hidropak problem

Треба проверити да није пукла гумена мембрана у експанзионој посуди. Кад се одврне капица на вентилу ако цури вода из њега онда је мембрана завршила своју мисију.

Da ne otvaram novu temu, postavio sam ovde u nadi da će i tako biti vidljiva i da će neko moći dati savet.

Naime, pretežno u letnjem periodu kada je intezitet zalivanja veći dešava mi se sledeći problem sa hidropakom. Posle nekih 10-tak min zalivanja hidropak više nije u stanju da napumpa pritisak (podešeno je 3,2bar gornji i 1,8bar donji). Čuje se da radi, ali pritisak ne raste, šta više u pojedinim slučajevima i pada. To se desilo pre par dana.

Kada siđem u šahtu i pipnem alkaten crevo koje iz bunara ulazi u pumpu, crevo je vrelo i deo pumpe na koju je povezan taj alkaten je vreo!!!

Moj neki laički zaključak je da usled zalivanja, kako mog tako i drugih domaćinstava u okolini (deo grada koji nema vodovod već svi koriste sopstvene bunare) je taj da opadne vodeni stub u mom bunaru i da jednostavno usisna korpa ostane bez vode i povuče vazduh i nakon toga pumpa radi u prazno!!!!

Kada sačekam 10tak minuta i dospem vodu u crevo i uključim pumpu sve radi kako treba. Doduše tada više ne zalivam, jer računam da treba nekih 1h da se vodeni stub vrati u normalu.

Ako je ovo tačno što zaključujem, da li to znači da mi se bunar urušio, pa mu je iz tog razloga manja zapremina ili je u pitanju nešto drugo?

U oba slučaja da li neko mođe da ukaže na rešenje ili je posredi možda neki treći problem?!

Svi oko mene, a zalivaju daleko više nemaju takav problem!!!?

Urušavanje može da bude problem ali i ne mora. Češće se dešava promena nivoa podzemnih voda, a može i da opadne kapacitet bunara.
Skoro sve u vezi sa time je teško proveriti u sopstvenoj režiji i najverovatnije ćete morati da angažujetefirmu ili nekoga ko se profesionalno bavi bunarima da vam sve to ispita.
Nezavisno od toga ima nešto što i sami možete da uradite. Ja bi pre svega na taj hidropak dodao zaštitu od rada na suvo jer to može da napravi trajna oštećenja na pumpnom kolu. To može da se izvede plovkom ili još bolje elektronskim regulatorom nivoa koji kad se podesi neće dozvoliti da hidropak radi kad nema vode i neće se pregrevati. Pošto koristite hidropak pretpostavljam da dubina bunara nije mnogo velika i da je dostupan, pa bi neke elemente mogli i sami da utvrdite, a to su
- prečnik bunara
- dubina do površine vode kad je bunar pun (normalan nivo)
- dubina do usisne korpe
- dubina do dna bunara
Na osnovu ovoga može da se izračuna sa kolikom količinom vode raspolažete u jednom ciklusu rada hidropaka pa da onda isplanirate šta sa time može da se uradi.

Ne treba vam brzi metod od kanapa . Samo je postupak malo drugaciji . Recimo ne palitee pumpu 12 sati i izmerite nivo vode . Uključite pumpu da radi i recimo posle bar pola sata ugasite i merite nivo . a onda opet za sat vremena opet izmerite , naravno ne paleci pumpu .
Ovo je jedan od modela za zastitu https://www.pumpeshop.rs/kontroleri%20pumpi?product_id=69 [17].
E sad ako je dubina 54 m to je na granici ajd da kazem plitkih bunara doduše ne znam mikrolokaciju , ali za vojvodinu arteska izdan je oko 100 m .
Na vasem mestu ja se ne bih mnogo baktao oko bunara i to bih ostavio za kasnije . Nazalost 8 m dubine je krajnji domet za taj nacin crpljenja . Ako imate mesta tj dovoljan precnik bunara , probajte prvo sa injektorom , a ako je bunar uzan onda samo dubinska pupma . E sad bilo bi idealno da takvu pumpu pozjamite ili da eventulano nekog da angazajute da proba tu varijantu . Kako god budete crpili vodu gledajte da hvatate uzerke vode u nekom prozirnom sudu da vidite da nema peska u vodi , jer bio ukazalo na problem sa samim bunarom .
E sad moze biti samo da je letnjem periodu smanjena izdašnost bunara a ptoršnja veća od dotoka pa do toga da je bunar propeskario , da su se sita zapusila . Niste nam rekli ali predpostavljam da je samo okno uradjeno od bunarskih cevi tako da bi urušavanje bilo maltene nemoguće .

Tenzor i Twister, još jednom hvala na odgovorima.

Twister prvi link je nešto što sam i sam sinoć našao pretraživajući net. U suštini oba uređaja rade na sl principu. Pošto se razumem malo U PLC kontrolore ovo neće biti problem povezati.

Tenzor tvoj predlog je odličan i ne zahteva nikakvu elektoniku, postavi se samo na usisnu granu i to je to. Možda je to najefikasnijji metod (jednostavan je bez žica, dodatnih kontaktora itd).

Što se tiče lokacije, nalazim se u Subotici. I da to si dobro primetio samo u pojedinim periodima leta imam ovakav problem sa pumpom. I to samo u slučajevima kada i sam zalivam svoj travnjak tj baštu. Dokle god je u pitanju kućna potrošnja (kupanje, veš mašina, toalet...) nemam takvih problema sa pumpom. To je možda i logično jer tu nije velika potrošnja vode po jedinici vremena.

Da bunar je cevni tj ide alkaten od 2". I tu dolazim do nečega što sam prvi put kada mi se to desilo pričao sa čovekom koji kopa bunare i rekao je da bi trebalo isprati ponovo bunar jer navodno rezervoar bunara u kojem se skuplja voda je iz nekog razloga smanjen. ja sam to shvatio ovako kao na slici.

Iz nekog razloga sajt mi nedozvoljava da zakačim sliku (ni jpg, ni pdf, a obe su manje od 1mb!!!)

Čim sredim to zakačiću

https://drive.google.com/file/d/1xImg8iNfkRMxFMde62oN52_-RFlmLwEn/view?u... [22]

Da li bi tomogao biti razlog. Jer ja ima upravo tu sumnju tj da prilikom prve izrade bunara nije urađeno to kako treba jer moj bunar nikada nije bio izdašan. Tj komšija do mene ima bunar na nekih 30m od mog i zaliva i danju i noću i nikada nije imao ovaj problem...

Razumem. Nemam uslova da pored postojećeg rezervoara od 80l napravim neki zemaljski tank gde bi čuvao višak vode, do potrebe većeg korišćenja iste.

Kada se ovih dana konsultujem sa nekim ko buši bunare videću koja mi je opcija po tom pitanju. Svakako mi se sviđa opcija da zaštitim motor od rada u prazno.

Da li imate neku fotografiju da priložite tog sistema, jer iskreno malo me buni taj deo sa sondama koje se stavljaju u tank sa vodom. U mom konkretnom slučaju jedino bi imalo smisla staviti te sonde u samu cev bunara, ali tamo imam svega 2-3 cm u prečniku gde bi mogle proći te sonde. Jer cev bunara je 2", a alkaten crevo je 1" tako da ima malo mesta između te dve cevi da spustim sonde u vodeni stub bunara.

Koliko su debele te sonde (pretpostavljam da su slične kao kod termostata bojlera), ali pošto je vodeni stub oko 7m to znači da bi jedan kraj te sonde trebao da bude barem toliko dugačak? I bilo bi potrebno barem 3 takve spustiti u slučaju regulatrora sa tri sonde...

Nadam se da razumete šta hoću da pitam? Da li se te sonde kupuju na dužni metar ili kako?

Uh, moj previd, tek sam sad shvatio da je bunarska cev tako malog prečnika.
Tu praktično nema nikakve rezerve ili akumulacije vode u bunaru, količina je skoro beznačajna za išta sem kućne upotrebe, a i to je jedva dovoljno, tu nema ni dvadesetak litara. Zavela me dubina od 54 metra pa sam pretpostavio da je prečnik cevi uobičajen 120 ili više mm. Ko što reče tenzor, tu će od toga biti teško nešto uraditi, pod uslovom da pretpostavimo da je vodonosni sloj dobar, praktično bi jedino ozbiljno i dugoročno rešenje bila nova bušotina ili možda proširenje postojeće.
Što se tiče senzorskih sondi one upravo i idu u samu bunarsku cev i za njih ima dovoljno mesta, to su u stvari tri provodnika koji na kraju u vodi imaju hromirani završetak (radi otežavanja i manje korozije). Postavljaju se tako da najduža ide dublje od usisne korpe (mora uvek da bude u vodi), za donji nivo na odabranoj dubini iznad usisne korpe (bar pola metra) i gornja da bude uronjena kad se bunarska cev napuni na gornji normalni nivo. To otprilike ovako izgleda https://elektrostar.rs/nivo/sonda-nivostata-n-1-sa-kablom [27] a možeš i sam lako da napraviš.

U principu je on u pravu ali se u tako male bušotine generalno ni ne stavljaju električne pumpe, pogotovu ne pumpe koje imaju višetruko veći kapacitet od kapaciteta bunara, pa onda u takvom slučaju mora da se stavi nešto što će da zaštiti pumpu. Pumpa na suvom radu može da nepopravljivo nastrada već za nekoliko minuta, a to je onda značajno veći trošak od blo koje kombinacije zaštite pa čak i ako ona nije uobičajena za tako mali sistem.

U principu je on u pravu ali se u tako male bušotine generalno ni ne stavljaju električne pumpe, pogotovu ne pumpe koje imaju višetruko veći kapacitet od kapaciteta bunara, pa onda u takvom slučaju mora da se stavi nešto što će da zaštiti pumpu. Pumpa na suvom radu može da nepopravljivo nastrada već za nekoliko minuta, a to je onda značajno veći trošak od blo koje kombinacije zaštite pa čak i ako ona nije uobičajena za tako mali sistem.

Sad zašto je to tako i zbog čega je duga tema. Konkretno živim u delu grada gde nema gradske vode i kanalizacije i svi u prečniku od 2km imaju tako rešeno svoje vodosnadbevanje. Žalosno je što smo od centra grada na celih 2km vazdušne linije, kolima 2,5km! Još je cela Subotica pod peskom gde ne postoji problem kopanja jer nema stena, kamena i sl što bi komplikovalo kopanje.

Elem merio sam jutros nivo vodenog stuba i on je porastao, doduše za nekih 50cm, tako da je sada vodeni stub oko 1m. Daleko je to od dobrog, ali će makar za kućnu potrebu da bude dosta. Od travnjaka na ovih 30 i kusur pakla sam se oprostio jer je već počeo da žuti.

Da se javim i postavim epilog problema sa bunarom.

Činjenica je da je nivo vode opao, ali i dalje imam nekih skoro 3m vodenog stuba. Jedan podatak nisam naveo, u vezi problema sa pumpom, a to je da nikako nije mogao da nagura veći pritisak od 3bara?!

Tako da sam poslednja 2-3dana samo palio motor po potrebi i posle 1-2min gasio kako bi imao min vode za higijenske i kucne potrebe.

I tako sam preključe zaboravio da isključim motor, koji je radio u prazno i na kraju toliko zagrejao alkaten usisno crevo, da je isto puklo!

Nakon toga, presečem agoniju i pozovem majstora! Posle 1,5h majstorisanja i 4000din ceha, dijagnoza kvara je bila sledeća.
Potrošile su se lopatice motora i samim tim nije uspeo da nagura pritisak. Zamenio je lopatice i deknu lopatica i sada sve radi kao singer .

Eto, to je to. Sada idem najzad da zalivam baštu;)

Pozz

Kod nas u Subotici voda je puna gvoždja i sitnog peska( Subotička peščara) i te sitne nečistoće vremenom kao šmirgla pojedu materijal. Ako želite i slikaću lopatice. U odnosu na original nedostaje jedno 3mm materijala u debljini. Dovoljno da ne zaptiva dobro i tada lopatice umesto da guraju samo mešaju vodu i eto kavitacije.

To je to, valjda