Hvala Ljubo na odgovoru
A znaci za aluminijum treba veca struja ja sam mislio manja, ok. znaci kazes da nije dobro variti aluminijum malim monofanim aparatima,
Moje potrebe za varenje aluminijuma su dosta redje nego celik sta mislis dali onda da uzmem aluminijumske elektrode ?? Video sam ima i nesto kao lemljenje aluminijuma ugreje se plinom i prisloni se ta elektroda i rastopi se kao kalaj dali imas mozda iskustvo sa time ??
pozdrav
Marko
Pozdrav Marko
Mozes AL da lemis i ta metoda je najzgodnija za recimo auto klime
ima jos jedna majstorska cala za zavarivanje AL u TIGu.Recimo ako imas mali jednosmerni inverter (oni su sada vec pristupacni) vezes pistolj na + pol (pravilno je na - pol) i tako mozes da zavaris AL ali samo tanke materijale.Wolfram igla treba da je sto deblja (3.2mm) jer u ovom slucaju elektroni putuju ka elektrodi pa je ona veoma opterecena a i pistolj.
isto to isto mozes da uradis bilo kojim jednosmernim REL aparatom.
Drugi metod zavarivanja AL u tigu jednosmernim aparatom je:Pistolj ostaje pravilno povezan (na -pol), ali je dodatni materijal oplastena AL elektroda.U ovom slucaju elektroda nije opterecena toliko,a mozes precizno da zavrujes.
Treca stvar je da prepravis obican REL aparat (transformator sa pomicnim sentom) u AC tig tako sto mu dodas HF generator (ima da se kupe posebno,doduse nisu bas jeftini) takve aparate aku su vece snage (recimo stari Koncar 250 ili 350 koji su sada dzab dzaba) mozes da koristis recimo za zavarivanje AL felni i u mnogo drugih slucajeva, jer je to vec ozbiljna sprava.
U nekim slucajevima kod ovakve prepravke treba da se ubace bipolarni kondenzatori zbog balansa struje (oko 30000mf za 300A, 70komada obicnih elektrolita 2200mf/35V vezanih kao bipolarni).
sa ovim kondenzatorima se dobija jako lep var bez crnih tackica.
Iz prakse se pokazalo da modeli starih Koncara 250 i 350 imaju dovoljno rasipanja da im ti kondenzatori i nisu potrebni.
postavicu ti semu kondenzatorske baterije a i HF generatora ako hoces da ga pravis.
Hteo sam da ti posaljem seme u pdf_u ali mi nije uspelo.Neznam kako se to radi.
A da te uputim na drgu adresu nemogu jer se neki ljudi ljute.
Ako te nesto od navedenog zanima javi mi se PP porukom pa cu ti poslati detaljnu dokumentaciju kako se prepravlja obican REL trafo u AC TIG aparat
pozdrav
hvala Ljubo
I jos jedno pitanje u vezi aluinijuma, dali je bolje koristiti trofazni transformatorski aparat za varenje aluminijuma aluminikumskim elektrodama, verovatno cu kupiti elektrode od ESSAB-a
pozdrav
Marko
Aluminijum u REL postupku (obloženom elektrodom) zavaruješ jednosmernom strujom.Trofazni aparat za zavarivanje je ustvari ispravljač
i sa njim se AL i zavaruje.Možeš i sa monofaznim i dvofaznima ako ima diode
za ispravljanje struje.
Postoji često greška gde se spominje trofazni transformator za zavarivanje
a on je u stvari dvofazni samo ima trofaznu viljušku.Bitno je da ima + i - to jest da je ispravljač.I monofazni inverteri mogu da zavaruju AL u Relu.
a evo i obećane seme za prepravku Končar transformatora u AC tig aparat.
[url=O majstore moj]http://www.e-biznis.rs/musprodukt/images/stories/aparati/pdf_doc/ac%20tig_koncar.pdf[/url]
Hvala jos jednom
Sada je sve jasno 
pozz
Mozda ce nekog zanimati nesto u vezi zastitnih gasova koji se koriste
u Mig/Mag postupku.
pozdrav
Zaštitni gasovi su potrebni za Gasno lučno zavarivanje električnim liukom za zaštitu od atmosferskih gasova kao što je azot i kiseonik , koji mogu uzrokovati nedostatke u varu, poroznost, krtost, gubljenje osnovnih mehaničkih svojstava, ukoliko dodju u kontakt sa lukom, elektrodom ili radnim metalom. Ovaj problem je uobičajen u svim lučnim zavarivanjima, s tim što se u MIG i TIG zavarivanju gas dovodi odvojeno do mesta varenja. Jedan nedostatak ovog tipa zavarivanja je da su inertni gasovi skupi. Naprimer gas argon je elemenat i ne može se proizvesti fabrički, on se nalazi u vazduhu u veoma malim procentima. On se dobija hlađenjem velikih količina vazduha do veoma niskih temperatura pri čemu se argon na određenoj temperaturi kondenzuje u tečni gas i kao takav može se izdvojiti i spremiti u boce pod pritiskom. U odnosu na skupi argon, CO2 je neuporedivo jeftiniji i sasvim podesan za većinu primena u zavarivanju. Zbog korištenja CO2 ovo zavarivanje se najčešće naziva MAG postupak,(Metal Active Gas). Izbor zaštitnog gasa zavisi od više faktora, najčešće u zavisnosti od tipa materijala koji se zavaruje, zavarivačke procedure itd. Čist inertni gas kao što je argon i helium, se koriste za ne-čelične materijale (aluminijum npr.) Za čelike čist argon nije podesan jer ne obezbedjuje adekvatno prodiranje varnog metala, ili uzrokuje nepravilan zavarivački luk. Čist ugljen dioksid, s druge strane, omogućava duboko prodiranje varnog metala, ali dozvoljava deleimično formiranje oksida, koji slabi mehanička svojstva materijala na mestu varenja. Niska cena ugljen dioksida je privlačan izbor, ali zbog jakog luka razbacivanje materijala je neizbežno i varenje tankih materijala je otežano. Tako je najbolja kombinacija Argona i ugljendioksida u procentima 75% : 25% ili mešavina do 90% : 10%. Uopšte za strujno kolo je podesniji ugljendioksid jer pojačava varni luk i varnu toplotu. Argon se obično meša sa ostalim gasovima, kao što je kiseonik, helium, azot. Dodavanje do 5% kiseonika (kao i već pomenute veće koncentracije ugljendioksida) mogu biti od koristi u varenju nerdjajućih čelika i li veoma tankih materijala, medjutim u većini slučajeva mešavina sa ugljendioksidom je bolji izbor, jer povećanje kiseonika čini da zaštitni gas oksidiše elektrodu, sto dovodi do poroznosti u varnom sloju, ako elektroda ne sadrzi dovoljno neutralizatora oksida. Kombinacija Argon-Helium je u potpunosti inertna i koristi se za ne-čelične materijale. Koncentracija od 50% do 75% podiže voltažu i povećava toplotu varnog luka. Viša koncentracija helijuma takodje poboljšava kvalitet i brzinu varenja i koristi se za varenje aluminijuma. Vodonik se ponekad dodaje u Argon u malim količinama (do 5%) za varenje nikla i veoma tankih nerdjajućih čelika. U većim količinama ( do 25% vodonika) koristi se za varenje elektro-provodljivih materijala kao sto je bakar. Medjutim ne bi trebao da se koristi za vareneje čelika, aluminimuma ili magnezijuma zbog rizika vodonične poroznosti. Dodatno, azot se ponekad dodaje vodoniku u koncentracijama od 25% do 50% za zavarivanje bakra, ali je korištenje azota uopšte veoma ograničeno. Gasne mešavine ugljendioksida i kiseonika se retko koriste u industriji u Severnoj Americi, ali su dosta česte u Evropi i Japanu. U novije vreme koriste se mešavine čak tri gasa, za povećanje kvaliteta vara naročito za varenje čelika koristi se mešavine argona, ugljendioksida, i kiseonika. Druge mešavine dodaju malu količinu helijuma u kombinaciju Argon-Kiseonika. Ove mešavine kako se nalazi, pojačavaju voltažu varnog luka i brzinu varenja. Brzina toka gasnog fluida zavisi od varne geometrije, brzine varenja, struje, tipa gasa i topljenja metala koji se koristi. Varenje ravnih površina zahteva brži tok gasa nego kod varenja žljebova, jer je disperzija gasa veća. Veća brzinna varenja znači da je potrebna veca količina gasa u datom trenutku da omogući adekvatno pokrivanje prostora.
Uskoro treba da uzmem trofazni profesionalni Co2 aparat sta je potrebno na njemu da uzmem da bih vario aluminium znaci mecao bih koture od 2 kila pa na gore jel mora da se menja mehanizam za zicu ili treba da se doda nesto na mehanizmu
pozdrav
Marko
Za varenje aluminijuma dolaze u obzira aparati veće snage preko 200A, a tamo idu koturovi od 15 kg žice.
Dobro ok je to, nego mene zanima kakav mehanizam mi za to treba, mislim da koturi aluminijumski od 15 kila nepostoje , ja sam video od 7 kila, mozda ima i ti od 15 kila ali to verovatno za neke grdosije od aparata ,
pozdrav
Ja imam Koncarov aparat idu koturovi od 15 kg. ali za celik ne za aluminijum.Aluminijum je manje težine pa su onda verovatno te težine kao što si napisao od 7 kg.
Marko nikako da nam kazes sta nameravas da zavarujes od AL
Ako uzmes obican Mig aparat trofazni 250Am treba samo da promenis buzir u polikablu i da stavis umesto celicnog, teflonski.Zica treba da je AlMg5 Ili AlSi5.mekse zice ce da ti se guzvaju.Precnik zice je 1.2mm.Pistolj treba da je sto kraci i stalno razvucen pravolinijski.I na taj nacin mozes da zavarujes recimo ograde,konstrukcije i slicno.
Na takav aparat mozes da stavis i onaj mali kotur direktno na postolju.Onda mozes da zavarujes i sa tanjim zicama, jel je u tom slucaju daleko manja mogucnost guzvanja.
pozdrav
Zaboravih da ti kazem da je i kontaktna dizna za Aluminijum nesto veceg preseka nego za celik.Ako koristis diznu za celik desavace se cesto da se zica zalepi za diznu i onda moras da je bacis.Aluminijum sa u Migu zavarije
u takozvanom sprejnom transferu materijala.A opet sprejni transfer ces moci da ostvaris samo u horizontalnom polozaju.Zato sa za pravo zavarivanje Aluminijuma koriste pulsni aparati, ali su oni namenjeni profesionalnoj upotrebi jer su preskupi.
Zato bi dobro bilo da nam izneses namere jer mozda ima prihvatljivija metoda za amatersku upotrebu.
Namera je da varim cevi okrugle kockaste,cetvrtaste i slicno debljine do 4 mm
Znaci moze pistolj klasican samo da metnem teflonsku cevcicu
Ok je , sada mi je sve jasno
pozdrav
Marko
Ajd da se ja malo vratim na obicne aparate za zavarivanje,kad kazem obicne mislim na elektricni Einhel turbo mc mn 150 tako nesto mrzime da idem do supe...placen jeftino oko 60 eur....poceo sam da varim ,doduse jadno al ide nekako ,jako cesto mi lepi elektroda,onda odjednom krene ki od sale,e sada moguce i do elektroda posto mi stoje jedno 2 godine u supi.....
cesto proradi ona zastita i onda cekaj cekaj ...e sada neko rece da mnogi poskidaju tu zastitu i da nema problema da i da im se nista nije kvarilo a ni zapalilo...heheheh...pa me interesuju iskustva...i dal je bolje kada proradi zastita da se ostavi aparat sa ukljucenim ventoilatorom ili da se totalno iskljuci na prekiidac,tj kako se brze ohladi,,,,,:)logicno je da kad radi cooler da se pre ohladi,mada kaze komsija da se njemu pre ohladi kada ga skroz iskljuci...jer cooler vrti toplotu u krug...
Infero,
nemoj skidati zastitu jel ona sluzi da zastiti aparat od pregrevanja.Znam da te nervira ali to je zbog cene od 60€.Ostavi ventilator da duva jer on od negde uvalaci a negde i izbcuje vazduh.Pusti da ti se aparat sto vise ohladi.
Jer kad ti zastita izbaci recimo na 100 stepeni cim ga ohladi na recimo 90 stepeni ti vec mozes ponovo da radis ali onda ti je svega 10stepeni razlika pa ce ponovo vrlo brzo da ti ukljuci zastotu.
A za Mrka cevi klsicnim MIG aparatom mocices uspesno da zavarujes samo na preklop.Ako treba da ih ukrajas i da zavarujes ceono to ce ici malo teze.Za cevi ti je daleko bolji TIG postupak.Moj ti je predlog da kod nekog isprobas ko ima MIG aparat to sto hoces da zavarujes,pre nego sto se odlucis za kupovinu.
pozdrav
Pa definitivno da ima veze sa elektrodom . Pogotovo sto stoke tako dugo ,drugo za takav aparat bi trebalo koristiti debljine do max 2,5 a najbolje 1,6 ili 2,0 . Od marki elektroda sto skuplje to bolje (odnosi se na rutilne elek) , mozda GEKA najbolji odnos cena kvalitet .
A u vezi skidanja bimetalne zastite to nikako ne bi preporucio jer ce aparat sigurno pregoreti. A to "lepljenje " elektrode umnogome doprinosi zagrevanju aparata.Po meni je bolje iskljuciti totalno aparat osim ako ventilator nije posebno vezan , tj nezavisno u odnosu na trafo .
pa sta ta zastita iskljuci ako ne iskljuci trafo
nije valjda sa samo ukljuci sijalicu.
Elektrode treba da budu suve!!! zato ti je verovatno lepio zbog losih elektroda i tako ti se i brze zagrejao aparat
A sto se tice aluminijuma, upravu si najbolje cu probati pa cu videti,
a ti znaci mislis da je bolji TIG za takve stvari, ako je bolji onda kupicu njega
pozdrav
Marko
Marko imaš kod sunde na sajtu lepo objašnjen postupak TIG zavarivanja a takodje i ostale postupke, pa ti savetujem da to pročitaš pre nego što doneseš odluku o kupiovini.Doduše, to je ono baš najosnovnije što čovek treba da zna ali će ti biti od koristi.Inače, ako želiš malo bolje da upoznaš zavarivanje najbolje nabaviti knjige iz te oblasti pa malo čitati.
@inferno
Zastitu ne skidaj!
Nabavi kvalitetne elektrode (najbolje 1,6 ili 2mm, k'o sto i Tenzor rece)
I da ponovim sto su i ostali rekli, cesto ti se iskljucuje zbog pregrijavanja, koje je uzrokovano cestim "ljepljenjem" elektrode.
Znaci samo kvalitetne elektrode, i rijesio si svoje probleme
Elektroda hoce da se lepi i ako je lose odabrana struja zavarivanja, manja vrednost od potrebne.
evo i moje misljenje
ako je elektroda ispravna ona lepi samo ako je slaba struja, pa na koju god mislili
a to se otkloni povecanjem amperaze ili rad sa tanjom elektrodom, a ako aparat lepi elektrodu a inace odlicno vari, onda je do ruke
sto se tice zastite, nije pametno skidati, a ako skines onda lepo pripremi jedan dopar PP aparat za instalacije, onaj u prahu ili CO2
Marko Enter
se rasptivao u nekom prethodnom postu za portabl pistolj za zavarivanje aluminijuma u mig postupku.Pa ima kod nas da se nabavi ovaj model:
Spoolmatic
200A 60% intermitence kosta 920€+pdv
200A 100% intermitence 976€ +pdv
Aha znaci ima kod nas da se nadju ovi pistolji el mozes mi samo reci gde ima to u kojoj prodavnici
A sto se tice knjiga u vezi zavarivanja pa rado bih uzeo neku u vezi varenja aluminijuma , inace metal i prohrom znam odlicno da varim
ako znate neku dobru knjigu i gde ima da se kupi slobodno recite verovatno ima jos zainteresovanih za varenje aluminijuma
a sto se tice portabl pistolja za aluminijum s obzirom da mu je cena blizu 1000 eura onda cu bolje mozda da uzmem dodavac zice sa 4 tockica za guranje zice , koliko kostaju takvi dodavaci zica jesu li skuplji od 1000 eura ??
pozdrav
Marko
Pozdrav Marko
Ovo su specijalni uredjaji i nema ih u prodavnici.Mogu ja da ti ih nabavim verovatno bi dobio i neki popust oko 5% jer ja vec dugo radim sa uvoznicima opreme.
Drugo dodavac zice je oko 600€, ali nije problem broj tockica nego sto taj dodavac treba da progura AL zicu koja je meka kroz pistolj od recimo 3m i tu uvek nastaje problem guzvanja zice,Zato su ovi pistolji i izmisljeni.Oni zamenjuju nekadasnji Pus-Pul sistem (dodavac zice + pistolj na vrhu) taj sistem je bio glomazan,nepraktican i skup, ja mislim da ih i Ikarbus polako izbacuje i zamenjuje novijom tehnologijom.
Drugi nacin i najbolji za sada,za zavarivanje AL u Mig postupku je Pulsni aparat.Sa njim nemoras da imas ovakav pistolj moze klasican, ali se radi sa zicom 1.2mm koja je cvrsca i ne guzva se lako,i sa takvim aparatom moguce je zavariti i AL lim od 0.7mm (sto je izuzetno tesko).Mana tih aparata je cena (min 5500€)
Sto se tice knjiga pokusacu da vidim sta ima,ali najbolje bi bilo da se sve to isproba na licino mesto.Kod zavarivanja treba znati sta, kako, zasto, ali na kraju nista nema bez prakse.
ovde na forumu je postojala ideja da se u nekoj radionici organizuje prezentacija metoda koje nisu bas svakodnevne ko bude zainteresovan.
Mislim da ta ideja i dalje stoji samo treba da nadjemo malo vremena da sve to izorganizujemo.
Ok hteo sam samo da cujem vase misljenje iskusnih...trebalo bi nabaviti salbije elektrode ove su 2.5 i ja ih stavim na 80-90a
e sada to sto lepi ima tu svega i do ruke i do elektroda 
ipak sam tek poceo ,al ici ce nekako....nego me komsa nagovaro da skinem zastitu...pa reko ajd prvo vas da pitam :0
POZ
Hvala Sunda
pozz
Ćao Sunda ajd mi ponovo objasni kako da varim Al. sa invertorom.Imam 200 amperski fronius koji ima i prekidač za tig a kraj njega neki potenciometar od 1-10.Posedujem i pištolj za tig onaj na kontakt sa ventilićem na vrhu čisto za neka manja varenja rosvaja.Znači int. me varenje elektrodom ili već kako može.Takođe me int. i varenje gusa konkretno blokova motora gusanom elektrodom.Ma varim ja to već dugo ali me int. možel se sa tigom.Pozdrav od mene.
Pozdrav Marko
Aluminiju provodi toplotu 5-6puta bolje od celika sto ce reci da treba veca struja za zavarivanje.Drugo sa malim monofaznim aparatima nemože se kvalitetno variti AL jer struja nije lepo "ispeglana". Za AL ti treba trofazni aparat.U mig postupku se najbolje zavaruje pulsnim apartima (cena min.5000€).Može se lepo zavarivati klasičnim trofaznim aparatom sa pušpul pištoljem (jedan motor gura iz aparata drugi je na vrhu polikabla koji vuče žicu.) i naravno to što si naveo pištolj na vrhu polikabla sa malim koturom.
pogledaj jedan video baš taj metod koji si naveo]
Započeli smo jedan online kurs i na dnu te stranice imas tri video priloga,a jedan je baš sa pištoljem sa malim koturom.Inače AL se vari tkz.Sprej transferom.
e sad zavisi i šta hoćeš da zavaruješ.Ako su to neki zahtevni varovi onda se zavaruje TIG AC aparatima,ali je tu tehnologiju daleko teže savladati nego Mig.
Recimo za neke stvari može da se koristi i običan 250Am Mig/Mag sa kratkim pištoljem i teflonskim bužirom, ali žica mora da bude 1.2mm AlMg 5.(tvrda)
mislim da je ovo za sada dovoljno.Pa ako treba još nešto ti reci.
poydrav