Kućni maistori uglavnom ručno furniraju površinu. Ukazaćemo vam kako i pripazite na pravila!
1. Rezanje furnira: listovi furnira pričvršćeni su na podlogu sa stezaljkom i letvicom (one sprečavaju oštećenje furnira) i režu se list po list furnirskom testerom.
2. Sastavljanje: furnirri se pričvrste između dve izravnane daske. Velikom blajhalicom ili običnom (podešenom za fino blajhanje) prelazi se preko rubova furnira dok se potpuno ne izglade.
3. Papir za fuge je tanki samoljepljivi papir. Stranu premazanu lepkom navlažiti sunđerom koji nije pun vode i zalepiti je na furnirske fuge.
4. Papir za fuge spaja listove furnira za vreme lepljenja. Pre nego što zalepimo druge fuge, moramo fiksirati furnire kratkim trakama koje sprečavaju iskliznuće.
5. Pritisne ploče se sa slojem papira odvoje od furnira za vreme lepljenja, jer bi se inače zalepile na furnir, ako bi lepak probio. Pri skidanju ploče, oštetio bi se furnir.
6. Pritisne ploče moraju biti jednako velike kao furnir ili veće, da bi furnir bio ravnomerno pritisnut. Što su ploče deblje, to je pritisak pravilnije raspoređen. Stezaljke se najpre stavljaju u sredinu, da istisnu lepak prema rubovima, jer bi inače u sredini nastali mehuri. Kao i inače kod lepljenja, lepak se mora pojaviti na rubivima u obliku kapi.
7. Amatersko furniranje ivica bez dugih stezaljki. Preko ruba se položi letva i stezaljke se tako pričvrste na predmet, da se ispod njih mogu zabiti mali klinovi.
8. Suvišan furnira na ivicama ukloniti sa turpijom. Zatim se sa blajhalicom za čišćenje pažljivo izglade ivice. Treba paziti da se ne ošteti furnir. 9. Papir za fuge najpre se omekša vodom i istruže dletom (ako se radi o hrastovini struže se plastičnom strugalicom). Omekšavanje je istovremeno i kvašenje.
10. Slaganje furnira: da bi se postigla pravilna slika furnira, svaki se drugi list polaže poput slike u ogledalu pokraj prvog. To je naročito važno za dekorativne furnire kao što je npr. palisander.
11. Kružna fuga sastoji se od četiri lista furnira, koji nisu spojeni samo na uzdužnim ivicama nego i na čelu drveta. U ovoj tehnici slaganja moramo paziti da se furnirskom testerom najpre obrežu čela drveta, kako bi se šare tačno poklapale. Nakon lepljenja mogu se sastaviti uzdužni rubovi.
12.Rubovi furnira koji imitiraju kosi spoj punog drveta (ovde je to furnir koji se pegla), polože se na uglovima jedan iznad drugog. Furnir se najpre pegla samo do preklopa.
13. Metalni lenjir postavlja se iznad kosog spoja i služi kao odbojnik. Oba furnira treba prorezati zajedno. Treba raditi oprezno, jer se furnir u ovom postupku često pomera.
14. Na kraju treba obrezati višak furnira i peglom prilepiti ivicu. Furnirske trake različitih širina i vrsta drveta prodaju se na meru.
Slike se nalaze u prilogu.
Za printanje
Drvo se najčešće spaja zakivanjem. Spojene delove možemo kasnije rastaviti ne oštećujući drvo. Ako osim zakivanja upotrebimo i lepak, spojevi će biti naročito trajni i izdržljivi.
1. Dubina zabijanja vrlo je važna za izdržljivost pribijenog drvenog spoja.
2. Ovako razmešenim ekserima sprečen je raskol letvica. Ekseri ne bi smeli biti predebeli.
3. Puno drvo neće se raskovati za vreme zabijanja ako sabijemo vrh eksera.
4. Male eksere možemo pridržavati kartonskom trakom, pa se nećemo povrediti ni izgubiti ekser.
5. Spoj će biti čvršći, ako eksere zabijamo koso. Na taj se način zabijaju podne daske.
6. Nevidljivo zabijanje. Dletom podignemo iver, zabijemo ekser i zatim iver prilepimo.
7. Unakrsno zabijanje. Na taj način možemo zaštiti potpornije ili grede od isklizavanja sa strane. Glave eksera su ovde ukucane.
8. Glave eksera možemo ukucati u drvo i pomoću drugog eksera, koji se posle toga više ne može upotrebiti.
9. Za "pravo" upuštanje potreban je probojac (levo). Rupu koja nastane ispuniti kitom za drvo pre no što obradimo gornji deo. Ako vrh eksera viri, može se naknadno sabiti. Na suprotnoj strani podupire se velikim kleštima ili drugim čekićem. U protivnom će ekser uvek ispadati.
10. Eksere koji su "probili" moramo uvek saviti. Preko stare turpije ponovo ćemo ih zabiti u drvo.
Slike se nalaze u prilogu.