Ugradjivanje spoljnjeg dimnjaka

Nema sekiracije za polje 5x5 ploča Vam je ok i sa 14cm. Učinilo mi se da je znatno veće polje pa sam napisao ono za deblju ploču nema potrebe za tim. Dimnjak u ćoški i to na obodnom zidu ništa ne smeta , nema nikakvih problema slobodno otvorite rupu kolika god Vam treba. Ali mi je enigma šta će te skrivene gredice u ploči? Kad odbijete zaštitne slojeve gore i dole po 1.5cm pa debljinu uzengije ostane jako mala statička visina pa se gubi smisao. To ste nešto Vi verovatno pravili van pojekta na licu mesta prepravljali armaturu ili slično. Baš me zbunilo jer to obično neki statičari rade kad imaju problema sa ugibom ali da znate da je bačena armatura.

Prostor oko plašta i ploče zašalujte odozd o kao na slici koju ste priložili i popunite cementnim malterom.
Ne znam da li su požarnootporne ploče i vodootporne pitanje kako će se to ponašati napoolju. Obično ljudi oblože dimnjak klasičnom kontaktonom fasadom kao i ostatak kuće.
Nego el ste se pitali dali može da stoji dimnjak kad ga celog ozidate kao što su vam predložili iz Schiedel-a svih fi14 x 7m. To ispada da će preko 4m biti konzolni prepust. Zato je bolje kada je dimnjak bliže sredini i slemenu pa možete da ga pomoćno oslonite na krovnu konstrukciju. Nećete moći da uradite celi dimnjak i da ga armirate isključivo armaturom koja ide kroz plašt.
Što se tiče ploče i armature bi šta bi vidi se da je neka inprovizacija na licu mesta odrađena al gotovo sad.

Ukoliko bi se radio tzv niski priključak onda bi se tu moralo mnogo povesti računa o visini istog jer u tom slučaju parče dimovodne cevi ide iz peći direktno u priključak dimnjaka , tj sama cev mora btii nadignuta prema dimnjaku za par stepeni . Ovo je u praksi jako teško izvesti , a svako budzenje dovodi do kasnijih problema u ekploataciji peći i njenom čišćenju .
Nažalost kod nas je gradjevinska struka na dosta mesta poprilično šuplja pa se onda neke stvari uzimaju zdravo za gotovo , a improvizacije su vrlo česte pogotovo kad su neke stvari napisane od strane priznatih gradjevinskih stručnjaka . Nepostojanje sistema , standarda ili prostije rečeno nepostojanje države dovode do toga da nam raznorazne multinacionalne kompanije "obrazuju " sručni kadar a samim time nas upropaštavaju za dug period .
Kod dimnjaka i dimnajčkih sistema je to vrlo izraženo jer od 10 dimnjaka bar polovina nije uradjena kako treba počevši od izbora , preseka a o statici samog dimnjaka ne vredi ni trošiti reči .
Nažalost Kraljevo je bilo odlična prilika da se in vivo provere sve te "kataloške i pamfletske preporuke " .
Mi sa ovih prostora nikako da ukapiramo da je vreme kvaliteta "brenda " odavno prošlo , i da je profit jedina bitna stvar , a samim time je sve ostalo dovedeno u pitanje .
Sve što je astrea naveo u vezi šidela je nažalost tačno ..

Kupim ja pre nekoliko dana na otpadu jedno Potpuno novo parče cevi inox dimnjak Vilpra samo malo skraćeno. Planirao sam da izolujem dimnjaču od kotla do štucne i taman ispalo ko poručeno da iskoristim pocinkovani plašt jer nema potrebe da kupujem celu tablu da krojim da nosim na rolanje plus unutra kvalitetna izolacija. Izvučem unutrašnju cev kad vidim ona počela da korodira a dim nije ni videla. Mestu spoja gde je varena i mestimično na pečate. Debljina 0.4mm unutrašnje cevi inox 304. Vidim masovno ugrađuju ljudi inoh dimnjake al meni to nekako nesigurno.
Paralelno sa tim listajući stranu regulativu i literaturu za malter za zidanje opekom na više mesta naiđem i na inox dimnjake i svugde je stajalo za da je 304 za lakši temperaturni i hemijski režim rad i da je minimalna debljina zida 1mm. Koliko li bi koštalo po metru dužnom da se uradi cev fi 160mm od 316L, 321 ili Al-29-4C u debljini od 1mm?

Pregledah što knjige što propise kako Američke, Britanske, Nemačke i Ruske. S obzirom da nije u tradiciji u SAD i Britaniji nema puno materijala o klasično zidanim dimnjacima. Obimna je literatura ali za njihov koncept višeslojnog dimnjaka spolja opeka, unutrašnja pravougaona cev retko od građevinske opekarije, češće od keramike, šamota ili vatrostalnih betona, izmeću razni vidovi ispune kao izolacija. Nekada davno je u SAD bilo čak dozvoljeno spajanje unutrašnjih cevi produžnim malterom sa razvojem propisa to je strogo zabranjeno. Obavezna je upotreba kalcijum-aluminatnih veziva. Što je i normalno ali je ostalo za plašt isključivo cementni i produžni malter.
Na svim mestima na kojima je pomenut klasično zidan dimnjak od opeke strožiji su znatno uslovi što se tiče debljine zida od 8inča pa na gore isključivo produžni i cementni malter se spominju. Minimalna čvrstoća od 7.5MPa pa naviše se zahteva. Nigde niko krečni malter ne spominje. Inače krečni malter ima pritisnu čvrstoću od 4 do 5MPa.
U Nemačkoj literaturisutakođe slabo zastupljeni kroz literaturu i propise klasično zidani dimnjaci kao već odavno prevaziđeni za današnje pojmove ali u literaturi se pominje isključivo produžni i cementni malter za upotrebu.
Konačno Ruska literatura kao najmerodavnija jer smo mi preuzeli taj tip dimnjaka od njih. Mi i nemamo neku dugačku tradiciju zidanja dimnjaka jer se ranije posebno oporezivalo kako u Otomanskoj imperiji tako i u Austrougarskoj monarhiji posedovanje dimnjaka pa su ljudi izbegavali da zidaju dimnjake nego dim iz ognjišta išo u krov. Ruska literatura predlaže debljinu zidova od 20-25cm pa naviše i to za otvor 14x14mm. Isklučiva upotreba produžnog maltera.
Nigde niko ne pominje krečni malter.
Generalno u svim propisima i literaturi su režimi temperaturnog rad za zidane dimnjake opekom 200-300C. Sve preko toga se smatra incidentnim opterećenjem! Na 840C ne sumnjam da će da strada.
Nađoh još par kljiga u ličnoj biblioteci o masivnim konstrukcijama tipa Dušan Smiljanić iz 1957 deo o dimnjacima je na reko 20-30 strana i opet produžni malter. Videću i u par ruskih knjiga koje sam dao na čitanje a iz perioda su zidanih dimnjaka da li ima nešto drugačije ali sumnjam.
Ama što bar neko negde ne napisa da se za bilo šta oko dimnjaka upotrebljava krečni malter. Ja bar ne nađoh!!!

Protivpožarnom zaštitom se bave na fakultetu zaštite na radu, fakultet bezbednosti i delovi mup-a ja mislim nisam bas siguran. Od građeninaca se zahteva isključivo primena negorivih materijala i određeni nivo protivpožarne zaštite koja se meri vremenom koje treba da izdrži konstrukcija a da se ne sruši. I mahom se poboljšava povećanjem debljine zaštitnog sloja betona. Šta ćemo takvi su propisi ...

Bars, pritisak od dimnjaka na tlo ispod nlte ploče je mali. I ako ste nultu ploču uradili ujedno sa serkažima i da nema zemlje ispod tj. da je šuplje dimnjak ima da stoji! Vi ste potvrdili ono što sam pitao da je tlo zbijeno nulta ploča armirana i betonirana sve po P.S. Ako je to tako slobodno zidajte. H.I. je primarna i nju radite bez prekida. jastuk od betona koriguje visunu koja vam treba. Košuljica se radi obavezno sa dilatiranjem od svih zidova pa i od dimnjaka (vidi se na slici)
2. bez nje.
3. tih 2cm zalijte malterom. Dimnjak se ne prekida i plašt mora da prođe da bi se obezbedilo provetravanjeT.I. u njemu . Drugaru je urađeno loše. Iako je dimnjak privremen mora da ga opšijete limom i napravite vezu sa privremenim krovom. u suprotnom je veoma verovatno da će da procuri na rupi.
4. unutra ga premalterišite kao i ostale zidove.
Minimalno dimnjak mora da bude 4.5m efektivne visine (5m po stranim propisima). Ako mislite da može sa kraćom visinom probajte. Vi napravite kraće ako smatrate da će da funkcioniše pa ako neće dozidajte.
5. nema potrebe da radite kao Astrea kod njega je baš visoko a vi hoćete 1m prepust još kad opašete opekom to je dovoljno jer je privremeno dok ne podignete sprat
6. omalterišite pregletujte i prekrečite

Izgleda da ja nisamdobro razjasnio mesto primene krečnog maltera pa da to jasno kažem: Prema iskustvu stečenom u proizvodnji i primeni vatrostalnih materijala sve građevinske maltere (produžne, cementne i sve druge koji sadrže građevinski cement) i sve građevinske betone (opet sve one u kojima je vezivo građevinski cement) ne treba koristitri tamo gde su povišene temperature - a to je već slučaj sa unutrašnjošću dimnjaka. Pri tom, ostali delovi npr. dimnjaka a koji nisu izuloženi povišenim temperaturama mogu da budu izgrađeni materijalima koji sadrže i razne vrste građevinskog cementa i da im ispuna bude od krečnjačkih materijala.
Ako malo analiziramo literaturu Histerizis je primetio da USA literatura jasno zahteva upotrebu aluminatnih (kacijum-aluminatnih, vatrostalnih - već kako ih ko naziva) veziva za onaj deo dimnjaka koji je izložen povišenoj temperaturi. Ostalo je predmet redovne građevinske struke.
Ruska ( tj. sovjetska) literatura iz 1940-tih, 1950-tih i 1960-tih godina dozvoljava primenu portland cementa za izgradnju unutrašnjih delova dimnjaka. Treba znati da je na tim prostorima vladala velika nestašica "oгнеупорних" (tj. vatrostalnih) veziva pa se koristilo ono što se ima. Predviđala se kod "zahtevnijih industrijskih dimnjaka sa povišenim temperaturama" dodavanje znatne količine "oгнеупорне глине" u građevinski malter. Kasnije, za izgradnju dimnjaka u domaćinstvima na tim područjima se uglavnom koriste materijali koji stižu iz Kine i Nemačke. Za industrijske svrhe postoji dovoljan broj proizvođača "oгнеупорних" materijala iz sovjetskih vremena koji zadovoljavaju potrebe pre svega vojne industrije.
Kada su u pitanju dimnjaci u evropskim zemljama praksa je oslonjena na proverenu tradiciju i zertifikovana (znači opet proverena) rešenja koja stiižu od dokazanih i ozbiljnih proizvođača. Tako da nemci ( a sledstveno tome to čine i austrijanci, švajcarci, italijani na severu, francuzi na istoku, belgijanci, holanđani ... a u poslednje vreme i česi, slovaci, mađari, pa i poljaci i svakako još i danci dok i zbog geografske lokacije šveđani, norvežani i finci a usput i grci, španci i portugalci) preporučuju ako je u pitanju zidanje dimnjaka na starinski tradicionalni da se koristi "krečni malter sa dodatkom mlevene gline" ( "Der Maurer" Behse/Robrade, Leipzig, 1902 - "Zidar, Bese/Robrade, Lajpcig, 1902 preporučuje krečni malter jer "čisti zementni malter naginje stvaranju pukotina pri višimtemperaturama ). Namerno je izdvojena preporuka od pre 114 godina jer se u konkretnoj zemlji izuzetno poštuju tradicionalne vrednosti u svim oblastima a pogotovu u građevinarstvu (a vatrostalna gradnja je specifičan ali ipak deo sveukupnog građevinarstva). Hteli ili ne, koramo da se složimo da je domaća teorija a jednako i praksa sklona prihvatanju preporuka koje najčešće dolaze iz inostranstva koje nisu ni ispitane, ni potvrđene. Lično, ne mogu da se otmem utisku da nas ogromni broj stranih proizvođaća posmatra samo kao eksperimentalno polje za svoje raznorazne ideje.
Na kraju, opet prema mojim saznanjima i iskustvu, za unutrašnji deo nekog mog dimnjaka pre bih upotrebio obično rečno blato nego cementni malter.