Pozdrav svima na forumu. Posle vise polemika oko kvaliteta kotlova na nasem trzistu, palo mi je na pamet da sam napravim kotao (kopiju trajnozareceg kotla sa vertikalnom promajom) od kiselootpornog prohroma.
Plan mi je sledeci. Zbog cene inoxa, a ipak je ovo eksperiment, planiram da unutrasnjie delove kotla, tj sve sto je u dodiru sa ogrevom i dimnim gasovima uradim od inoxa 3mm, a spoljne zidove da iskoristim od kotla donatora. Znaci polovan kotao secem i koristim kao sablon, Ne planiram da presom savijam lim, vec da se sve lepo zavaruje. Duzinske varove u MIG a finese u TIG postupku. Tolotna provodljivost C1204 je skoro identicna kao kod inoxa tako da ne bi trebalo da bude razlike u snazi i koeficijentu iskoriscenosti.
Neki proracun mi je da mi je potrebno oko 4 table lima 2000x1000 mm i to je od prilike oko 60-70 000 din. Samo da uhvatim slobodnog vremena.
Sta vi mislite o toj mojoj ideji?
[4]
O tome sam i ja razmisljao, ali ako se prave posude za paru pod visokim pritiskom i temperaturom preko 140C ne vidim zasto ne bi mogao i kotao. Pitao sam danas inzinjera termotehnike i covek mi je rekao samo da je problem oko cene, i obrade materijala. Dao mi je predlog da ceo kotao bude od prohroma jer kao diletacije prohroma i kotlovovskog celika nisu iste. Mada znam da postoji kotao na gas i tecno gorivo od inoxa koji moze da se koristi za pripremu tople vode.
[2]
ja licno bih probao pa sta bude-ali vari samo argonom-ovih dana cu praviti resetku za gorionik na pelet sa vodenim hladjenjem od prohroma i to je jedna vrsta izmenjivaca direktno izlozena plamenu pa cu ti preneti iskustva
[4]
Naravno. MIG sa argonom kao i TIG. Skeptik sam malo, ali ideja mi se cini veoma zanimljivom
[8]
A koji je razlog da nesavijaš na presi?
[4]
Pa ako materijal od 3mm savijes pod uglom od 90 stepeni tu vise nije 3mm. Kada se koristi proces previjanja na hidraulicnim presama (abkantovanje) pogotovo kod pravih uglova moze doci do mikroprsotina na materijalu. Upravo kod fabrickih kotlova gde je takav proces preduzet dolazi do curenja.
[12]
Kod nas je postala neka praksa da se koristi lim od 4 mm za izradu lozista kotla. U zemljama s kojima bi hteli da se poredimo /D, A, CH.../ minimum je 6 pa ide sve do 10 mm, cak sam naisao jednog proizvodjaca koji radi i od 12 mm.
Sto se tice kvaliteta materijala standard je hrom-nikl celik odnosno kotlovski lim ili kako to inzinjeri u zargonu vole da kazu 'Cr-Ni' ali daleko od toga da je to obican crni celicni lim. Sasvim je drugo pitanje sta ko od proizvodjaca stavlja. Imao sam kotao koga sam zamenio posle 28 godina i to ne zato jer je procureo vec zato sto sam vrsio gradjevinsku rekonstrukciju kotlarnice pa sam bio u prilici da kotao odvajam i onda rekoh 'ajde da ga zamenim. Taj stari sam proverio i on je na najugrozenijem mestu imao debljinu od 2.7 mm posle 28 godina. Pitam se sta ce biti sa vecinom dansnjih posle toliko godina. Pouzdano znam da jedan vrlo veliki proizvodjkac iz mog bliskog okruzenja koristi obicne limove...
Ali...postavlja se i pitanje da li ce tehnika otici napred u tehnoloskom smislu i da li ce uopste biti pametno koristiti kotao posle toliko godina jer ce postojati verovatno noviji u tehnoloskom smislu i ekonomicniji. Mi dolazimo relativno povoljno do osnovnog energenta /drveta/ i zato nam nije bitnoi da li cemo potrositi za sezonu 15 ili 25 metara drveta. Iz istog razloga jos nismo do kraja prinudjeni da razmisljamo o izvodjenju izolacije
[14]
Ja bi samo da pitam...
ako se već pravi kotao, zašto mora biti bilo koji ugao savijan na 90*? Neka se napravi savijanje u prečniku od 10cm (pa da bude 90*) i biće iz komada, brže i jeftinije nego da se vari celom dužinom.
Ionako kamena vuna ide preko svega toga pa spoljnji lim i može biti u kant, što bi rekli...
Koliko sam video, tehnika loženja se nešto slabo menja. Drvo je najjeftinije decenijama, a sve drugo na bazi otpada traži dosta rada i energije da bi se koristilo pa se povećava komfor, ali i cena.
[4]
Ma upravo tako, da ne bi kod abkantovanja doslo do preteranog istezanja materijala, mikroprsotina itd moraju se postovati minimalni radijusi savijanja. Ali ako je razmak izmedju dve table 20-30mm. Neki proizvodjaci su cak i na tom radijusu savijali pod 180 stpeni. Ne znam, dao sam sebi samo ideju. Nije mi problem da to napravim, Sad je skoro pa kraj sezone za instalatera, pa eto radionica malo...da ne ispadnem iz stosa do pocetka nove 
A i koliko visim na ovom forumu, mogao sam pola kotla vec da napravim
[4]
Posle savetovanaj sa jedim eminentnim strucnjakom odlucio sam se za izradu kotla od toplovaljanog celika 13 CrMo 4-5. Jos samo par saveta, i nadam se da u narednih mesec dana pocinjem sa izradom kotla. Naravno postupak i fotografije ce biti objavljivane ovde na forumu.
[18]
Ko će dočekati mesec dana. Može li, za početak, bar skica kotla?
[4]
Bice i skice. Prvo treba iseci polovan kotao za mere. Eh sada, ako uspem da izvedem mozda cak i vektorska grafika za cnc masinu . Nisam ja sebican
[12]
Odgovarajuci, kotlovski lim je svakako po meni jedino pametno resenje. A debljina lima za koju se odlucujes?
Da li si razmisljao o ugradnji vatrostalnih elemenata u samo loziste radi tzv. 'peglanja' krive temperature? Verovatno ti je poznata koja je njihova funkcija.
Da li razmisljas i o ugradnji ventilatora male snage koji treba da pomogne izvlacenju dima pre nego sto dimnjak postigne radnu temperaturu i da spreci izlazak dima u kotlarnicu tokom dodavanja ogreva?
[4]
Sto se tice izbora materijala tu je i najveca nedoumica. Toplovaljani kotlovski celici, legirani celici...itd Jos uvek je u razmatranju. Dodavanje samotnih elemenata, ili keramickih obloga je ok resenje zbog postizanja vece temperature i sagorevanja cestica i same toplotne inercije kotla, ali...ima to i svojih mana. Moze se dodati turbina za dovod primarnog vazduha ni to nije problem. Samo eto da se odlucim za materijal od kojeg cu da izradjujem kotao i to je to. Prohrom definitivno odpada, tako da mogu i drugacije da nazovem temu. Jednostavno nikako nije pogodan za izradu kotla. Sada vecina fabrika koristi celik C0361, dok su se nekada ranije iskljucivo koristili C1204. Ostali celici legirani Cr ili CrMo su dosta komlikovani za fabrikovanje u radionickoj varijanti. Stoga jedna od solucija je C1204 i to 8mm
[12]
Za jednu ozbiljnu stvar kao sto je kotao pristalica sam proverenih i pouzdanih resenja, a nikako nekih eksperimenata. Iz tih razloga, po meni, kotao mora biti od dokazano kvalitetnog kotlovskog lima odgovarajuce debljine.
Ako je odluka da bude 8 mm to je ok., jos ako bude c.1202, 1204...mada i hrom-molibden celici se dosta koriste iako nema toliko iskustva s njima kao sa hrom-nikl celicima.
Vatrostalni elementi su po mom skromnom misljenju i prema licnom iskustvu obavezna stvar. Ne govorim ovo samo zato sto sam iz branse proizvodnje vatrostalnih materijala. Ima nekih razloga za takav moj stav
- Svi ozbiljniji proizvodjaci kotlova su jos u trajnozarece modele obavezno ubacivali ove elemente,
- Svi kotlovi sadasnje tehnoloske generacije /piroliticki/ obavezno imaju glavnu komoru za sagorevanje izvedenu od vatrostalnih materijala
- Sam proces izmene tj. predavanja toplote u lozistu se daleko lakse odnosno ekonomicnije odvija ako u lozistu kotla postoje vatrostalni elementi
- Akumulativnost toplote pozitivno utice na komfor /tolotna inercija/
- Trajnost kotla je znacajno duza
Namerno za kraj ostavljam, za mene najvazniji 'detalj' - u lozistu u kome postoje vatrostalni elementi znacajno se smanjuje talozenje smole i garezi. Intervali od jednog do sledeceg ciscenja su znacajno produzeni cime se dobija na kvalitetu grejanja, komforu i trajnosti kotla.
A koji su nedostaci postojanja vatrostalnih elemenata - tezina kotla se uvecava, cena se uvecava, trajnost vatrostalnih elementa jer sve ima svoj vek trajanja...Po licnom iskustvu nedostaci su daleko, neuporedivo manji od prednosti - iz tih razloga drzim u kotlu vatrostalne obloge preko 20 godina iako proizvodjac kotla nije to predvideo za moj model
[2]
A koji su nedostaci postojanja vatrostalnih elemenata - tezina kotla se uvecava, cena se uvecava, trajnost vatrostalnih elementa jer sve ima svoj vek trajanja...Po licnom iskustvu nedostaci su daleko, neuporedivo manji od prednosti - iz tih razloga drzim u kotlu vatrostalne obloge preko 20 godina iako proizvodjac kotla nije to predvideo za moj model
ako pod vatrostalne elemente podrazumevas opeku ,samot itd -to svakako treba stavljati tamo gde je lim izlozen direktnom plamenu - naprimer plamenu gorionika -ali ako kotlovi imaju bocne komore za pripremu vode tu ih nebi stavljao jer je samot i izolator sto bi smanjilo izmenu temperature . a ako radis sa vatro otpornim materijalom gde mogu naci tanke vatrostalne materijale-ne da ih ja mesam i pravim nego da budu u plocama koje se mogu seci
Links:
[1] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386091
[2] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/alekpetro
[3] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386092
[4] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/grejac
[5] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386093
[6] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386100
[7] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386110
[8] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/stangla
[9] http://www.podsvojostreho.net/adserver/www/delivery/ck.php?n=a9b20567&cb=12354551126612312
[10] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386116
[11] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386121
[12] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/astrea
[13] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386152
[14] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/tihi2
[15] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386158
[16] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386199
[17] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386202
[18] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/dukej
[19] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386212
[20] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386259
[21] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386263
[22] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386274
[23] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije/kotao-na-cvrsto-gorivo-od-prohroma#comment-386275
[24] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-grejanja-i-klimatizacije
nkada davno sam ja to pitanje postavio projektantima kotlova-zasto ne naprave kotao od prohroma i to onog kiselo otpornog i vatro otpornog i naprave kotao za sva vremena-dobio sam odgovor jedino cega se secam je da nije cena u pitanju-proveri ali mislim da je nesto oko sirenja prohroma pri zagrevanju i pucanju varova ali nisam siguran