TIG pulse aparat invertorski, mogucnosti primjene?

Thu, 15/11/2012 - 10:37

Sta te konkretno zanima? Ja

#2 [2]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

Sta te konkretno zanima?
Ja sam samo probe radio zavarivanje tih tankih limova (sto crnih sto prohromskih) i nije bilo problema. Radio sam bez dodatne zice, samo luk preko osnovnog materijala. Spojevi su bili preklopni i suceoni bez zazora.
Radio sam i pulsom, koliko se secam, bilo je to pre 3 godine, sa 0.8 Hz, 1.0 Hz, 1.4 Hz , 50 Hz i 230 Hz... Ne mogu da se setim koje mi je bilo najbolje. Ostale parametre (jacina gornje struje, jacina donje struje, % gornje i donje struje itd) sam radio prema nekim preporukama, verovatno ih imam negde. Ako imas sliku kontrolne table aparata, slikaj, pa cemo ti reci sta koje dugme znaci.
Wolfram, koristi ili crveni ili plavi ili slican, precnik 1.6 mm. Za TIG zavarivanje uvek ide inertan gas (argon, helijum... u Srbiji argon jer je helijum preskup), jer kada wolfram dodje u kontakt sa kiseonikom kada je uzaren on se raspada. Zato postoji i tockic/dugme koji regulise isticanje gasa jos nekoliko sekundi posto se luk ugasi, i da bi zastitio metal koji je zavaren ali i sam wolfam da se ne osteti ili raspadne. Za konkretne parametre, najbolje je probati nekoliko kombinacija, siguran sam da ce jedna od dobrih biti sa oko 1.0 Hz, i naci neku dobru sa vecom frekvencijom pulseva. Protok gasa, mislim da je 4l/min do 5 l/min sasvim OK.
Sto se tice TIG-a kod limarije, vrlo je nezgrapno, TIG zahteva potpuno cist metal itd... Ali slazem se da pulsni TIG moze da bude dobar, unos toplote ce biti manji i manje ce povlaciti tj deformisati. Ali zato ukrajanje bi trebalo da bude bez zazora.

Sun, 30/12/2012 - 20:31

Zvukoljub mi je poslao jedan

#3 [4]

BOSSKE

[5]

Offline

Registrovan dana: 13/06/2010

Poruke:

Zvukoljub mi je poslao jedan jako zanimljiv tekst o tigu pa sam malo proucavao i koristio te parametre podesavanja i to me je uvelou problematiku

Nisam do sada imao vremena da se bakcem sa TIG om iako je stigao jos proslog mjeseca, ali danas sam sve osposobio , atestirao bocu, uzeo manometar, napravio kolica i danas je pusten prvi var...malo sam se igrao sa podesavanjima i na kraju dobio ono sto sam trazio, puni var bez deformisanja i zaista je igracka varenje sa ovim aparatom, kao sa lemilicom,,,prosto divota
Malo sam u pocetku brljavio i probavao svasta, da vidim sta se desava kad se ne nalegnu fino limovi, pa sam odmicao i primicao, da vidim cisto kako to izgleda kad se nepravilno radi, pa posle sam probavao pulse i ostalo malo po malo da vidim kako se sa cime radi. Odusevljen sam zaista. Pulsno varenje je nesto odlicno pusira u datom intervalu od 1-4x u sekundi koliko sam skotao, mozda je i veci opseg,,,
[6]
[7]
[8]
[9]

E sad ono sto mene zanima, skontao sam ovaj gore prekidac za izbor rezima rada, ima ova linija sto je linearni rad, i to je za deblje limove, pravi fin zavar iste jacine struje. ovaj gore kao rijetki puls, on pravi pulseve i podesava se jacina donjeg pulsa sa drugim koturom a interval sa trecim, i ovo srednje ovaj gusti puls nemam pojma sta je, kad radi na njemu cuje se neko zujanje vara, odprilike podsjeca na rad recimo rad elektromotora pod vodom ili tako nesto, da cvili var, i tu nisam skontao kako se vrsi podesavanje posto sam malo okretao rucice, ali nista se ne desava. pa bi mi to znacilo da saznam sta se tu cime podesava.

Za struju peak sam skontao da nemoze bas da ide 35A po milimetru debljine materijala, vec mora da ide oko 80a da ne bi grijalo previse materijal okolo i da bi lako stvaralo kapljicu. sa pulsom sam spustao na 60% snage i tako moze fino da se vari i tanak lim

vrijeme isticanja gasa sam skontao, da ide sekund po 10a struje koja se koristi...

I evo nekih varova, ovo sto je brljavljeno je proba sta se desava kad su odvojeni limovi, i malo sam se igrao pa je shodno tome i rezultat, ali sam uspio dobiti i neke jako fine varove tako da sam prokontao kakave je caka, samo kad se kapljica dobije i povede...svi varovi su bez unosenje zice, nemam je pa nisam mogao da popunjavam.
I cuo sam takodje da se nesto ostri volfram, pa me zanima kako on treba zaista da izgleda tj da li se ostri, ovaj koji imam je 1,6mm, i koliko on izlazi iz sobe van, kao i koji protik gasa se koristi, probao sam i to da podesavam i od 1L-15L isto,,,nema nikakve razlike u varenju...pa koji se protok koristi i kako se zica podesava, da li se ostri, skracuje i slicno, i sta raditi ako se inox nalijepi na volfram, u toku varenja desavalo mi se da se kapljica zalijepi za volfram i formira kuglicu na njemu,,,sta se tada radi...

[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15]

Sun, 30/12/2012 - 22:11

a

#4 [16]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

BOSSKE wrote:

E sad ono sto mene zanima, skontao sam ovaj gore prekidac za izbor rezima rada, ima ova linija sto je linearni rad, i to je za deblje limove, pravi fin zavar iste jacine struje. ovaj gore kao rijetki puls, on pravi pulseve i podesava se jacina donjeg pulsa sa drugim koturom a interval sa trecim, i ovo srednje ovaj gusti puls nemam pojma sta je, kad radi na njemu cuje se neko zujanje vara, odprilike podsjeca na rad recimo rad elektromotora pod vodom ili tako nesto, da cvili var, i tu nisam skontao kako se vrsi podesavanje posto sam malo okretao rucice, ali nista se ne desava. pa bi mi to znacilo da saznam sta se tu cime podesava.

Tu samo moze da pomogne uputstvo. Na potenciometru za frekvenciju pulsa se vidi da su podeoci do 2 Hz. Ako se onim prekidacem povecava broj pulseva negde bi trebalo u uputstvu da pise koliko je to. Inace puls zuji, nemoj da te to zbunjuje.

BOSSKE wrote:

Za struju peak sam skontao da nemoze bas da ide 35A po milimetru debljine materijala, vec mora da ide oko 80a da ne bi grijalo previse materijal okolo i da bi lako stvaralo kapljicu. sa pulsom sam spustao na 60% snage i tako moze fino da se vari i tanak lim.

Puls u DC rezimu se i najcesce koristi za tanke limove pri rucnom zavarivanju. Inace puls je dosta cest kod orbitalnog zavarivanja cevi. Obicaj je da se krece od tzv formule 3:1 kada je amperaza u pitanju, pa da se odatle vrse fina podesavanja.

BOSSKE wrote:

vrijeme isticanja gasa sam skontao, da ide sekund po 10a struje koja se koristi...

Da, to je dobra preporuka narocito za krater na kraju zavara. Ali paziti i da wolfram ne poplavi tj oxidira, sto ce reci, mozda moze da se i smanji a mozda mora i da se poveca. Ako wolfram oxidira, brzo ce se vrh potrositi. U principu se ne ide preko 10sekundi, npr ako je struja veca od 100 A.

BOSSKE wrote:

svi varovi su bez unosenje zice, nemam je pa nisam mogao da popunjavam.

Vrlo tanki limovi se mogu zavarivati bez zice, medjutim od neke debljine je bolje dodavati zicu koja je namenski pravljena za to. Raditi bez zice ili raditi sa isecenim parcetom lima dovodi do degradacije metala zavara. Prosto sama zica za zavarivanje je tako napravljena da sadrzi vise legirajucih elemenata jer deo ipak izgori u luku, unose se stabilizatori protiv interkristalne korozije, struktura je otporna na tople prsline (jer ima nesto ferita u sebi koji je kolektor necistoca...). Naravno ako niko ne obraca paznju, onda radi po svojoj savesti. Upoznao sam coveka koji odrzava par mlekara. On nikada ne kupuje zicu za zavarivanje. Samo sece limove i oni mu sluze kao dodatni materijal. Oni od njega traze da bude sto jeftiniji i on im radi najjeftinije sto moze. Inace skolovan zavarivac i zna kako treba.

BOSSKE wrote:

I cuo sam takodje da se nesto ostri volfram, pa me zanima kako on treba zaista da izgleda tj da li se ostri, ovaj koji imam je 1,6mm,

Da, pri DC zavarivanju i pri AC zavarivanju na invertorima wolfram se ostri. Postoje razne preporuke ali recimo najcesca je da se ostri u siljak kao olovka, a duzina siljka da bude 2-3 x precnik wolframa sa malim zatupljenjem na vrhu..
Preporuka je se ostrenje radi na tocilu, i to uzduzno. Inace crveni wolfram sa torijumom je proglasen toksicno-radiaktivnim (alfa emiter) pa se vise ne prodaje u Zapadnoj Evropi i USA. Izaziva kancer i bolesti pluca. Najgora je ta prasina prilikom ostrenja, pa se cuvaj. Cuvaj se i da se ne povredis prilikom ostrenja, uvek je opasno. Ostri sa rukavicama jer tokom ostrenja se igla zagreva, pa da se ne opeces. Ostrenje na brusilici ne preporucujem to je opasno. Inace postoje posebni ostraci, ali oni kostaju nekoliko stotina EUR.

BOSSKE wrote:

koji protik gasa se koristi, probao sam i to da podesavam i od 1L-15L isto,,,nema nikakve razlike u varenju...

Mozda ti se cini da nema razlike, ali ima i te kako. Ako je protok premali, plazma luka je losa, zastita rastopljenog metala je nikakva a wolfram oxidira. Preporuke za protok se odnose na amperazu, precnik sobe itd Za tanke limove idi na 4-5 litara/min.

BOSSKE wrote:

kako se zica podesava, da li se ostri, skracuje i slicno

Zica se ne ostri, a posto je nezgodno da se manipulise sa zicom od 1 m, cesto se presece na pola ili na tri jednaka dela. Tada je lakse da se njome manipulise. Vrhunski majstori rade sa zicom od 1 m, navikli su.

BOSSKE wrote:

i sta raditi ako se inox nalijepi na volfram, u toku varenja desavalo mi se da se kapljica zalijepi za volfram i formira kuglicu na njemu,,,sta se tada radi...

odmah se stane i ili se taj wolfram preostri ili se taj odlozi na stranu a ubaci se vec ostar. Nikada se ne zavaruje sa "kontaminiranim" wolframom.

Sun, 30/12/2012 - 23:05

"E sad ono sto mene zanima,

#5 [17]

vardilo

[18]

Offline

Registrovan dana: 22/08/2009

Poruke:

"E sad ono sto mene zanima, skontao sam ovaj gore prekidac za izbor rezima rada, ima ova linija sto je linearni rad, i to je za deblje limove, pravi fin zavar iste jacine struje. ovaj gore kao rijetki puls, on pravi pulseve i podesava se jacina donjeg pulsa sa drugim koturom a interval sa trecim, i ovo srednje ovaj gusti puls nemam pojma sta je, kad radi na njemu cuje se neko zujanje vara, odprilike podsjeca na rad recimo rad elektromotora pod vodom ili tako nesto, da cvili var, i tu nisam skontao kako se vrsi podesavanje posto sam malo okretao rucice, ali nista se ne desava. pa bi mi to znacilo da saznam sta se tu cime podesava.

Za struju peak sam skontao da nemoze bas da ide 35A po milimetru debljine materijala, vec mora da ide oko 80a da ne bi grijalo previse materijal okolo i da bi lako stvaralo kapljicu. sa pulsom sam spustao na 60% snage i tako moze fino da se vari i tanak lim

vrijeme isticanja gasa sam skontao, da ide sekund po 10a struje koja se koristi...

I evo nekih varova, ovo sto je brljavljeno je proba sta se desava kad su odvojeni limovi, i malo sam se igrao pa je shodno tome i rezultat, ali sam uspio dobiti i neke jako fine varove tako da sam prokontao kakave je caka, samo kad se kapljica dobije i povede...svi varovi su bez unosenje zice, nemam je pa nisam mogao da popunjavam.
I cuo sam takodje da se nesto ostri volfram, pa me zanima kako on treba zaista da izgleda tj da li se ostri, ovaj koji imam je 1,6mm, i koliko on izlazi iz sobe van, kao i koji protik gasa se koristi, probao sam i to da podesavam i od 1L-15L isto,,,nema nikakve razlike u varenju...pa koji se protok koristi i kako se zica podesava, da li se ostri, skracuje i slicno, i sta raditi ako se inox nalijepi na volfram, u toku varenja desavalo mi se da se kapljica zalijepi za volfram i formira kuglicu na njemu,,,sta se tada radi..."

Поздрав
Са овим апаратом нисам заваривао али по твом опису оно што зуји као мотор су херци на пулсу приликом ДЦ пулсног заваривања.Твој став да нема раѕлике у протоку аргона не стоји вар ти је тешко оксидирао јер ниси имао довољно аргона а наранџаста боја вероватно од тунгрсамове електроде која је загадила вар.
Проток аргона иде овако 60-80 А 6л/м
125-145 А 7л/м
180-220 А 10 л/м ово су штеловања за алумијум за нерђајући иде литра мање
Све најбоље у будућем раду кад будем имао времена бацићу неки материјал на форум
Поздрав !

Mon, 31/12/2012 - 00:57

Hvala drugari na pomoci, i

#6 [19]

BOSSKE

[5]

Offline

Registrovan dana: 13/06/2010

Poruke:

Hvala drugari na pomoci, i ovako iscrpnom odgovoru koji daje razjasnjenja na neke od problema sa kojima sam se sretao, rekoh da sam tek zasao u ove vode, par pua sam vario sa tigom, ali nisam imao prilike da sam podesavam i igram se sa aparatima, ovo je DC pulsni TIG aparat...i na zalost u uputstvu nema puno toga o varenju, vecina su one klasicne zastitne mjere i slicno.

[9]

Moze li malo pojasnjenje ova 3 polozaja prekidaca za pulsno varenje, prvi kao sto se vidi je kao puls sa 2 polja, drugi odnosno srednji je puls sa vise polja i treci je linearni sto predpostavljam da je nepulsno odnosno obicno varenje....pa sam objasnio sta se desava u ta dva pulsna moda. prvi kao sto sam napisao pulsira vidljivo povecava i smanjuje struju i to se i vidi prilikom varenja, pojacava se topljenje i smanjuje i to se podesava sa pulse freqencu, 0,5 sporo pulsira, a dvojka ide recimo 3-4 puta u sekundi, pojacava i smanjuje, i to se jasno vidi,,,u drugom tzv zujecem modu (drugi polozaj, )nisam uspio da nadjem razliku, smanjivao sam valey curent i pojacavao, ali nisam uspio da vidim razliku nekad zuji vise nekad manje, ali nisam bas zapamtio sta i kako se desava,,,pa me to zanima za sta se koji mod koristi i koji su prakticni nacini primjene jednog i drugog moda.

Za ostrenje zice sam mislio na zicu volframa, ovu postojecu sam poprilicno urnisao danas, probajuci i igrajuci se, ono...zaigralo se dijete sa novom igrackom...
Sto se tice ostrenja hvala na info, malopre sam naostrio volfram (nema frke oko zasite imam nekoliko tocila i po pitanju bravarije sam opremljen u potpunosti, dugo se bavim varenjem sto elektro sto co2, i limova i gvozdjurija raznoraznih tako da sam sa time poprilicno u toku, da ne mislite da tek ulazim u posao) i on zaista ima crvenu oznaku sa druge strane...sto znaci da ce biti zamijenjen, koliko prvom prilikom da odem da se opremim.
zice cu takodje da kupim, nego nisam stigao sve da opremim da bi bilo sve kako treba

Sto se gasa tice, ja sam iznio svoje vidjenje laicko, pa me zato zanimalo kako treba da se podesi, imam podesavanje za protok preko ventila koje je koliko toliko pouzdano, nije bas ono u bocu, ali moze se smatrati dovoljnim, ranije sam uporedjivao protok sa onim uredjajem sa kuglicom za mejrenje protoka i odstupanja su bila ranga do pola litra , tako da to i nije nesto sto moze puno da utice...

i zanima me polozaj volframa u odnosu na shobu, koliko treba da viri van da bi se radilo sa njim posto nije isto kada se radi ravno varenje gdje moze da udje maltene na 5mm od shobe i varenje uglova gdje od shobe nemoze da se pridje pa mora da se izvuce malo vise vani,,,jel postoji neko pravilo koliko se to izvlaci van i da li to ima veze sa protokom gasa, strujom i slicno.;

Eh da, rece mi da je var oksidirao, pa me zanima po cemu se to vidi,,,posto su ovo zadnji komadi koje sam radio, i oni s bili pod oko 10l/min argona, i volframom izvucenim oko 5mm van shobe, pa ne znam kako to podesiti i kako se vidi da je oksidiralo,, izgleda ovako da je sve u redu, nema da pjeni ili tako nesto, a malo je narandzasto mozda i od elektrode, koja je fabricka i sa crvenom oznakom, dosla takva sa aparatom a drugu nemam trenutno,,,pa me zanima gdje tih potrosnih stvari ima u bgd posto nisam bas u toku gdje ima sta da se kupi od zavarivacke opreme

i kakav treba da bude plamen varenja, vidio sam da nekada bude zelenkast a nekad crveni i kad crveni slabo vari

Izvinjavam se, puno pitam,,,ali zanima me i mislim da ce ova pojasnjenja moci pomoci buducim pocetnicima na ovom polju.

Hvala veliko jos jednom drugarima i nadam se da cu i ja nekada moci nekog anesto nauciti po ovom pitanju,,,za sada samo ucim

Mon, 31/12/2012 - 12:21

a

#7 [21]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

BOSSKE wrote:

Moze li malo pojasnjenje ova 3 polozaja prekidaca za pulsno varenje, prvi kao sto se vidi je kao puls sa 2 polja, drugi odnosno srednji je puls sa vise polja i treci je linearni sto predpostavljam da je nepulsno odnosno obicno varenje....pa sam objasnio sta se desava u ta dva pulsna moda. prvi kao sto sam napisao pulsira vidljivo povecava i smanjuje struju i to se i vidi prilikom varenja, pojacava se topljenje i smanjuje i to se podesava sa pulse freqencu, 0,5 sporo pulsira, a dvojka ide recimo 3-4 puta u sekundi, pojacava i smanjuje, i to se jasno vidi,,,u drugom tzv zujecem modu (drugi polozaj, )nisam uspio da nadjem razliku, smanjivao sam valey curent i pojacavao, ali nisam uspio da vidim razliku nekad zuji vise nekad manje, ali nisam bas zapamtio sta i kako se desava,,,

Na nasem aparatu je to drugacije reseno. Sada moze samo da se nagadja sta je kod tebe ako nemas u uputstvu. Moze da bude npr "automatski puls". Na nasem aparatu je to "sinergetski puls". A moze biti i da je neki umnozak od necega. Ako nije napisano ili objasnjeno, tesko je pretpostavljati. Mozda da kontaktiras prodavca? ili, cesto se ti kineski aparati jedni te isti pojavljuju pod nekoliko brendova, pa da netu potrazis koji lici na tvoj, pa mozda taj ima uputstvo na netu.
Inace pulsno DC zavarivanje se najcesce koristi kod automatskog orbitalnog zavarivanja cevi, a rucno samo za tanke limove. Ja licno gotovo nikada ne koristim ni DC ni AC puls, a ne znam nikoga ko ga koristi kao prvi izbor, pa ne mogu dalje da pricam na tu temu. Malo je cudan taj aparat, njemu se izgleda bas sve vrti oko pulsa, a rekoh, licno ne vidim neku veliku vaznost pulsa.

BOSSKE wrote:

i zanima me polozaj volframa u odnosu na shobu, koliko treba da viri van da bi se radilo sa njim posto nije isto kada se radi ravno varenje gdje moze da udje maltene na 5mm od shobe i varenje uglova gdje od shobe nemoze da se pridje pa mora da se izvuce malo vise vani,,,jel postoji neko pravilo koliko se to izvlaci van i da li to ima veze sa protokom gasa, strujom i slicno.;

kada radim crni celik, bakar, aluminijum i magnezijum koristim klasicnu sobu i klasicne stezace i stezna tela pa wolfram drzim recimo 5-6 mm napolje. Kada radim nerdjajuci celik, titanijum i nikl koristim sito (gas-lens) i prigodnu sobu (tzv budzastu) i wolfram je napolju recimo 15-tak mm. Nije dobro drzati wolfram tako da mu je vrh u ravni sa sobom, pregreva se previse. Bar 3 mm da viri napolje. Kad je bas neka rupa, onda nuzda tera da se wolfram izbaci koliko treba, pojaca se protok, pa sta se dobije, nekad je bolje bar nesto uraditi nego nista.

BOSSKE wrote:

Eh da, rece mi da je var oksidirao, pa me zanima po cemu se to vidi,,,posto su ovo zadnji komadi koje sam radio, i oni s bili pod oko 10l/min argona, i volframom izvucenim oko 5mm van shobe, pa ne znam kako to podesiti i kako se vidi da je oksidiralo,, izgleda ovako da je sve u redu, nema da pjeni ili tako nesto, a malo je narandzasto mozda i od elektrode, koja je fabricka i sa crvenom oznakom, dosla takva sa aparatom a drugu nemam trenutno

Vidi se po boji zavara. Perfektno (laboratorijsko) zavarivanje inoxa daje potpuno sjajnu, srebrnu, metalnu boju, istu kao materijal pre zavarivanja. U praksi je to nemoguce postici pa se boje zute, slame i zlata prihvataju kao prihvatljive. Braon, plava boja, crna se smatra totalno neprihvatljivom. A siva, znaci da si ga urnisao toplotom, ko zna koliko hroma si sagoreo, takodje neprihvatljiva. Ali sada dolazimo do posebne teme: kako zavarivati nerdjajuci celik (pa i nikl pa i titanijum pa i zirkonijum...). Najkrace, imas mogucnost da sprecis i da lecis. Sprecavanje se postize vecom zastitom argona (ili formir gasa) a lecenje je brusenje do metalnog sjaja, koriscenje gelova i pasti (tj kiselina) i elektropoliranje. Brusenje je trosak i meni licno dosadno i mucno, elektropoliranje je skupo i dosadno, kiseline su otrovne... zato je najbolje u samom startu voditi racuna o pravilnom zavarivanju, korisititi dodatnu zastitu sa korene strane (gas ili formir trake) itd itd cela jedna prica narocito kod zavarivanja cevi u prehrambenoj, farmaceutskoj, hemijskoj industriji... (pominju se tu formir gasovi, mehovi-membrane-kame-slojzne (kako ih vec ko zove), trake aluminijumske, formir trake, instrumenti za merenje koncentracije kiseonika... postoje i neki carobni proizvodi tzv formir paste kao i punjene TIG zice-punjene formir prahom)... Ovo sto si ti vezbao je potpuno neprihvatljivo, uopste nisi vodio racuna o zastiti od oxidacije, pa si dobio sva moguca oxidaciona obojenja, negde si zestoko sagoreo hrom i sa povrsine i nesto iz dubine materijala.

BOSSKE wrote:

,,,pa me zanima gdje tih potrosnih stvari ima u bgd posto nisam bas u toku gdje ima sta da se kupi od zavarivacke opreme

da ne reklamiramo ali ima dosta firmi i u Beogradu a i u drugim gradovima.

BOSSKE wrote:

i kakav treba da bude plamen varenja, vidio sam da nekada bude zelenkast a nekad crveni i kad crveni slabo vari

Nisam primetio razlike u boji luka kod zavarivanja nerdjajuceg celika. Zeleni luk se desava pri zavarivanju magnezijuma i aluminijuma sa magnezijumom. Inace je uglavnom isti.

BOSSKE wrote:

Izvinjavam se, puno pitam,,,ali zanima me i mislim da ce ova pojasnjenja moci pomoci buducim pocetnicima na ovom polju.

Stvarno je tesko naci nekog kompletnog instruktora za TIG zavarivanje u Srbiji, narocito je bilo meni konkretno za aluminijum na novim invertorima. Ja sam naucio na par kurseva u inostranstvu a izmedju kurseva sam postavljao desetine pitanja kao i ti sada.
Za pocetnike mogu samo da kazem da je najbolje da ne kupuju aparat bez kompletnog uputstva, pogotovo ako nije zastupljen na trzistu. Kako sad da resimo onaj tvoj gusti puls? Jedan od mojih prvih saveta je da aparat moze da se servisira u Srbiji, kao i da li je brener tipa Binzel, tj da mogu da se kupuju potrosni delovi (sobe, stezaci i stezna tela, sita...) u Srbiji, tj da su jeftini i da ih ima svuda. Npr ti sada kada budes hteo da kupis stezno telo i stezac za wolfram 2.4 mm, ili za 1.0 mm, ili sita i odgovarajuce sobe moraces da uzmes brener, stavis ga u kesu i odes kod nekoga da konkretno proveri da li Binzel delovi pasuju na njega.

Mon, 31/12/2012 - 14:59

Апсолутно се слажем са

#8 [22]

tenzor

[23]

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Апсолутно се слажем са Зоран-ом ...
Основни проблем код свих кинеских апарата је превише опција а премало упутства , а често се дешава да неке функције и нису баш онакве какве би требале да буду ... Много дугмића а нема неке ајд да кажем финоће штеловања ... Поготово је проблем што нема функцију да се нека штеловања меморишу , па сваки пут ајде врти прекидаче .. Најчешће се дешава да се заааривач искуством прилагоди апарату .. Што и тебе чека .

https://www.facebook.com/tenzor1/ [24]
https://tenzorisanje.wordpress.com/ [25]
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw [26]

Mon, 31/12/2012 - 18:49

Hvala na izcrpnom

#9 [27]

BOSSKE

[5]

Offline

Registrovan dana: 13/06/2010

Poruke:

Hvala na iscrpnom odgovoru,,,kao sto rekoh ja se ne ustezem da kazem da neznam, jednostavno mi nije problem da pitam, i zaista sam zahvalan sto postoje ljudi koji su spremni da podijele znanje i posavjetuju neiskusne.
Aparat je dosta zastupljen, ima ga na trzistu od dosta proizvodjaca, klasican genericki kinez, samo da navatam koji je aparat kopirran u originalu, pa ce biti sve lakse, ali ima i dijelova jer decko koji mi ga je donio ima i dijelove za njega. Uputstvo ima ali kao sto rekoh jao sturo, ukljuci, vari i zatvori bocu i ocisti sve hehe,,sa pojasnjenjem slike prednje strane sta je sta...ali ugrubo.
Svojevremeno prije jedno 10tak godina i sa co2 sam krenuo isto ovako, kupio aparat,,,TIP tronic, uzeo materijal i krenuo polako, a znamo svi kolika je sujeta prisutna kod majtora varilaca, tako da nikakvu informaciju nisam mogao da izbunarim vec sam sve morao sam da probam, vidim, zabrljam, pa onda kontam sta se tu desava i kako...

Ove varove koje sam radio radio sam po etapama, svaki je bio od po par cm, i svaki put sam mijenjao parametre da bi probao, tako da nigdje nemamo jedan var izvucen sa svim istim parametrima rada, zato ipostoje ovi dijelovi razlicitih boja i neki hajde nazovimo ih priblizno solidnim dijelovima...i oni su bili mnogo svjetliji po zavrsetki zavara, i nisu imali ovu narazdzastu nijansu, malo su kasnije potamnili,,,uporedjivao sam komad sa alikom na laptopu i mnogo je svjetlija boja zavara nego sto se to na slici cini, na slici je bas braon, ali na metalu je ono sto bi rekli bakarnno mesingana boja boja

Sad krecem polako da radim, siguran sam da cu se i ja usteliti, ovo je ipak bio prvi dan samostalnih igrarija, i sasvim je normalno da se prave greske...ali veliko hvala na svesrdnoj pomoci u postavljanju osnovnih parametara za pocetak rada...pa skontacemo mi i taj gusti puls,,,sto cvili hehehe...
Mene prvenstveno zanima varenje limova i estetski varovi na njima, primjenjeni u auto bransi po pitanju Stylinga na automobilima, rolbarovi i drugi ukrasni dijelovi, pa polako krecem da se malo ustelim na tom polju...kako ce ici, vidjecemo,,,zelja i alat su tu, rezultate cemo vidjeti ubuduce

Shobe i nosace volframa ima jedan covjek iz novog sada subotom sto dolazi na b potok i kaze da su standardne, on se bavi prodajom dijelova i opreme pa jedino za njega znam i od njega sam i dosa da uzimao sve od materijala, zice shobe dizne i ostalo za co2.

Fri, 11/01/2013 - 17:10

Да ли неко може да каже из

#10 [28]

ziloot

[29]

Offline

Registrovan dana: 24/07/2009

Poruke:

Да ли неко може да каже из искуства разлику ових нових инверторских ТИГ апарата и оних старих гломазних (радионичких) у погледу перформанси. Као и у свему кад се појави нешто ново оно старије одма губи на вредности па постаје доступније мада је можда квалитетније од овог новог. Каква је ситуација код ТИГ апарата по овом питању?

Fri, 11/01/2013 - 21:58

Ako pricamo o AC/DC TIG

#11 [30]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

Ako pricamo o AC/DC TIG aparatima tj pre svega o zavarivanju aluminijuma, invertorski je po meni, po performansama, daleko bolji. Funkcije kao sto su podesavanje AC balansa, AC frekvencije, pa i moderne funkcije AC/DC MIX, ili nezavisno podesavanje EP i EN kod AC struje, mogucnost rada sa naostrenim wolframom pri AC zavarivanju... kod invertorskih daleko prevazilaze mogucnostu onih starih. Kod invertorskih AC/DC aparata sa HF se samo uspostavlja luk, kod starih se i uspostavlja luk i jos se HF pali i gasi 50 puta u sekundi...

Dalje, bas ovde na ovom forumu je predstavljen jedan AC/DC aparat, stari Miller, tezak oko 350 kg. Uporediti to sa 15-20-30 kg kod invertorskog.
Mozemo i da pricamo o potrosnji struje. Lako se izracuna, koliko je stepen iskoriscenja starih trafo aparata tj koliki su gubici veci u odnosu na invertorski pa se to pomnozi sa brojem sati rada i cenom struje. Gubici kod starih trafo aparata su prilicno veci, na godisnjem nivou nije mala cifra ako aparat radi svaki dan.
Pouzdanost? Siguran sam da se i ti stari aparati kvare i kada se pokvare siguran sam da im popravka nije mala stavka. Postoji misljenje da se starima kvari samo ventilator i nikada nista drugo a invertor kada se pokvari cena je 1/4 ili 1/3 cene novog aparata pa se popravka invertora od 4-5 godina i ne isplati. U ovo prvo ne verujem a ovo drugo, uglavnom jeste istina.
Naravno ne omalovazavam staru generaciju, ipak je ona zavarila milijarde tona metala potpuno uspesno. Ali, prosto ta tehnologija je ipak prevazidjena.

Ali na kraju, zavarivanje je skupa tehnologija. Sve je skupo. Skup je aparat, skup je servis, gasovi, potrosni delovi, cena obuke majstora, atesti majstora, atest aparata (oko 40 EUR/godisnje je atest aparata da je ispravan, bezbedan i kalibrisan), struja, uredjen prostor, zastitna odeca, maska, rukavice... Pre nekoliko veceri sam cetovao sa jednim TIG majstorom za aluminijum iz USA. Kod njega, cena usluge prvoklasnog zavarivanja aluminijuma je 1 USA dolar za minut tj 60 dolara za sat, ali minimum, tj u zavisnosti od posla se krece 60-75 USA dolara po satu. U Srbiji su stari majstori imali prost cenovnik: 1 EUR = 1 cm TIG zavarivanja aluminijuma (to za proste stvari. Glave i slicno su imale poseban cenovnik). Za nekoga ko ima posla, apsolutno se isplati uloziti u nov aparat kojim ce posao uraditi brze, lakse i bolje. Ko nema posla pa ne moze da trenutno isplati investiciju, nema druge nego jeftini kineski aparat, ili stari trafo od 15-20-30 godina.

Fri, 11/01/2013 - 22:43

Хвала на одговору, мада

#12 [31]

ziloot

[29]

Offline

Registrovan dana: 24/07/2009

Poruke:

Хвала на одговору, мада мислим да и ти стари имају неке од ових могућности, независно подешавање EP и EN рецимо. Али то стоји, да далеко више могућности имају ови нови, дигитална свичерска вс аналогна електроника. Када сам питао имао сам више у подсвести избор нови кинез дигитални или стари аналогни са можда неким напреднијим функцијама. По цени су вероватно ту негде...

Sat, 12/01/2013 - 20:29

Pokusao sam na netu da nadjem

#13 [32]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

Pokusao sam na netu da nadjem kineski AC/DC TIG aparat, oko 200A, a da barem na papiru ima dobre specifikacije, i da ga berem na forumima vlasnici hvale.

Tako sam dosao do ovog aparata ( http://www.r-techwelding.co.uk/welding_equipment/Tig_Welder/TIG_Welder_D... [33] ).

Ima da se kupi i u Hrvatskoj: ( http://www.ipo-tools.hr/tehnika-zavarivanja/artikel/inverterski-ureaj-za... [34] ). Kosta samo 1350 EUR (ukljucen i PDV od 25% u Hrvatskoj). Recimo da je ovo izuzetno niska cena za AC/DC aparat sa ovim performansama.

E sad reakcije:
U Engleskoj se zale da je sljampavo spojen, krcka ona plastika na kojoj je rucka za nosenje, samo sto aparat ne ispadne.
U Poljskoj je jedan razocarani vlasnik napravio video i okacio na Youtube iz ocaja (aparat ne radi na REL-u a prodavac nece da ga popravi) ( http://www.youtube.com/watch?v=aeLfLIdW67g [35] ).
U Nemackoj se jedan na forumu zali da je kupio taj aparat preko eBay-a, da je aparat pokvaren a prodavac se ne javlja, nestao, a elektronicari koje on zna ne umeju da poprave ( http://www.werkzeug-news.de/forum/viewtopic.php?f=19&t=27697 [36] ).

E sad, ako ovaj aparat radi kako treba, ako ima regularnu garanciju i servis, kao i servis posle isteka garancije, 1350 EUR je nenormalno povoljna cena. Mi smo slican TIG 230 A, AC/DC aparat pre godinu i nesto platili, sa popustom, 2500 EUR, danas takav valjda kosta do 3000 EUR.
Ali ako imate ove probleme onda stvar postaje ovakva: Imate 1350 EUR u dzepu, dodje neko sa pistoljem i kaze daj pare ili pucam i Vi mu date 1350 EUR. A moze i ovako, "kupite TIG AC/DC super aparat, ima sve sto i oni od 3000 EUR, ne budite budale da placate brand, ime i slicno..." i Vi kupite i prodjete kao onaj Poljak ili onaj Nemac. U cemu je razlika izmedju kriminalca sa pistoljem i slatkorecivog prodavca-prevaranta?

A sto se tice starih trafo TIG aparata, pa prosto zbog tezine, zbog nedostatka rezervnih delova, zbog nedostatka funkcija koje stvarno olaksavaju zavarivanje itd su prevazidjeni. Barem ja tako mislim o AC/DC TIG aparatime. Kada su u pitanju MIG aparati ne mislim tako iako licno prednost opet dajem invertorima.

Sat, 12/01/2013 - 20:46

Za tu količnu novca može

#14 [37]

zvukoljub

[38]

Offline

Registrovan dana: 05/09/2007

Poruke:

Za tu količnu novca može skoro da se kupi i naš Walter.Bar je domaći i servis je obezbedjen u slučaju potrebe.Kako se pokazao u praksi, ja ne znam jer nisam imao prilku da ga probam.Samo sam ga gledao na sajmu u Beogradu.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Sat, 12/01/2013 - 22:40

Пре неки дан сам ступио у

#15 [39]

ziloot

[29]

Offline

Registrovan dana: 24/07/2009

Poruke:

Пре неки дан сам ступио у контакт са Кинезима. Тиг рецимо категорија 200 Ац Дц је $480, што је око 360Е. Питао сам више заступника, па се надам да ће ми и остали одговорити, посебно за јаче моделе. Овај је рецимо око 25 кг тежак, што такоће треба узети у обзир. Изгледа некако овако

http://www.kupindo.com/Za-zavarivanje/9419390_aparat-za-zavarivanje-Jasi... [40], ако узмемо разлику у цени код ове господе, онда код Кинеза најскупљи не би требало да је више од 500Е

E сад Валтер ТИГ не бих никад купио. Не зато што не ваља. Можда је по перформансама коректан, али систем подешавања са кретањем по менијима је по мени неприхватљив. Држати све параметре у глави, па онда улазити у одговарајући мени да би се неки параметар променио, па онда сећање шта је са оним осталима је катастрофа. Опет питање је и ЛЦД диспеја, то у соби све лепо изгледа, али како се понаша у пракси је ?. Ако врисне ЛЦД апарат је неупотребљив јер не може да се подеси.

Е сад Кинез би захтевао вероватно неке преправке да би се добио солидан апарат. Треба отворити, прегледати. Видети шта је са енергетским делом, како су хлађене компоненте и евентуално побољшати тај део. Ако бих и узимао Кинеза обавезно бих узео са овим силним дугмићима, бар се отказ егзотичног one touch setup система искључује.

Mon, 14/01/2013 - 11:33

Добио сам још неке одговоре,

#16 [41]

ziloot

[29]

Offline

Registrovan dana: 24/07/2009

Poruke:

Добио сам још неке одговоре, па чисто да напишем, можда ће неком некад користити

Дакле најјаче варијанте AC DC TIG апарата код Кинеза су око $650 (распон цена од $640-680), трофазни апарати са излазном струјом око 300А.

Ако се узме на комад превоз DHL-ом је око $350. Дакле све заједно испадне око $1000 (750Е). Још треба додати царину на то.

Mon, 14/01/2013 - 14:44

Tu treba dodati jos nesto.

#17 [42]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

Tu treba dodati jos nesto. Kakva je procedura legalnog uvoza. Ako mozes od kineza da saznas tzv carinski tarifni broj. Onda treba pitati nekog speditera da proveri da li podleze bilo kakvim naknadnim proverama (homologacija itd...). Ako podleze, kakva je procedura, koliko kosta, koliko traje i koji tacno papiri su potrebni.
Ja sam radio u firmi koja je 2000-te uvezla jedan aparat za zavarivanje kao deo kompleta za automatsko zavarivanje iz Svajcarcke. Dosao na carinu, a carina trazila da se dostavi potvrda "o tome da aparat za zavarivanje ne izaziva radio-frekvencijeske smetnje i da je namenjen samo za svrhe zavarivanje tj da se modifikacijom ne moze napraviti elektronsko-elektricni sklop koji bi mogao da napravi stetu...". Zato smo morali da taj aparat uzmemo sa carine da ga o nasem trosku odnesemo u jedinu firmu u Srbiji koja daje "papir" koji priznaje carina, a to je firma iz Nisa. Tamo je ostao 10-tak dana, a onda smo platili "papir" pa ga uzeli iz Nisa, odneli na carinu i ocarinili. Usput smo morali da molimo ljude iz Svajcarske da nam posalju jos nekoliko papira. Posle toga vise niko iz firme nije zeleo da uvozi aparate za zavarivanje.
Pa zato, ako nekoga interesuje legalan uvoz, neka se prvo raspita, ima li potrebe za dodatnim papirima i ako ima koji su to tacno papiri da se ne desi da u zadnjem momentu nedostaje 1 papir. I koliko sve to kosta i koliko traje.

Mon, 14/01/2013 - 16:01

Sa dva tri covjeka koji rade

#18 [43]

ozzyy

[44]

Offline

Registrovan dana: 05/04/2010

Poruke:

Sa dva tri covjeka koji rade u Sloveniji sam pricao i kazu da su im se dobro pokazali aparati WTL kineski al kazu da veoma korektno odradjuju posao. Naime nabavili su ih da posle redovnog posla nesto zarade i u FUSU jbg kazu mora se malo i na "crno" a gledam ima ih isto u HR i sa garancijom po veoma povoljnoj cijeni.
http://www.wtl-varenje.com/index.php?option=com_virtuemart&page=shop.bro... [45]
Ja sam licno malo radio sa ovim jest da nije AC-DC al radi skroz korektno
http://www.wtl-varenje.com/index.php?page=shop.product_details&flypage=f... [46]

Tue, 15/01/2013 - 06:22

Pa imate covjeka na kupujem

#19 [47]

BOSSKE

[5]

Offline

Registrovan dana: 13/06/2010

Poruke:

Pa imate covjeka na kupujem prodajem sajtu sto prodaje aparate kineske. AC/DC mu je cini mi se 799e, ja sam se sto bi rekli nakanjivao jedno pola godine da njega pazarim, ali nije dala neka sila da toliko zavucem ruku u dzep...pa sam uzeo ovaj 200A dc,,,kad on i ako zaradi taj AC, lako cemo pazariti
http://www.kupujemprodajem.com/5432-1-ns-tuning-com-svi-oglasi.htm [48] pa pogledajte dal odgovara, ja sam uzeo TIG DC, onaj sa gornjh slika i evo mogu da kazem da sam za sada prezadovoljan...vidjecemo za dalje,,,ali realno gledao sam i ja walter aparate, i onu nauku oko displeja...i realno cini mi se da je njihova najjeftinija masina tig preko 1000e i to samo DC varijanta...
Zaista preskupo...

Tue, 15/01/2013 - 11:25

Zanimljivo da se pitanje

#20 [49]

zoran_i

[3]

Offline

Registrovan dana: 01/12/2008

Poruke:

Zanimljivo da se pitanje displeja, tj komandi preko dugmica i menija i podmenija postavlja kao problem. Ne bih ulazio u raspravu ali recimo meni je svejedno, medjutim iz prakse znam da postoji veliki otpor kod mnogih majstora.
Stvar prihvatam da mnogi ne razumeju razlog i nacin podesavanja parametara, pa plus treba jos uci u meni i podmeni.
Ali kada neko zna sta se podesava i zasto, licno mislim, svejedno je kakve su komande, barem za mladje ljude. Ovi stariji jos sebi i mogu da dopuste da kazu "ja na mobilnom telefonu znam samo da pritisnem da se javim i pozovem nekoga", "imam klimu u kolima ali ne umem da je podesavam, vec stoji kako je vec neko podesio"... 'Ajde da stare razumemo, ali mislim da mladji ljudi ne bi trebalo da postavljaju kao problem vrstu komandi (dugmici i potenciometri posebno za svaku funkciju protiv dugmica i displeja i menija i podmenija).
Mogu samo da dodam da problem moze nastati kada nema uputstva a sam aparat je egzotican, tj funkcije mu nisu "homologizovane" kao kod vecine aparata, ili mu jedinice nisu "kalibrisane" prema evropskim jedinicama.

Npr kod MIG/MAG aparata mi se desilo da je prodavac isporucio aparat gde je brzina zice "kalibrisana" u procentima. Brzina zice se u Evropi meri u m/min a ne u % ili inch/min.
Ili kod TIG aparata, obicaj je da se AC balans izrazava preko %EN. Na moje cudjenje kod kineskih aparata, istih ili slicnih sa ovih slika AC balans je izrazen u %EP a nigde nema uputstva da se to procita da bi se razumelo. Ili na nasem aparatu AC balans je izrazen u kodnom obliku 0 ...50. Sta je 0? a sta je 27? a sta je 50? Ko ne zna da je recimo 25 = 62.5%EN taj ima problem. Uopste nije problem doci do AC balansa u meniju, problem je koliko ga podesiti za konkretno zavarivanje (za ovo je potrebno opste znanje o zavarivanju) i kako prevesti to u kodne oznake (za ovo je potrebno ili uputstvo ili pomoc prodavca).

Zato bih stvar postavio ovako: ako Vam neko objasni za sta koji parametar sluzi i zasto se menja i sta se desava kada se povecava ili smanjuje i ako Vam objasni kako da do parametara dodjete kroz meni i podmeni, stvar postaje potpuno prosta i nema razloga da se bilo ko boji. Ako ne znate koje sve parametre treba podesiti i zasto i plus ako ih ne vidite jer su skrivene u menijima i podmenijima a uputstva nema onda problem postoji.

Tue, 15/01/2013 - 12:57

Што се тиче Кинеза, са њима

#21 [50]

ziloot

[29]

Offline

Registrovan dana: 24/07/2009

Poruke:

Што се тиче Кинеза, са њима нема проблема. Могу да напишу шта им се каже, то јест њима је битно само да продају нешто. Ово са процедурама код нас ако се иде све легално вероватно може да буде проблем (у смислу да траже додатне намете).Најбоља варијанта је вероватно поруџбина некоме ко већ има уходану варијанту, где "прескаче" неке кораке које они са мање искуства и веза не могу.