Livenje Gusa i obojenih metala

Ja sam samo nekoliko puta prošetao kroz razne livnice pa ću ti reći šta sam zapazio. A ti ako te već toliko zanima bilo bi dobro da odeš na 'praksu' kod nekog u livnicu, ovako preko foruma je teško objasniti sve što treba vezano za bilo koji zanat. Uostalom, i u najgoroj radionici možeš pokupiti dobru foru!

Osnova posla je da imaš model od gipsa, drveta, aluminijuma... pomoću koga praviš kalup u pesku; ukoliko je model, da kažem 'dvodelan'.
Uzmeš donju šasiju - jak metalni ram koji će izdržati pritiske kod nabijanja i težinu peska (kupiš ili praviš sam, ima šarke po obimu da bi mogao da se rasklopi), sipaš vlažan pesak (nekako je lepljiv, valda mu nešto dodaju i postoji više granulacija u zavisnosti od finoće proizvoda koji liješ), staviš model, nabiješ pesak oko njega, poravnaš lincetama sve lepo, onda valda nabaciš malo talka (ne sećam se više) pa staviš gornju šasiju i sipaš pesak po modelu, nabijaš i napuniš do vrha. Skineš punu gornju šasiju, lagano izvadiš model, napraviš ulivni kanal i kanal za odušku., spojiš i zatvoriš, spustiš na pod u prostoriji u kojoj će se liti i skineš šasiju. I onda sve u krug, kalup do kalupa...

Materijal se topi u 'loncu' koji je od nekog kvalitetnog materijal koji se topi na višoj temperaturi. Najčešće se lonac greje rabljenim uljem (najjeftinije). Sav materiijal u lonac staviš samo jednom na početku i greješ dok ne bude otopljen, nema nikakvog naknadnog dodavanja u lonac jer će eksplodirati. Imaš više zapremina lonaca. Kada je otopljeno, skine se šljaka, u nekim specijalnim kutlačama, loncima sa ručkama se naliva u kalupe, redom.

Nakon hlađenja, tj sutradan, pesak rasturiš, izvadiš gotove komade a pesak proseješ i ponovo koristiš za livenje.
Gotovim komadima se brusilicom skidaju ulivci i viškovi pa idu na dalju obradu.

Materijal nabavljaš sam, za mesing i bronzu mešeaš šta i koliko treba u datom procentu, za Al i gus je već lakše.

Posao opasan i otrovan, fizikalija ali ako si vredan može da se zaradi ako danas u nekoj struci uopšte može da se zaradi. Rukavice, kožna kecelja, naočare, kapa, čizme su nezaobilazne.

Ovo je ukratko princip rada sa jednostavnim kalupima (šiljci za kapije, pepeljare, figurrice, mesingane table sa natpisima firmi...) koji se liju od punog materijala, dok za komplikovanije modele (kojekakvi mašinski delovi, moraju da se prave štikl forme kako bi se modeli izvukli iz kalupa. Biste se liju šuplje. Spomenici se liju iz delova pa se spajaju. Gusane hilzne se liju centrifugalnim livenjem. Nakit i džidžabidže takođe centrifugalnim livenjem pomoću specijalne peći i u maltene kućnim uslovima ali od specijalnog materijala - tzv 'zamak' koji se topi na ~500' stepeni.

Eto tako. to su neka moja zapažanja i životna susretanja sa raznijem strukama.
Obiđi par livnica, naročito kada nalovaju kalupe i vidi koliko te to zanima. Ne možeš sam, mora ti neko pokazati tj moraš neko vreme provesti šegrtujući u livnici.

Pozdrav.

Livenje metala je cijela nauka,metode livenja su raznovrsne,izrada kalupa takođe je prilično kompleksno,sve zavisi od modela.
Materijali za izradu kalupa je nešto kao pijesak(ne sjećam se naziva),znam da mu je potrebno dodati neko vezivno sredstvo,
u kalupu se moraju ostavini na nekim mjestima"oduške"kako se ne bi stvarali gasni"džepovi"koji bi znatno kvarili izgled odlivka,
u principu se uvijek lije rastopljen metal u dobro zagrijan kalup.
Recimo jedna od metoda je otprilike sledeća:
model se pravi od voska,poslije se taj model oblaže materijalom za izradu kalupa,zatim se kalup grije a samim tim vosak je lako
topiv,topljenjem voska ostaje šupljina,poslije topljenja voska kalup se daje pod visoku temperaturu da bi i najmanji trag voska
jednostavno izgorio,poslije toga se vrši livenje metala
a oni"lonci"za topljeni metal se zovu" kokile ".
i na kraju,topljenje metala pomoću rabljenog ulja je za mene u najmanju ruku čudno????
za topljenje se koristi kox lii električna energija,ulje čisto sumnjam.
Pozdrav

:D ma znam ...

Uzgred, pitah oca jutros, on je pre 50 godina završio livački zanat ali je otišao na dalje školovanje i nije se nikad više bavio time, kaže da ne bi bio ni živ danas koliko je otrovno (cink, azbest, prašina, vrućina...)
On mi reče da je taj pesak specijalan i da su ga nabavljali u okolini Zaječara, Bora. Kad je suv ko prašina je a kada se pokvasi vrlo je lepljiv.
Takođe mi reče mi da su u livnici prvo imali najjednostavniju jamsku peć koja je ložena koksom - u jednoj rupi je lonac sa ručkama u kojem se krčka materijal a u drugu rupu se siđe i loži. Kada se iskrčka lonac se izvadi i sipa u modele. Kasnije su nabavili nagibnu peć na naftu (princip kao kod ovih na sajtu što prave) iz koje se prvo rastopljeni materijal sipa u zagrejan lonac sa ručkama pa dalje sa nnjim u kalupe.

Lonci su bili grafitni.

U livnici za toplenje gusa koju sam posetio peći su bile visoke par metara i slagao se red gusa red koksa pa do vrha (princip kao kod visokih peći za livenje gvoždja iz rude). Topi se valda ceo dan dok ne bude gotovo.

Eo ima nešto i na You tube:
http://www.youtube.com/watch?v=hC3AnI5NIic&feature=related [29]

Izgleda da se šasija ipak skida tek nakon livenja, da bi držala pesak na okupu, sve bi se razlio usled pritisaka a nekad stavljaju i tekove na šasije da se ne podigne sve.

eo ima i ovde nešto:
http://www.scribd.com/UjvariMarija/d/49348907-Pregled-metoda-livenja [30]

Takođe za pretragu slika i na You tube koristi engleske reči, oni su odavno na inernetu
Foundry - livenje
Cast iron - sivi liv, gus, liveno gvožđe

e, gde da se kupi taj grafitni lonac og 1/2 kg?