gradnja temelja za garažu

Rekao si mu svašta a između ostalog i neke pogrešne stvari. Ne znam kako je za Hercegovinu,ali obzirom da čovek kaže da ide temp. do -10 znači da zna da bude hladno. Kod nas u Srbiji je propis za temelje 80 cm zbog smrzavanja. Ti mu savetuješ 40 cm. To je po meni malo. Uostalom,neozbiljno je savetovati dubinu temeljenja bez uvida u stanje na terenu i toga kakvo je zemljište. Savet za Raku, pogledaj koliko su duboki temelji kuće i temelji garažu na istu dubinu. Rečenica ''nemoj da štediš na cementu'' mi uopšte nije jasna. Cementa se stavlja onoliko koliko kaže receptura u zavisnosti od marke betona koja se želi postići. Od prirodne mešavine šljunka sa 300 kg cemenata po kubiku dobija se MB 20-25 zavisi od toga kakav je šljunak i od količine vode. Za temelje garaže ti ne treba ni toliko ali to ti je orijentir. Ne znam kakav se šljuak dole prodaje, ovde kod nas je užasan,pun je peska i prosto ''guta'' cement a dobijaju se lošiji rezultati.
Ako hoćeš to da uradiš kako treba i da prođeš najjeftinije moguće,plati nekom inženjeru da ti skocka projektić a ostalo radi sam. Tako ćeš potrošiti optimalnu količinu materijala i uraditi korektan objekat.
Pozdrav

Poštovani grubic07, nisam ja ni rekao da si meni davao savete, samo sam ukazao na pogrešne informacije. Propis za dubinu temelja je 80 cm. Ne po meni nego po pravilima struke. Ja kažem da je po meni malo 40 zato štoznam da mnogi ne poštuju propis nego stavljaju koliko misle da treba. Ovo što pišem su minimalne dubine temeljenja. Naravno da se stvarna dubina može dobiti samo poznavanjem konkretne situacije na terenu a to se dobija geomehaničkim elaboratom, mada se često u gradskim zonama oslanjamo na prethodna iskustva (za porodične kuće). To što za garažu treba temelj dubine 80 cm,ne znači da za kuću treba 120 cm. Dubina zavisi od nosivosti tla i opterećenja. Dubina od 80 cm je zbog smrzavanja, pošto se računa da na ovim prostorima u najhladnijim zimama, neće smrznuti do te dubine. Opasno je kada zemlja smrzne ispod temelja. Stvore se kristali leda. Kao što znamo led zauzima veću zapreminu od vode i to znači da se vodom zasićeno zemljište koje se smrzne širi i podiže celu zgradu. Kada se otopi onda se slegne. Tako nastaju pukotine i ozbiljna oštećenja na objektu, nejednako sleganje, pucanje i sl. Primer za ovo što pričam su zidani zidovi oko dvorišta. Oni imaju malo opterećenje, nose svoju težinu u vertikalnom smislu (bočno nose vetar). Iz tog razloga ih ljudi temelje 30-40 cm u stilu, šta će dublje, to ne nosi ništa. E onda posle desetak godina i par hladnih zima, ti zidovi počnu da se naginju, krivudaju i na kraju padnu. Toga ovde po južnoj Bačkoj imaš na desetine primera u svakom selu. Znači nije bitno opterećenje, minimalna dubina je uslovljena smrzavanjem.
Za beton bih dodao još i količinu vode. Vodocementni faktor je jako bitan. Sa vodom se ne sme preterivati, redak beton je loš beton. Da bi se lakše ugrađivao dodaju se plastifikatori a ne voda.

I još da se osvrnem na ono u vezi statičara. Ja ne moram o tim stvarima da razgovaram sa statičarem iz dva razloga, prvo to su osnovne stvari, uče se u srednjoj građevinskoj koliko se sećam. Drugo, ja sam dipl. građ inženjer sa licencama 311, 411, 413. Opet, kažem, to su osnovne stvari. E sad, ako neko misli da mu je dosta temelj od 40 cm, njegova stvar. Moje je bilo da upozorim u najboljoj nameri.

Ма шта знају инжињери , ја би бетон правио од чистог цемента . каже Г . Торбица у серији " Државни посао " ....