Dim iz ozidanog dimnjaka

kad dimnjak procuri ili još gore ''prodimi'' svako mazanje i krpljenje istog je veoma kratkog veka, jer se od dima i kondenzacije prave raznorazne kiseline (sumporasta i sumporna pre svega) koje kad jednom nađu sebi put pojedu i razore sav okolni materjal, tako da ti zakrpiš negde ali se nova rupa stvori odmah do nje. Inače ako se zida dimnjak od cigle bolje je rešenje da se umesto običnog maltera koristi šamot jer mu je upravo to i namena. Bojim se da je jedino trajno rešenje nov dimnjak ili one prohromske cevi-creva za sanaciju starih odžaka, u svakom slučaju ne gine ti veći trošak

Dimnjak se ne zida sa samotnim materijalima! Dimnjak se zida sa kiselootpornim vatrootpornim materijalima.
Samot je vatrostalni materijal koji trpi povisene temperature - od 900 pa do 1400 stepeni C, zavisno od vrste samota.
Kiselootporni vatrootporni materijali trpe znacajno nize temperature /max 450 stepeni C/ ali su znacajno otporniji na kiseline i kisele soli koje se inace redovno javljaju kao produkti sagorevanje u lozistima i dimovodnim kanalima tj. dimnjacima.
Osim samota postoji takodje dosta drugih vatrostalnih materijala a odredjen broj ima i vatrostalne i kiselootporne karakteristike. Treba obratiti paznju na razliku izmedju pojmova "vatrostalan" i "vatrootporan".
Pri pravilnoj upotrebi dimnjaka u stambenim prostorima ne postoji potreba za koriscenjem vatrostalnih materijala. Sasvim je druga stvar pri industrijskoj primeni.

Precnik dimnjaka je u direktnoj sprezi sa visinom i sagom kotla. Postoje tabele tj. dijagrami kojima se to odredjuje na internetu na dosta mesta.
U ovom slucaju poznata je snaga kotla /Alfa 90 - 9 kW/ a ostalo se vidi u dijagramu.
Preveliki precnik stvara veliku promaju, sto uzrokuje povecanu potrosnju ogreva.

Ja imam problem sa odzakom nije u funkciji jer se grejem na struju ali ko zna kada ce zatrebati. Odzak je nov zidan od pune cigle ali majstori kada su radili nisu lepo ozidali tako da ima rupe po sebi na spojevima jer nema dovoljno maltera jer moze da se omalterise odzak ? od ploce pa na gore do krova jer sad tako stoji ali kada bi zatrebao nzm sta bi trebalo da se uradi ...

Ja sam u vikendici započeo mali kamin i dimnjak od ytonga. Nije to za stalnu upotrebu, pošto je vikendica mala i retko se posećuje, kamin je za eventualno hladnije dane tako da ne zelim da investiram mnogo u dimnjak. Znači, koristio bi se 5 - 10 puta godišnje.

Mislio sam da dimnjak od ytonga iznutra oblozim onim kupovnim miksom staklene vode i šamota, a sa spoljne strane da stavim stiropor 5cm da ne bude kondenza.
Šta mislite koliko je ovo pametno?
Da li imate bolji (jeftini) predlog?
Koliko debeli sloj šamota iznutra treba da bude?

Итонг није материјал за димњаке и не треба се тиме играти, дешавале су се трагедије због лоших димњака, па то увек треба имати на уму, јер угљенмоноксид не опрашта, макар и само једном да се користи димњак али на лош начин.