Izolacija ploce od Ytong-a?

Ово баш и није нека реклама за Ytong.На сајту се редовно јавља њихов представник, па ћемо, надам се, чути у чему је проблем.

Jedna od glavnih mana ytonga (ne samo ytonga već i sličnih sistema), je to što oni nemaju toliku toplotnu inerciju kao materijali na koje smo navikli (opeke, beton). Gustina ytong bloka je relativno mala, jer je pun vazdušnih šupljina koji dobro rade posao toplotne izolacije smanjujući "u" vrednost zida ali sa druge strane smanjuju i masu zida koja je glavni faktor u toplotnoj inerciji zida.

Posto trazis konstruktivne savete, neventiliran tavan ti je ogromna greska. Veliki deo vrućine dolazi preko krova, usled direktnog zagrevanja krova, zato je prva linija odbrane provetravanje ispod crepa, gde se crep hladi sa donje strane. Dakle između crepa i paropropusne folije zagrejan vazduh se diže i izlazi na slemenu, a ulazi ispod strehe. Konstruktivnim merama se mora obezbediti strujanje vazduha što znači

1. Ostavlen ulaz ispod strehe (da ulazi hladan vazduh) - vrlo bitno, a malo ko kod nas radi to.
2. Koridor bez prepreka duž celog krova (između crepa i folije) - ovo svi rade ali samo to nije dovoljno.
3. Izlaz za topao vazduh na slemenu - isto retko viđam.

-Ukratko kao na slici http://diy.blogoverflow.com/files/2011/12/RoofWithSoffitRoofVentAndBaffl... [27]
-Umesto izlaza na slemenu može se staviti neki od ventilirajućih crepova kao na slici http://www.gradimo.hr/blobs/25441.jpg [28]

Isti princip funkcioniše i zimi i sprečava da se sneg otopi, odnosno toplotu koja prođe kroz izolaciju usmerava ka gore kroz otvore, pa se tako čuva duže sneg na krovu. Takođe sprečava i pojavu ubrzanog topljenja snega i procurivanja krova zimi.

Druga odbrana od toplote je ventiliranje potkrovlja. http://attic-airtech.com/images/AtticVentingsummer.gif [29]
Ono se obavlja na sličan način. Ulaz hladnog vazduha je ponovo ispod strehe a izlaz se mora napraviti ili preko slemena ili preko jedinica za ventilaciju, koje naravno prolaze kroz foliju na krovu. Nešto poput ovoga. http://www.intechopen.com/source/html/16338/media/image2.jpeg [30]

U svakom slučaju ventiliranje krova značajno umanjuje zagrevanje usled direktnog sunčevog zračenja, a ono je dosta značajno u našem podneblju. Jer pravilnim ventiliranjem se efikasno borimo protiv zagrevanja krova od sunca. Kada je reč o velikoj spoljnoj temperaturi vazduha, na nju ne utiču mnogo ove mere, sa njom se boris uz pomoć toplotne inercije. U svakom slučaju pobednička kombinacija za hladan stan je ventiliranje krova protiv upeklog sunca i debeli i teški zidovi protiv velike spoljne temperature vazduha. Nadam se da sam, koliko toliko bio jasan

Naravno, na strehe moras da staviš sitnu mrežu da ne bi svašta ulazilo, i obavezno izlaz za vruć vazduh pri vrhu krova. Kod nas ima da se kupe ti ventilacioni crepovi, http://www.dragovic.co.rs/modules/imager.php?w=600&target=a&image=../cat... [33] raspitaj se malo, to ti je najlakša izmena, to postaviš na drugi red ispod slemena, između svakog roga.

Teški materijali (opeka, beton) se zimi teže zagreju nego ytong, i duže je potrebno (uz veću količinu energije) sobi sa teškim zidovima da postigne željenu toplotu, to je istina. I to je ta druga strana medalje naravno. Mada neki kažu, da je i to dobro, jer kada prestaje grejanje onda ti teški i debeli zidovi kojima je trebalo dugo da se zagreju polako otpuštaju tu akumuliranu toplotu i ne dozvoljavaju da naglo padne temperatura u prostoriji tokom dana. Sistem kao kod onih blokova u TA-peći, punite ih noću, a otpuštaju toplotu preko celog dana. Ali to je već pitanje za diskusiju, da li neko želi da mu se sporije zagreva soba da bi kasnije bila stabilnija temperatura. Kako god ti ne možeš ništa da uradiš po tom pitanju, tako da ti ostaje da provetravanjem hladiš krov, što je poželjno, i treba da se radi u svakom slučaju nevezano od tipa gradnje. nema na čemu i srećno.

Nema na cemu, srecno.