Zidanje dimnjaka

Kod svih proizvoda treba se pridržavati preporuka proizvodjača i ne terbe izmišljati "toplu vodu".

Kao što rekoh, više puta, prvo se uradi naopako pa se onda pita, a šta sad?Umesto das se prvo pita pa onda radi.Pa ništa, sad lepo telefon u ruke pa putajte tehnologa u Šidelu da li to može tako da ostane ili mora ponovo iz početka.

Pročitao sam ovu temu i imam jedno pitanje: zašto je veća promaja dimnjaka (od preporučene) loša? Ok, za veću potrošnju ogreva mi je jasno. Ali napisano je da veća promaja povlači za sobom i loše funkcionisanje samog dimnjaka i to mi nije jasno. Objasniću zašto me to interesuje ali priča je malo duža, nadam se da mi nećete zameriti zbog toga, a ako vam ipak smeta da čitate poduži post objašnjenje je u poslednjem pasusu.

Imam centralno grejanje u kući od 86. godine. Majstor koji nam je radio grejanje je izračunao da nam je potreban kotao od 40kW i Šidelov dimnjak 200mm visine 9m. Zapravo, to je ukupna visina dimnjaka a aktivna visina je manja za visinu na kojoj se nalazi dimnjača kotla.
Prvo smo imali Tam Stadler trajnožareći kotao 40kW i priključak na dimnjak je bio izveden prema tom kotlu (visina dimnjače 760 mm). Koliko se sećam nije bio izveden ulaz u dimnjak kao što sad vidim u katalozima, već je bila samo rupa u dimnjaku. Da li je ta rupa fabrički bila tu napravljena na unutrašnjem i spoljašnjem elementu, ili su je majstori posebno ubušili, ne sećam se kako je taj detalj bio izveden.
Kad je taj prvi kotao procurio kupili smo takođe trajnožareći kotao 40 kW proizvodnje Metalogradnja Vrbas, i on je imao istu visinu dimnjače od 760 mm. Ali on je imao dimnjaču od 200mm, a pošto je stari kotao imao dimnjaču od 180 mm, nije mogla cev sa dimnjače da uđe diurektno u dimnjak. Zbog toga su majstori morali da oštemaju ulaz u dimnjak kako bi dobili veći otvor za dimnjaču.
Posle nekih destetak godina je i taj kotao procurio, i to baš pred samu grejnu sezonu, te sam bio prinuđen kupiti novi kotao. Kupio sam Termomontov TKK3 30 kW, i taj kotao je imao mnogo viši položaj dimnjače od ova dva prethodna kotla (1015mm), i ponovo je usledila ista priča, štemanje i prilagođavanje visine otvora na dimnjaku za novi kotao, (dobro, ne baš klasično štemanje već bušenjem rupe do rupe burgijom pravljene su nove konture otvora). Rupa koja je sad zvrjala ispod dimnjače je zatvorena komadićima cigle i crepa i zamalterisana.
Budući da sam odavno imao u planu prelazak na grejanje na biomasu (baliranu sojinu slamu), Termomontov kotao sam koristio samo tu jednu sezonu i potom sam proširio kotlarnicu i kupio kotao na biomasu. Ovaj kotao (Bajus 60kW) je imao najvišu dimnjaču od svih dotadašnjih kotlova (1200mm),i ponovo je podizan otvor na dimnjaku. Urađeno je to na isti način, ali ne baš tako precizno, pa su sad morale da se zatvore i delimično razvaljene cigle iznad ulaza dimnjače u dimnjak.

Ali to nije sve, nažalost! Pored kotlarnice imam neku letnju kuhinju i u njoj šporet smederevac. Pre nekih petnaestak godina su moji roditelji naumili da preokrenu raspored u toj letnjoj kuhinji i smederevac je došao na zid iza kotlarnice. Tad im je palo na pamet da novonastali problem dimnjaka reše tako što će probiti zid u kotlarnicu i provući cev iz šporeta u veliki dimnjak za centralno grejanje. Napravljen je još jedan otvor u dimnjaku za tu cev i to je funkcionisalo odlično sve dok nije prvi put potpaljen kotao i napunio celu letnju kuhinju dimom. Tad je odbačena ta ideja i nazidan još jedan manji dimjak za potrebe tog smederevca. Na žalost, velika šteta je nepovratno načinjena dimnjaku. Taj otvor je zatvoren limom, tako što je napravljena neka vrsta cevi koja ulazi u otvor samo za dubinu cigle, i koja je na čelu zatvorena jednim kvadratnim limom koji je priljubljen uz dimnjak.

Pored svega toga, taj dimnjak ne stoji ni strogo vertikalno. U stavri, ili on imitira toranj u Pizi, ili je krov kuće nagnut pa se meni čini da je dimnjak kriv. Dimnjak stoji samostalno i samo dodiruje kraj krova kuće. Meni uopšte nije jasno zašto taj dimnjak prilikom gradnje nije bio naslonjen uz zid kuće, em bi bio stabilniji, em bi bilo više mesta u kotlarnici, ali sad šta je tu je. Prilikom proširivanja kotlarnice za prihvat kotla na baliranu slamu, hteo sam da odmah rešim i problem dimnjaka, prvenstveno zato što je nagnut i što se bojim da bi mogao pasti. Međutim, zidari su mi tražili previše novca da ga sruše i ponovo nazidaju uz zid kuće, a i tvrdili su da ako do sad nije pao da uopšte i neće (imam jednu staru fotografiju gde se vidi da je dimnjak bio tako nakrivljen još pre više od dvadeset godina). Zbog toga sam odlučio da ne rušim dimnjak, a ako se pokaže da moram, da to uradim naknadno.

Iz dosadašnje priče i broja promenjenih kotlova vam je jasno da loženje nije bilo pravilno. Pošto se nisu koristile neke prostorije, neki radijatori su prigušeni a neki potpuno zatvoreni (u prostorijama gde je više radijatora a nema potrebe da svi rade, npr. u predsoblju je dva kom. a tamo mi nije potrebno puno zagrevanje pa to postižem samo sa jednim, ili npr. u dnevnoj sobi ih ima 4 kom a i tri čine pakao od temperature...). To je dovodilo da se često kotao drži u prigušenom režimu i stvaranju smole što je prouzrokovalo da mi kotlovi ne traju toliko koliko sam čitao ovde na forumu. To je naročito bilo izraženo u prelaznim periodima i ponekad se dešavalo da dimnjak uopšte ne može da provuče koliko je zaštopan kotao, pa nam se dešavalo da posle potpaljivanja vatre dim kulja iz kotla tako da cela kotlarnica bude kao parna lokomotiva. Za vreme hladnog vremena nije bilo tih problema jer je onda dobro loženo pa je ta smola izgorela. Naravno da ćete se pitati zašto smo tako ložili, ali odgovor je da jednostavno nismo znali da to može i treba drugačije. Kuća je bila topla a to je ipak najvažnije...
Tek sa kupovinom ovog kotla na biomasu sam se zainteresovao za problematiku grejanja i onda pronašao na ovom i nekim drugim forumima gomilu korisnioh informacija, posle čega mi je bilo jasno gde sam i kako grešio kod loženja u prethodnom periodu. Uz put mi je ova oblast postala toliko interesantna da sad čitam sve što mi dođe pod ruku na ovu temu... Na žalost, kotao na ugalj više nemam i ne mogu da probam koliku potrošnju ogreva bih imao pravilnim loženjem i opsluživanjem kotla.

No da se vratim na temu, posle montiranja kotla na baliranu slamu sam prvi put uočio probleme sa dimnjakom. Kotao je bio nov, dakle bez smole i začepljenja, ali sam ipak imao problema sa gorenjem bala. Upalim balu i ona počne da gori, zatvorim vrata kotla i vatra se ugasi i slama se samo puši. Onda samo otvorim vrata i vatra ponovo bukne i gori bez problema ako su vrata kotla otvorena. Regulator promaje sam namestio da drži skroz otvorenu klapnu. Mislio sam da nešto nije u redu sa kotlom pa sam pozvao nekoliko prijatelja koji imaju identičan kotao da pogledaju o čemu se radi. Pregledali smo kotao detaljno i svima je bilo neverovatno da vatra neće da gori. Čak mi je jedan drug rekao da bi kod njega sa toliko otvorenom klapnom kotao skoro prokuvao, a kod mene zagušuje vatru. Nisam spomenuo da je dimnjak bio očišćen i zagušenje nije bilo uzrok problema. Čak sam pomišljao da montiram neki ventilator umesto klapne pa da elektronika reguliše koliko vazduha da on ubacuje u kotao. Već sa drugom balom je situacija bila bolja, dimnjak se ugrejao i bolje je vukao. Kako je zima odmicala ovi problemi su se smanjili ali se ponekad opet dešavalo da mi se ugasi bala. Naravno, celo vreme su ložene potpuno suve bale, a one samo malo ovlažene nisu htele da goru. (Kod onog mog druga bi takve bale ipak izgorele u kotlu.) Da bih povećao cug u dimnjaku pokušao sam da zatvorim sve moguće otvore gde bi dimnjak mogao da vuče falš vazduh, čak sam zamalterisao otvor za čišćenje na sredini dimnjaka. Upaljačem sam proveravao da li imam negde falš vazduh i tek minimalno vuče kroz neke pukotine u malteru oko dimnjače i iza onog lima kojim je začepljena ona nesretno izbušena rupa na dimnjaku. No po mojoj proceni, to je manje nego što ima prostora između dimnjače i dimnjaka kod tih mojih prijatelja, i gde oni nemaju nikakvih problema sa izgaranjem. Jedino što mi je preostalo je da pomislim da je ovaj dimnjak na samoj granici (čak i malo ispod nje) za korištenje uz ovaj kotao na baliranu slamu.

Jedino što bih još mogao da uradim je da na neki način zatvorim otvor u unutrašnjem elementu koji je izbušen za onaj smederevac, samo ne znam kako, i to bih voleo kad bi mi predložili šta tu da uradim. Pretpostavimo da na neki način potpuno zapušim otvor u spoljašnjem elementu i da rupa ostane samo na unutrašnjem elementu dimnjaka, (zapravo to je sadašnja situacija), da li dimnjak tu može da vuče falš vazduh kroz otvor između unutrašnjeg valjka i omotača jer ga jedino može vući sa vrha dimnjaka, tj razmaka između unutrašnjeg i spoljašnjeg elementa na vrhu dimnjaka?

Zbog svega toga sam razmišljao o gradnji novog dimnjaka i tako dolazim do pitanja sa početka ovog maratonskog posta. Zašto je štetno da se napravi jači dimnjak, odnosno da li bi povećani cug kod tako jačeg dimnjaka moga da se smanji u kotlu pravljenjem neke vrste dodatnog falš vazduha u dimnjaku, tako da kroz kotao ostane potrebna veličina promaje. Dakle, cug kroz kotao + cug kroz namerno napravljeni otvor za falš vazduh = cug koji stvara dimnjak. Da li bi to moglo tako da funkcioniše i da li bi time bilo obezbeđeno da povećani dimnjak bude upotrebljiv i za slabije kotlove. (Ovde ne bih sad ulazio u aspekt veće cene predimenzionisanog dimnjaka.)

Evo sad i nekih slika da bude jasnije o čemu sam pričao.

Ovde se vidi položaj dimnjaka, ne znam zašto nije naslonjen na kuću, kad je zidan ja sam još bio osnovac:

[12] [13]

Da li je nagnut dimnjak ili krov? A da je zavrnut, to se lepo vidi, samo je pitanje da li to išta smeta.

[14]

Više puta je menjana visina otvora za dimnjaču, pitanje je da li su i koliko oštećeni untrašnji elementi u dimnjaku, tj. da li je možda koji napukao...

[15] [16] [17] [18]

A ovo je taj nesrećni otvor koji ne znam na koji način da zatvorim. Ovaj lim zatvara samo omotač ali ne i unutrašnji element dimnjaka. Da se odmah nazidao onaj mali dimnjak u uglu sad verovatno ne bi bilo problema:

[19] [20] [21] [22]

Jedan moj poznanik je sličan problem sa nepotrebnim otvorom na dimnjaku rešio tako što je lim zalepio za Šidel elemet (okrugli) i to izolovao mineralnom vunom. Koristio je silikon koji drži do 600*C, crven je i služi za krpljenje peći. Ovako zatvoren otvor dimnjaka nema efekta jer se falš vazduh vuče kroz oplate (ako ih imaš, a ako nemaš onda između cevi dimnjaka i cigle).
Prevelik cug dimnjaka se možesmanjiti klapnom na peći (čime se smanjuje presek dimnjaka).
Svakako je bolje predimenzionisan nego premali dimnjak (tada nema grejanja i znaš koji problem imaš jer je to baš taj slučaj). Ako ti je dimnjak 8m (visina 9 manje 1m visina priključka) onda je 200mm donja granica za 60kw kotao.

Zašto je štetno da se napravi jači dimnjak, odnosno da li bi povećani cug kod tako jačeg dimnjaka moga da se smanji u kotlu pravljenjem neke vrste dodatnog falš vazduha u dimnjaku, tako da kroz kotao ostane potrebna veličina promaje. Dakle, cug kroz kotao + cug kroz namerno napravljeni otvor za falš vazduh = cug koji stvara dimnjak. Da li bi to moglo tako da funkcioniše i da li bi time bilo obezbeđeno da povećani dimnjak bude upotrebljiv i za slabije kotlove. (Ovde ne bih sad ulazio u aspekt veće cene predimenzionisanog dimnjaka.)

Pročitao sam sad ovu temu: http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-... [28] i tu je opisana baš ova problematika. Ukoliko dođe do toga da moram zidati novi dimnjak, da li bi uz pomoć ovakvog uređaja mogao koristiti dimnjak 250mm aktivne visine 8m i za slabije kotlove (recimo kao ovaj Termomontov TKK3 30kW kojeg sam imao)?

Danas sam izvukao onaj lim iz onog nepotrebnog otvora na šidel dimnjaku, (koji je davno načinjen kako bi se na taj dimnjak (pored kotla) priključio i špret Smederevac iz prostorije koja se naslanja na kotlarnicu). Do sad nikad nisam otčepljivao taj otvor i prvi pogled na njega je doveo do razočarenja.

Odmah sam uočio da je unutrašnji (okrugli) Šidel element napukao, tj. ima jednu veću pukotinu i nekoliko manjih. Ne znam da li su te pukotine nastale prilikom bušenja tog otvora, tj. od udaraca Hiltijevke, ili zbog pothlađivanja tog elementa jer taj otvor nije bio termički izolovan, odnosno rupa je ostala otvorena i od spoljašnje sredine je delio samo običan lim.

Takođe sam odmah uvideo da će praktično biti nemoguće ubaciti i visokotemperaturnim silikonom zalepiti neki lim za unutrašnji (okrugli) element. Jednostavno nema dovoljno mesta, a da ja dodatno štemujem dimnjak kako bih napravio dodatni prostor - neću!

Evo nekoliko slika. Prvo da se vidi sam otvor:

[32] [33]

Ovde se vide "slojevi" dimnjaka, prvo fasadna cigla, potom četvrtasti spoljašnji element i onda unutrašnji okrugli element. Spoljašnji i unutrašnji element se razaznaju tek u gornjem delu otvora, dok je donji deo otvora "zamalterisan" blatom. Zapravo, to blato je sad skamenjeno i crno, i tek po prisustvu pleve sam zaključio da je to blato. Verovatno su sa njim pravili ležište za dimnu cev koja je dolazila iz Smederevca.

[34] [35]

U gornjem delu otvora se razaznaju spoljašnji i unutrašnji element i ja jednostavno ne vidim način da tu umetnem lim koji bih silikonom zalepio za unutrašnji element.

[36] [37]

Šta mislite, da li bi bilo dovoljno da ja sav taj zazor između unutrašnjeg i spoljašnjeg elementa, kao i između spoljašnjeg elementa i cigle, olepim blatom? Tako bih sprečio da ta rupa vuče falš vazduh kroz prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg elementa, a i sam lim bih sa unutrašnje strane takođe podebljao sa blatom kako bih dobio bar neku imitaciju toplotne izolacije. Takođe sam mislio da i preko lima sa spoljašnje strane opet olepim blatom kako bih dobio potpuno dihtovanje te rupe. Time bih, mislim, sprečio pojavu falš vazduha na toj rupi, ali problem pothlađivanja dimnjaka na tom mestu bi ostao.

Evo je i pukotina na unutrašnjem elementu.

[38]

Nisam baš mogao dobro da vidim, ali mislim da iznad tog elementa nema više pukotina. Koliko uopšte takva pukotina može da smeta, odnosno koliko tu može da vuče falš vazduha. Da li bi vredelo nešto da ih pokušam nekako popuniti sa onim visokotemperaturnim silikonom ili da tu ništa ne diram budući da je dimnjak tako radio godinama? Ovo je valda jedini slučaj gde bi smola bila dobrodošla...

Kad sam već kod smole, iznenadio sam se da u dimnjaku uopšte nema mnogo smole, zapravo je to većinom čađ koja se vepma lako skida sa zidova unutrašnjeg elementa a i nema je baš mnogo. Evo i slika načinjenih kroz dotičnu rupu na dole i gore, s' tim da je dole izvor svetlosti baterijska lampa a gore se vidi nebo. Ovo je neočišćen dimnjak, tj takav je ostao od prošle sezone i tek ću ga ovih dana očistiti...

[39] [40]

Zdravo svima malo me dotakla vaša tema ,pošto planiram da i ja ubacim kotao na bio masu ja sam sve prevnuo po netu u vezi tih kotlova kod nas, ti si se odlučio na naj jeftiniji ali to ne znači da nije dobar nego znači da nije komplet.Na primer pogledaj Knjaževački kotao on je iste te snage ali je 500e skuplji zato što ti kotlovit moraju da imaju veštačku promaju , i još jedan deo izmedju kotla i dimnaka koji sagoreva ne izgorene čestice.I još bi trebao imati izolovani rezervoar za akumuliranje tople vode da ne ložiš često .

Pogledaj na njihovom sajtu ako ima ja sam video uživo na promociji.

Molim za pomoc ako je neko raspolozen da mi da neki odgovor u vezi dimnjaka?

Koji svetli presek i visina dimnjaka za Bio-pek 29 - Centrometalov etazni kotao?
Toplinski ucin kotla - ukupni 31KW
Toplinski ucin kotla na strani vode 27 KW
Toplinski ucin na okolni prostor 4 KW
Promjer dimnjace 150 mm
Potlak dimnjaka (Pa) 17
Visina dimnjaka koja bi bila moguca je 8m (tj.negde 6-6,5m korisne visine,mozda 7m ) Kuca se nalazi na cistini tj.nema nikakvih smetnji niti bilo kog objekta viseg od nje u okolini od 100m
Prikljucak na dimnjak bi bio pod uglom od 45 stepeni, dimovodna cev bi izasla ne bocno vec sa gornje strane etaznog kotla znaci samo jedna krivina od 45.
Hvala.

znaci dzabe sam molio za pomoc u vezi dimenzioniranja dimnjaka.....

hvala

Hvala na odgovoru tj. pomoci. Evo po ovom sidelovom grafikonu sa 6 m korisne visine uklapam se bas na 180mm svetlog preseka i potrebne promaje,tako da videcu...
Pozdrav.

Pogledaj varijantu sa Inox ili sličnim dimnjakom. Mislim da su dosta lakši, a pošto treba da visi mislim da je to bolje rešenje. Time se inače leče stari propali dimnjaci (provuče se celom dužinom dimnjaka inox cev prečnika koliko može da stane- 150, 200mm). To radi super. Trajno je jer je to kiselo otporni Inox, ima već 5cm izolaciju jer je dvoslojni. Većina pečenjara ima slično rešenje za pomoćne dimnjake, lako se pričvršćuje za zid, ne treba stopa itd.

Dimnjak tj. dimovodni kanal treba da se zida iskljucivo vatrostalnim materijalom. Izolacija oko dimovodnog kanala moze da se pravi od vatrootpornog materijala.
Bela fasadna opeka je tzv. silikatna opeka pravljena od peska i kreca tako da ona nije ni u kom slucaju ni vatrootporna a kamoli vatrostalna. Odgovor na pitanje da li moze da se zida ovom opekom je sada jasan - ne valja zidati takvom opekom.

Ako hoćeš kvalitetan dimnjak i da te glava ne boli kupi original šidelov komplet, jeste da deluje skup ali nije, kad sračunaš da ćeš loš dimnjak popravljati i dopravljati više puta, na kraju ga ili sanirati inox cevima ili porušiti i zidati novi od početka i svaki put nerviranje i plaćanje + loš dimnjak = loš rad kotla(mnogo brže će da propadne i procuri) i povećana potrošnja ogreva ispadne da skuplje rešenje ustvari bude jeftino, kao što kaže Rokfeler nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari. A bilo je na forumu i pisanja o zidanju dimnjaka od ytong blokova 25x25cm samo se lepe u što tanjem sloju i iznutra se ničim ne oblažu a spolja kako ti volja i navodno je to popularno u RS, CG i BIH kažu da traju evo već 25-30g ali nisam video uževo niti lično poznajem nekog ko je to radio.

Hvala ljudi, ipak ce biti " Keramika Mladenovac" 200mm - .... jeftiniji je od sidela za nekih 90 e, ljudi koji ga imaju kazu da je odlican...