Zidno i plafonsko grejanje

Kada kažeš da je sprat sređen, da li to znači da ima već izvedeno grejanje? Ako je tako šta ćeš dobiti za sprat plafonskim grejanjem u prizemlju?
Mi imamo plafonsko i podno grejanje. Mogu ti reći da se u prostoriji oseti kada se uključi i plafonsko grejanje. Osećaj je jedva primetan a kao da toplota nekako zrači od gore. Po meni prijatnije nego kad radi samo podno. Kada uključimo i plafon, potrebna temperatura vode se snizi za koji stepen tako da dobijemo i neku sitnu uštedu time (dobijamo duplo veću površinu koja odaje toplotu, pa je za zagrevanje prostorije potrebna niža temperatura vode). Pravili smo radi hlađenja, ali sada ga tokom zime testiram za grejanje i prijatno sam izenađen.
Inače plafonsko, zidno i podno spadaju u niskotepmeraturna grejanja. Malo je nezgodno da kombinuješ sa radijatorskim. Ne verujem da ćeš plafonskim mnogo doprineti grejanju poda u prostoriji iznad. Mada kod nas je spušten plafon a imamo i izolaciju na podnom grejanju iznad pa se možda zbog toga ne primeti. Ako bi cevi umalterisao u plafon možda bi bilo drugačije. Ne znam... ali ako to uradiš prenesi iskustva
Što se tiče zidnog grejanja, ja bih ga stavio na sve zidove. I spoljne i unutrašnje. Naravno spoljni moraju biti dobro izolovani spolja. Kao što sam rekao veća površina pomaže niskotemperaturnom grejanju da bude još niža temperatura. Druga stvar je što će osećaj toplote biti ujednačen sa svih strana.

Sa svim se slažem što si napisao osim kombinacija zidnog i radijatora. Ako u nekom prostoru ne borave ljudi stalno onda se može radijatorima održavati neka minimalna temperatura prostora. U slučaju potrebe tog prostora radijatori su u prednosti, treba puno manje vremena da zagriju taj prostor. To su kao gostinjske sobe ili kuće.
Taj osjećaj treba stvoriti bilo kojim grijanjem, ako su radijatori tada treba grijati isto kao i podno sa najmanjom mogućom temperaturom tople vode, nadoknaditi ono što je izgubljeno hlađenjem, grijati 24 sata dnevno. Potrošnja je manja, ugođaj bolji. To sve ne ide bez kvalitetne proizvodnje, pohrane, distribucije i potrošača. To treba postići kod izvedbe grijanja.
Budućnost grijanja je u nisko temperaturnim grijanjem, tijela koja zagrijavaju prostor tako svejedno, gubitak topline treba nadoknaditi.

@nnikola
Sve zidove unutar prostora treba grijati, pregradni zid koji nije direktno vezani na vanjski zid nema gubitka pa ga stoga i ne treba grijati.

Tako kako si napisao, zid vezan na vanjski zid treba grijati isto kao i pod, pregradni zid nema gubitka pa je isto nepotrebno grijati. Ako imaš 3 pregradna opet sa druge strane imaš ili pregradni ili vanjski zid, moraju biti 4 ili više vanjskih zidova. Toplina se najviše gubi preko krova i stolarije, to treba spriječiti najviše koliko se može. Grijanje samog zida zahtjeva i termo izolaciju sa vanjske strane.

https://www.hpacmag.com/features/understanding-and-measuring-energy-tran... [11]

Alfons,
Kao neko ko je radio grejanje/hlađenje na plafonu sa rigipsom mogu da ti savetujem da to ne radiš. Suviše je komplikovan posao. Nema majstora koji to rade pa jedino možeš sam da radiš (kao što smo i mi radili). Ne možeš samo da staviš cevi i preko rigips. Kako će se te cevi držati? Možeš koristiti one "pečurke" za podno grejanje, ali ne verujem da bi se dobro pokazale ako se preko ne stavi estrih ili izmalteriše. Potrebno je nešto što će da prenese toplotu na što veću površinu. Mi smo koristili aluminijumski lim na kome smo napravili žlebove (vidi gore slike).

Mislim da je najisplativija varijanta podno grejanje sa hlađenjem na klime.

Mi smo zadovoljni ovim što smo napravili ali nikome ne bih savetovao da prolazi kroz ceo taj proces osim ako nije mazohista kao ja
I ja sam mislio da će tačka rošenja biti problem, ali se pokazalo da nije baš tako. Ne spušta se temperatura toliko nisko da bi se javio kondenz na cevima.
Problem je u stvari povećana vlažnost vazduha u prostoriji. Kada ohladiš vazduh, podiže se relativna vlažnost pa želiš nekako da se toga rešiš da bi bilo prijatno. Recimo, leti nam se dešavalo da je temperatura u prostoriji 29°C a vlažnost 50%. Plafonskim hlađenjem oborimo temperaturu na 24°C ali vlažnost zbog toga skoči na 70% (ne sećam se baš da su baš te cifre u pitanju ali princip je taj). Kada je leti visoka vlažnost nije prijatno, bez obzira što ti termometar pokazuje neku normalnu temperaturu.
Imamo neki prenosni odvlaživač prostorije pa ga uključimo gde i kad je potrebno, ali to nije trajno rešenje. Ideja je da imamo rekuperator koji će regulisati i vlažnost, ali sve mi se čini da je taj dan još daleko.
Dakle: klima je veoma dobra naprava koja će održavati i temperaturu i vlažnost, a dosta lako se ugrađuje, a nije čak ni skuplja od gomile cevi, limova, spojnica, rigipsa...

@Laznen.
Upravo je ovo suština svakog sistema hladjenja kod nas " I ja sam mislio da će tačka rošenja biti problem, ali se pokazalo da nije baš tako. Ne spušta se temperatura toliko nisko da bi se javio kondenz na cevima" . Nema je na cevima jer ispari u prostor dok se isti ne zasiti i onda vrzino kolo , kvašenje, isparavanje .A kako se povećava vlaga u prostoru tako se sve više ukućani osećaju ko u delti Mekonga u leto Za naše klimatske uslove , bilo kakva rashlada bez odvoda kondezata , ili totalno konrolisane rekuperacije je vrlo rizična stvar . Ukoliko se već radi toplotna pumpa pa postoji potreba i za hladjenjem prostije je koristiti " fancoil " sa sve odvodom kondezata .

Za divno čudo, grejanje sa plafona se pokazalo prilično dobro. Da budem precizan nije smo plafon nego, podno i plafon zajedno. Temperatura je mnogo više ujednačena nego kod radijatora. Koliko sam merio u svim delovima prostorije i na svim visinama je možda razlika u jednom stepnu. Dakle, kao dodatno grejanje, plafonsko po meni nema ni jednu manu.
Što se tiče hlađenja, problem usled povećane relativne vlažnosti se oseti samo u dnevnoj sobi/kuhinji. U potkrovlju nije (još uvek) problem, ali tamo nisam završio sa svim površinama niti koristimo sve prostorije, pa ću videti kako će biti na kraju.

Fancoili smo uzimali u obzir ali smo ga brzo otpisali. Pre bih išao na klasinče split klime. Naravno pod uslovom da ne smeta više spoljnih jedinica na fasadi.

Verovatno bi se povećala efikasnost da se malo drugačije izoluje taj džep o kome priča Bosske. Osim toga koristili smo običan rigips, ali za ovakve stvari postoji tip koji je bolji termički provodnik, ali kod nas je bio jako skup i trebalo je posebno da se poručuje. Ne čini mi se da opravdava cenu.

Ako neko hoće da uradi to profi postoje elementi koji baš tome služe. Recimo: https://www.variotherm.com/en/products/modular-ceiling-coolingheating/te... [34]

Mi smo radili u SSM varijanti. Efektom sam zadovoljan, ali količina uloženog posla mislim da nije proporcionalna učinku.

Plafonskim grejanjem ne grejes vazduh. Taj deo je zanemarljiv. Plafonskim grejanjem se grejes zracenjem. Kao kad je napolju minus a ti stojis na metar od vatre. I ugrejes se. Tako da se sa njim moze biti manja temperatura vazduha uz isti subjektivan osecaj. Ista prica je sa podnim. Kod nas na 22 moze se biti u kratkim rukava i da je prijatno.
A kad udjem u moju radnu sobu gde je ista temp vazduha, ali podnog kao da nema nije prijatno ni malo.
Ta soba je morala biti gotova za 7 dana, pa smo na pod stavili stafle, pa izmedju njih vunu, na vunu cevi, i na to gips ploce i plocice preko. Ali kako je gips dobar izolator, slaba ajda od toga. Sreca pa je soba samo 4m2.