sto se tice alata, meni bi to bio idelan izgovor da kupim sta je potrebno, alata nikad dosta....sada imam neku ubodnu testeru za koju mislim da je preslaba, imam turpije, takodje bi kupio slajfericu...
ostalo uglavnom imam
elem, danas me ortak uplasio u vezi susenja drveta i krivljenja usled susenja
mozda da ipak uzmem neki gotov brodski pod i poredjam ga, videh neki oglas 700din/m2 debljine 24mm...
To,to ajd malo vise o ovoj temi. .Ja takodje planiram isto i po nekoj racunici bilo bi mi jeftinije nego gotov brodski pod. Meni je cilj da izgleda rusticno a daske su prave za to.
E sad, ono sto je malocas napisano,moze li se to sa nekim amaterskom alatom i kojim,koje drvo.
Moze li se kriviti vremenom ako se kupi i odma nabudzi a ispostuju se sva ona pravila zakivanja i ostavi prostora da moze da dise?
Ajd ko se razume?
pa da bi pravio brodski pod moras da kupis masinu za to a to za kucne potrebe se ne isplati (jako skupa
e da pravis na abrihteru moze al puno posla i zezanja mogu da se kupe glodala za utore al ima da se radi a sad ima brodski pod iz uvoza koji je dosta pristupacan i lepsi nego onaj sa buvljaka
@ peradetlic
Pošto je taj brodski pod i gde se može nabaviti?
ja sam iz kikinde ima ga na stovaristu kod nas
hmmmm, poprilicno posla, ali moze se uraditi. Trenutno se bavim postavljanjem i brusenjem podova, ali ne u nasoj zemlji nego u Australiji. Kad sam dosao i video sta sve ne rade, ja sam se smejao, ali sam posle video da stoji i da se nista ne krivi, bas taj brodki pod. Dakle to su daske 190x25mm sa musko-zenskim zljebovima. Da bi to napravio, te zljebove, treba ti dobra masina, sto kosta. Jednom prilikom kad smo podizali stari pod video sam drugacije zljebove (poslacu skicu) koji su poprilicno jednostavni da se naprave, treba samo ruter (mada moze i bez ikakvih zljebova ako su daske dobor suve i ako im se ivica obradi da budu bas prave. Masivnije daske ce se tesko kriviti ako nema vlage i ako su cvrsto postavljene. Sve to mozes odraditi, znaci treba ti ruter ako hoces zljebove i cirkular stoni (ili obicni da nakacis ipod nekog stola) da im izvuces lepu ivicu. Samo moras obavezno uraditi izolaciju za vlagu bilo sta da postavljas i to dobru. izolaciju mozes uraditi sa lepenkom i bitumenom i da sve to zatopis u jedno. e sad ako postavljas brodski pod rizino mesto za vlagu su rupe u betonu koje busis kad budes postavljao gredice. Probaj gredice da natopis sa uljem ako vec ne kupujes vec pripremljene grede. I samo daske ukucaj sa ekserima. Posle toga ti sledi brusenje za koje ces ipak morati platiti nekom parketaru, da bi ti to bilo ravno i onda da to lakiras.
evo i skice
Pozdrav,
i bravo nikolabc na prilicno iscrpnom objasnjenju. Elem, mene ta tematika odavno zanima pa sam dosao na ideju da mozda umesto obrade fosni i pravljenja utora postoji mogucnost da se spajanje odradi keksericom i koja je optimalna sirina fosni za izradu ovakvog poda. Osim toga ima li ko ideju gde naci bukove fosne u okolini Beograda i koliko kosta 1m/3.I jos jedno pitanje. Da li rostilj za polaganje ovakvog poda moze da se napravi jednostavnim postavljanjem stafli na beton bez pricvrscivanja dok bi se praznine izmedju stafli popunile stirodurom debljine 5cm.
hvala, samo pitajte, ako znam voleo bi da pomognem. Samo da dodam, sto se tice izolacije za vlagu i jos jednog tipa postavljanja brodskog poda ali direktno na beton. Sto se tice izolacije, to je neka dvokomponentna smesa. Dolazi pakovano u dve kante, manja i veca, u vecoj je tecnost plave boje a u manjoj je tecnost zute boje. Jako brzo se susi i ako se ne potrosi sve sto je zamesano, treba se prosuti inace moze se samo od sebe zapaliti. (Nakon 10 minuta od kako se to zamuti kad se pipnr kanta ona je poprilicno topla). To kad se namaze na beton, dobija se zelena povrsina i to poprilicno cvrsta koja je kao plastika. Ona sluzi da bi zacepila sitne pukotine kroz koju bi mogla broci vlaga, posto se smatra da kad na red dodje postavljanje poda , da je temelj svoje odradio sto se tice sleganja i eventualnog pucanja( a i obavezno u beton se stavljaju aditivi koji kao sprecavaju vlagu da prodru kroz njega), tako kazu prodavci.
Kad se osusilo (treba mu 24 sata ) moze se postavljati. Treba, pored dasaka, lepak za pod i ekseri za beton duzine 25 mm. Daske imaju samo bocno musko-zenske zljebove, na celuu su ravno odsecene i sistem postavljanja je nasumice s obzirom da se postuju sitnija pravila. Znaci, namaze se lepak sa zupcastom plasticnom spatlom ( dobija se uz lepak) i na to se postavlja daska i uklapa se sa prethodnom daskom, potom se ekserom ukucavaona za beton, ali ne skroz, da bi se kasnije on mogao izvaditi kad se sve zavrsi i lepak stegne. Ta rupa se zapunjava sa kupovnim filerom u odredjenoj boji (nesto kao sporosuseci gips u boji). Popunjavaju se i ostale rupe na spojevima, brusi i lakira. Samo da naglasim da se ovako rade daske debljine 12mm, ne deblje.
Hteo bi reci da je potrebno drzati u kuci oko 2-3 dana da se klimatizuje, sto znaci da su daske ko zna s cime i kako pripremljene, a koliko znam kod nas se kupuju ciste daske sirovo rezane ili susene u onim brzim susnicama.
Za MisterTwister
Skoro sam video novi nacin postavljanja brodskog poda. Bas takos to ti kazes, samo sto je daska s obe strane sa zenskim utorima, a umesto drvenih keksova koriste se plasticni koji se sarafe za gredice s znaci da oni zapravo drze ceo pod( daske se nigde ne ukucavaju za gredice ). Sirinu i debljinu sam vidjao raznih sirine od 60-250 mm a debljine od 25-50mm. Sada je po standardu 25mm, mada se sve nove kuce rade po prethodno objasnjenom postupku. A ove od 50 mm debljine sam retko kad vidjao i to samo za patosiranje verande i to bas stare verande. Sad za tu ideju da ne pricvrscavas stafle za beton, ne znam, mada su mi mnogi govorili kad sam pravio verandu sebi da se daska nece kriviti jedino kad se nadje u konstukciji tj kad se stegne. mada nisam siguran da bi ti se bilo sta krivilo s obzirom da bi to na kraju ispalo jedna velika i masivna celina
Rec dve o drvetu i fosni
Ne kazem da ne moze da se uradi drveni pod od fosni ali ....
1 Fosna je debljine 2" ili 5 cm . Shodno tome vrlo teska i nezgrapna .
2 Fosnu je dosta tesko obradjivati i na stabilnim profi masinama a kamoli u varijanti SSM
3 Fosna koja se kod nas moze naci u rasponu cena od 200 -280 E/m3 je MOKRA , puna cvorova , "vadjena " i od srca i od okorka
4 Zbog svoje mase i vlaznosti sklona je deformacijama (koritanju , uvijanju ...)
5 Vrlo je tesko fiksirati fosnu za podpatosnu letvu il staflu
6 Normalan patos se ukucuava na silu (trajna elasticna deformacija ) fosnu je jako tesko tako pircvrstiti
7 Veliki je problem zastiti pod od fosni
8 O ceni fosne u CPC kvalitetu je iluzorno pricati
Sve u svemu raditi pod od fosni je jako skupo , komplikovano i nepotrebno
E sad ja vam kazo a vi radite kako ocete
to sam i ja kazao a voleo bi da vidim ko će da gurne fosnu od 4m na abrihteru u SSM varijanti :nes :nes :nes
baš ako neko želi pod jeftinije je da ga kupi gotovog
To sa fosnom ne dolazi u obzir ni pod razno u varijanti ssm.Najednostavnije pitanje kako ćete u varijatni amaterskih mašina postići da dobijete idelan pravac kad se dve daske dodirnu da nigne nema zazora?Nemojte tako nešto ni pokušavati, em je nemoguće em su moja dvojica predohdnika objasnila da se to ne radi.Brodski pod, colarica je pravo rešenje i ako se uradi dobra hidroizolacija neće biti problema.
Slazem se da je tesko napraviti pod od fosni ali je i izazovno. Medjutim, moje pitanje da li je moguce napraviti pod koji nije nicim vezan za beton kao podlogu je vezano za moze se reci pravilo da je drvo i kada je odseceno ''ZIVO'' jer dok ne istruli ono reaguje na promenu vlaznosti u sredini u kojoj se nalazi. Karakteristicno za sve stare podove uradjene od dasaka sa kojima sam se susreo do sada je bilo da bez obzra na kvalitet daske sve daske su vremenom dobile uvalu na srednjem delu a celom svojom duzinom. Svi podovi su se pretvorili u talase. Zbog toga sam na vise mesta pronasao da je preporucljivo da pod bude izradjen od dasaka koje nisu sire od 8 cm cime se sprecava talasanje. Kao drugo fosne samom svojom tezinom predstavljaju prilicno stabilan pod. Zbog toga pretpostavljam da ne moraju da se zakucavaju za rostilj a da bi pod ostao skladan mogu da se koriste podne opruge koje pod drze kompaktnim a opet omogucavaju drvetu da dise.
teoretski može i da je sve u labaratorijskim uslovima i lepo zamišljeno ali u praksi nema šanse sve će se pokriviti zato se vezuje za pod ,šta ako koja fosna a sigurno hoće počne da se krivi tek onda ima da se zatalasa na sve strane ,drvo se mora ukrotiti figurativno rečeno ,
a kod nas sa našim fosnama i daskama nevredi ni pričati a opet praviti u SSM varijanti gubljenje vremena svako koje iole radio sa drvetom zna koja zezancija namestiti recimo drvenu ploču za sto od čistog drveta a ne brodski pod zato postoje specijalne mašine ,,ubaciš poluproizvod izađe i gotovo,, u jednom potezu pravi pod koji je savršen pa dok dođe na stovarište iskrivi se i savije.
slazem se sa prethodnicima u potpunosti. Fosne su porilicno masivne i sirove. Tako da je jako tesko tj nemoguce naci neku koja je prava, jer da je i malo kriva nema sanse da se uklopi na gredicu, ima da klacka i mozes je odmah odbaciti. Stvar je u tome sto se ona ne moze natezati kao daska od 1 cola. I kao sto rekose prethodnici, vlaga je cudo, dovoljno je da jedna pone vuci, a da to ostalo nije picvrsceno. E sad sto se tih metalnih delova tice iskreno mislim da od njih nema nista, jer mom stricu je parket izbio zid, a ovde sam video kad je pod koji je dobio vlagu podigao drvenu kuhinju i masivni drveni sank i sve otislo u pm, tako da mislim da to gvozdje nema sanse da to drzi. A i konacan izgled ne bi zadovoljio, jer spojevi ne bi bili ravni. A kad bi to i sastavio i kad bi dosao parketar da to izbrusi, odrao bi te zivog, jer bi sigurno morao skidati i do pola cm.
Moglo bi jedino za neke prostorije gde nije potreban izgled kao npr susnica itd...
slazem se sa prethodnicima u potpunosti. Fosne su porilicno masivne i sirove. Tako da je jako tesko tj nemoguce naci neku koja je prava, jer da je i malo kriva nema sanse da se uklopi na gredicu, ima da klacka i mozes je odmah odbaciti. Stvar je u tome sto se ona ne moze natezati kao daska od 1 cola. I kao sto rekose prethodnici, vlaga je cudo, dovoljno je da jedna pone vuci, a da to ostalo nije picvrsceno. E sad sto se tih metalnih delova tice iskreno mislim da od njih nema nista, jer mom stricu je parket izbio zid, a ovde sam video kad je pod koji je dobio vlagu podigao drvenu kuhinju i masivni drveni sank i sve otislo u pm, tako da mislim da to gvozdje nema sanse da to drzi. A i konacan izgled ne bi zadovoljio, jer spojevi ne bi bili ravni. A kad bi to i sastavio i kad bi dosao parketar da to izbrusi, odrao bi te zivog, jer bi sigurno morao skidati i do pola cm.
Moglo bi jedino za neke prostorije gde nije potreban izgled kao npr
. susnica itd...
Poštovani,
tema je dobra ,ali otišla u pogrešnom pravcu.
Koliko ja Vas razumem odeš na stovarište , kupiš talpe i postaviš ih na pod!!! Tako to deluje iz ovih postova.
Ja kao amater u stolariji , a imao sam sve stilarke mašine, tj kupljene su samo zbog odredjenih proizvoda koji su mi trebali u velikim količinama,smatram da je potpuno izvodljivo postaviti talpe ili colovače na pod kao površinu koja će imati tu funkciju.
Pošto imam nmeru da radim tako nešto u kući na selu evo redosleda poteza:
Prostorija o kojj se radi je3.5*4.5m.
S obzirom na denivelaciju koja je od 5 do 8cm u odnosu na ostale prostorije,u denivelacioni sloj ću ankerisati 4 ili 5 fekni - gredica 5*8cn uzduž prostorije, jer ću pod polagati poprečno po užoj strani.
Ankerisanje vršim tako što sa strane gredica 5*8 kucam na oredjenom razmku velike eksere, u polja izmedju grdica postavljam arm. mrežu povezanu sa gredicama i sve to punim betonom do gornjreg nivoa gredica.
Podrazmeva se termo i hidroizolacioni materijal ali to nije tema ovog posta.
Dakle podloga je 100% sigurna.
Talpe ce kupe na "vreme" suve ili se suše na razne načine a zatim dihtuju na nekih 40-45mm i tzv uteruju u vinkl sa svake strane.
Svaka od njih se pomoću stabilnog cirkulara i preciznih vodjica ručne izrade prošlicuje po sredini ili malo bliže gazećem sloju u dubinu od 5cm širine 6mm.
U takav žljeb se umeće bukova šperovana traka širine8cm ali samo do polovine njene širine.
Pprethodno se u taj kanal na talpi sipa lepak za drvo tako da je ta strana fiksirana.
Ovakav postupak se ponovi na svakoj talpi ,ali samo sa jedne strane ,tako da drvo može da radi.
Svaku od ovih talpi šrafimo u ugradjene ankere-gradice bilo odozgo pa gitovanje ili postrance , a onda stavljamo sledeću talpu, i tako do kraja zida.
Podrazumeva se da su distancirane od zidova 1-1.5 cm ,ali to pokriva lajsna.
Šta je poenta: suvo drvo što nije predmet diskusije, i njihiva medjusona povezanost.
Na kraju hoblovanje i lakiranje ali tako da ne cepamo čarape.
Toliko od mene.
S poštovanjem
T.
Da li imas masine za takav poduhvat? Pod od dasaka jeste prava stvar, narocito ako je drvo dobro osuseno, npr. 2 godine na prirodnim uslovima...
Ali, sama izrada elemenata (dasaka) je malo komplikovanija. Moraju sve biti istih dimenzija, moraju imati isti falc zbog uklapanja itd...
Razmisli o tome, a ako imas resurse, zasto da ne.