Toplotna pumpa kako je napraviti ?

Baš lepo.
Nije mi palo na pamet da stavim i kondenzator napolje, ali ovo je još bolje jer se unutra vuče samo voda (mada mi na slici ne deluje da je izolovano, čak bi rekao da je koleno pocinkovano, a cevi okiten). Kratke cevi kondenzator - isparivač znači manji gubici.

Vukoje B. - slike koje si nakačio su sa drugog foruma, i mislim da ih je mali genije postavio tamo... koliko se sećam o istim nije želeo da komentariše...

Voleo bih da mi neko odgovori, da li postoji nekakav kalkulator, u koji upišeš par nekih osnovnih karakteristika, koje bi želeo da TP ima (tipa snage motora, temperature vode na izlazu....) i da se na osnovu toga dobiju rezultati koji govore o tome kolika je snaga izmenjivača, koliko mora da bude protok vode koja se crpi iz bunara.....

Dakle moja je ideja sledeća:
Dosta mi je UGLJA za dva naredna života!
Imam razvučene cevi i radijatore po kući
Imam baštu i bunar od 12 m dubine (prva voda mi je na 2m)
Pa da probam da poštedim kičmu upotrebom TP, ako ne za grejanje ono bar za dogrevanje!

Talasa,
cela računica zavisi od projektovanog grejanja tj kolika je potrebna (projektovana) temperatura.
Ako ti je napravljno grejanje 90/70/20 onda toplotna pumpa ne može. Da bi mogla moraš imati najmanje duplo više radijatora, pošto TP ne daje više od 55*C.
Pomaže ako znaš koja temperatura polazne vode ti je potrebna na npr 0*C.

Kako se zadaje režim rada TP?
Proučavao sam neki stari SAMov projekat iz 1980. (naravno da su TP malko napredovale od tada) i tamo je samo sve spojeno, radi da koeficientom 2.5 i temperaturom od 45*C (radi se o običnom kompresoru sa frižidera koji je prepravljen da greje vodu tj TP vazduh/voda). Tamo nema nikakve elektronike kojom se podešava izlazna temperatura.
Za sada proučavam literaturu za TP voda/voda ili vazduh/voda i nisam nešto našao opis ili postupak podešavanja...
Dakle, kako da podesim TP da na ulazu skida, recimo 5*C, (a ne neku drugu), a na izlazu da daje 35*C (a ne neku drugu temperaturu)?
Ima li neki putokaz da se to sračuna (rekao bih da to zavisi od površina kondenzatora i isparivača, a možda i brzine kompresora)?

Bio sam danas u jednoj prodavnici i kad sam rekao šta mi treba momci su se malo zamislili i uglavnom poređali šta mi sve treba. Sa Danfos kompresorom od 2kw, staklom za kontrolu gasa, sigurnosnim kontrolama pritiska i elektronikom koja dolazi sa kompresorom stigne do oko 500 evra. Trebaju još 2 izmenjivača... sve u svemu približava se 1000 evra. U poređenju sa 4-5000 nije loše.
Ali fali mi još podataka i znanja, pa ću se raspitivati još...
Da li pričaš o akomulacionom bojleru na toplijoj strani tj kondenzatoru? Ja palniram to direktno uroniti u rezervoar i izbeći gubitke izmenjivača.

Ako sam dobro razumeo, imaću više pumpi nego toplana...
Dakle, jedna pumpa koja vadi vodu iz bunara, druga pumpa koja gura vodu iz kondenzatora u akomulacioni bojler, treća koja gura vodu odatle u rezervoar, četvrta pumpa koja iz rezervoara gura vodu u radijatore. Da nisam zaboravio još koju??? Malo li je?

Čitajući podosta, ponešto sam i ukapirao, ali pitanja nikad dosta...
Velika mi je nepoznanica upravljanje freonskim ciklusom tj elektronika koja to radi...
Naime, razmatram sledeću situaciju:
TP voda-voda.
Sa strane bunara dolazi uvek ista temperatura vode npr 13*C. Šta tu ima da se upravlja?
Kompresor radi na on-off principu.
Kondenzator predaje topliju vodu koju odvodim pumpom.
Mogu li (i zašto ne mogu ako ne mogu?) da kontrolom brzine odvođenja toplote sa kondenzatora (recimo nekim termostatskim ventilom ili mešačem sa tolerancijom od npr 2*C) da regulišem ceo ciklus?
Naravno da sam proučio SAMov rad iz prošlog veka gde su spojili kompresor od frižidera i izmenjivač za grejanje bojlera BEZ IKAKVE elektronike i upravljanja freonskim ciklusom. Ima ljudi na NETu koji su to i sami napravili i kažu da radi dobro.

Naravno, mislio sam bez elektronike, a ne bez bilo kakve zaštite kompresora.
Senzor temperature na kondenzatoru gasi kompresor ako temperatura pređe ili je ispod neke podešene (ako druga pumpa odnosi previše toplote).
Senzor temperature na isparivaču gasi kompresor ako temperatura padne ispod, recimo, 10*C.
Za to su potrebna dva termostata (recimo, malo kvalitetnija - zbog sigurnosti).
Još fali rele za odloženi start od recimo 30 minuta da se kompresor ne bi upalio ranije.
To sve, opet, pre spada u zaštitu kompresora, a ne u upravljanje freonskim ciklusom.

kao sto rece rotoks, ne treba vam ništa od svega toga, samo jedan "dual pressure control" presostat. hi p može da se koristi kao kontrola, tj da pali i gasi kompresor.

Pročitao sam ovu temu i moram priznati da ranije nisam bio upućen u TP. Sada eto imam najosnovnija znanja barem kako to funkcioniše. Pošto nisam iz te struke nemam tu šta da komentarišem ali hteo bih da pitam par stvari koje su bliže mom poslu.
Ovde se priča o samogradnji TP vod- voda a to uključuje i bušenje dva bunara. Ovde kod nas u Vojvodini su vodonosni slojevi uglavnom peščani sa manjim ili većim primesama glinovitih čestica. Količina vode nije problem ni pored Dunava a bogami ni na višim terasama pošto je podzemna voda na max 2-3 m od nivoa terena. Barem je tako u južnoj Bačkoj.
Međutim, niko ovde ne priča o brzini vode u bunaru. Zbog čega ovo napominjem. U vodi koja se crpi iz bunara postoje čestice peska, gline itd koje ''lebde'' i koje kada se pumpa sa većim kapacitetom bivaju povučene. U većoj ili manjoj meri svaki bunar ''peskari''. Naravno, što veći kapacitet bunara u kombinaciji sa što manjim procentom korišćenja tog bunara će smanjiti količinu čvrstih čestica u bunarskoj vodi.
Obzirom da ta voda dolazi u rezervoar (da tako nazovem) gde predaje toplotu freonu, tu joj se brzina smanjuje i neizbežno je taloženje. Takođe deo čestica ode do upojnog bunara i tamo se taloži.
Interesuju me troškovi održavanja instalacije kroz koju teče bunarska voda, troškovi čišćenja, ispiranja instalacije i bunara i slično. Bojim se da može da se desi da sve namestite u dvorištu a onda svake godine ili svakih par godina dođu ljudi da isperu bunar i naprave vam haos na travnjaku.
Setite se samo šta se sve nataloži u bojleru iz pijaće vode pa će vam biti jasno o čemu pričam (znam da je ovo hladna voda i da se ne greje ali ipak biće taloga).
Iako je već rečeno, da potvrdim, za vodu prve izdani vam ne trebaju dozvole za korištenje.

tihi gde ima za 2500din? hoću odma par komada za te pare!

da bi 2000 l/h bilo dovoljno za 15kW potreban je "momački" izmenjivač + pomeranje tačke evaporacije na niže, što bi solidno povećalo početnu investiciju, em smanjilo COP. za 15kw optimalno je 3000-3500 l/h. umesto toga bolje je pare uložiti u potopnu bunarsku pumpu, daleko su efikasnije pa povećana potrošnja vode ne utiče znatno na COP.

Danfoss pumpe jesu skupe ali nisu jedine. mogu se naći italijanskih i španskih proizvođača za 200e pa nadalje.

ja sam vlasnik cca. 5 bunara (od toga 2 sa potopnim pumpama) u južnoj bačkoj i nigde nemam problema s peskom. drugo, da bi se pesak nataložio potrebna ja baš mala brzina strujanja fluida u izmenjivaču što u tp nije slučaj. savet: buši bunare od 20m i dublje. ili ako si baš zabrinut zbog peska i prljavštine koristi shell&tube izmenjivač, on se lako i brzo rasklapa i čisti.

veći problem na pomenutom terenu predstavlja gvožđe koga ima svuda u preteranim količinama pa se hvata po zidovima cevi tj svih delova instalacije. Međutim skrama od gvožđa koja se uhvati za izmenjivač nema znatnog uticaja na provodnost toplote s obzirom da je i gvožđe odlično provodi, za svaki slučaj može se predimenzionisati isparivač za 10-15%.

Ako ja povećam kapacitete izmenjivača za, recimo, 20% od potrebnog, kako to utiče na kompresor, COP i freonski ciklus?
Da li mogu da upravljam freonskim ciklusom ako kontrolišem temperature (protokom vode) u isparivaču i kondenzatoru? To bi važilo za minimalističku varijantu gde kompresor ima samo, valjda, dual pressure control presostat. Šta bi time dobio?

Rado bih ja pitao kad bih znao da pitam...
Mali Perica je zamislio sledeći sistem (koji kažu da bi mogao da radi):
Kompresor od 2kw sa kontrolom previsokog i premalog pritiska,
isparivač pravilno izračunatog kapaciteta sa dovoljno vode,
kondenzator pravilno izračunatog kapaciteta.
Šta bi taj sistem dao?
Od čega zavisi COP? Od vrste freona, od pritiska i još od čega? Šta čini tu "elektroniku koja upravlja freonskim ciklusom" i kako se upravlja ako je kompresor ON-OFF tipa (kod invertorskih je u redu jer se može upravljati menjanjem broja obrtaja).

E to je to. Kako podešavam koja će mi biti Tc kada je sve ostalo konstantno? Na 0*C treba mi da je 40*C, na -10 potrebno je 50*C i tu je kraj TP.
Ukupno mi treba 11kw na -20, što bi bilo oko 8kw na -10*C napolju. Ta računica je dobra, ako je COP oko 4 kao što se tvrdi. Bez velike elektronike bi valjda dobio 3?
Dakle, cela priča je kako podešavam kondenzaciju? Mislio sam da se to može protokom kroz kondenzator, ali to izgleda ne radi tako.

planirao sam time da se bavim, al za koji mesec kad budem imao vremena. i para za sve te peripetije. tako da ako neko ima iskustva sa istim neka ga slobodno podeli sa nama