Prilikom izgradnje zida sa fotografije nisu ostavljeni ankeri za betonske stubove, jer isti nisu bili u planu. Sada imam neku ideju da ipak izlijem betonske stubove 20x20cm, visine 90cm na razmaku od cca 2.5 m. Koje cu zatim obloziti lomljenim kamenom i onda izmedju njih odraditi neku drvenu ogradu. Da li je dovoljno zabusiti 4 rupe (i koliko minimalna dubina, tj. duzina burgije, treba da bude) i "nabiti" ankere od rebraste armature. Ili ipak razbusiti sire rupe, pa sa nekom masom za ankerisanje pricvrsitit ankere. Ili pokusati ostemati zid da se dodje do armature zida (mreza) pa za nju vezati ankere. Uglavnom da uprostim, kako najbolje vezati armaturu buduceg stuba za postojeci zid, a da to bude kako treba? I da li je to uopste izvodljivo uraditi sada?
Hvala
Ankerisanje betonskih stubova
- Login or register to post comments
- 1158 prikaza
Za printanje
Samo mreza, nema greda. Ako mislite na armiranje.
Inace nije kruna zavrsena kamenom. Kamen je samo sa prednje strane. Fakticki je sa zadnje strane zida bila oplata, sa prednje je radjeno oblutkom koji je "glumio" prednju oplatu, a prostor izmedju popunjavan betonom. I tako je islo uporedo do vrha zida. Naravno u dnu zida sire, kako se islo prema vrhu debljina betona se smanjivala. Ali na vrhu zida, iza kamena ima jedno 20-25cm betona. Ako ste na to mislili kada pitate kako je zavrsen.
Uvek se potporni zid u kruni završava: armaturnim košem (jače podužne šipke opasane uzengijama) ili samo otvorenom "ukosnicom" tj. П-profilom kojim spajate jednu i drugu zonu armiranja (najčešće su to Q ili R mreže) i bar po dve podužne šipke. Ovo vam daje mogućnost da u krunu možete da ankerujete sta god da vam zatreba jer je vrh zida poprečno utegnut. Sad kod vas postoji problem jer za te šipke treba bušiti rupe uz ivicu betona a tu će beton samo da se okrnji i da pukne. Dobra je stvar što su ti dodatni stubići niski a masivni kada se oblože kamenom postaže čak i zdepasti tako da i neka improvizacija će moći da prođe...
Nisu zavrsene ni na jedan od navedena dva nacina. Jednostavno je isla dupla mreza do vrha zida i onda je samo isecena na visinu zida, tj. nek cm krace. Da li je to ispravno ili ne, tako je kako je. A sto Tenzor voli da kaze "Svrsenom poslu nema mane" 
Sam beton u kruni je debljine cca 20ak cm, plus ispred ima kamen, pa je citav zid u kruni debljine cca 30-35cm Tako da ce 2 ankera ici uz sam kamen (daleko od ivice), a druga 2 na jedno 10ak, ali bar 7/8 cm od ivice. Tako da mislim, ili se bar nadam, da se nece odvaljivati.
Kada govorite o improvizaciji, sta Vam je na umu? Da li je dovoljna improvizacija razbusiti rupe za broj manjom burgijom i onda macolom nabiti rebrastu armaturu u te rupe. Ali iz nekog iskustva u tu knap rupu tesko da moze vise od 10cm da se nabije armatura. Vec dalje ide teze, dolazi do krivljenja i td. Da li je to dovoljno, tih 10cm? Ili ici na siru i dublju rupu i koristiti neku smesu za ankerisanje?
Ili ako nijedan od navedena dva nacina nije dovoljno siguran, da onda idem na prvobitnu ideju da tu radim ogradu na metalnim stubovima koje je, nadam se, lakse ankerisati. A i za svaki stub je ostavljena iz betona po jedna anker sipka koja je dole u betonu bar 40ak cm
Hvala
Da li je dovoljna improvizacija razbusiti rupe za broj manjom burgijom i onda macolom nabiti rebrastu armaturu u te rupe
Rupe se buše nekoliko mm veće, odprašuju i u njih se stavlja ili neki ankerfix ili cementna pasta i ubacuju se ankeri. Rupe je poželjno malo zakositi ka unutra.
Iz utegnutog betona se mnogo teže čupa anker dok kod neutegnutog to ide bez problema...
Probajte da izbušite jednu rupu pa da vidimo kako će da ide
Čuveno "majstorsko " nabijanje ankera od armature fi 12 u rupu fi 10 , i onda tucii dok armatura ne "zapeva " nažalost to drži ko pas ježa iako deluje da je uradjeno "majstorski " . Što kaže histerezis probajte . Inače ja u neutegnutom ili nepoznatom betonu koristim šire rupe i sika ankor fix ili Dramin ankerit no kako su oba proizvoda na bazi epoksida onda strogo treba voditi računa oko zavarivanja jer visoka temperatura lako otopi smesu . Cemento mleko je pouzdanije da visoke temperature ali opet treba paziti . Ukoliko se koriste navojne šipke one moraju biti u kvalitetu a ne ove od 150 din /kom . Ima već podosta tema na ovom forumu gde se kod ankerisanja venčanica pomenuti brezoni od 150 din/kom u debljinama M12 ili M14 krive ko sveća na vrućini ... 
. I mala opaska kad bi ste nekom ko hoće sidrenom tiplom stegne nešto treba da koristi moment ključ on bi vas belo gledao i reko "ma gde će to kad ja stegnem " :)
Čuveno "majstorsko " nabijanje ankera od armature fi 12 u rupu fi 10 , i onda tucii dok armatura ne "zapeva " nažalost to drži ko pas ježa iako deluje da je uradjeno "majstorski "
Jasno. Zato sam pitao ovde, jer sam siguran da bi 90% majstora ankerisanje izvrsili upravo na ovaj nacin.
Znaci, ako idem armaturu fi12 (mada je mozda dovoljno i fi10 jer su u pitanju stubovi za ogradu visine 0.9m koji nose samo sebe i nista vise) idem na rupu od jedno fi16 (fi14), dobro otprasim (npr izduvam kompresorom) i uz pomoc Sika Anchor Fix (ili slicno) ankerisem. Koja je neka minimalna dubina. Predpostavljam sto dublje, to bolje, ali da li postoji neki minimum. Nisam u brosuri Sike nasao taj podatak.
Ima već podosta tema na ovom forumu gde se kod ankerisanja venčanica pomenuti brezoni od 150 din/kom u debljinama M12 ili M14 krive ko sveća na vrućini ...
Kada smo vec kod ovoga. Sta je predlog za vencanice, a da ne bude ono klasicno "vezivanje" tanjom armaturom koja se ostavi da viri na vise mesta iz serklaza?
Konkretno gde naci kvalitetnije navojne sipke, kako ih prepoznati, koju oznaku nose? Na kom razmaku ih ostavljati da vire iz iz serklaza? Da li ici jednu navojnu sipku kroz sredinu vencanice ili je ipak bolja opcija ici dve sa obe strane vencanice? Samo sto je u ovom drugom slucaju potrebno malo vise preciznosti prilikom postavljanja isth prilikom betoniranja serklaza, da ne pravi kasnije problem, kod izrade krovne konsutrkcije.
Hvala
Ima mnogo stvari vezanih za venčanicu ali zavisi od tipa krova , čak je i to vezivanje "brkovima " nekad bolje od brezona M10 ili M12 ako su oni od 150din/kom . Genralno ili se ide na gušće brezone M14 ili M16 u kvalitetu sa velikim pločicama/platnama ili se rade dva brezona koja su širine venčanice pa se spajaju deblljim flahom sa dve rupe .Naravno brezoni bi trebali biti spojeni sa armaturom ploče ili serklaža . Ali zavisi od tipa krova , jer bi venčanice kod većih raspona rogova trebalo postavljati pd uglom a ne da leže ravno . Histerezis je objavljivao i slike i skice u nekim temama oko krovova . Ja recimo na vruće savjem kuku na brezonu M16 i zavarim još dve kuke sa donje strane , brezon izgleda kao sidro i onda ga poveževem /zavarim za armaturu ploče ili HS .Malo je naporno sve to precizno uraditi ali može se .
Hvala Tenzore. Malo sam izmenio, preformulisao svoje drugo pitanje, a ti si u medjuvremenu vec odgovorio.
Gde naci i kako prepoznati kvalitetne sipke?
Kada si pomenuo vencanice, nadovezao sam se sa ovim drugim pitanjem. Moj buduci krov je na dve vode, duzina roga je 5m, nagib krova 40 stepeni. Projektant je predvideo vencanice 14x14, mada citajuci neke teme mozda je bolje da bude pravougaona, rogovi 10x14, klesta 7x14. Na predhodnom objektu sam radio sa po jednom sipkom u sredini, ali rekoh da poboljsam sada to na ovom novom objektu.
Evo upravo sam procitao temu Uvrtanje vencanice na novom krovu i video slike koje je objavio Histerezis. Dugo sam clan foruma, nekada sam ga redovno posecivao i bio u toku sa vecinom tema (koje me zanimaju), ali u nedostatku vremena posetim kada imam neko konkretno pitanje i nedoumicu. Pa do sada nisam video te Histerezisove teme, ali iz ovoga sto sam do sada procitao, rec je o nekome ko izuzetno poznaje materiju.
Mali prilog kako sam pričvrstio podrožnjače pri rekonstrukciji krova još 2009 godine. Inače, kako se i vidi to je nepodaščan krov da razuverimo sve one neverne Tome koji smatraju da je neophodno daščanje. Ne samo da nije neophodno, nego je i veoma štetno!
E tako se to radi !!!
Interesantno resenje i dobra ideja. Da li su i u ovom slucaju isle te kvalitetnije navojne sipke? Gde ih naci i kako ih prepoznati?
Ako budem koristio Ytong U elemente, onda ce sirina serklaza biti 15cm (zidam termo blokom 25cm). Samo to moram prvo da proverim sa staticarem. Zbog sirine vencanice od 14cm, nece biti moguce da idem sa dve strane vencanice, nego moram po sredini. Pa sam rad da kupim te kvalitetnije navojne spike.
Navojne šipke u kvalitetu je lako naći prosto ih kupite recimo od Wurth-a ili ovde https://www.helisasrafovi.com/products/47/544 ili ovde https://www.kupujemprodajem.com/Industrijska-oprema/Delovi-i-potrosni-ma... . Pošto ste već prinudjeni da idete samo sa jednom navojnom šipkom neka ona bude M16 kvlaiteta 10.9 i obratite pažnju na drugu sliku astrea -inog posta gde se vide "platne " u obliku slova P(ćiriličnog ) .
Astrea, sve pohvale na pedantnosti u radu!
Acca, minimalna debljina zaštitnog sloja betona je u ovom slučaju 2cm pa ako bi bio HS 15cm ispada da će izengijica da bude široka 11cm a da će podužne šipke da stoje jedna od druge udaljene oko 8cm. To kad pogledate izgleda "smešno". NE SME hor. serklaž da bude širok samo 15cm (Član: 98. Pravilnik o teh. normativima za izgradnju u seiz. područjima). HS sme da se suzi max 5cm sa spoljne strane. Ovo je recidiv koji je ostao od pre par decenija kada niko živ nije stavljao izolaciju a da bi se izbegli linijski gubici na termičkim mostovima tj. po serklažima. Znači ako je zid 25cm minimalna širina HS je 20cm.
Kada se venčanica veže sa obe strane onda prilikom njenog "uvrtanja" anker koji je sa unutrašnje strane (ka prostoriji) je opterećen duplo manjom silom zatezanja u odnosu na rešenje sa samo jednim ankerom u osovini venčanice.
Pošto ste već prinudjeni da idete samo sa jednom navojnom šipkom neka ona bude M16 kvlaiteta 10.9 .
To me zanimalo, oznaka te kvalitetnije sipke. Hvala.
E sada, mozda malo glupo pitanje, ali kako prepoznati sipku u kvalitetu 10.9. Ako postoji nacin. Racunam ako porucim i platim kvalitetniju da cu to i dobiti. Ali opet, ovo je Srbija...
Acca, minimalna debljina zaštitnog sloja betona je u ovom slučaju 2cm pa ako bi bio HS 15cm ispada da će izengijica da bude široka 11cm a da će podužne šipke da stoje jedna od druge udaljene oko 8cm. To kad pogledate izgleda "smešno". NE SME hor. serklaž da bude širok samo 15cm (Član: 98. Pravilnik o teh. normativima za izgradnju u seiz. područjima). HS sme da se suzi max 5cm sa spoljne strane. Ovo je recidiv koji je ostao od pre par decenija kada niko živ nije stavljao izolaciju a da bi se izbegli linijski gubici na termičkim mostovima tj. po serklažima. Znači ako je zid 25cm minimalna širina HS je 20cm.
Predpostavljao sam da je debljina betona u serklazu 15cm malo, zato sam se odmah i ogradio da se tu pita neko ko je strucniji od mene. Tako da ce onda samo sa spoljne strane ici izolacija 5cm. Samo cu jos videti, da li u vidu Ytonga ili ce ici klasicno salovanje HS, pa cu na spoljnu oplatu staviti 5cm stiropora/stirodura.
Hvala na odgovoru.
Mali prilog kako sam pričvrstio podrožnjače pri rekonstrukciji krova još 2009 godine. Inače, kako se i vidi to je nepodaščan krov da razuverimo sve one neverne Tome koji smatraju da je neophodno daščanje. Ne samo da nije neophodno, nego je i veoma štetno!
Da li je serklaz betoniran dok je vencanica bila na svom mestu ili je ona skinuta pre nalivanja serklaza? Predpostavljam da je samo stavljena zbor rasporeda navojnih sipki, pogotovo sto se i posle betoniranja vidi da je cista, tj. nema tragova betona. Kako ste onda pricvrstili navojne sipke da se iste ne pomere prilikom skidanja vencanice pre betoniranja. S' obzirom da su korisceni P profili (bez obzira sto su malo siri od vencanice) minimalno pomeranje navojne sipke bi napravilo problem.
Malo smo se udaljili od mog pitaja i naslova teme. Pa mozda ne bi bilo lose ovaj deo oko vencanice prebaciti u odgovarajucu temu.
Sto se tice naslova teme, koja je minimalna dubina rupe za anker koji ce biti pricvrscen masom za ankerisanje?
Hvala
Podrpožnjače su postavljene pri izradi oplate/šalunga kako bi se utvrdio tačan raspored rupa, na navojnim šipkama su navareni komadi gvožđa i lima ... šta se našlo u radionici a onda su zavareni za armaturnu konstrukciju. Time je obezbeđeno da se ne pomere pri nalivanju betona u oplatu. 'П' profili (ili 'U' profili) su pravljeni u radionici od lima 8 mm i tu je postojao mali problem: Bravar radi u milimetrima a isporučilac građe u cm tako da su obuhvatni profili uglavnom bili znatno širi od građe, Rešenje je nađeno umetanjem komada lima od 2-10 mm između profila i grede već prema potrebi. Svi profili po visini su bili niži za 5 mm od greda kako bi mogli da stegnu gredu. Konstrukcija je tek posle 9 godina zatvrorena izolacijom i gipsanim tablama. Dotezanja su vršena tri puta prvih dve godine a uoči zatvaranja je provereno sve ali nije imalo potrebe za intervencijom.
Majstor koji se vidi na jednoj od slika (nažalost nije više sa nama) je pokazao zavidnu strpljivost pri podešavanju tako da su podrožnjače bez problema nalegle nau betonirane navojne šipke.
Naglašavam da podrožnjače sa slika nisu mnogo opterećene na uvijanje jer je nagib krova u prvom delu preko 55 stepeni. Tenzor je u postu broj 9 ove teme pomenuo da kod većih raspona (odnosno kod većih opterećenja) svakako treba podrožnjače postaviti pod uglom kako bi se opterećenje smanjilo.
Cime zatvoriti ove "rupe":
https://prnt.sc/10wg0de
Razmisljao sam osb plocom ili daskom (ako nadjem neku tanju, debela mi 2.5cm).
Da je izrezem kao na slici i uklopim ispod rogova i prikucam na vencanicu.
Crno osb ploca, zeleno grede i plavo vencanica.
Pitanje za tu gore fotografiju: zasto su upste pravljene te platne U profila?
Zar nije bilo dovoljno obicna platna, ionako je brezon taj koji trpi silu?
Takodje vidim na yt da neki majstori hidroizoluju izmedju vencanice i betona ispod. Da li je to neophodno?
Boleeve, nekada su namerno venčanicu pomerali ka unutra da bi imalo mesta da tu između rogova prođe zid na 1/2 opeke ili barem na kant. Ako je to baš usko kod tebe onda ne gine neka improvizacija tipa: daska, OSB ploča, GK ploča, stirodur ili nešto slično jer kasnije to sve prekrije T.I. na fasadi.
Nosivost spojnih sredstava u drvenim konstrukcijama se značajno povećava ukoliko se koriste podložni limovi. jer drvo je mek materijal i spojna sredstva se utiskuju u njega.
Treba posavljati H.I. ispod venčanica i jastuka stolica ako je dole ispod životni prostor ili ako je venčanica u potkrovlju na nadzidku, jer na taj način sprečavamo vlaženje drvenih elemenata (vlaga nastaje kao posledica difuzije vodene pare). Na tu H.I. se obavezno spaja parna brana iz potkrovlja. Viđao sam u malo boljim projektima da taj detalj arhitekte posebno razradjuju jer je bitan.
Bilo bi najpraktičnije da se ugradie OSB ploče. Na njih se dalje montira T. I. ovim lepkom ( ovo kao primer ,znate da nikoga ne reklamiram) i poželjno bi bilo sidrenje tiplovima koji se ušrafljavaju.
https://baumit.rs/products/komponente-fasadnih-termoizolacionih-sistema/...
Ako nije problem da se razjasnimo postavku HI ispod vencanica pogotovo ovih koje leze na betonskim plocama tavana . !? . Jer da bi se ostvarilo kapilarno kretanje vlage od tavanice i plafona onda bi taj plafon morao biti u direktnom kontaktu sa zemljom ili potopljen u vodi . Ali cak i da je teoretski moguce da ima kapilarne vlage onda bi ista ispravala oko HI a drvo je kao materijal i hidrofilno i higrofilno pa ne bi bilo puno pomoći . Jedini smislena potreba za izvodjenjem HI je kod objekata od drveta gde vencanica leži na betonu koji u kontakltu sa zemljom . Sa 99.9 % sigurnosti tvrdim da je HI izolacija venčanica u tavanskom prostoru obična budalaština . A ovo sam i praktično mogao da proverim jer sam radio na krovovima starosti do 140-150 godina i to na objektima bez Ikakve HI pa je gradja bila suva toliko da je i karpatska borovina Sthil lance jela brze nego zeleznički šliper . Druga stvar koja je nelogicna je spajanje parne brane i parozaptivnog materijla . Jer parna brana ima kontrolisanu ili umanjenu propusnost vlage , dok je kondor apsolutno nema recimo kao i običan najlon koji se masovno ZLOupotrebljava kao parna brana , u izradi potkrovlja . Ako bi se već obracala paznja pogotovo prilikom projektovanja , onda bi svakako bilo uputnije da se gradja impregnira i od vlage i od štetoćina ali retarderima pozara . Pogotovo primenom akrilnih premaza koji mogu biti 3u1 ili 4 u1 .
Nije tu vlaga došla iz tla preko temelja nego vodena para iz životnog prostora difuzijom polako ide ka spolja, kondenzuje se i može da vlaži drvene elemente. Pravilo je da se se svi drveni elementi koji se oslanjaju na zidane zidove ili na betonske elemente moraju da se zaštite nekim vidom H.I. najčešće se koriste lepenke jer su jeftine mada ima i slika po netu da se koriste i različite folije. Ukoliko se drvene grede oslanjaju na metalne papuče ili su uvučene u čizme tada nema potrebe za postavljanjem H.I. Bilo koju literaturu da pogledamo svugde to stoji od Rusije preko cele Evrope do Amerike. Ja to nisam video da je iko postavljao na našim prostorima i stvarno nije bilo problema. Razlog tome je što su naši krovovi mahom bili šuplji na sve strane pa su se prirodno sušili.
Mogu samo da potvrdim objašnjenje @Histerezis-a
Slazem se ja da vodenu paru može da upija gradja kao što kod dobro izvedenih tavana može i da je otpušta . No sada ako se jedna vencanica stiti od vlage samo sa jedne mehaničkom barijerom strane ,šta je sa ostale 3 strane . A sem toga bilo koje fizičke barijere a u smislu zastite od bilo koje vlage ili vode praktično presecaju samo kapilarni tok kroz materijal na koji su položene . Kako nijedan element na tavanu nema problema sa kapiliranim tokom jer vode ili vlage nema ili ako je ima zanemarljiva je ,opet se vraćamo na početak teme . Ukoliko već treba sprečiti bilo kakvo dejstvo vlage na drvene elemente krova svakako je uputnije raditi impregnaciju drveta . Tim postupkom se postiže maksimalna moguća zaštita . U nekim ekstremnim situacijama usled velike velike vlage u vazduhu ,šta bi se desilo kad sve to iskondenzuje na kondoru , šta bi lepo popilo tu vodu . Slazem se da treba izvesti neku vrstu zastite drvenih konstrukcija . Ali je moje skromno mišljenje da mehaničke barijere za prekid kapilarnog toga nikakvu svrhu nemaju na krovovima . Generalno rečeno 90 hidroizolacija su barijere koje sprečavaju kapilarni tok kroz materijal ,ali ništa ne čine da taj materijal postane vodo ili vlago otporan . Dakle niti smanjuju broj kapilara ,niti utiču na fizičko hemijska svojsta materijala . I ono najbitnije vlaga tj voda čine manje od 5% oštećenja na objektima sve ostalo čine soli i nekim slučajevima mraz. .Iz cele ove priče sad isključujemo bazene i rezervoare i ravvne krovove ,terase... E sad ako bi ušli malo dublje u problematiku ,fenomen kapilarne vlage zavisi samo od dve konstante jedna je poroznost materijala a druga je zona ispavaranja . A vlage ima uvek i svugde . Da sad uzmemo u razmatranje jednu tavansku ploču od betona 100 m2 ,i da usvojimo da je poroznost betona jednaka imamo površinu isparavanja od 100 m2 . Na toj površini imamo dve vencanice 0,1*0,12*10m x2 kom to jw 0,24 m2 i nek imamo 10 stubova sa donjim jastucima 0,1*0,12*0,5m x 1kom=0,06 m2,dakle ukupno imamo 0,3 m2 površine koja je teoretski moguća da bude izlozena vlagi iz betona ,a 99,7 m2 je neizolovano . E sad kako je tih 99,7 m2 slobodno za ispravanje šta će biti sa delovima gradje koji nisu "zasticeni "kondorom . A površina samo ovih nabrojanih elemenata tj delovi koji nisu zastićeni su 3 puta veći od zaštićenih ,da ne računamo sve ostale drvene elemente . E sad dolazimo do sledećeg apsurda ,ako bi jednu drvenu letvu ,ostavili u recimo podrumu koji je pun vlage ,a da površina na kojoj ta letva stoji ,truljenje će prvo početi na onom delu koji je vodonopropustan . To se najlešće dešava kad se u podrumu ostave drva na najlonu ,foliji ,plastici...
Cime zatvoriti ove "rupe":
https://prnt.sc/10wg0de
Razmisljao sam osb plocom ili daskom (ako nadjem neku tanju, debela mi 2.5cm).
Da je izrezem kao na slici i uklopim ispod rogova i prikucam na vencanicu.
https://prnt.sc/10wg2dm
Crno osb ploca, zeleno grede i plavo vencanica.
Pitanje za tu gore fotografiju: zasto su upste pravljene te platne U profila?
Zar nije bilo dovoljno obicna platna, ionako je brezon taj koji trpi silu?
Takodje vidim na yt da neki majstori hidroizoluju izmedju vencanice i betona ispod. Da li je to neophodno?
[quote
Osećam se prozvan da odgovorim pošto se radi o mom objektu a i ja sam i postavio ovu sliku sa stanjem iz avgusta 2009.
I meni je delovalo da će biti neke 'rupe' međutim kada se krenulo u postavljanje kamene vune nikakvih 'rupa' nije ostalo: postavljena su dva sloja od po 12 cm kamene vune a na samom dnu do tzv. venčanice odnosno podrožnjače su dodati klinasto rezani komadi kamene vune. Time je ispalo da je u nekom malom delu oko i iznad venčanice/podrožnjače izolacija nešto deblja od navedenih 24 cm koliko je svuda ostalo. Nije mi ni padalo na pamet da stavljam bilo kakve daske, OSB table ili slične, po mom znanju i dubokom uverenju, gluposti. Sve vreme govorim i borim se i ovde i svuda da krovna konstrukcija ostane nepodaščana a sada treba da skačem sam sebi u stomak.
Ne, to ne dolazi u obzir. Daščanje krova nikako!
Venčanica/podrožnjača treba da ostane u položaju u kome je i postavljena i eto malog ali dovoljnog razloga da sam 'odrešio kesu' i napravio U-profile koji jednostavno ne dozvoljavaju ni izvijanje a kamoli iskretanje venčanice. Ali nisam bio zadovoljan samo sa U-profilima već sam na uglovima dodatno uvezao spoj dve podrožnjače (kako s ei vidi na slici) Inače, brezon (stablo vijka) uopšte nije garancija da se venčanica/podrožnjača neće da iskrene ka spoljašnosti objekta usled sile koju na nju prenose rogovi. Uostalom ko je malo analizirao krovne konstrukcije videće da je u pojedinim delovima Nemačke tradicvija da se venčanice/podrožnjače postavkljaju pod uglom od 25-45 stepeni u odnosu na tavanicu kako bi se povećao ugao između rogova i podrožnjače - a sve to da bi se sprečilo iskretanje podrožnjače.
Što se tiče kontakta odnosno izolacije drvenih delova od betonske ili druge nemetalne konstrukcije ako je urađena HI pri temelju onda neće imati šta da se kapilarno penje do sprata odnosno potkrovlja. Ako postoji ventilacija krovne konstrukcije sa spoljne strane neće biti ni problem vlage koja nastaje difuzijom odnosno kasnijom kondenzacijom iz unutrašnjosti prostorija. Opet se vraćamo na neophodnost postojanja ventilacije krovne konstrukcije i pravilnog ugrađivanja parne prane ispod GK tabli. Pod pravilnom ugradnjom parne brane posebno naglašavam lepljenje parne brane na malterisane zidove ako postoje u potkrovljima.
Inače, radi brzine gradnje kod objekta sa slike sam postavio kondor traku ispod podrožnjače jer je betonska greda bila relativno vlažna (starost betona samo 15 dana).
Kako je završen zid u kruni?