plafon. Ako je pokrivač crep onda bi moglo da se smanji opterećenje ako bi se stavio lim ili tegola. Ako se zida nazidak onda bi gasbetonski blokovi bili dobar izbor (ytong). Tavanica bi mogla da bude drvena, pod uslovom da krovne grede mogu da nose, ako ne onda treba da se doda još greda. Postoje varijante da se lepo uradi pod sa kompletno drvenom tavanicom. Gore laminat na pod. Pregradni zidovi od gipskartonskih ploča. Sve to zajedno ima manju težinu od klasičnih zidanih, betonskih pa čak i čeličnih elemenata.
Спремонеб, хвала на одговору. Да мало појасним, идеја ми је да због ограничених финансија за прво време не скидам каратаван, већ да изнад њега одрадим подну конструкцију, како би простор испод остао колико толико употребљив без већих улагања. Постојаће мали надзидак од неких пола метра и планирао сам управо гасбетон. Иначе кров је тренутно на 2/3 куће двоводи покривен црепом, а на преосталој трећини на једну воду и покривен салонит плочама. На поткровље би се ишло спољним степеницама. Иначе, читаву операцију намеравам да провучем као најобичније сређивање пропалог крова јер не могу добити дозволу за адаптацију (да не наводим разлоге) и све то мора трајати најкраће могуће! Управо због овога размишљам о комбинацији металних стубова са бетонским стопама, такође металним роштиљем уместо плоче (преко каратавана) и преко тог роштиља дрвена подна конструкција (греде 10х20, на размацима око 60 см). И наравно да што мање одем у висину од постојећег стања! Шта мислите о тој идеји?
Metal mi je problematičan u toj kombinaciji zbog održavanja i antikorozivne zaštite.
Па овако, све металне делове бих заштитио при монтаже, једино би 10 стубова било са спољне стране куће одмах уз зид, али бих што пре и њих сакрио при термоизолацији читаве куће стиропором 10 см и фасадном масом. На крају крајева и Empire State Building и многе мостовске конструкције су рађене на тај начин па трају по 100 година да им ништа не фали, а такође је и у случају пропадања неког дела могуће тај део демонтирати и поставити нови без потешкоћа! Оно што мене интересује је какве су носеће карактеристике металних конструкција, а такође и њихове цене? Какаве би стопе и везни темељ морали да буду у том случају?
Čekaj, ako sam dobro razumeo ti bi metalne grede od tavanice oslanjao na stubove koji stoje sa spoljne strane fasadnih zidova???
A zašto ne na noseće fasadne zidove? Ko je procenio da nosivost zidova neće biti dovoljna, i da je neophodno da se napravi nezavisna konstrukcija, potpuno zaseban statički sistem od same kuće? Zbog čega mora da se oslanja na tlo direktno, a ne posredno preko zidova? Plašiš se za zidani temelj? Zidani temelj ima svoju nosivost, i ako se nije slegao teren, i ako nema pukotina na kući onda znači da sve stoji na svom mestu. Ako znaš dimenzije zidanog temelja znaćeš i njegovu nosivost, jedino što zidani temelj nema toliku toleranciju na veće opterećenje u odnosu na betonski, ali opet moram da kažem to je posao od 10 min za građevinca. Mi samo nagađamo.
Nije bas tako jednostavno kao sto izgleda . Adaptacija potkrovlja na takvim kucama ume da se pretvoti u nocnu moru .
Tu cak nu proracun staticara nije od bas velike koristi , jer niko ne zna stvarnu nosivost postojeceg objekta vec sve svodi na neke tablicne vrednosti i umanjenja odredjenih faktora .
Varijanata sa metalnom konstrukcijom otpada u startu iz dva osnovna razloga jedan je cena a drugi je komlikovanost izrade same konstrukcije .
Ono ste se nacesce radi u praksi je koriscenje postojecih konstrukcija naravno ukoliko je to moguce i ugradjeni materijali to dozvoljavaju .
Bez pregleda objekta i sondiranja svih konstrukcija se ne moze dati valjan predlog za resenje . U svakom slucaju najbolje bi bilo izbeci i metalnu konstrukciju kao i komplikacije sa betonskom plocom i stubovima . Okviran predlog bi bio za zidove drvena konstrukcija u GK ploce kao i svi pregradni zidovi a podovi opet na drvenoj konstrukciji
Очигледно да ја у старту нисам довољно добро објаснио постојеће стање и због чега сумњам у носивост постојећег зиданог темеља! Основа читавог објекта је 10,85х7,56, али је првобитно објекат имао основу 10,85х5,06 , зидан је циглом и тај део има зидани темељ, а накнадно је дозидан део који је у основи 10,85х2,50 , зидан је гитер блоком и има релативно плитак бетонски темељ (око 40ак цм), тако да због тога верујем да те две целине имају различите носивости. Овај додати део нема ни каратаван већ неку врсту роштиља од штафни и на томе са доње стране ламперију, а покривен је салонит плочама на једну воду. Притом нису ни једнаке висине. Објекат нема никаквих пукотина, нити слеже, тако стоји скоро 60 година. Да одговорим Спремонеб-у . . . да мислио сам да се стубови (метални или бетонски) лепе уз зид са спољне стране куће и да формирају готово независну статичку целину, а додатно учвршћују постојећи објекат. Одговор за Тензора . . . и ја сам мислио да је метална конструкција далеко скупља варијанта, али данас сам звао Јеер Соммеrce и сазнао сам да би ми за профиле према мојим оквирним прорачунима требало око 2,5 тона профила, односно по њиховим малопродајним ценама нешто мање од 2200 евра! Чак сам на једном месту нашао да се нуди хала 20х12х4м заједно са панелима кровном конструкцијом, кровном облогом и монтажом за 8000 евра, тако да моја конструкција од приближно 10,9х7,6х2,6м не би трбало да буде више од 3000-3500 евра! Притом формира потпуно независну статичку целину, постојећи објекат не трпи готово никакво или минимално оштећење (пуцање малтера и томе сличне ствари). Притом бих на метални ``роштиљ`` поставио патос од дрвених греда 10х20цм на размацима од 60ак сантиметара и то патосао, па преко неку подну облогу. Тако да би евентуално кад буде било пара, могао да се сруши каратаван и тако добије на висини приземља.
Оно што мене интересује је која врста профила (пресек) се ставља за вертикале, а која за хоризонтале и колики пресек је потребан за коју носивост? Да ли неко од вас зна где бих на нету могао да се информишем о томе. Не бих да потпуно неинформисан ангажујем пројектанта или статичара који ће ми узети паре и притом рећи да ми је то скупа зајебанција и да ће бити скупља дара него мера . . . уздам се у ваше искуство, тако да рачунам на неку корисну информацију од колега форумаша
Оно што мене интересује је која врста профила (пресек) се ставља за вертикале, а која за хоризонтале и колики пресек је потребан за коју носивост? Да ли неко од вас зна где бих на нету могао да се информишем о томе. Не бих да потпуно неинформисан ангажујем пројектанта или статичара који ће ми узети паре и притом рећи да ми је то скупа зајебанција и да ће бити скупља дара него мера . . . уздам се у ваше искуство, тако да рачунам на неку корисну информацију од колега форумаша
Prvo mi nije jasno otkud sad racunica o ceni kostanja profila , Kad se ne znaju ni osnovne stvari oko potrebnih preseka INP i UNP profila .
Drugi problem metalnih konstrukcija je spajanje tih profila jer je u danasnje vreme jedino sigurno spajanje profila zavarivanjem i to Bazicnim elektrodama .
I slaze, se da je cena za 2,5 tona GVOZDJA oko 2500 E ali nije ta cena sigurno za INP i UNP profile "u kvalitetu "
A ne moze se porediti montazna hala i prostor za zivot.
Tesko ce biti izovdljivo da ce m2 stambenog prostora kostati manje od 500 e
I to pod uslovom da sve radi jedna gradjevinska operativa tj jedna firma .
Informacije o nosivosti konstrukcija se dobijaju proracunom a vrednosti se traze tablicno stim da se uvek ide na prvi sledeci veci poprecni presek profila od onog iz proracuna .
Управо то, где бих могао да ишчачкам те таблице?
To što ti pokušavaš još nije vidjeno.No za sve postoji presedan.Postoji rešenje koje se primenjuje, a to je prosecanje zidova, izlivanje betonskih armiranih stubova, a povrh njih se postavlja serklaž, a na njega već može da ide šta treba, ploča, pod od drvenih greda ili fert ispuna itd.itd.
У варијанти са просецањем зидова, за овај објекат основе 10,85х7,56цм колики би број бетонских армираних стубова био потребан и колики пресек стубова је потребан да би све то могло да носи дрвену међуспратну конструкцију, кров на две воде са лаганом покривком, надзидак од 60ак цм и преградне зидове од 12цм гасбетона или ГКП? А да, постоји унутрашњи носећи зид који уздужно основу дели на два дела, један од 10,85х5,00 и други од 10,85х2,50м. Колике би стопе морале да буду ако је терен релативно раван, а објекат ``не ради``, односно нема пукотина и стоји тако скоро 60 година?
Na sva postavljena pita odgovor se dobije u projektnoj dokumentaciji na osnovu uvida u stanje objekta i ostalih radnji koje su neophodne da bi se sve uradilo kako treba i da sve bude bezbedno za buduće korisnike i prolaznike.
Inače sistem se primenjuje kod nadzidjivanja višespratnica koje su podignute još u prošlim vekovima, ima izvedenih objekata u Novom Sadu i u njima žive korisnici stanova.
Tako da se isti sistem sigurno može primeniti i u pomenutom slučaju.Sve izvan struke je opasno, a i u suprotnosti sa gradjevinskim propisima.
Не питам ја да бих пројектовао било шта сам, већ да бих отприлике сазнао колико ће ме коштати овакав подухват!!! Да буквализујемо . . . ако ја добијем информације помоћу којих могу да кажем: требаће ми отприлике 4м3 бетона, око 500кг арматуре, око 1м3 дасака за шаловање, око 2м3 греда за међуспратну конструкцију, толико за руке, и тако даље . . . и онда рецимо то кошта око 7000 евра . . . ОК спремићу 9 - 10 хиљада и могу да кренем са радовима и да имам довољно за сиву фазу. То је оно што ме интересује, у том смислу ми треба ваша помоћ, да бих могао нешто да искалкулишем и да видим која варијанта би ми била најповољнија и финансијски и технички. А што се тиче детаља ту су наравно стручна лица којима лепо платим и нема да ме боли глава. А до тад бих волео да видим које су ми опције и колико би која коштала и колико би времена требало за коју опцију. Напомињем БРЗИНА ИЗВЕДБЕ је пресудни фактор, па тек онда финансије!
Ni jedanom poslu se ne može ozbiljno pristupiti bez uvida na licu mesta.Prema tome ovde na forumu sigurno nećeš dobiti korisne odgovore u smislu kako očekuješ.
Po mom mišljenju je najbolje konsultuj nekoliko izvodjača, prikupi ponude i onda na osnovu tih ponuda, eventualno, možeš postaviti pitanje na forumu , šta ljudi misle o konkretnim ponudama i rokovima završetka radova.Ovako ova tema može da traje do Meseca i nazad po sistemu šta bi bilo kad bi bilo.
ОК Звукољубе савет примљен к знању
Zlatno pravilo je da postoje tri faktora koji su nemogući za ispunjenje.
- brzo
- kvalitetno
- jeftino
Izaberi dva i pomiri se sa tim.
Дефинитивно брзо и квалитетно, није ми идеја да уштедим, знам да је то немогуће. Што брже, па макар било и значајно скупље!
Brzina radova je jedna stvar na koju vrlo malo majstori imaju uticaja . U zavisnosti sta projektom bude reseno kao sistem izvedbe tu se eventualno moze malo ubrazti sa radovima . Beton se mora susiti bar 21 dan eventualno se moze ubrzati adiviranjem betona . E sad ukoliko se odlucis za varijantu drvenih konstrukcija tu onda nema susenja konstrukcija. . U svakom slucaju projekat bi trebao da odredi vrstu materijala i vrstu i radova pa tek onda na red dolazi brzina radova . Kod betoniranja stubova i ploce se sve moze odraditi masinski beton iz miksera i dizanje betona autopumpom , ali to onda zahteva vrlo ozbiljno salovanje i armiranje . A evo i nekih cena m2 gotovog betona je oko 85 E a usluga autopumpe jos oko 6-7 e po m3 betona .
Ali prvo projekta pa sve ostalo
Хвала на информацијама Тензоре! Отприлике да склапам неку рачуницу, само ме још занима (наглашавам ОРИЈЕНТАЦИОНО) пар ствари око армирања . . . као што сам на почетку написао објекат је у основи 10,85х7,56цм и негде мислим да би најбоље било да га ојачам са 12 стубова, где ниједно растојање између стубова не би било веће од 4 метра и наравно цирклаж преко постојећих носећих зидова који повезује све ове стубове . . . све би то требало да носи кровну конструкцију са лаком покривком, надзидак од 60ак сантиметара, дрвену међуспратну конструкцију и што лакше преградне зидове до 12цм дебљине (гасбетон 60кг/м2, или ГКП 50кг/м2) . . . ни у једном делу цирклаж није слободан ``не виси`` . . . е сад ако узмемо све то у обзир, са колико арматуре и ког пресека треба армирати стубове, а како цирклаж? Долазио ми је један предузимач и рекао да ће бити довољно да стопе буду око 0,3 м2 и 80цм у дубину и све да се повежу везним темељом. Колико би и које арматуре могло да иде по једној стопи, а колико по метру везног темеља?
Kako da ti kazem a da te ne vratim na pocetak price , kolicinu , preseke i nacin armiranja ce ti biti IZRACUNAT u projektu .
A to sta je ko rekao je puko nagadjanje .
Јао јадан ја! Знам колико кошта кг бетонског гвожђа, а немам појма да ли ми треба 500, 1000 или 2000 кила
Pa bice ti sve potanko sracunato u projektu
Укључујте се аман!!!