Zidanje dimnjaka

Oko preseka dimnjaka, naime dimnjak okruglog preseka 200mm manji je od preseka kvadrata 20*20. Komplementaran njemu po povrsini preseka bio bi kvadratni dimnjak preseka okvirno 17.5*17.5cm.

Pratim detaljno sve pokusaje da se u ovo, vrlo zlo, vreme ustedi neki dinar kako bi se preteklo. S druge strane imam neko svoje licno iskustvo a i svakodnevni posao me veze za dimnjake ui visoke temperature. Sasvim su normalnra razmisljanja i pokusaji ustede a ponavljam, s druge strane znam, da tu nema mesta za ustedu vec ce na kraju da ispadne vrlo skupo jerf ce se praviti negde dva puta a negde i vise puta.
Dimnjak za kotao mora da ispuni sledece uslove -
1. Da je otporan na vlagu
2. Da je napravljen od vatrostalnog (a ne od vatrootpornog) materijala
3. Da je toplotno izolovan
4. Da ima sto vecu termicku inerciju kako bi se odrzao koninuitet promaje (odnosno ne sme da se hladi brzo ako se sdmanji temperatura u lozistu)
Lepo je Tihi rekao da je sporet i mala etazna pec jedna stvar, kamin druga a kotao nesto trece. Mnogo njih je pokusavalo a i dan-danas pokusava da se prikaci sa zahtevnim kotlom na dimnjak ozidan ciglom. Gde god da mrdnem vidjam polovinu dimnjaka kroz cije zidove je je probila smola. Ljudi to smatraju normalnim jer ne zele da se odreknu jednog letovanja i da sazidaju korektan dimnjak koji ce im sluziti sledecih 30 godina. Najinteresantnije je sto su u mom Kraljevu posle zemljotresa nastavili sa starom pesmom. Prikrpili su malo onda, veruju da je dobro a majstori redovno uzimaju pare za krpez i to tako funkcionise na obostrano zadovoljstvo. A ko zna... mozda to tako i treba.
Sve u svemu - potpuno je besmisleno vise objasnjavati jer svi koji se jave i traze misljenje unapred znaju da nece da urade po pravilu struke vec im polemika ovde sluzi da bi se opravdali pred samim sobom a zanimljivo je da za polemiku nemaju bas nikakvih predispozicija - ni znanja ni iskustva a ni nekih novih i kreativnih ideja.

U knjizi o gradj. konstrukcijama koju nisam citao u srednjoj i u jos jednoj knjizi Krovovi i dimnjaci koju sam pronasao uploadovanu ,a i drugar mi je procitao iz njegove knjige sa gradj. fakulteta da se dimnjak zida sa produznim malterom. Tako da ne smem prihvatiti predlog da se radi krecnim malterom, plasim se nestabilnosti, a i literatura kaze produzni...

Ja se zahvaljujem na savetima ali rekao sam zbog cega ne mogu da prihvatim. Obrazlozio sam -srednjoskolska literatura kaze produzni, fakultetska kaze produzni, iz knjige sa interneta citam produzni, nije sve isti autor ali vazi isto... Komsiji majstor skoro zidao -produzni, majstori sa kojima sam pricao mi navode produzni malter.Cak gore lepo sam slikao i okacio pise OBAVEZNO u produznom malteru. Ne moras tako napadno da odgovaras, nemam nameru da se svadjam nego sam obrazlozio zasto cu tako, a onom ko bude sve ovo citao neka bude po volji za sta ce da se odluci. Evo dole na sledecim stranama mozes procitati da je LOSA karakteristika krecnog maltera slaba cvrstoca i ne koristi se kod velikih opterecenja:

http://zivot.krstarica.com/l/razno/vas-dom/malter/ [15]

http://www.mojaradionica.com/Malter.htm [16]

http://malterisanje.rs/podela-maltera/ [17]

http://masterplan.rs/krecni-malter/ [18]

I ja sve treba da ovo da ignorisem kao i knjige za skolu i da dimnjak od 12m zidam sa krecnim?

U knjizi IZVODJENJE RADOVA U VISOKOGRADNJI Prof. dr Dusanka Djordjevic, dipl. inz. arh. koju drug koristi na gradj. fakultetu kaze opet produzni malter.

Da li mi mozete reci koja je prednost prepecene cigle kod zidanja dimnjaka? Danas sam obisao sva stovarista u gradu i nasao sam prepecenu opeku na jednom stovaristu koje je isporucilo ciglu za poznato etno selo u blizini, a bas me je i interesovalo odakle su je nabavili. Inace i na tom, kao i na svim ostalim stovaristima sam nasao klasicno pecenu opeku i 90% od istog proizvodjaca sa nesto razlicitom cenom od 1-2 din gore dole. Takva opeka izgleda narandjasto i primetio sam da dosta komada ima po sebi sitne pukotinice, sad ne znam da li je to uobicajeno. Prepecena je raznolika od skoro crne pa neke smedje itd. Kada sam pitao za razliku jedino sto mi je navedeno da cu obicno dobiti u slucaju klasicne opeke vise ''pravilnih'' komada na paleti u odnosu na prepecenu koja ima vise okrnjenih... Inace vlasnik stovarista je svoje dvoriste poplocao prepecenom opekom ,a vidim i da se dosta koristi kod izgradnje vinskih podruma, vikendica i sl ko zeli da napravi nesto u rusticnom il' etno stilu. Procitao sam preporuke za takvu ciglu kada se zidaju vlazne prostorije, septicke jame... Da li mi je onda preporucujete zbog vece nepropusnosti zbog kondenza, vece cvrstoce ili otpornosti na temperature ili zbog svega?

Sto se tice gline, kod drugara je dimnjak od opeke i gline, oblozen iznutra i zidan glinom kako mi je receno i radi preko 30god na centralnom Posto je meni glina nedostupna onda ne mogu da razmisljam o tome...

Probaj da nadjes dobro ocuvanu prepecenu ciglu starog formata 30x15x8 pa ces doci do otvora od skoro 16 x 16 mozda ce ti to biti dosta sto se maltera tice ni ja nisam pametan, ja sam hteo da deo dimnjaka srusim i opet prezidam. Mozda unutrasnje fuge treba raditi sa lepkom koji se koristi kod schidela ili raditi klasika staklenu vodu i kvarcni pesak, a normalno zidanje u produzenom malteru i dobro ga izolovati spolja bey obzira sto ide kroz kucu da bi sto vise akumulirao toplotu i ostajao topao. Mada ako lozis tako da je temperatura dima malo visa onda nema ni puno kondenza koji bi pravio haos. Hocu reci puno zavisi od vrste uglja i da lozis suva drva ili ne i da li imas nesto za podiyanje temperature povratnog voda ali to je sad druga prica da ne izlazimo van teme.
Pozdrav

A da li si razmišljao o šamotnom malteru, mada pretpostavljam da je znatno skuplji. Na kraju kada bi zidao na kvalitetan način poštujući pisane i nepisane propise, taj zidani dimnjak bi bio odličan ali bi mu cena bila značajna i pozamašna.
To su sve preračunali veliki proizvođači instant izvedbi dimnjaka pa i drugih proizvoda. Njihovi proizvodi se lako transportuju čak i brzom poštom, vrlo lako ih možeš sam montirati, pa ti tu zaračunaju ruke koje bi platio majstoru, ne moraju se čistiti tako često, pa ti ovde zaračunaju vek trajanja dimnjaka pomnožen sa cenom čišćenja umanjen zbog konkurentnosti, manje su inertni pa potroše manje ogreva prilikom startovanja grejnog tela itd...
Ja više ne bih širio ovde smo svi izneli svoja skromna iskustva, inicijator teme je već odlučio tako da bi dalji komentari bili pretežno gubljenje vremena, bolje je da nađeš nekog ko ima majstorska znanja i veštine pa da kreneš u realizaciju, puno sreće i dobar dim ti želim.

Posto sam rekao da cu preneti sta mi je preporuceno evo da se javim. Drugar je pitao njegovog profesora na gradjevinskom fakultetu u Novom Sadu sta odabrati kada se zida dimnjak od opeke i kako ukrutiti. Rekao mu je sto se tice opeke da je najbolje prepecena, malter produzni, da moze slobodno da se izvrse ukrucenja u plocu bez bojazni od pucanja usled zagrevanja i da osim ukrucenja u plocama preporucuje da se dimnjak pricvrsti ponegde i za zid.
Sad kada sam se odlucio za materijale, poziciju, dimenzije dimnjaka dolazim izgleda do najveceg problema...
Posto je sirina dimnjaka 50+cm neizbezno je da cu prilikom pravljenja rupe u ploci tamo gde je nema naici na deo sa armaturom (fert gredicom ili sta je ugradjeno) koji moram ukloniti. Kako ga bezbedno preseci i premostiti ili sta uraditi ,a da ne dodje do ostecenja na ploci. Da li je uopste bezbedno upustiti se u takav posao?

Cinjenica je da su se nekada zidali dimnjaci od obicne cigle i da nije bilo kondenzovanja kao sto je danas cest slucaj. Zasto je to tako - dimnjaci su tada zidani iskljucivo krecom i dobro pecenom ciglom a kuce su bile daleko losije izolovane pa se lozilo punom parom.
Ako uzmes u obzir te cinjenice a i opsti problem besparice predlog je da uzmes cevi od dimnjaka schiedel klasik (ili nekog drugog proizvodjaca ako nadjes) za citavu duzinu-visinu buduceg dimnjaka, da te cevi obzidas ciglom, da u hladnom delu dimnjaka (tavan i iznad krova) bude svakako izolovan, najbolje je kamenom vunom a moze i staklenom mada ce biti tesko onda preko nje uraditi fasadu ... jer je ona mekana.
Zidanje gradjevinskom ciglom pomocu samotnog ili nekog drugog vatrostalnog maltera je bacanje para - ili sve od vatrostalnog materijala ili nista. Portland cement nema sta da trazi u zidanju dimnjaka (ne trpi temperature preko 120 stepeni, nije elastican ...) vec samo krec!
I jos nesto, dimnjak se izvodi kao "objekat u objektu" - to znaci da dimnjak ima svoj temelj i da se nigde, ali bas nigde ne oslanja na ostale delove objekta - npr. prilikom prolaska kroz plocu ili tokom zidanja uza zid ili pri prolasku kroz tavan! U ovom smislu posebno je problematican post broj 141 gde se prica da se dimnjak prekida na ploci. To jednostavno ne sme!
Sasvim je drugo piitanje ukrucenja ozidanog dimnjaka za pojedine konstruktivne delove objekta.
Debljina zida dimnjaka - naglasio sam da je dimnjak samostalni objekat. Da li na samostalnom objektu mogu da budu noseci zidovi debljine 12.5 cm kako se obicno zida kod nas? Posto to i pocetnici znaju d ane moze onda se "snalaze" i vezuju, oslanjaju, utezu i ne znam ti sta jos te dimnjake uz objekat. I sve bude lepo dok ne krene lozenje i sleganje ... ili eventualno neki zemljotres kao u mom Kraljevu.

To bi ipak, prema konkretnim uslovima, trebalo da malo izracuna i onda izda konkretno resenje neki gradjevinac (licencirani gradjevinski inzenjer) a nikako "iskusni izvodjac radova"!!!
Temeljna stopa se izracunava prema tome sta ce da nosi, koliku ce tezinu da nosi i kakvo je tlo gde se postavlja - sta mislis da li onda moze da se da odgovor na tvoje pitranje ovako na daljinu i na osnovu onoga kako si ti napisao?
Ti govoris o debljini betona a tu treba da se prica pre svega o duzini i sirini temeljne stope, vrsti betona, eventualnoj armaturi pa tek onda o debljini.

Pošto sam zadnjih dana imao razrađeno sa dimnjacima, a na netu sam naišao na nešto jako zanimljivo pa sam morao to da podelim sa vama.. Uživajte..
http://www.vediko.hr/biseri.asp [44]

Hm, ako je tako, onda bi "moj" dimnjak težio do 1000kg. Što i nije tako strašno.
Izdržaće trenutni beton.

Mada ta težina po metru, zavisi i od proizvođača "šidela", moguće da nisu svi isti sa težinom, baš u kg.

Nisam stručnjak za ova pitanja ali smatram da bi bilo neophodno stopu odnosno temelj dimnjaka odvojiti odnosno uraditi je nezavisno od okolne podloge. Sam naziv temelj dimnjaka govori da je to poseban temelj za dimnjak. Po nekoj mojoj logici uopšte ne treba postavljati pitanje da li ta postojeća podloga može izdržati težinu dimnjaka, možda ona to i može možda je i čvršća od buduće temeljne stope, poenta je da ona trpi pritisak cele kuće i da njeno potencijalno kretanje zavisi od mnogih drugih elemenata. Temeljna stopa bi trebalo da bude nezavisna i spoosobna da izdrži sva predviđena opterećenja.
Verovatno da neće biti problema ali s obzirom na celokupnu investiciju mislim da bi izbegavanje temeljne stope bio bespotreban rizik.
Ipak najbolje je konsultovati nekog gradjevinskog inženjera koji bi izračunao opterećenje i sve ostalo. Pritisak od 1 t na tako malu površinu bez armature i nije tako mali ima tu i dodatnih sila koje treba da izdrži podloga. Mislim da je tu idealno rešenje gotov dimnjak od inoxa ili metala.
Što se šidela tiče, kada se već trudite da ga pišete u originalu onda bi to nedvosmisleno trebalo da znači da se radi o nazivu robne marke šidel poznatog proizvodjača šidel. Ako govorimo o žargonskim nazivima za oplašćene keramičke dimnjake drugih proizvođača, svaki od njih ima svoje specifikacije pa se to može proveriti.
Već sam dosta pisao o metalnom dimnjaku koji sam ja pravio za sebe pa možete pogledati u prethodnim postovima i još nekim temama vezanim za istu problematiku.
Za sada sam zadovoljan dimnjakom, cena izrade je dosta niža, trajanje je verovatno kraće nego kod keramičkih ali i to zavisi od mnogih faktora. Dobar procenat keramičkih dimnjaka kod nas ne doživi ni deseti deo specifikovanog veka zbog zanemarivanja kako samog dimnjaka tako i svih ostalih zahteva vezanih za sisten grejanja. To isto važii i za zidane dimnjake koji sam i ja imao i koji je jako malo bio u upotrebi pre nego što je pukao a bio je promera 26*16 čini mi se. Metalni dimnjak je otporniji na kratkotrajno paljenje, efikasnije može kompenzovati nedostatak visine povećanjem promera zbog manje inertnosti-brže se greje i postiže radnu temperaturu, ako istuli ili progori može se krpiti ili zameniti jedan deo bez mnogo muke.. Keramički je bolji ukoliko se sa njim postupa kako je predviđeno i ukoliko su podešeni svi ostali parametri centralnog grejanja. Za Vas najbitnije kod metalnog vam nije potrebna stopa on može biti montirani kako na podlogu tako i na konzolu fiksiranu na zidu što je kod mene slučaj. Montiranjem na konzolu nema potrebe za mrtvom dužinom cevi od poda do ulaza dimnjače u dimnjak, što može u određenim situacijama znatno da smanji cenu dimnjaka jer je kraći makar za metar i po. Visina se inače računa od ulaza dimne cevi u dimnjak a ne od poda.
Uzmite sve ovo i još nešto stavite na papir pa odlučite.