Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Zidanje dimnjaka

203 poruka / 0 new
Poslednja poruka
prigrevica
prigrevica's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2011
Poruke:

Da li je greska da se prilikom zidanja schiedel dimnjaka muski deo falca okrene prema gore i sta se moze desiti se sazida na takav nacin?

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Kod svih proizvoda treba se pridržavati preporuka proizvodjača i ne terbe izmišljati "toplu vodu".

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

prigrevica
prigrevica's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2011
Poruke:

A sta ako smo vec dve trecine napravili naopacke????

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Kao što rekoh, više puta, prvo se uradi naopako pa se onda pita, a šta sad?Umesto das se prvo pita pa onda radi.Pa ništa, sad lepo telefon u ruke pa putajte tehnologa u Šidelu da li to može tako da ostane ili mora ponovo iz početka.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

datas
datas's picture
Offline
Registrovan dana: 08/05/2010
Poruke:

Velika prednost Schiedel dimnjaka je što se mogu kupiti kompleti u kojima dođe sve što treba za zidanje kompletnog dimnjaka, pa između ostalog i štampano uputstvo.
Ako se zidanje započne sa posudom za ispuštanje kondenzata, ne može se napraviti greška. U kompletu dođe toliko delova da se uputstvo neminovno mora pregledati, a u njemu ima tačno naznačeno kako se slažu elementi.
Ko kupuje samo keramičke cevi, plašteve i izolaciju, ako pogleda katalog, nema razloga da ne kupi elemente za početak i završetak dimnjaka.
Pored kvaliteta materijala od kojih su napravljeni elementi, veliki izbor različitih elemenata je takođe jedna od prednosti i razloga za kupovinu od ovog proizvođača. Iako stovarišta najčešće nemaju na stanju pojedine segmente dimnjaka, u kontaktu sa komercijalom Schiedela se može sve nabaviti.

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

Pročitao sam ovu temu i imam jedno pitanje: zašto je veća promaja dimnjaka (od preporučene) loša? Ok, za veću potrošnju ogreva mi je jasno. Ali napisano je da veća promaja povlači za sobom i loše funkcionisanje samog dimnjaka i to mi nije jasno. Objasniću zašto me to interesuje ali priča je malo duža, nadam se da mi nećete zameriti zbog toga, a ako vam ipak smeta da čitate poduži post objašnjenje je u poslednjem pasusu.

Imam centralno grejanje u kući od 86. godine. Majstor koji nam je radio grejanje je izračunao da nam je potreban kotao od 40kW i Šidelov dimnjak 200mm visine 9m. Zapravo, to je ukupna visina dimnjaka a aktivna visina je manja za visinu na kojoj se nalazi dimnjača kotla.
Prvo smo imali Tam Stadler trajnožareći kotao 40kW i priključak na dimnjak je bio izveden prema tom kotlu (visina dimnjače 760 mm). Koliko se sećam nije bio izveden ulaz u dimnjak kao što sad vidim u katalozima, već je bila samo rupa u dimnjaku. Da li je ta rupa fabrički bila tu napravljena na unutrašnjem i spoljašnjem elementu, ili su je majstori posebno ubušili, ne sećam se kako je taj detalj bio izveden.
Kad je taj prvi kotao procurio kupili smo takođe trajnožareći kotao 40 kW proizvodnje Metalogradnja Vrbas, i on je imao istu visinu dimnjače od 760 mm. Ali on je imao dimnjaču od 200mm, a pošto je stari kotao imao dimnjaču od 180 mm, nije mogla cev sa dimnjače da uđe diurektno u dimnjak. Zbog toga su majstori morali da oštemaju ulaz u dimnjak kako bi dobili veći otvor za dimnjaču.
Posle nekih destetak godina je i taj kotao procurio, i to baš pred samu grejnu sezonu, te sam bio prinuđen kupiti novi kotao. Kupio sam Termomontov TKK3 30 kW, i taj kotao je imao mnogo viši položaj dimnjače od ova dva prethodna kotla (1015mm), i ponovo je usledila ista priča, štemanje i prilagođavanje visine otvora na dimnjaku za novi kotao, (dobro, ne baš klasično štemanje već bušenjem rupe do rupe burgijom pravljene su nove konture otvora). Rupa koja je sad zvrjala ispod dimnjače je zatvorena komadićima cigle i crepa i zamalterisana.
Budući da sam odavno imao u planu prelazak na grejanje na biomasu (baliranu sojinu slamu), Termomontov kotao sam koristio samo tu jednu sezonu i potom sam proširio kotlarnicu i kupio kotao na biomasu. Ovaj kotao (Bajus 60kW) je imao najvišu dimnjaču od svih dotadašnjih kotlova (1200mm),i ponovo je podizan otvor na dimnjaku. Urađeno je to na isti način, ali ne baš tako precizno, pa su sad morale da se zatvore i delimično razvaljene cigle iznad ulaza dimnjače u dimnjak.

Ali to nije sve, nažalost! Pored kotlarnice imam neku letnju kuhinju i u njoj šporet smederevac. Pre nekih petnaestak godina su moji roditelji naumili da preokrenu raspored u toj letnjoj kuhinji i smederevac je došao na zid iza kotlarnice. Tad im je palo na pamet da novonastali problem dimnjaka reše tako što će probiti zid u kotlarnicu i provući cev iz šporeta u veliki dimnjak za centralno grejanje. Napravljen je još jedan otvor u dimnjaku za tu cev i to je funkcionisalo odlično sve dok nije prvi put potpaljen kotao i napunio celu letnju kuhinju dimom. Tad je odbačena ta ideja i nazidan još jedan manji dimjak za potrebe tog smederevca. Na žalost, velika šteta je nepovratno načinjena dimnjaku. Taj otvor je zatvoren limom, tako što je napravljena neka vrsta cevi koja ulazi u otvor samo za dubinu cigle, i koja je na čelu zatvorena jednim kvadratnim limom koji je priljubljen uz dimnjak.

Pored svega toga, taj dimnjak ne stoji ni strogo vertikalno. U stavri, ili on imitira toranj u Pizi, ili je krov kuće nagnut pa se meni čini da je dimnjak kriv. Dimnjak stoji samostalno i samo dodiruje kraj krova kuće. Meni uopšte nije jasno zašto taj dimnjak prilikom gradnje nije bio naslonjen uz zid kuće, em bi bio stabilniji, em bi bilo više mesta u kotlarnici, ali sad šta je tu je. Prilikom proširivanja kotlarnice za prihvat kotla na baliranu slamu, hteo sam da odmah rešim i problem dimnjaka, prvenstveno zato što je nagnut i što se bojim da bi mogao pasti. Međutim, zidari su mi tražili previše novca da ga sruše i ponovo nazidaju uz zid kuće, a i tvrdili su da ako do sad nije pao da uopšte i neće (imam jednu staru fotografiju gde se vidi da je dimnjak bio tako nakrivljen još pre više od dvadeset godina). Zbog toga sam odlučio da ne rušim dimnjak, a ako se pokaže da moram, da to uradim naknadno.

Iz dosadašnje priče i broja promenjenih kotlova vam je jasno da loženje nije bilo pravilno. Pošto se nisu koristile neke prostorije, neki radijatori su prigušeni a neki potpuno zatvoreni (u prostorijama gde je više radijatora a nema potrebe da svi rade, npr. u predsoblju je dva kom. a tamo mi nije potrebno puno zagrevanje pa to postižem samo sa jednim, ili npr. u dnevnoj sobi ih ima 4 kom a i tri čine pakao od temperature...). To je dovodilo da se često kotao drži u prigušenom režimu i stvaranju smole što je prouzrokovalo da mi kotlovi ne traju toliko koliko sam čitao ovde na forumu. To je naročito bilo izraženo u prelaznim periodima i ponekad se dešavalo da dimnjak uopšte ne može da provuče koliko je zaštopan kotao, pa nam se dešavalo da posle potpaljivanja vatre dim kulja iz kotla tako da cela kotlarnica bude kao parna lokomotiva. Za vreme hladnog vremena nije bilo tih problema jer je onda dobro loženo pa je ta smola izgorela. Naravno da ćete se pitati zašto smo tako ložili, ali odgovor je da jednostavno nismo znali da to može i treba drugačije. Kuća je bila topla a to je ipak najvažnije...
Tek sa kupovinom ovog kotla na biomasu sam se zainteresovao za problematiku grejanja i onda pronašao na ovom i nekim drugim forumima gomilu korisnioh informacija, posle čega mi je bilo jasno gde sam i kako grešio kod loženja u prethodnom periodu. Uz put mi je ova oblast postala toliko interesantna da sad čitam sve što mi dođe pod ruku na ovu temu... Na žalost, kotao na ugalj više nemam i ne mogu da probam koliku potrošnju ogreva bih imao pravilnim loženjem i opsluživanjem kotla.

No da se vratim na temu, posle montiranja kotla na baliranu slamu sam prvi put uočio probleme sa dimnjakom. Kotao je bio nov, dakle bez smole i začepljenja, ali sam ipak imao problema sa gorenjem bala. Upalim balu i ona počne da gori, zatvorim vrata kotla i vatra se ugasi i slama se samo puši. Onda samo otvorim vrata i vatra ponovo bukne i gori bez problema ako su vrata kotla otvorena. Regulator promaje sam namestio da drži skroz otvorenu klapnu. Mislio sam da nešto nije u redu sa kotlom pa sam pozvao nekoliko prijatelja koji imaju identičan kotao da pogledaju o čemu se radi. Pregledali smo kotao detaljno i svima je bilo neverovatno da vatra neće da gori. Čak mi je jedan drug rekao da bi kod njega sa toliko otvorenom klapnom kotao skoro prokuvao, a kod mene zagušuje vatru. Nisam spomenuo da je dimnjak bio očišćen i zagušenje nije bilo uzrok problema. Čak sam pomišljao da montiram neki ventilator umesto klapne pa da elektronika reguliše koliko vazduha da on ubacuje u kotao. Već sa drugom balom je situacija bila bolja, dimnjak se ugrejao i bolje je vukao. Kako je zima odmicala ovi problemi su se smanjili ali se ponekad opet dešavalo da mi se ugasi bala. Naravno, celo vreme su ložene potpuno suve bale, a one samo malo ovlažene nisu htele da goru. (Kod onog mog druga bi takve bale ipak izgorele u kotlu.) Da bih povećao cug u dimnjaku pokušao sam da zatvorim sve moguće otvore gde bi dimnjak mogao da vuče falš vazduh, čak sam zamalterisao otvor za čišćenje na sredini dimnjaka. Upaljačem sam proveravao da li imam negde falš vazduh i tek minimalno vuče kroz neke pukotine u malteru oko dimnjače i iza onog lima kojim je začepljena ona nesretno izbušena rupa na dimnjaku. No po mojoj proceni, to je manje nego što ima prostora između dimnjače i dimnjaka kod tih mojih prijatelja, i gde oni nemaju nikakvih problema sa izgaranjem. Jedino što mi je preostalo je da pomislim da je ovaj dimnjak na samoj granici (čak i malo ispod nje) za korištenje uz ovaj kotao na baliranu slamu.

Jedino što bih još mogao da uradim je da na neki način zatvorim otvor u unutrašnjem elementu koji je izbušen za onaj smederevac, samo ne znam kako, i to bih voleo kad bi mi predložili šta tu da uradim. Pretpostavimo da na neki način potpuno zapušim otvor u spoljašnjem elementu i da rupa ostane samo na unutrašnjem elementu dimnjaka, (zapravo to je sadašnja situacija), da li dimnjak tu može da vuče falš vazduh kroz otvor između unutrašnjeg valjka i omotača jer ga jedino može vući sa vrha dimnjaka, tj razmaka između unutrašnjeg i spoljašnjeg elementa na vrhu dimnjaka?

Zbog svega toga sam razmišljao o gradnji novog dimnjaka i tako dolazim do pitanja sa početka ovog maratonskog posta. Zašto je štetno da se napravi jači dimnjak, odnosno da li bi povećani cug kod tako jačeg dimnjaka moga da se smanji u kotlu pravljenjem neke vrste dodatnog falš vazduha u dimnjaku, tako da kroz kotao ostane potrebna veličina promaje. Dakle, cug kroz kotao + cug kroz namerno napravljeni otvor za falš vazduh = cug koji stvara dimnjak. Da li bi to moglo tako da funkcioniše i da li bi time bilo obezbeđeno da povećani dimnjak bude upotrebljiv i za slabije kotlove. (Ovde ne bih sad ulazio u aspekt veće cene predimenzionisanog dimnjaka.)

Evo sad i nekih slika da bude jasnije o čemu sam pričao.

Ovde se vidi položaj dimnjaka, ne znam zašto nije naslonjen na kuću, kad je zidan ja sam još bio osnovac:

Da li je nagnut dimnjak ili krov? A da je zavrnut, to se lepo vidi, samo je pitanje da li to išta smeta.

Više puta je menjana visina otvora za dimnjaču, pitanje je da li su i koliko oštećeni untrašnji elementi u dimnjaku, tj. da li je možda koji napukao...

A ovo je taj nesrećni otvor koji ne znam na koji način da zatvorim. Ovaj lim zatvara samo omotač ali ne i unutrašnji element dimnjaka. Da se odmah nazidao onaj mali dimnjak u uglu sad verovatno ne bi bilo problema:

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Ovde je izražen još jedan problem, a to je pothladjivanje dimnaka, jer nema izolacije, tako da je u hladnom dimnjaku teško uspostaviti cug koji je potreban za pravilno sagorevanje.Za dimenzionisanje dimnjaka nisam stručan i tu ne želim da dajem komentare.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 01/05/2009
Poruke:

Jedan moj poznanik je sličan problem sa nepotrebnim otvorom na dimnjaku rešio tako što je lim zalepio za Šidel elemet (okrugli) i to izolovao mineralnom vunom. Koristio je silikon koji drži do 600*C, crven je i služi za krpljenje peći. Ovako zatvoren otvor dimnjaka nema efekta jer se falš vazduh vuče kroz oplate (ako ih imaš, a ako nemaš onda između cevi dimnjaka i cigle).
Prevelik cug dimnjaka se možesmanjiti klapnom na peći (čime se smanjuje presek dimnjaka).
Svakako je bolje predimenzionisan nego premali dimnjak (tada nema grejanja i znaš koji problem imaš jer je to baš taj slučaj). Ako ti je dimnjak 8m (visina 9 manje 1m visina priključka) onda je 200mm donja granica za 60kw kotao.

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

Hvala tihi2!

Jedino logično je bilo da taj otvor u dimnjaku zatvorim limom, ali nisam znao kako da ga pričvrstim a da ne dodiruje plašt (moj dimnjak ima unutrašnje (okrugle) elemente, spoljašnji plašt (četvrtasti sa kanalima) i još potom obzidan fasadnom ciglom). Razmišljao sam da ga vežem žicom okomotanom oko okruglog elementa (ako bih uspeo da je proturim oko njega), ali ovo rešenje sa silikonom mi uopšte nije padalo na pamet. Pokušaću tako da uradim, samo da nabavim taj silikon za krpljenje peći. Da li bi tu možda mogao da se iskoristi onaj crveni silikon koji mehaničari koriste za mazanje dihtunga na motorima? I on je visokotemperaturni ali ne znam koliko, kao i da li bi prijanjao za šamot.

Što se tiče visine dimnjaka, jasno mi je da bi trebao da bude viši. Čak je on i bio predviđen da se zida do deset metara i takav je i kupljen (i dan danas imam ta tri elementa viška (okrugli i plašt) u koje je mama zasadila cveće), ali je nazidan samo do devet metara. Veorovatno je majstorima i ovoliko bilo previsoko. Pri tome je tih 9 metara od poda kotlarnice, a sama kotlarnica je ukopana 40 cm u zemlju kako bi kotao bio ispod nivoa radijatora. Mada mi nije jasno ni zašto je to bilo bitno kad su u prizemlju potopljeni radijatori (obe cevi idu ispod plafona i onda se spuštaju do pojedinih radijatora), a u potkrovlju bi i onako bili viši radijatori od kotla i da nije ukopan tih 40 cm.

Ukoliko budem morao da rušim dimnjak i zidam nov, mislio sam da ga nazidam uz zid kuće (da bude usečen u krov) do iste visine kao i sad, ali da bude prečnika od 250mm. Da li je to preterano ili je bolje da bude 220 mm (mislim da te dimenzije idu posle 200 mm)?

Pošto sad nemam mogućnosti za zidanje novog dimnjaka (ni finansijske, a ni vremenske jer je grejna sezona na pragu), ako se problemi ponove i ove godine, da li može promaja u dimnjaku da se poveća na neki, da tako kažem "veštački" način? Palo mi je na pamet, onako laički, da ako dimnjak ne može da sam provuče dovoljno vazduha sa ulaza kotla, da mu ja na neki način spolja pomognem. Tu sam mislio na uduvavanje spoljnjeg vazduha u kotao pomoću ventilatora kojeg bih montirao na otvor koji zaklapa klapna za promaju. Elektronikom bih regulisao broj obrtaja tog ventilatora u zavisnosti od temperature vode, i tako imao preciznije i brže doziranje vazduha u ložištu u odnosu na standardni regulator promaje. Pitao sam majstora za ovakvo rešenje i on mi je rekao da misli da to ne bi funkcionisalo jer bi onda imao nadpritisak u kotlu za koji on nije predviđen.
Druga mogućnost koja mi je pala na pamet, opet onako laički, je da onaj nesrećni otvor na dimnjaku iskoristim da na njega postavim neki ventilator (sa usmerivačom, kao neka vrsta turbine) koji bi uduvavao vazduh u dimnjak na gore i tako povećavao podpritisak u kotlu, odnosno pravio bolju promaju kroz njega. I za ovo su mi rekli da ne bi funkcionisalo. Šta vi mislite o ovim mojim nagađanjima, da li bi to imalo šanse da funkcioniše?

Kao što rekoh, ova tematika o grejanju me je veoma zaintrigirala u poslednje vreme i imam još nekoliko pitanja u vezi mog sistema, ali se ne tiču dimnjaka pa moram pronaći prigodne teme u kojima bih ih postavio.

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

dukej wrote:

Zašto je štetno da se napravi jači dimnjak, odnosno da li bi povećani cug kod tako jačeg dimnjaka moga da se smanji u kotlu pravljenjem neke vrste dodatnog falš vazduha u dimnjaku, tako da kroz kotao ostane potrebna veličina promaje. Dakle, cug kroz kotao + cug kroz namerno napravljeni otvor za falš vazduh = cug koji stvara dimnjak. Da li bi to moglo tako da funkcioniše i da li bi time bilo obezbeđeno da povećani dimnjak bude upotrebljiv i za slabije kotlove. (Ovde ne bih sad ulazio u aspekt veće cene predimenzionisanog dimnjaka.)

Pročitao sam sad ovu temu: http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-... i tu je opisana baš ova problematika. Ukoliko dođe do toga da moram zidati novi dimnjak, da li bi uz pomoć ovakvog uređaja mogao koristiti dimnjak 250mm aktivne visine 8m i za slabije kotlove (recimo kao ovaj Termomontov TKK3 30kW kojeg sam imao)?

vsvv
vsvv's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Pozdrav za sve,potrebna mi je pomoc, trebalo bi da zidam dimnjak i kupio sam elemente(cevi,sentove i staklenu vunu), e sad posto sam prvobitno hteo da kupim kotao viadrus 25kw majstor mi je rekao da mi je dovoljan domnjak visine 6,5 metara. Dok sam gledao cene kotlova dosta prodavaca me je odgovaralo od ovoga kotla i predlagalo solida od 25 kw, e sad je problem sto tu treba da ide veci odzak a ja neznam koliko,zaboravio sam da kazem da su cevi fi 200. Takodje me interesuje koliko smem da izidam slobodnog dimnjaka (treba li nesta dodatno kupiti) posto mi je kotlarnica fizicki odvojena od kuce nekih 8 metara. Visina kotlarnice je tri metra.

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

Danas sam izvukao onaj lim iz onog nepotrebnog otvora na šidel dimnjaku, (koji je davno načinjen kako bi se na taj dimnjak (pored kotla) priključio i špret Smederevac iz prostorije koja se naslanja na kotlarnicu). Do sad nikad nisam otčepljivao taj otvor i prvi pogled na njega je doveo do razočarenja.

Odmah sam uočio da je unutrašnji (okrugli) Šidel element napukao, tj. ima jednu veću pukotinu i nekoliko manjih. Ne znam da li su te pukotine nastale prilikom bušenja tog otvora, tj. od udaraca Hiltijevke, ili zbog pothlađivanja tog elementa jer taj otvor nije bio termički izolovan, odnosno rupa je ostala otvorena i od spoljašnje sredine je delio samo običan lim.

Takođe sam odmah uvideo da će praktično biti nemoguće ubaciti i visokotemperaturnim silikonom zalepiti neki lim za unutrašnji (okrugli) element. Jednostavno nema dovoljno mesta, a da ja dodatno štemujem dimnjak kako bih napravio dodatni prostor - neću!

Evo nekoliko slika. Prvo da se vidi sam otvor:

Ovde se vide "slojevi" dimnjaka, prvo fasadna cigla, potom četvrtasti spoljašnji element i onda unutrašnji okrugli element. Spoljašnji i unutrašnji element se razaznaju tek u gornjem delu otvora, dok je donji deo otvora "zamalterisan" blatom. Zapravo, to blato je sad skamenjeno i crno, i tek po prisustvu pleve sam zaključio da je to blato. Verovatno su sa njim pravili ležište za dimnu cev koja je dolazila iz Smederevca.

U gornjem delu otvora se razaznaju spoljašnji i unutrašnji element i ja jednostavno ne vidim način da tu umetnem lim koji bih silikonom zalepio za unutrašnji element.

Šta mislite, da li bi bilo dovoljno da ja sav taj zazor između unutrašnjeg i spoljašnjeg elementa, kao i između spoljašnjeg elementa i cigle, olepim blatom? Tako bih sprečio da ta rupa vuče falš vazduh kroz prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg elementa, a i sam lim bih sa unutrašnje strane takođe podebljao sa blatom kako bih dobio bar neku imitaciju toplotne izolacije. Takođe sam mislio da i preko lima sa spoljašnje strane opet olepim blatom kako bih dobio potpuno dihtovanje te rupe. Time bih, mislim, sprečio pojavu falš vazduha na toj rupi, ali problem pothlađivanja dimnjaka na tom mestu bi ostao.

Evo je i pukotina na unutrašnjem elementu.

Nisam baš mogao dobro da vidim, ali mislim da iznad tog elementa nema više pukotina. Koliko uopšte takva pukotina može da smeta, odnosno koliko tu može da vuče falš vazduha. Da li bi vredelo nešto da ih pokušam nekako popuniti sa onim visokotemperaturnim silikonom ili da tu ništa ne diram budući da je dimnjak tako radio godinama? Ovo je valda jedini slučaj gde bi smola bila dobrodošla...

Kad sam već kod smole, iznenadio sam se da u dimnjaku uopšte nema mnogo smole, zapravo je to većinom čađ koja se vepma lako skida sa zidova unutrašnjeg elementa a i nema je baš mnogo. Evo i slika načinjenih kroz dotičnu rupu na dole i gore, s' tim da je dole izvor svetlosti baterijska lampa a gore se vidi nebo. Ovo je neočišćen dimnjak, tj takav je ostao od prošle sezone i tek ću ga ovih dana očistiti...

ivoludilo
ivoludilo's picture
Offline
Registrovan dana: 16/05/2009
Poruke:

vsvv
Dobro proveri pre kupovine kada sam ja kupovao kotao isto sam razmišljao između ova dva ali sam uzeo Viadrus,mislim da Solid sa istim brojem rebara ima manju snagu nego viadrus pa će ti tako ovaj kotao izaći skuplji.Ja sam za viadrus iste snage zidao dimnjak 6,5 m 200 mm prečnik od dimnjače i funkcioniše odlično.Inače potrebno ti je šamotno brašno staklena voda ,cement ,pesak.Bilo bi poželjno da dimnjak vežeš za kotlarnicu bar na jednom mestu.Naravno sve ovo ako zidaš sam ako imaš majstora opusti se i uživaj.

Joee
Joee's picture
Offline
Registrovan dana: 25/10/2011
Poruke:

Zdravo svima malo me dotakla vaša tema ,pošto planiram da i ja ubacim kotao na bio masu ja sam sve prevnuo po netu u vezi tih kotlova kod nas, ti si se odlučio na naj jeftiniji ali to ne znači da nije dobar nego znači da nije komplet.Na primer pogledaj Knjaževački kotao on je iste te snage ali je 500e skuplji zato što ti kotlovit moraju da imaju veštačku promaju , i još jedan deo izmedju kotla i dimnaka koji sagoreva ne izgorene čestice.I još bi trebao imati izolovani rezervoar za akumuliranje tople vode da ne ložiš često .

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

@ Joee

Da li možeš staviti slike ili neke druge skice tih kotlova na baliranu slamu sa veštačkom promajom i delom za dodatno sagorevanje neizgorelih čestica... Malo sam guglao, ali ne videh na tim knjaževačkim (šukom) kotlovima te detalje.

Joee
Joee's picture
Offline
Registrovan dana: 25/10/2011
Poruke:

Pogledaj na njihovom sajtu ako ima ja sam video uživo na promociji.

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

Gledao sam, i nema tih detalja. Nadam se da ćeš, kad kupiš svoj kotao, staviti slike unutrašnjosti kotla i tih detalja...

ĆeziĆ_AC
ĆeziĆ_AC's picture
Offline
Registrovan dana: 19/11/2011
Poruke:

Molim za pomoc ako je neko raspolozen da mi da neki odgovor u vezi dimnjaka?

Koji svetli presek i visina dimnjaka za Bio-pek 29 - Centrometalov etazni kotao?
Toplinski ucin kotla - ukupni 31KW
Toplinski ucin kotla na strani vode 27 KW
Toplinski ucin na okolni prostor 4 KW
Promjer dimnjace 150 mm
Potlak dimnjaka (Pa) 17
Visina dimnjaka koja bi bila moguca je 8m (tj.negde 6-6,5m korisne visine,mozda 7m ) Kuca se nalazi na cistini tj.nema nikakvih smetnji niti bilo kog objekta viseg od nje u okolini od 100m
Prikljucak na dimnjak bi bio pod uglom od 45 stepeni, dimovodna cev bi izasla ne bocno vec sa gornje strane etaznog kotla znaci samo jedna krivina od 45.
Hvala.

Robert88
Robert88's picture
Offline
Registrovan dana: 20/12/2010
Poruke:

Trebao bi da zidam dimnjak,al ne za centralno,nego za obicnu pec.Visina bi trebalo nekih 5-6 metara.Mislio sam da to odradim sa ciglom,znaci klasican dimnjak.E sad me interesuje koliko bi otprilike kostao da se sazida.Koliko bi otprilike bio materijal ako bi uradio ciglom i koliko moze majstor da me kosta.I dal neko zna ona kapa sto se stavlja na dimnjak cime se pricvrscuje za dimnjak???Posto sam negde procitao da ima nekih 50-60 kg.Hvala

ĆeziĆ_AC
ĆeziĆ_AC's picture
Offline
Registrovan dana: 19/11/2011
Poruke:

znaci dzabe sam molio za pomoc u vezi dimenzioniranja dimnjaka.....

hvala

dukej
dukej's picture
Offline
Registrovan dana: 29/09/2007
Poruke:

Ne znači ! Znači da si nestrpljiv!

Pogledaj ovaj grafikon:

Sa mogućom (aktivnom) visinom dimnjaka od 6-6.5 m, za potrebnu snagu kotla od 31 kW, po grafikonu se nalazi da ti je potreban prečnik svetlog otvora 200mm. Međutim, ako se taj isti grafikon posmatra preko tražene promaje, onda se vidi da je dovoljan i prečnik od 180mm, ali je on tu već na granici za datu visinu. Zato bih ja (nisam ni majstor, ni stručnjak za dimnjake), da sam na tvom mestu, izabrao prečnik od 200mm. Možda je i malo veći od potrebnog, ali kod dimnjaka sam uvek za varijantu bolje malo veći, nego malo manji od potrebnog. Manji je posle nerešiv problem, a veći se još nekako i može kompenzovati klapnom na dimnjači. Još jednom ti ponavljam da sam laik za ovu materiju, pa se konsultuj i sa nekim majstorom.

ĆeziĆ_AC
ĆeziĆ_AC's picture
Offline
Registrovan dana: 19/11/2011
Poruke:

Hvala na odgovoru tj. pomoci. Evo po ovom sidelovom grafikonu sa 6 m korisne visine uklapam se bas na 180mm svetlog preseka i potrebne promaje,tako da videcu...
Pozdrav.

  • sidel.jpg
Punisa
Punisa's picture
Offline
Registrovan dana: 07/12/2011
Poruke:

Potrebna mi je pomoć. Imam dvoetaznu kamenu kuću između čijih etaža je drveni patos na gredama. Treba da napravim dimnjak, ali samo za grijanje gornje etaže, jer je dolje vinski podrum, a i zidanje od temelja ne dozvoljavaju drvene grede koje nose patos i lamperiju. Zidovi su debljine 80 cm i nosim se idejom da u zidu napravim vertikalan kanal u koji bi montirao gotove elemente dimnjaka i sve to lijepo zazidao. Racunam da bi to uspjelo ako su elementi keramike Mladenovac30 x 30, pa i da su 40 x 40. Grijanje je smederevac. Ima li neko mišljenje o ovom zahvatu?

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 01/05/2009
Poruke:

Pogledaj varijantu sa Inox ili sličnim dimnjakom. Mislim da su dosta lakši, a pošto treba da visi mislim da je to bolje rešenje. Time se inače leče stari propali dimnjaci (provuče se celom dužinom dimnjaka inox cev prečnika koliko može da stane- 150, 200mm). To radi super. Trajno je jer je to kiselo otporni Inox, ima već 5cm izolaciju jer je dvoslojni. Većina pečenjara ima slično rešenje za pomoćne dimnjake, lako se pričvršćuje za zid, ne treba stopa itd.

Serpo
Serpo's picture
Offline
Registrovan dana: 20/11/2011
Poruke:

Molio bih ako bi neko mogao da mi pomogne oko zidanja dimnjaka fasadnom,punom,belom ciglom ? Naime, meni je potrban otvor precnika 20x20 cm za etazni kotao 29kw i zanima me da li bi mogao da se sazida ovom vrstom fasadne cigle? Da li je ona laksa od klasicne cigle i od kog je materijala? Dimnjak bi zidao kroz unutrasnji deo kuce s tim sto bih ga izolirao u potkrovlju i van krova kamenom vunom ili stiroporom. Evo i fotografije o kojoj se cigli radi. Pomozite ljudi. Hvala.

  • fasadna_cigla.jpg
Astrea
Astrea's picture
Offline
Registrovan dana: 25/04/2010
Poruke:

Dimnjak tj. dimovodni kanal treba da se zida iskljucivo vatrostalnim materijalom. Izolacija oko dimovodnog kanala moze da se pravi od vatrootpornog materijala.
Bela fasadna opeka je tzv. silikatna opeka pravljena od peska i kreca tako da ona nije ni u kom slucaju ni vatrootporna a kamoli vatrostalna. Odgovor na pitanje da li moze da se zida ovom opekom je sada jasan - ne valja zidati takvom opekom.

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari

Serpo
Serpo's picture
Offline
Registrovan dana: 20/11/2011
Poruke:

Hvala na objasnjenju. U koliko sam shvatio, dimnjak se moze zidati od elemenata koji su namenski proizvedeni za isti i ako sam dobro razumeo moglo bi da se sazida i obicnom punom opekom koja takodje trpi vece temperature? Sta mislite za klasicnu opeku (ciglu), da li bi bilo problema da se sazida obicnom punom ciglom ??? Hvala jos jednom i pozdrav!

  • stara-puna-cigla-.jpg
peca
peca's picture
Offline
Registrovan dana: 17/01/2008
Poruke:

Ako hoćeš kvalitetan dimnjak i da te glava ne boli kupi original šidelov komplet, jeste da deluje skup ali nije, kad sračunaš da ćeš loš dimnjak popravljati i dopravljati više puta, na kraju ga ili sanirati inox cevima ili porušiti i zidati novi od početka i svaki put nerviranje i plaćanje + loš dimnjak = loš rad kotla(mnogo brže će da propadne i procuri) i povećana potrošnja ogreva ispadne da skuplje rešenje ustvari bude jeftino, kao što kaže Rokfeler nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari. A bilo je na forumu i pisanja o zidanju dimnjaka od ytong blokova 25x25cm samo se lepe u što tanjem sloju i iznutra se ničim ne oblažu a spolja kako ti volja i navodno je to popularno u RS, CG i BIH kažu da traju evo već 25-30g ali nisam video uževo niti lično poznajem nekog ko je to radio.

drda
drda's picture
Offline
Registrovan dana: 02/07/2011
Poruke:

@Serpo
Za tu namenu ni ne pomišljaj da zidaš odžak punom ciglom, jer nema baš ni jednog valjanog razloga da se to tako radi.

samo veselo!

Serpo
Serpo's picture
Offline
Registrovan dana: 20/11/2011
Poruke:

Hvala ljudi, ipak ce biti " Keramika Mladenovac" 200mm - .... jeftiniji je od sidela za nekih 90 e, ljudi koji ga imaju kazu da je odlican...