Zidanje dimnjaka

Upravo tako! Zato sam se i opredelio da i drugi dimnjak napravim od istog proizvođača. Naglašavam, podjednako je važno i da bude pravilno (prema uputstvu proizvođača) u svemu i izveden. Svašta sam se nagledao - od 'muškog' dela cevi okrenutog na dole, preko namernog zatvaranja ventilacionih kanala na vrhu do izgradnje dimnjaka bez kondenzacione posude. A trgovci su tek posebna priča - hteli su da mi daju plaštove i vratanca otvora za čišćenje od nekog drugog proizvođača a vratanca nisu čak imala unutrašnji deo...

Na vanjski zid visina iznad krova do 50 cm, ako je u sredini kuće, od 1,5 m do 3 m ravan dimnjak sa krovom, više od 3 m od sredine krova kut 10%, promjer 20 cm metalna cijev, okruglo jako bitno, obloga kamenom vunom, estetika aluminijski lim. Po izračunu najmanja visina za 30 kW je 8 metara.

@Astrea
Željezni dimnjak može biti od čeličnih cijevi.
Tablice postoje pa ih prilažem da ne bude da pišem odoka.
Koristim dimnjak o kojem sam napisao za peć od 25 kW,

Izračun može biti različit, to nije sporno. Razlika između vrste kotla sigurno ne zahtjeva rušenje ili promjenu dimnjaka za novi kotao sa drugim načinom izgaranja na drva ili ugljen.
Vrsta čelika brojčana oznaka je bitna za onog tko proizvodi dimnjak. Ako netko gradi sam sebi dimnjak onda mu ne treba tuđe mišljenje, pripremio je sve bitno, proučio i počinje rad.
Da je onaj tko je postavio pitanje gledao post 53 koji navodiš ne bi ni pitao, po tome ispada da onaj tko odgovara treba čitati što je tko objavio unatrag nekoliko godina.
Objavljeni dijagram koji sam objavio proglašavam ništavnim. Ispričavam se onom kome je trebao biti kao odgovor.

Hvala svima koji se trude da pomognu. Vidim da ovde ima iskusnih znalaca.
Izgleda da je ovo najbolje rešenje za mene:

Proračuni (ne mislim ovde na budžet ... već na tehnička izračunavanja) su jednaki i ovde i svuda - znači svakako na prostoru bivše Jugoslavije.
Ako se pogleda bolje videće sa da su proizvođači iz Macinca (a to je njihov dijagram) dali upravo jednake podatke kao i Schiedel ... ipak je sve to ozbiljno da bi se tek tako igrali ...
Ako baš hoćemo nigde nije pravilo da se dimnjaci rade u sopstvenoj režiji ali ima izuzetaka od ovoga svuda pa i u zemljama (D, A ili CH) s kojima bi hteli da se ili se poredimo.
Normalno, administracija i birokratija svuda gleda da se zakloni iza nekog papira kako bi mogli da prođu što jeftinije i bezbolnije. Termin 'pravila struke' ako baš hoćemo umem i ja da ponekad upotrebim mada često se iza tog termina krije sve i svašta ... možda je to baš razlog zašto raspravljam o svim detaljima i 'sitnim crevcima' ... jedan frišak primer baš iz ove oblasti: ozidao sam prošle jeseni samostalno dimnjak od temeljne stope do nekih 4-4.5 metra a dalje nisam mogao jer nemam skelu; dovedem majstora koga su mi preporučili iz Schiedela i koji ima skelu; morao sam da budem stalno pored njega kako ne bi zapušio ventilacione kanale na plaštevima pri zidanju, da kontrolišem način slaganja unutrašnje izolacije kako se ne bi podvila itd. Nisam mogao da budem prisutan na vrhu skele pri montaži dimnjačke kape i konusnog završetka. Sutradan, proverim i utvrdim da nije ostavljen izlaz za ventilaciju ispod konusnog završetka - to bi bilo nešto kao kada bi nas neko terao da trčimo uzbrdo ali da nam stavi ruku na usta. Koja je svrha ventilacije oko izolacije ako taj vazduh ne može da ode nego se kondenzuje i natapa izolaciju?! Kada sam to pitanje postavio majstoru odgovor je bio otprilike sledeći: Pa ne mogu da znam napamet svaki detalj kako se zida.
O nastupu i tolerantnoj diskusiji možemo da raspravljamo ali mi nije cilj da vodim akademske rasprave.

Pozdrav svima!
Vidim da ima ljudi koji se razumiju u materiju pa bi vas zamolio za pomoć.
Naime, trebam dimnjak za kotao (mozda pelet a mozda kombinovani) 35 kw visine oko 8m, unutrasnji.
Najvjerojatnije ce biti Schiedel ali sam u dilemi da li ce moje potrebe zadovoljiti Klasik koji je poprilicno jeftiniji u odnosu na Uni Plus?
Drugo pitanje je koja bi širina bila optimalna?
Ako treba jos informacija tu sam.
Unaprijed hvala!

Visina i prečnik dimnjaka se određuju na osnovu instalisane snage kotla/peći i planiranog energenta - nikako obrnuto! Uni plus je bolja varijanta zato što trpi i niske temperature dimnih gasova - 65-600 a Klasik ide od 140-600. Dimnjak za pelet radi sa prinudnom promajom tako da treba dimenzionisati kao da se loži drvo i ugalj jer će sa takvim dimnjakom da gorionik za pelet funkcioniše bez problema ali obrnuto opet neće. Postoje dijagrami i na ovom Forumu i u njima pronaći podatke prema sopstvenim uslovima.
Posebno treba kontrolisati izvođače kada se bude stavljala dimnjačka kapa da se završetak dimnjaka uradi kako treba tj. da se ostave slobodni ventilacioni otvori.
Obezbediti štitnik protiv padavina da se stavi na vrh dimnjaka u proleće (kada prestane grejna sezona) a da se skloni ujesen (pred početak grejne sezone), znači ne držati ga na dimnjaku tokom grejne sezone.

Nema različitih dijagrama, svi su isti - ako su tačni. Uglavnom se svi kopiraju, retko ko da se bavi računanjem pa da pravi svoj dijagram. Visinu odrediti iz dijagrama prema snazi kotla i vrsti energenta. Uzeti u obzir i mikro uslove - udaljenost od slemena, prepreka. Uvek je bolje uraditi da bude pola metra viši nego da ostane niži. A ako i posle svega ispadne da je opet strogo na sredini između 180 i 200 onda povećati visinu za 1-2 cevi (33-66 cm) i zadržati se na prečniku 180.
A zašto to a ne odmah lepo 200 - zato što je debljina izolacije 33 mm na prečniku 180 a na prečniku 200 je 23 mm, zato što je dimovodna cev manja i brže postiže radnu temperaturu, nešto je i lakši mada to nije baš presudno.
Prema lokalnim uslovima izvesti i statičko ukrućenje - i ono što je predvideo proizvođač a svakako još nešto dodatno. Ako je dimnjak spolja značiće i da se dodatno izoluje - ovo svakako izvesti isključivo kamenom vunom 4-5 cm!!! Nikako stiroporom!!!!!
Na kraju ono što svakoga prvo interesuje - a koliko to sve košta? Ako npr. komplet za dimnjak od 7.5 m košta na stovarištu 55000-70000 dinara (zavisno od prečnika i apetita trgovca) onda će ostalo (izrada temeljne stope, gvožđe za ukrućenje prema specifikaciji proizvođača, rad na zidanju tj. montaži dimnjaka, materijal i rad za dodatno statičko obezbeđenje, dodatna izolacija) da košta još približno toliko.

Zavisi od temperature dimnih gasova - ako je pouzdano da će temperatura izlaznih gasova da bude između 140-190 stepeni onda neka dimnjak bude 7.5-8 m i 180 mm, a ako je temperatura iznad 190 stepeni onda je i 7 m dovoljno za 180 mm. U praksi, teško će da se postigne da temperatura bude ispod 170 stepeni -mali broj gorionika podržava takav režim i još manji broj kotlova a i kada se sklope prethodna dva uslova (gorionik+kotao) treba i da pelet bude konstantno identičnog kvaliteta a posle dolazi šlag na tortu - da stepen zaprljanja dimnjaka i dimovodnih kanala bude takav da ne utiče na parametre podešenosti gorionika odnosno u prevodu na poznati jezik je da sve bude uvek idealno. Da li je to praktično moguće?

U svim termotehničkim odnosno funkcionalnim preračunavanjima aktivna visina je jedino što se uvažava. O ukupnoj visini se vodi računa pri projektovanju, statičkim proračunima, izvođenju dimnjaka i estetskom izgledu a sve to utiče i na finansijsko zdravlje investitora. Tako bi trebalo da bude ...

Ovo svakako da nebi trebalo da izgleda kao na slikama! Čime su ozidani dimnjaci? Opekom ili blokovima?

Nije obo dobro. Na slici se vidi da je zidano giter 4 blokom sa horizontalnim šupljinama koji je namenjen za zidanje pregradnih zidova.

Колико ја видим на овим фотографијама, то је само за рушење, јер тај материјал који је употребљен може само да се заврши невољама или, не дај Боже, смртним исходом.

Код лоших димњака лако долази до пропуштања гасова који могу да буду кобни за оне који бораве у таквим просторијама, а није ни пожар немогућ.