Ugradjivanje spoljnjeg dimnjaka

О димњацима је веома много писано на форуму. Ево погледајте овде:
http://www.samsvojmajstor.com/portal/search/apachesolr_search/dimnjak%20... [3]

Оно што је битно за спољашње димњаке то је да морају бити термоизоловани, јер потхлађен димњак прави низ проблема и због кондензације и опасних наслага брзо пропада. Осим тога мора имати своју бетонску стопу на којој се зида димњак итд.итд. Прочитајте теме о том проблему па ће вам помоћи у одлуци како да урадите димњак.

1. Dimnjak mora da ima temelj odgovarajuće nosivosti.
2. O kojim blokovima govoriš?
3. Prvo odgovoriti na tačku 2.
4. Prvo odgovoriti na tačku 2.
5. Dimnjak se zida neprekinuto od početka do vrha i ne oslanja se na ploče kroz koje prolazi. Između dimnjaka i ploče kroz koje prolazi treba da bude barem 2 cm razmaka.
6. Prvo odgovoriti na tačku 2.
7. Otvor za čišćenje se ugrađuje ispod priključka za peć.
8. Dimnjak treba da bude izolovan.
9. Praktično je ista temperatura i na tavanu i napolju, tako da se izolacija dimnjaka radi na isti način i na tavanu i napolju. Samo se spoljna obrada spoljnog dela prilagođavba uslovima tj. da bude otporno na padavine.
Blokove koje si verovatno viđao po stovarištima ili kod nekoga nikako ne treba koristiti za dimnjake jer su to ventilacioni blokovi a ne dimnjački kanali. To što pojedini trgovci ili majstori pričaju neka ga oni ugrađuju u svojim kućama ali bih im naplatio dolazak vatrogasaca i hitne pomoći kada krene vatra i gušenje.
Ako hoćeš pouzdan dimnjak ozidaj ga vatrostalnim cevima, izoluj i obloži betonskim plaštom ili ciglom. Eventualno može da završi posao i dobro pečena cigla i da se ozida po starinski krečnim malterom ali to samo za lokalno zagrevanje tj. peći ili šporete a nikako kotlove!
Uz dužno uvažavanje treba neko stručan da utvrdi da li je bolje praviti unutrašnji ili spoljni dimnjak a ne da se ti ili tvoja žena odlučujete na osnovu trenutnog raspoloženja. Deluje mi po tvojoj priči da ti je objekat nov a nemaš dimnjak, kako to?

Nemam nezgodan "gard" kako ti kažeš već sam jasan, direktan i nedvosmislen. Treba li da govorim neistinu pa da mi na zimu spominješ familiju? Bolje neprijatelj s preda nego prijatelj otpozadi, zar ne?
Da razjasnimo - nisam čuo do sada da postoji blok za zidanje dimnjaka. Postoji cev i okolo ide izolacija i plašt. Temelj dimnjaka praviš kao i svaki drugi, poseban je problem ako si napravio tzv. nultu ploču pa našta sada nasloniti dimnjak. Utvrdi visinu dimnjaka, opredeli se za sistem i izračunaj težinu i onda nađi građevinca da ti izračuna kolika i kakva treba da bude temeljna stopa dimnjaka. Kada se opredeliš za sistem dimnjaka onda ćeš imati i rešenje za izradu priključka za peć.
Imaš proizvođača dimnjaka koji imaju svoje internet strane pa pogledaj malo, obiđi i stovaroišta i vidi šta se nudi.
Nisi odgovorio na osnovno pitanje - za šta ti treba dimnjak?

Ko će da zna da li ćeš dimnjak o kome govorimo da koristiš za istu peć i kroz 8 godina kada budeš napravio sprat? Ako trajno ostaješ na peći koja treba da greje prostoriju 6x6 m onda ti starinski dimnjak, zidan dobro pečenom ciglom i krečnim malterom zadovoljava potrebe, još ako ga iznad ploče izoluješ onda si obezbeđen za duže vreme. Ako planiraš kotao onda moraš da ideš na neki od modernijih sistema. Moraš sam da odlučiš kakvi su ti planovi.

Već imaš odgovor u prethodnim porukama. Dimnjak se ne pravi iz meraka već radi mogućnosti korišćenja objekta i zimi. A ako već hoćeš neki merak onda uradi kamin.

Suviše je nepoznatih u ovoj jednačini ....
Ukoliko se odlučite za običan zidani dimnjak to je jedna priča , a ako se odlučite za sasvim nečiji polugotov sistem to je opet sasvim druga priča .
Kod klasicnog zidanog dimnjaka imate malo više slobode u vezi izgleda dimnjaka , pozicioniranja , kod ovih drugih priča je već malo drugačija . S obzirom na Vaše pisanje vi nijedan dimnjak nećete sami izvoditi i graditi već Vam trebaju smernice .
O tim smernicama je već puno puta pisano na forumu , i u vezi preseka , visine dimnjaka ...

Moze pomoci, nazoves i kazu ti koliko i sta je potrebno
http://www.stankombp.com/montaza-dimnjaka [25]

Bars, nemate razloga da se ljutite. U trećem postu ste napisali da ste se celi život grejali na struju i verovatno nikada niste imali sreću da omirišete i udišete sumpor u kući jer Vam dimnjak ne funkcioniše kako treba. Namerno pišem sreću jer oni koji nisu imali sreću oni su udisali ugljen monoksid pa ih obično nađu pokojne. I to je realnost, svake zidme se desi po nekii nesrećan slučaj da neko strada od dima. Drugo zabluda je da se dobar dimnjak može napraviti tek tako i da postoji univerzalno rešenje. U tom duhu su Vam i pisali Astrea i Tenzor. Ovaj i drugi forumi su prepuni temama sa problemima u vezi dimnjaka i to nije slučajno. Ne kažem da je neka velika nauka napraviti dimnjak ali ima veliki broj faktora koji mogu da dovedu da dimnjak ne funkcioniše kako treba.
Pristup da je potreban dimnjak za loženje na po jednom mestu u prizemlju i kasnije na spratu je imao i moj deda od kog sam nasledio kuću. Njemu završavalo poso dok je bio živ. Ja sam nasledio kuću ali i probleme oko dimnjaka jer sam uveo centralno grejanje. Tako da se ne zna sutra za šta će kome da služi. Sada Vama treba za špotet od nekih 7-8KW a sutra će nekom možda porasti apetiti pa bi na tom dimnjaku priključio nešto ozbiljnije. Uostalom nemora da bude jača peć dovoljno je da promenite energent (na primer pređete na gas) pa se desi da stari dimnjak ne odgovara Drugi primer sada se u mnogim gradovima ljudi masovno odjavljuju sa centralnog grejanja zbog prevelike cene. Uglavnom prelaze na TA peći i struju a neki bi i na čvrsto gorivo pa gledaju po stanovima gde su im dimnjaci pa im ne odgovara što imaju u kuhinji ventilacioni kanal za aspirator a nemaju dimjak u dnevnoj sobi. Da ste nekom od njih sponenuli pre 30-40 godina dimnjak gledali bi Vas začuđeno.

Najpre definitivno odredite gde Vam odgovara da pozicionirate dimnjak. Potrudite se da bude uz neki zid što bliže sredini osnove kuće kako bi izašao što bliže slemenu kuće i što manjom dužinom bio van tavanskog prostora. Bliže slemenu su povoljnije strujnice a i manja je dužina slobodnog prepusta. Priložite osnovu kuće da se vidi gde bi Vi želeli da postavite dimnjak. Pa da se nekako dobije i potrebna visina dimnjak u prvoj fazi tj. dok ne napravite sprat.
Moj Vam je savet da uhvatite neku od letnjih akcija Schiedel-a i da kupite kompletan set za konačnu visinu dimnjaka. Na paleti ćete dobiti kompletan dimnjak spakovan sa svim potrebnim elementima i uputstvima. Pregledajte na njihovom sajtu tehničku knjigu i većina delata oko same montaže će Vam se razjasniti.
S obzirom na poteškoće u nalaženju i ceni kvalitetne klinker opeke kao i stručne potencijale Vaših majstora sumnjam da bi bilo pametno da radite zidani dimnjak. ja sam sebi ne bi uradio zidani dimnjak od opeke tzv. "ruski" dimnjak.
Što se tiče poprečnog preseka cevi za tako malu snagu peći padate na samo dno svih nomograma (većina nomograma i nema podelu za taj opseg snage) tako da usvajate minimalni promer tj. fi16cm.
Ako ste pri parama uzmite UNI plus a ako ne onda KLASIK varijantu. Set možete da kupite struktno za 7 i 9m. Ako se ispostavi da je to prevelika visina onda ćete morati na stovarište da kupujete pojedinačne komponente. Osim u Beogradu ja mislim da u drugim mestima ne možete UNI da kupujete po komponentama jer ga ređe uzimaju ljudi u odnosu na klasik.
Koliko Vam je debele podna ploča? Ćime ste je armirali i šta je ispod nje. Da li ste zbijali zemlju iz iskopa temelja ili ste nasipali iberlauf? Da li ste podnu ploču lili zajedno sa gornjim delom serklaža u nivou nulte ploče ili je podna ploča urađena naknadno u svakoj od prostorija?
Ostala pitanja ćemo otom potom.

To sam razumeo iz prethodnih poslova. Ali Vas pitam kolika je debljina podne ploče i kako je armirana. Jer ona komotno može da zameni ulogu temelja ukoliko je 10-12cm, ako je armirana i izvedena zajedno sa serklažima a dimnjak je uz noseći ili vezni zid, Još ako je u ćošku tek onda nema problema. Ako niste uradili H.I. a nulta ploča nije urađena ovako onda će morati da se seče parče nulte ploče da bi se odradila temeljna stopa. Ako je već urađena H.I. iseći ćete je pa naknadno popraviti. Da kojim slučajem radite dimnjak za kotao preko toga bi nastavili sa još jednim betonskim jastukom (u dimenziji plašta dimnjaka) čijom visinom štelujete da se dimnjača kotla gađa visinski sa priključkom u dimnjak. Za Vaš slučaj (grejanje na šporet) to je manje bitno jer verovatno planirate da priključak bude malo višlje na zidu a povezali bi ćuncima. Ovo je da znate već po malo prevaziđen pristup jer i po kućama kod šporeta na čvrivo se odavno praktikuje (bolje je iz estetskih razloga) da je priključak izveden "direktno" tj. samo parčetom prave cevi. Ali je zato posredno iskorišćenje manje jer i preko ćunaka dobijate deo energije.

Schiedel Uni-plus ima vatrostalne cevi, izpolaciju od kamene vune, plašt od lakog betona, dimnjačku kapu, kondenzacionu posudu i još po nešto od pribora. Predviđen je za sve vrste goriva i otporan je na vlagu (odnosno kondenzat).
Schiedel Klasik je od cevi znatno losijeg kvaliteta ali dovoljno dobrih da izdrže uobičajeno loženje, nema izolaciju, plašt dimnjaka je od standardnog građevinskog betona (zato ima veću težinu), proizvođač ne daje izričitu otpornost na vlagu iako i on ima kondenzacionu posudu, takođe preoizvođač ne daje preporuku za niske temperature dimnih gasova već se proizvođač vrlo vešto zakloniuo iza nedorečenosti nekih naših propisa o specifikacijama za dimovodne kanale i tako stavio na srpsko tržište nešto čega inače nema u npr. HR ili SLO.
Da li kosi priključak ili ravni više je pitanje za kotlarnice i priključak kotlova gde je svaki Pa (Paskal) podpritiska ključan. A inače će u jednoj prostoriji biti poprilično teško priključiti jednu peć ili sporet na kosi priključak sa standardnim čunkovima. Zato glasam za ravni priključak.
I na kraju, ako odluka ide ka nabavci Klasik dimnjaka jer neće biti kotla (a to treba investitor da odluči) i ako će biti peć/šporet snage do cca. 10 kW i još koji će da se povremeno loži lično bih se pre odlučio za starinski dimnjak zidan dobrom ciglom, unutra omalterisan krečnim malterom, spolja u hladnim delovima obavezno izolovan.
Ako novac nije problem onda Uni-plus.

Krečni malter pokazuje daleko veću vatrootpornost u odnosu na portland cement - građevinski beton gde je portland cement iskorišćen kao vezivo već na 150 stepeni počinje da pokazuje znake razaranja. Gašeni greč je tu u velikoj predosti. Činjenica je da u oba slučaja nije upotrebljen vatrostalni materijal ali dobar rečni pesak (znači silicijum dioksid odnosno kvarcni kako se još naziva) zadovoljava uslove koji vladaju u dimnjacima u domaćinstvima.
Za industrijske dimnjake važe pravila vatrostalne gradnje a tu se već koriste vatrostalni materijali i aluminatni cementi.
Portland cement ne spada ni u vatrotporne a još manje u vatrostralne materijale. Gašeni kreč pokazuje sve znake upotrebljivog vatrootpornog materijala.
U mojoj praksi sam više puta utvrdio i potvrdio da redovan građevinski beton (a sledstveno tome i malter) nikako nije pogodan ne samo za visoke već i za blago povišene temperature (preko 130-140 stepeni) pogotovu ako je izloženost povišenoj temperaturi trajnijeg karaktera.
Inače, na mojoj kući iz 1965 svi dimnjkaci su bili izveden krečnim malterom. Ti majstori su već pokojni a mlađe generacije nisu prihvatili tu praksu verovatno jer im je to otežavalo rad a istovremeno je praktično nemoguće utvrditi stanje dimnjaka iznutra. Problemi su nastali tek masovnijom ugradnjom kotlova za grejanje jer su tu temperature dimnih gasova na ulasku u dimnjak znatno niže nego kod šporeta i peći. Kondenzovani dim polako natapa zidove dimnjaka i susedne zidove i izlazi na površinu zida - bilo u unutrašnjost objekta bilo spolja. Tada je već kasno za bilo kakvu intervenciju. Da se to ne bi dogodilo potrebno je obezbediti da se kondenzacija odvija u atmosferi - bilo izolovanjem dimnjaka bilo povišenjem režima loženja u ložištu.

Ево једно моје искуство: Слемене шоље или бокале, како ко назива, сам пре 20 година поставио на слемену користећи кречни малтер са додатком пигмента, да би било што ближе боји црепа и ево све стоји и дан данас без оштећења и поред кише, мраза итд. Иначе, некад су Римљани зидали своје грађевине каменом и гашеним кречом и ево и дан данас те грађевине одолевају зубу времена.

Bars, to je to što mi je bilo potrebno. Pretpostavljam da hoćete u tom velikom polju da napravite dimnjak. Za 14 cm ploča je tanka za toliko polje. Problem je ugib. Taj ko je računao je to imao kao problem i u modelu kad je modelovao ploču i računao. Pa je ubacio te dve grede ukrštene po sredini polja. Potpuno pogrešan koncept. Popravlja rezultate u proračunu ali u stvarnosti ne može da proradi kao što je zamišljeno. Greda sakrivena u monolitnoj ploči nema gotovo nikakav efekat. Armatura je trebala umesto u te dve tanačke gredice da se postavi isključivo u donjoj zoni ali jače, ploča u tom polju da se uradi 16cm i sa nadvišenjem. El ste pravili nadvišenje oplate u tom polju? El primećujete kad padne kisa da se zaviri voda u tom polju. Ovo je uzgred što mi bode oči inače jako česta greška.
Što se tiče otvora u ploči ako je negde uza zid ili u ćošku slobodno otvoriti. Nećete nešto značajno da je oslabite.