Zid od betona u podrumu propusta vodu

Zavisi sta hoces da postignes - da li zelis trajno resenje ili nesto sto ce da povrsi posla za neko krace vreme pa onda opet jovo nanovo?
Ti imas problem sa procednim vodama i sasvim je prirodno sto one ulaze u podrum jer je u vremenu velikog zasicenja zemlje vodom pritisak izuzetno visok. Iako nisi napisao pretpostavljam da se objekat nalazi ispod nekog uzvisenja, brda ... s druge strane dobro je da ti se objekat nalazi na vodopropusnom tlu.
Ako te zanima da uradis i da se onda vise ne vracas na taj problem treba uciniti otprilike sledece - otkopati temelj kuce tj. oko podrumskog dela cca. 20 cm ispod nivoa poda podruma, zatim dobro oprati postojeci podrumski zid tj. temelj, osalovati i izliti prakticno novi zid debljine cca. 10 cm koji ce ici do povrsine tla. Beton da bude aditiviran sa tecnoscu za vodnepropusnost betona i uradjen sa minimum 450 kg cementa po kubnom metru sljunka. Kada se skine oplata onda premazati sa Aquamat Elastic-om ili nekim slicnim dvokomponentnim hidropremazom u barem dva sloja. Zatim na dnu kanala iyvesti rigoilu sa padom prema terenu tj od objekta. Izvesti drenazu prema propisu - perforirana drenazna cev, drenazni kamen umotan u sloj geotekstila, preko toga sloj peska 10-15 cm i onda moze da se zatrpa semljom. Podrazumeva se da drenazna cev tj. kompletan drenazni kanal ide pod padom ka nekom upojnom bunaru. Taj upojni bunar mora da ima kapacitet da primi ekstremne vode inace citav posao nema smisla. Moze da bude i atmosferska kanalizacija ako moze u ekstremnim uslovima da primi dolaznu vodu.
Jeste prilicno komplikovano, jeste dosta zahtevno a i precizno za izvodjenje, jeste i prilicno skupo ako se ne koristi domaca radna snaga za iskopo ali ... ali omogucice da zidovi pa cak i pod podruma budu apsolutno suvi.
Premazivanjem sa unutrasnje strane i zidovi i pod podruma ostaju trajno vlazni i ta vlaga se penje polako ali konstantno ka visim delovima objekta. U podrumu se verovatno i sada oseca memla, ta memla pocinje da se oseca i u ostalim delovima. Dalje, sam si se uverio da je premazivanje sa unutrtasnje strane kratkog veka jer je zid stalno mokar, cak i onda kada nema kisa tj. procednih voda jer iako ti je tlo vodopopusno ono ima nedovoljno vazduha da bi doslo do isusivanja betona podrumskog zida a kada su te velike kisepodrumski zid trpi pritisak vode sa spoljne strane i time se tezi da se odvoje premazi kojima racunas da si izvrsio neku zastitu.,
Sve zavisi koliko hoces i planiras da ti traje objekat ...

Zahvaljujem se korisniku Astrea na veoma detaljnom i korisnom odgovoru u vezi sa drenažom, podrumom i sl. Uključio bih se sa još par laičkih pitanja, npr. može li se premazivati zid, ali spolja, tj. iskopati do određene dubine stazu oko kuće, a onda premazivati nečim odgovarajućim? Da li se tu mogu koristiti i nekakve folije ili slično (npr. videh kod jedne novoizgrađene zgrade kako viri desetak cm iznad zemlje a prema komšijskom placu nekakva crna, tačkasta (moguće čepasta?) folija)? Hvala još jednom.

Peterbra-ov problem može da se reši i injektiranjem specijalnih vrsta maltera ili sistema za naknadnu hidroizolaciju sa spoljne strane ako je u pitanju lokalni problem, i moglo bi da bude jeftinije i brže nego Astreino rešenje (slažem se u potpunosti da je ispravno), a verujem da nije privremeno. Ne znam da li ovde smeju da se reklamiraju firme, pa ako ne, neka administraotr obriše. Nemačka kompanija sa predstavništvom u Srbiji MC Baucehmie (ima ih u BG-u a centrala je u SM) ima sistemska rešenja za ovakve probleme, pa ih možete kontaktirati.

Nismo se razumeli, injektiranje se vrši sa unutrašnje strane, tako da nema iskopa, i ne radi se sa klasičnim malterima već smolama (elastičnim ili krutim, već zavisno od situacije) ili malterima sa jako finom granulacijom, a i to nikako nisu privremena rešenja. Šta mislite kako se saniraju prsline u zidovima bazena, tunela i sl.

Imao sam slican problem pre pet godina. Slicna pozicija kuce na brdo.
nisam ni pomisljao da zatvaram sa unutrasnje strane.
E onda radna akcija, iskopamo kanal oko kuce sa decom, normalno deca su bila odusevljena
sto cemo se druziti uz lopatu. Nadjem tu cepastu crnu foliju pa postavim uza zid svuda okolo,
makar da je problem samo sa gornje strane, pa plasticne cevi za drenazu i popunim.
Na zalost nije mi palo na pamet da uradim jos jedan zid sa gornje strane, kako Astrea kaze,
ali i to bih uradio sa zadovoljstvom. Dosad nema nikakvih problema, nema vlage, verovatno
sama drenaza odradi posao plus malo izolacije.Kostalo me cena cevi za drenazu i folija.

Moja greška u izražavanju. Sistem je takav da se zid sa unutrašnje strane probuši i kroz rupu injektira masa koja sa spoljšnje strane u kontaktu sa tlom uz zid formira vodonepropusnu membranu, kao da je u startu urađena hidroizolacija. Ovde nema ni govora o nekim premazima i sl.

Ja koliko sam shvatio iz prvog posta, nigde se ne spominje da je ceo zid vlažan već da mu kroz rupu ulazi voda što znači da je lokalni problem i da ima ili neku prslini ili betonsko gnezdo kroz koje prolazi voda, a to se upravo rešava injektiranjem, tj. zapunjavanjem.

@Nakamura
Komšijin pronlem verovatno nema veze sa ovim, a i vrlo je upitno ko, šta i kako je radio.

Primena novih sistema se svakako ne radi napamet, već to rade profesionalci, a ne "Profesionalci"

Injektiranjem smola odnosno rastvora odredjenih soli stvara se vodonepropusna membrana u zidu. Preduslovi za to su homogena struktura tj.konstantan porozitet materijala gde se vrsi injektiranje. Odmah da rascistimo da u betonu nema tog konstantnog poroziteta jer su prisutne frakcije od 0.05 - 12 mm pa znacajno na gore, sto je deblji betonski zid veca je i granulacija. Dalje uvek u betonu postoje tzv. lunkeri kako to vole da kazu metalurzi odnosno supljine a tu su smole bespomocne. Injektirajuce smole i rastvori imaju zadatak da stvore vodonepropusnu membranu i oni ce je stvoriti ako imamo homogen materijal (naprimer opeku) ali sta cemo da radimo sa malterom kojim je ta opeka zidana? Sledece, smole i rastvore stvaraju vodonepropusnu membranu u dodiru sa vazduhom. A to sve znaci, i ako zanemarimo prethodno navedene cinjenice tj. ogranicenja u primeni, da ce se membrana formirati na unutrasnjoj povrsini podrumskog zida jer je tu dodir sa vazduhom. Znaci zid ostaje odnosno ostaje i dalje mokar a samo je povrsina sa unutrasnje strane suva. Takva povrsina ce biti izlozena razaranju jer vlaga tezi da se izjednaci i uvek ide od mokrog ka suvom. Dovod vlage sa okolnog (vlaznog) tla je konstantan i pitanje nije da li ce vlaga ponovo da izadje vec kada ce da izadje, bez obzira koje sredstvo upotrebili za injektiranje, presecanje ili premazivanje. Ako obezbedimo da okolno tlo bude suvo ili postavimo neku hidroizolaciju sa spoljne strane podrumskog zida ili se uradi oboje dobice se, u razumnom roku od 3-4 letnja meseca, suv zid i kao takav ce i da ostane i onda kada bude okolno tlo ponovo vlazno.
Svi ti novi sistemi nisu novi, oni su sanacija necega sto u startu nije uradjeno kako treba. Razlog zasto nije uradjeno kako treba je nevazan. Svakih par godina se iznalaze "novi, revolucionarni" metodi i oni se uglavnom primenjuju tamo gde ljudi ne zele ili ne smeju ili nekada i jednostavno nece da izvrse iskop sa spoljne strane.
Poredjenje podrumskog zida sa tunelom i bazenom je pristojno receno vrlo neozbiljno i nekompetentno.

Ovde neko nekog ne razume (na stranu već drugo spominjanje nekompetentnosti ili neozbiljnosti zbog razlika u mišljenju, iako ne znate ni ko sam ni šta radim, kao što ni ja ne znam ko ste i šta radite, ali Vas ne prozivam). Da ne bi ovo otišlo u pogrešnom smeru, molio bih Astreu da povede računa o načinu izražavanja, jer verujem da je i jednom i drugom cilj da svojim mišljenjem pomognemo drugima.

Peterbra je lepo napisao da mu kroz krupicu ulazi voda, a ne da ima problema sa vlagom u zidu, što upućuje na lokalno oštećenje vertikalne hidroizolacije ako je ima ili na lokalni defekt u zidu, a i jedna i druga situacija mogu da se reše iznutra, bez otkopavanja.

Injektiranje o kom ja pišem nema veze sa onim što je Astrea napisao. Prslina je prslina, bez obzira na to da li je na zidu bazena ili podruma, i ako je sa jedne strane voda jedini način da se spreči prolazak vode je da se ta prslina zapuni (ili da se izvede novi sloj što je često mnogo skuplje i komplikovanije), jedino što to nije posao za SSM.

Vezano za beton:
Aditivi se dodaju u % od mase cementa, tako da dodavanjem u vodu ne garantujete da
će svaki put odnos aditiva i cementa u mešalici biti isti, kao što i neće.

Tačno je da se povećanjem količine cementa povećava i količina sitnih čestica, ali to znači i da se mora povećati količina vode da bi se obezbedila ugradljivost, čime se povećava količina cementne paste, a smanjuje količina agregata, što opet dovodi do povećanja cementog kamena koji se, za razliku od agregata skuplja tokom očvršćavanja, a kako u prvim satima i danima nema dovoljnu čvrstoću na zatezanje, dolazi do pojave prslina.

Da bi se postigao vodonepropustan beton, mora da se svede na minimum količina kapilarnih pora, a to je moguće ako je odnos mase vode i mase cementa mali (u zavisnosti od količine cementa koji će hidratisati, od npr. 0,35-0,4), što bi značilo da na 450kg cementa ide 160-180l vode, a sam tom količinom vode, uz pravilan granulometrijski sastav agregata (koji u SSM sigurno nije) možda može da se dobije slabo-plastična konzistencija zbog koje bi majstor odmah vikao na onog na mešalici da doda još vode. Mogu da se dobiju vodonepropusni betoni i sa većim odnosom vode i cementa, ali ne u SSM.

Za dobar beton treba da se obezbedi cementne paste taman toliko da obavije zrna agregata i da popuni preostali prostor između zrna, a ne da agregat pliva u cementoj pasti, ali takav beton traži dodatke, pa se opet vraćamo na početak priče, i to je razlog zašto se vodonepropusni betoni i ne prave u SSM režiji već se kupuju i ugrađuju uz upotrebu vibroletvi ili pervibratora, a ne ručno.

Primer iz prakse možete okačiti mačku o rep, to je slučaj na 2% (ako i toliko) gradilišta, posebno kada je u pitanju izgradnja u SSM režiji.

Što se tiče lobiranje, potpuno grešite, jer sam lepo napisao da se slobodno ukloni pomenuti prozvođač ako nije dozvoljeno, jer nemam apsolutno nikakve kooristi od reklame, već samo saznanje šta se može postići, ali nema veze, povlačim se iz ove diskusije.

Nadam se da će Petarbra uspešno rešiti problem.