Mogu svima da poručim da se prvo uradi kompletan projekat pa tek onda pristupi gradnji.Bolje je učiti na mojim greškama.Ko hoće neka izvoli.
Moj problem je kako da završim prostoriju koja će biti trpezarija sa kuhinjom.Prilažem nacrt i fotografije radi lakšeg razumevanja mog problema.
1.Kako izvršiti termoizolaciju zida u dužini od 635 cm. ozidanog bet. blokovima br.14 .Kako da ga završim kompletno a da nema vlage?
2.Kako na najbolji nači izvršiti termoizolaciju ostalih zidova(koji lepak,debljina izolacije,da li je potrebno tiplovanje sa akcentom na zid od bet. blokova)?
Izgleda mi posebno,za ter.izolaciju,problematičan serklaž(bet.grede 25cmx25cm)
3.Objekat je kompletno iznutra završen bez prostorije koja će biti namenjena za trpezariju sa kuhinjom.Pod ove prostorije je betoniran bez armature.Na koji način najjeftinije,pa makar i privremeno,da uradim patos,a da to bude rešenje gde se neće javiti vlaga.Temelj je vrlo malo uzdignut iznad zemljišta na kojem je ozidan objekat.Može li se kao privremeno rešenje za hidroizolaciju koristiti pvc folija?
4.Nije mi jasno kako se javila kondenzacija svuda naokolo neposredno iznad patosa i na patosu kad tu nema, po mom mišljenju, toplotnog mosta jer je patos iznad temelja i nije u dodiru sa betonom,već sa zidovima na kojima nije bilo vlage.Velika količina vlage javila se na strani nameštaja do zida.Može li biti razlog kondenzacije taj da sam svakog jutra luftirao promajom i tako šokirao zagrejanu prostoriju hladnim vazduhom.U stvari ja sam se posle toga šokirao!
5.Ima li uticaja na kondenzaciju način grejanja:čvrsto gorivo,TA peć,centralno grejanje?
Zahvaljujem se na očekivanom odgovoru.Ovog puta u završetku objekta ne smem da omanem,jer bi u tom slučaju bio trajno neupotrebljiv za stanovanje.
Da bi videli slike navedenog objekta uđite na dole objavljene linkove.
http://imageshack.us/photo/my-images/827/idejniprojekat.jpg/
http://imageshack.us/photo/my-images/213/img0908a.jpg/
http://imageshack.us/gal.php?id=rpirktTgzZyylard0aHQ3OCT
Zidanje betonskim blokom
Prvo da iznesem neka zapažanja, mada to već i sam znaš. Time što si izbacio stub za 12.5cm si napravio ogroman probem što se tiče termoizolacije. To se tako ne radi. Taj serklaž mora da se izoluje inače ti ne gine ogroman toplotni most. Drugi problem je što si krenuo da popunjavaš tu prazninu sa ciglama. Bolje je bilo da si tu stavio, u tih 12.5cm, umesto cigala neku staklenu vunu ili stirpopor, dobio bi odličnu izolaciju zida, dok bi samo serklaže morao spolja da izoluješ.
Ovako kako si sada uradio jedino ti ostaje spoljna termoizolacija u vidu stiropora minimum 10 cm (Optimalno je 12cm). Klučno je da ta spoljna izolacija pređe horizontalni serklaž jer će se tu javiti toplotni most i kasniji problem sa kondezacijom. Druga solucija je unutrašnja izolacija koju ti NE preporucujem jer sa unutrašnjom izolacijom ne rešavaš problem toplotnog mosta na spoju ploča-horizontalni serklaž. (vidi sliku: http://www.beodom.com/assets/images/education/thermal-bridges/thermal-br... ). U tom slučaju morao bi da izoluješ i plafon što je dodatan trošak. A i raspoloživ prostor bi se smanjio.
Na kondezaciju nema uticaja način grejanja već samo:
-Razlika unutrašnje i spoljašnje temeprature: Što je veća razlika kondezacija je jača,
-Broj ljudi koje boravi i kuvanje: Ljudi (disanje i znojenje) i kuvanje su najveći izvor vlage u zatvorenim prostorijama,
-Izolacija zidova: Što je bolja izoalcija veća je temperatura zida i manje su sanse za kondezovanje,
-Raspored grejnih tela: Ravnomerno raspoređena grejna tela mogu bolje da zagreju zidove i smanje ili uklone kondezaciju čak i kod slabo izolovanih obejakta. Video sam da su neki ljudi namerno vodili cevi od centralnog grejanja skroz ukrug sobe po gornjoj ivici plafon-zid i na taj način greju toplotni most i naravno, tu se ne javlja vlaga. Najgore su kondezacije ako se ima samo jedan izvor toplote u sobi tipa TA peć.
-Raspored nameštaja: Iza velikih površina nameštaja topao vazduh ne može da struji pa ti delovi psotaju hladni i na njima se kodenzuje vlaga. Najveći problem predstvljaju oni ogromni stari ormari koji su udaljeni par cm od zida.
Ipak, postoji i jedan ogroman izvor kondezacije a to je hidro-neizolovana podna (nulta) ploča. Naime ako tu nema hidorizolacije vlaga iz zemlje kroz ploču ulazi u sobu pretvara se u paru i kondezuje se na hladnim mestima. Naravno to sve za vreme grejanja. Rešenje je lakse i zahteva hidroizolaciju poda. Inace toplota svakako odlazi i u pod, i to u proseku skoro 20% tako da izolacija poda, posebno nulte ploče itekako ima smisla. Jedno dobro i jeftino rešenje je da se uradi hidroizolacija preko nje se stave drvene gredice a između gredica staklena vuna. Preko svega se postavi parna brana i brodski pod. To je jeftino i vrlo efikasno rešenje. Ako hoces pločice ili klasičan parket onda moraš da staviš namensku izolaciju za pod tipa kamena vuna ili stipor za pod (recimo EPS100). I preko toga cementni estrih. I posle gore laminat/plocice/parket itd..
Ne znam sta si dobio doziđivanjem pune cigle, ali izolaciju nisi baš poboljšao na taj način, ako ti je to bio cilj.
Toplotni most, na mestima gde je beton bez spoljne izolacije. Rešenje je adekvatna spoljna izolacija i elimisanje hladnih mostova. Hladni (toplotni) mostovi se javljaju i na spoju ploče i zida. Klikni ovde da više saznaš o ovome
5 cm je skroz nedovoljna izolacija prema važećim srpskim propisima. Zavisi od zida, ali generalno 12cm je minimum.