Mislim da je dobro da se cuje vise misljenja i iskustava.Tako se puno toga i sazna i nauci.Moglo bi jos nesto o toj "paukovoj mrezi".Zbog cega se pojavljuje?Da li se redovno pojavljuje"
Mašinsko malterisanje
Po mome iskustvu ona je gotovo redovan pratilac masinskog malterisanja , a ovo saznanje potrvdjuje i nas pocasni clan Cereman koji inace tehnolog Henkela .
E sad uvek se nekako lome koplja oko razloga nastajanja istih , predstavnici proizvodjaca a i opreme uvek krive izvodjace ili neki njihov postupak . Ono sto se na terenu moze zakljuciti onako "odokativnom "metodom je ipak prebrzo susenje pogotvo gipsanih maltera kao relativno velika brzina rada .
Sindrom "paukova mreza" se javlja i kod klasicnog malterisanja sa klasicnim malterom , ali se tu tacno znaju razlozi za pojavljivanje tih sitnih pukotina .
Nesto mi samo nije jasno oko vodjica , kod nas se uvek insistira na AL vodjicama il sam ja uvek bio na gradilistima gde je nadzorni organ "Baba roga "
Vodjice koje se prodaju za masinsku malteraciju su verovatno te o kojima pricate ima li jos nekih?
Pa procitah u nekom postu da se u nemackoj koriste vodjice od pocinkovanog lima , pa mi to nije bilo jasno . Jer pocinkovani lim a i bilo koji drugi materijal od gvozdja imaju jakio nezgodnu osobinu da izuzetno brzo i burno oksidisu tj rdjaju . A rdja iz zida predstvavlja "nocnu moru " za molere . Pa mi je bilo cudno da se kod nas koriste bolja resenja za vodjice nego u EU .
E sad ono sto drugi veliki problem pojave paukovih mreza kod masinskog malterisanja je to da se posle ipak mora raditi gletovanje u to cesto u "tri ruke " a onda se povecavaju troskovi , probijaju rokovi i slicno .
Opet da ponovim sva moja saznanja su sa terena i "lica mesta ", radio sam kao pod izvodjac i na nekim ogromnim objektima ali i na malim gde koristeno masinsko malterisanje i uvek je bio problem ta pojava sitnih pukotina . Na moju veliku srecu ne bavim se masniskim malterisanjem pa nisam nikad bio direktan krivac .
Moje iskustvo u tim poslovima je skromnije.Mi te vodjice vadimo iz zida i da kazem zakrpimo mesto gde su bile, jedino ugaone lajsne ostaju..Sitne pukotine pa cak i plikovi na zidu bile su nezeljene pojave srecom vrlo retke i bas sam volela da cujem misljenje drugih zasto se pojavljuju.Nikada nismo radili u objektima gde nije postavljena stolarija i nikada prvi dan bar, nedozvoljavamo promaju pa mozda zbog toga nije bilo naglog susenja.
Na nasu veliku zalost nijedan od tehnologa prozivodjaca nece da kaze koji su stvarni razlozi za pojavu tih pukotina . Ve sam naveo da se cesto desava pojava "mreze " ali je bilo i gradilista gde nije bilo nikavih problema . Uglavnom moji sagovornici o voim problemima su tehnolozi firmi koje rade ili molerske prozivode ili se bave gradjevinskom hemijom . Pa tako sam o tom problemu pricao sa tehnolozima " Vitex-a" i Dramina i 1 maja , uglavnom svi imaju slicna vidjenja a to je da masinsko malterisanje ide sa "paukovom mrezom "
Slazem se da je mnogo bolje raditi sa ugradjenom stolarijom i bez promaje , i da treba izbegavati velike vrucine i da u mnogome moze smanjiti pojavu pukotina .
tenzore o kakvm gletovanju ti pricas,prvo treba znati raditi sa mašinom,ako radiš onako kako radi onaj momak na onom videu sto je postovan ovdje onda ti nece biti dosta ni 150 gletovanja da popravis,ja nisam vidio nikada da se gletuje iza masinskog malterisanja tamo,ako si postavio šine kako treba i ako imaš pravi materijal onda ne znam zasto bi uopste gletao,zidovi jako lijepo i glatko izgledaju i sto je najvažnije ravni su ko staklo.šine koje sma ja gledo,i koje sam sjekao u par navrata fleksericom nisu aluminijske bile,vec celicne sa nekom anodnom zaštitom e sad jel u pitanju neka vrsta cinkanja ili nesto drugo to ne bi znao reci,meni izgleda isto kao cink al bez onih velikih mrlja kao klasično staro cinkovanje.znam da ove šine nisu skupe, za tamošnji materijal,2 evra košta šina od 4 metra,za tamošnje cijene materijala to je stvarno nista.
sto se tiče tih paukovih mreža ja to nisam nikad vidjeo na 150 kuća koje sma obilazio,a pregledao sam sa zetom svaki ćošak jer mi smo iznamljivali male firme da nam rade te poslove i morali smo da pregledamo svaki ćošak da se kasnije preko našeg dzepa ne obiju greske jer i mi smo radili za još veću firmu koja je bila nemilosrdna u naplaćivanju i namanjih sitnica al to je vec politika poslovanja a ne građevinskih radova,samo zelim da kazem,nije bilo gletovanja,nije bilo ni nekog brzog sušenja materijala,ne koristii se samo gipsani materijal,ukoliko se on koristi koristi se samo za finalni sloj.pojava pukotina može biti isključivo zbog svojstava materijala i uslova u kojima se radi,nikako od nacina bacanja materijala na zid,ako se na donjem sloju i javljaju male pukotine to se sigurno ne vidi na gornjem gipsanom sloju.dok kod onih maltera koji prave kod nas za rucno malterisanje u kucnim uslovima bez aditiva pukotina imas koliko voliš,njih sakrivaju sa finim malterom
kultura zivljenja i kultura stanovanja nije moderna doskočica isto kao što ni sociologija koja se time bavi nije moderna nauka,ali da ti prevedem na narodni jezik.u banjaluci ,koju ja jako volim zbog predivnog naroda ,u kojoj sam živjeo 8 godina zapazio sam da ljudi tamo štede godinu dana novce da sebi prefarbaju fasadu i da uzivaju u njoj i to ih ispunjava,to nije pojava samo u banjaluci vec u čitavoj republici srpskoj,u federaciju nisma zalazio nikad u životu pa i ne znam kakvo je tamo stanje,ali znam da je ovamo sa ove strane drine stvar daleko lošija po tom pitanju,to svako od nas moze da zakljuci cim odavde krene za r srpsku i pređe sremsku raču,tamo odma ugleda jedan drugačiji svjet koji je i pored ratnih razaranja procvjetao ponovno,u hrvatskoj iz koje sam ja je razlika tek veća,tamo su standardi gradnje potpuno drugačiji,moj pokojni otac je bio cuveni građevinac,napravio je pola hotela po jadranu i neke fabrike ,privatno je uradio dosta kuca a specijalnost mu je bila malterisanje ,nakon rata ja kao student sam cesto sa njim radio da si zaradim dzeparac tako da mi ne mozes prigovarati da sam teoretičar,moj stari je radio rukom ono sto rade ovi sa šinama i mašinama,jednakog kvaliteta,bacao je neki rjedak malter kog ja nikad nisma mogo baciti kako treba,kad sma ga pitao zasto tako rijedak on mi je rekao da mu je tako lakse,manje umara ruku a lijepse pokriva zid,također ni drugi koji su sa njim radili nisu znali da malterisu kako treba ,ne kao on,po tome je bio poznat i time se hvalio,svaki majstor koji zna da vrhunski malterise je jako rijetka pojava,ja znam još jednog đorđa za kog mogu da kažem da radi isto dobro ko moj pokojni otac,ima još majstora talentovanih,daleko od toga da nema ,ali sam siguran da su rijetki u odnosu na broj koji se time bave sto se uostalom i vidi po kvalitetu zidova gdje god uđete,to je činjenica.
ja sam kod sestre u stanu gleterom navlacio švabski malter i ravnao ga sa velikom letvom,ravnao sam zidove,znaci renovirao,ne malterisao od pocetka,nakon toga sam gletao i brusio zidove ,proslo je vec 7 godina oni i dalje izgledaju ko ogledalo,to sam radio kao potpuni laik prvi puta u životu i ispalo je fenomenalno,nije se radilo o gips malteru,tj on ima malo gipsa u sebi ,više je na bazi cementa i aditiva,boja mu je ista ko i cementu,sa gips malterom je još lakše raditi njega možeš rukom lijepiti po zidu nece da spadne,al brzo i suši moraš biti brz,mana mu je što je duplo skuplji od normalnog maltera.
sto se tiče čelika u malterisanju nisi upoznat sa građevinskim čelicima,odavno su se koristile čelične mreže za malterisanje koje su ojačavale zidove,posebno na zgradama sa vanjske strane,naravno takvi materijali imaju i svoju cijenu,kalcijum jeste agresivan element kad je gvožđe u pitanju ali nije istina da se to ne rjesava legiranjem celika.
evo kako izgledaju zavrseni zidovi ,bez ikakvog gletovanja
Ako dozvolite da se umesam u diskusiju malo.I kod nas se za masinsko malterisanje koriste ugaone lajsne i vodjice koje su od pocinkovanog celika i mogu se kupiti na svakom stovaristu koje prodaje masinske maltere.Vec sam o tome pisala (mozda u molerskim radovima), ali ukratko zidovi su kada se rade gipsano-krecnim glatki kao staklo a krecno-cementnim glatki ali ne kao ovi prvi.Izgleda to kao na ovim gore slikama koliko sam mogla videti. Zavisno od namene prostorije se mogu a i ne moraju gletovati.Za stambene prostore se predlaze i preporucuje gletovanje, konacnu odluku donosi investitor.Moleri, bransa koja jos nije a niti ce izumreti, ne samo da to radi nego obavezno u dva navrata i smirgla te zidove i to je onda i pod unakrsnim reflektorima, savrsenstvo.Toliko za sada.
jeste,lijepo si rekla ,gletovani i bruseni zidovi jako lijepo izgledaju a jako su mala investicija,ako je malterisanje utrađeno propisno potrebne su male kolicine glet mase a brušenje zidova nije nikakv problem,mozete to raditi sa rukom uz pomoc komada drveta,a imate i kupiti rucne sprave za to koje kostaju evro ili dva,potrosnja papira je mala,sa nekoliko tabli papira prebrusite citav stan,jedino će da se nagutate dosta praašine pa bi bila dobra kesa na glavi i pamucna maska preko usta ,ili ona papirna ,svejedno i neke naočare. gletovanje nije teska tehnika i mogu je raditi laici pod uslovom da nisu smotani,govorim na ličnom primjeru,ja prvi puta kad sam gletovao uradio sam to i brzioo i kvalitetno ko i bilo koji normalan majstor,nema tu neke filozofije ,sve se svodi na popunjavanje mini_neravnina,ukoliko malterisanje nije urađeno kako treba gletovanjem ce da se dobiju negativni rezultati,znači još gori.također gletovanje se radi sa gleterom a ne sa špahtlom kkako neki pokušavaju pa se razočaraju, špahtla se koristi za druge stvari.ja sam gletovao npr sa onim leptirom sa kojim se sjeku tapete i to onim vecim,metar sirine,to sam vidio od pravih majstora koji gletaju ko ludi i hodaju na ljestavma ko na rođenim cizmama
ali problem gletovanih zidova je sto znacajno smanjuju "disanje zidova" zbog toga bi u gletovanim prostorijama trebalo da ima sistem ventilacije.
@kordun3 sve sto si naveo stoji. Medjutim, mislim da ovo zadnje u vezi disanja gipsanih zidova nije bas tacno. Gips ima svojstvo da regulise vlaznost u prostoriji. Kada je veca vlaznost on upija, a kada je manja ispusta. Sto sa aspekta zivljenja u tim prostorijama ima pozitivno delovanje.
Naravno, sve je ovo pod znakom pitanja u zavisnoti od vrste boje kojom su prefarbani ti zidovi. Mozda je ovaj tvoj zakljucak proizisao iz tog razloga?
problem sa glet masom nije u gipsu vec u njenim plasticnim aditivima ,napravi glet masu ona se presijava na sve strane,ima neke akrilne aditive u sebi ko plasticna fasada...gips se ne bi mogao nanositi onako kvalitetno i tanko kao glet masa ,otpadao bi,glet masu mozes da navlacis u sloju od 50 mikrona,ko folija za kesu,sa gipsom nema teroije da to radiš,bez obzira sto je gips glavna komponenta glet mase,radi se o specijalno dorađivanom gipsu za te potrebe.
i još treba napomenuti sto nisma primjetio da je neko reko,finalni izgled zida nakon malterisanja jako zavisi od zaribavanja a ono ne zavisi samo od vještine majstora već i od alata koji se koristi,znači majstori koji se bave malterisanjem nikak one bi smjeli da koriste loš alat za zaribavanje,moraju da koriste najkvalitetnije moguce ,to nije velika investicija a rezultati su vidljivi i to još kako....
Evo par fotografija sa poslova masinskog malterisanja.
Ova poruka visak, ne umem da je izbrisem :tup
Evo par fotografija sa poslova masinskog malterisanja:
Fotografija 1: Mozda to drugi ne praktikuju ali stavljamo vodjice i po plafonima, vodjice nesto kasnije vadimo i mesto gde su bile popunjavamo malterom.Nema potrebe nanositi deblji sloj od min 1,5cm pa navise kako diktira libela;
Fotografija 2: I kod krpljenja rupa nema problema, tj nije predebeo sloj maltera ako su otvori za elektro i vodovodnu instalaciju izvedeni npr kao na ovoj slici.Necu da kazem cija firma je to izvodila 
Fotografija 3: Zasluzeno pivo na kraju radnog vremena;
Fotografija 4: Sanacija akumulacionog jezera na Kopaoniku;
Unapred se izvinjavam Tenzoru sto cu opet da ga citiram u ovom postu, da bih rekla po tim pitanjima svoje misljenje.Dakle:
tenzor wrote:
...Mas malterisanje je najvise primenjivano na vecim objektima upravo zbog relativne glomaznosti same aparature za malterisanje
Masinsko malterisanje se najvise primenjuje na vecim objektima naravno, jer je na takvim objektima, zbog veceg obima posla, potpuno primeren i opravdan izbor ovog nacina izvodjenja malteracije, sa svim prednostima koje on nosi u odnosu na klasicno rucno malterisanje.
Ekipe, tj firme koje se bave masinskom malteracijom su stoga uglavnom angazovane na takvim vecim poslovima
Ako se pak radi o manjim kvadraturama npr u privatnim kucama, lakse se moze naci slobodna ekipa za te poslove, medju ljudima koji rade rucnu malteraciju.Ta ekipa doteruje pesak, krec, cement, mesalicu, kolica, korita, lopate, fangle, mistrije...itd i potreban je dobar deo dvorista ili slicne deponije za materijal.
Ekipa koja radi masinsku malteraciju, doteruje neku paletu dzakiranog fabricki spravljenog maltera u prahu, ujednacenog kvaliteta i masinu koja ne zauzima vise prostora od jedne mesalice. Moze biti van objekta s obzirom na duzinu creva od 40m, a vrlo lako se moze i uneti u objekat ako ima potrebe.Dobra stvar je sto za sobom ne ostavlja nikakvu prljavstinu, jer se sav proces mesanja, tj spravljanja maltera obavlja unutar nje i kroz crevo nanosi na zid.Jedini otpad su prazni papirni dzakovi.
I jos ne zamerite, komentar na, citiram:
"...Ali postoje i mane masinskog malterisanja . Recimo kod malterisanja manjih povrsina , krpljenja i slicno rucno malterisanje je nezamenljivo . Evo i jos nekih prednosti rucnog malterisanja , zatvaranje slicova i kanala , dekoratvino-ukrasno malterisanje ,obrada ivica i spaletni izrada "olkera Tu je vec masisnko malterisanje u velikom zaostatku nad "rucnim " postupkom."
Cini mi se da je rec "masinsko malterisanje" previse bukvalno shvacena.Naravno, i ekipa ljudi koji rade masinsko malterisanje, gore navedene radne operacije izvode rucno. Malter mogu vrlo jednostavno uz pomoc rucnog miksera i nesto vode i to uvek istog kvaliteta da naprave i pristupe tim pripremama zidova za dalji rad.Po odradjenim zidovima i plafonima, gde je samo nanosenje materijala uz pomoc masine, a sve ostalo, tj finalna obrada zidova, naravno rucna kao i obrada spaletni.
Jedino je pozeljno, rupe, sliceve i ostali "krpez", pogotovo ako su veci, odraditi dan pre da se taj malter osusi.
Ajd i ja sad malo da pojasnim .
Ima situacija i na takve situacije mislim kad pricam o rucnom malterisanju .Evo sada bas radim objekat gde ima delova zidova koji moraju da se ispravljaju pa se u donjoj zoni nabacuje oko 7 cm a u ogrnjoj zoni 1 cm . E to su situacije gde "masinsko " malterisanje ne moze da odradi posao ili je izuzetno komplikovano , takodje postoje situacije kod dekorativnog malterisanja kada se rade ukrasi na fasadama pa tu opet nema nista od "masinskog malterisanja . Isto tako kod reparacije delova fasada ili delova ukrasa fasada masinsko malterisanje debelo zaostaje za rucnim .
Ja sam generalno naveo situacije gde je psotupak masinskog malterisanja vrlo kompikovan ili je opet s druge strane problem u samom malteru , jer masinski malteri se ne mogu obradjivati i perdasiti kao klasican malter .
Ili evo proste situacije kada se zamene 3 stara prozora novim prozorima, ima da se obrade spaletne , sve ukupno treba troje kolica maltera , ne znam gde je tu racunica za masinskim malterisanjem .
A naravno da kod velikih povrsina kao sto su zgrade , tuneli , pa i litice sa kojih ima odrona , masinsko malterisanje je jedina varijanta da s etaj posao odradi .
A sto se tice one slike gde je instalacija odradjena bez velikih ostecenja zidova , bas je to primer kako NE TREBA raditi vodovodnu instalaciju .
Ko shvata razumece , ko razume shvatice .
tenzor wrote:
Ajd i ja sad malo da pojasnim .
Ima situacija i na takve situacije mislim kad pricam o rucnom malterisanju .Evo sada bas radim objekat gde ima delova zidova koji moraju da se ispravljaju pa se u donjoj zoni nabacuje oko 7 cm a u ogrnjoj zoni 1 cm . E to su situacije gde "masinsko " malterisanje ne moze da odradi posao ili je izuzetno komplikovano..
Slazem se da su takve situacije komplikovane.Tada moramo nanositi na delu zida koji je toliko u minusu jedan do dva puta sloj maltera, pa kada se prosusi, konacno odraditi celu povrsinu zida.Masinski malter je nezgodan pri susenju ako je odmah nanesena toliko razlicita debljina sloja.
tenzor wrote:
takodje postoje situacije kod dekorativnog malterisanja kada se rade ukrasi na fasadama pa tu opet nema nista od "masinskog malterisanja . Isto tako kod reparacije delova fasada ili delova ukrasa fasada masinsko malterisanje debelo zaostaje za rucnim..
Masinski malteri zahvaljujuci novim tehnologijama, postoje u vise vrsta, pa izmedju ostalih i jednoslojno obradivih i do 15cm debljine u jednom nanosu (za popunjavanje svih vecih rupa i otvora za prolaz cevi i drugih instalacija), pa do maltera za sanaciju fasada, ostecenih skulptura i ostalih ukrasa na fasadama, kao i za reparaciju i negu spomenika (sa izgledom kao kamen). Mogucnosti i izbor je zaista veliki.
tenzor wrote:
Ja sam generalno naveo situacije gde je psotupak masinskog malterisanja vrlo kompikovan ili je opet s druge strane problem u samom malteru , jer masinski malteri se ne mogu obradjivati i perdasiti kao klasican malter..
Da tako je, masinski malter se perdasi sundjerastim perdaskama nakvasenim vodom i zid bude vise gladak. Strugani ili grebani, koji ima hrapaviju povrsinu, radi se uglavnom samo u mokrim cvorovima gde ce kasnije doci keramicke plocice.
tenzor wrote:
Ili evo proste situacije kada se zamene 3 stara prozora novim prozorima, ima da se obrade spaletne , sve ukupno treba troje kolica maltera , ne znam gde je tu racunica za masinskim malterisanjem ..
Normalno da je svima a posebno ekipama koje rade masinsko malterisanje vise isplativ rad na obimnijim poslovima, ali i za to moze zavrsiti dzak- dva masinskog maltera, veca kanta i mikser.Doduse valjalo bi investirati i u par ugaonih lajsni da to bude zaista propisno.
Masinsko malterisanje je upotreba fabricki pripremljenog materijala, ujednacenog i odlicnog kvaliteta, kojim se na gradilistu "hrane"masine koje same doziraju vodu i spravljaju ga na cistiji i jednostavniji nacin. Tako napravljen malter nanosi se crevom na zid ili za obradu spaletni i druge manje povrsine "istisne" u kantu ili tekme. Dalje je sve ljudska ruka i umece i tu prestaju razlike, odnosno nema ih izmedju "masinskog" i rucnog malterisanja.Dobar majstor je uslov za dobro omalterisan zid, na bilo koji nacin da je malter spravljen i bez obzira da li mu je masina pomogla u jednom delu posla.
tenzor wrote:
A sto se tice one slike gde je instalacija odradjena bez velikih ostecenja zidova , bas je to primer kako NE TREBA raditi vodovodnu instalaciju .
Ko shvata razumece , ko razume shvatice .
Zao mi je sto ste ovde ostali nedoreceni. Mislim da ste i meni i ostalima ostali duzni.Lepo bi bilo da podelite sa nama Vase iskustvo i znanje.Sve sto sam gore opsirno pisala, najmanje je bilo namenjeno Vama, vec onima koji se ne bave tim poslovima kao mi, i koji ovde citaju u zelji da nesto korisno saznaju.Nista nije lose u tome sto o nekim stvarima ne mislimo isto, ovde smo da razgovaramo..Covek se uci dok je ziv, a ja sam uvek spremna da nesto novo naucim...
Evo da pojasnim ono oko instalacija .
Instalacije radjene plasticnim cevima imaju jednu veliku manu a to je da su gotovo 99,9 % " nevidjive " , problemi nastaju prilikom ugradnje sanitarne opreme i pribora . Kod PPR instalacija se uvek gleda da kompletan razvod ide sto nize , gde je predpostavka da nece biti busenja zidova . Ili se cevi ucine "vidljivim " za detektore .
Drugi problem je to sto je radjena dodatna izolacija cevi a preskocene je par spojeva da se izoluju , tako da je i ti tipicna greska .
Treci problem je sto donja cev nema mali pad tj ostaju potopljena mesta , pa se i prilikom praznjenja sistema moze desiti da ostane vode u cevima . Ista je situacija i sa gronjom cevi , T komad je navislja tacka pa opet ostaje potopljeno mesto .
I jos jedna zamerka , doduse to je nesto sto meni licno smeta , a u mojoj firmi je i FIZICKI kaznjivo a to alkohol na gradilistu . Po mom skromnom mislenju postoji jedan aksiom a ona glasi . alkohol +gradiliste = Grande Belaj .
tenzor wrote:
I jos jedna zamerka , doduse to je nesto sto meni licno smeta , a u mojoj firmi je i FIZICKI kaznjivo a to alkohol na gradilistu.
Tenzore, pa nije valjda i da bijes :hh :hh :hh
tenzor wrote:
Evo da pojasnim ono oko instalacija .
Instalacije radjene plasticnim cevima imaju jednu veliku manu a to je da su gotovo 99,9 % " nevidjive " , problemi nastaju prilikom ugradnje sanitarne opreme i pribora . Kod PPR instalacija se uvek gleda da kompletan razvod ide sto nize , gde je predpostavka da nece biti busenja zidova . Ili se cevi ucine "vidljivim " za detektore .
Sve sto ste rekli stoji.
Ovde su cevi polozene po tacnoj semi nacrtanoj na zidu od strane glavnog izvodjaca koji je i investitor objekta, a postoje i skice razvoda sa kotama visina i razmaka, za svaku razlicitu semu i na koje mokre cvorove se odnose s obzirom da ih u objektu ima 157 komada. Vodilo se racuna da pregradni zidovi ne budu mnogo oslabljeni slicovanjem za polaganje instalacija, pa je posebno bilo vazno da to slicovanje bude ovako fino izvedeno kao sto se vidi na slici.To je bila veza sa postom o masinskoj malteraciji i krpljenju rupa i otvora.
tenzor wrote:
Drugi problem je to sto je radjena dodatna izolacija cevi a preskocene je par spojeva da se izoluju , tako da je i ti tipicna greska.
Jasno mi je da se na takvim mestima prave "termo prekidi", kako se izoluje taj deo gde je recimo T racva?
tenzor wrote:
Treci problem je sto donja cev nema mali pad tj ostaju potopljena mesta , pa se i prilikom praznjenja sistema moze desiti da ostane vode u cevima . Ista je situacija i sa gronjom cevi , T komad je navislja tacka pa opet ostaje potopljeno mesto .
Slazem se sa ovim zapazanjem.
tenzor wrote:
I jos jedna zamerka , doduse to je nesto sto meni licno smeta , a u mojoj firmi je i FIZICKI kaznjivo a to alkohol na gradilistu . Po mom skromnom mislenju postoji jedan aksiom a ona glasi . alkohol +gradiliste = Grande Belaj .
U mojoj firmi, svako eventualno kaznjavanje je po "dzepu" ili u krajnjem slucaju u vidu "prinudnog odmora".I u mojoj firmi je strogo zabranjeno konzumiranje alkohola u toku radnog vremena, sem prehrambenog proizvoda kao sto je pivo na pauzi oko dorucka i eventualno na kraju radnog vremena ako postoji razlog i volja sa moje ili investitorove strane da se radnici pocaste.
u mojoj firmi nishta nije zabranjeno...
Da li mogu da kupim par dzakova masinskog maltera i da rucno omalterisem betonski zid (oko 8x3m)? da li je potrebna neka podloga, priprema... sta treba da nanesem posle maltera, ne bih gletovao posto je u potanju garaza i zelim da je perem karcherom, a glet izgleda ne podnosi naj bolje vodu.
Kada se radi vodovodna instalacija unutar objekta nije potrebna termoizolacija pp cevi jer je plastika već sama po sebi izolator, tako da postavljanje dodatne izolacije predstavlja nepotreban trošak.
Zvukoljube, ovaj objekat je jako veliki i na 1150m nadmorske visine.Pitanje je da li ce se ceo zimi grejati.U odnosu na druge investicije za taj objekat, mislim da ta stavka nije toliko finansijski znacajna.
Vidim da mene svi ovde citiraju i to je lepo , medjutim ima druga jedna stvar . Ono sev sto sam napisao je iz iskustva i prakse , radim svakodnevno sa takvim materijalima i masinama , i sve sto sam napisao stojim iza toga . Ne znam kako se radi negde drugde a i nesto ne verujem ljudima koju samo gledaju ili slusaju kako drugi rade , a i kataloge slabo citam prospekte jos manje . Ima tu jos problema sa masnskim malterima ali ti problemi zanimaju samo velike investitore i tehnologe jedan od njih je poznat pod imenom "paukova mreza " ili sitne pukotine koje gotovo po pravilu prate sve povrsine masisnkog malterisanja .
A kad u jednom drustvu ponestane , cojstva i junastva i postenja a bogami i sokidarnosti e onda se mora naci neka nova "trendi " vrlina kao sto je recimo "kultura stanovanja " .
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw