Iskustvo 2.
...kažu, "zaludan pop i jariće krštava", pa tako i ja.
Bistreći carinske propise, saznah, da smo (poodavno) sklopili trgovinske ugovore sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, koji važe za svu robu, koja je više od 51% finalizovana, od sirovina proizvedenih u zemljama potpisnicama.
I gle čuda! Svi ovi alati i mašine, za deljkanje drveta, se proizvode u Majčici Rusiji i u Kevi Belorusiji... Znači, ništa carina, ništa papirologija, samo transport. Firma iz Minska je čak izrazila spremnost, da po uplati, glavu pošalje poštom. I sve su to divne vesti...
Ali...
(e, to ALI, najviše kvari sreću)
Cene u Minsku su za četvrtinu više od ukrajinskih, a ruske, od 30 do 50% u odnosu na sličan proizvod iz Kijeva (koji nije kod Kneževca). Pa, kada se tome nadoda i transport, onda izračunah, da će me ta glava koštati skuplje, nego da sam je kupio u Bačkoj Topoli...
Ali...
(opet još jedno... ovoga puta zbog dramatike, jer su mi bubnjevi u kvaru)
...nastavak sledi.
Da, još nešto... Moleo bih mog (ko)lektora, koji radi na redakciji mojih tekstova, da bar parafne ispod izmena, koje je uradio na mojim predhodnim postovima. Red je, čisto, da se zna, ko ih je menjao i kada.
Iskustvo 1.
Juče sam stisno petlju i pozvao firmu iz Kijeva, koja prodaje alate, preko interneta i dvostruko se iznenadio. Cenom i sličnošću jezika. Siti se ispričasmo, ja na srpskom, a prodavac na ukrajinskom.
Za glavu, koja me je interesovala od 120mm, sa četiri ravna noža,(abrihter-glava-120mm ) kod njih je cena 98$ . Što bi prevedeno, na naše pare, bilo oko 70 €. Jedina razlika je u prečniku rupe, koji je ovde 40mm. E sad, sve bi to bilo lepo, da je mogu poslati u Srbiju, a ne samo Belorusiju, Ukrajinu i Rusiju. Zna li neko način, kako da se tako nešto, dokotrlja do Beograda?