bicikl

Има да се купи, сигурно, неки то зову тренажер. Обиђи радње типа Каприоло и Планет бајк, они су снабдевени одлично таквом робом. Или пак наручи из иностранства.

Следећа је самоградња. У суштини, требају ти два ваљка (на лагерима) за позади, између којих би дошао задњи точак.

Поздрав.

Уз дужно поштовање, тренажер се користи преко зиме, кад време не дозвољава да се иде у природу уз нашу најбољу вољу. А сад је право време да се размишља о куповини.

Ништа не може заменити праву вожњу, а сваки тренажер досади после неког времена јер увек гледаш исти зид испред себе. Ипак, онај ко озбиљно тренира натераће себе да окреће педале па макар и испред зида...

Нисам ни рекао да праву вожњу може нешто да замени, мислећи на доживљај природе, слободе, кретања... Ипак, познајем доста бициклиста, али не рекреативаца већ такмичара, који преко зиме форму једино могу да одржавају на тренажеру. Брига њих за природу, њима је битна мишићна снага, спремност и издржљивост.

Шетња по киши или по снегу, не може да те одржи у форми ако си такмичар.

Вожња тренажера у соби не може да те задовољи ако волиш природу, слободу, покрет и нове хоризонте.

Свако има своје потребе. Када говоримо о бициклизму, ваља јасно разлучити који тип бициклизма: такмичарски, или рекреативни. И ваља разликовати оног ко гази дневно по 150 километара гледајући искључиво испред точка и мери себи пролазно време, од оног ко пређе 45 километара, али сврати успут у неки знаменити манастир или пећину, застане на извору или испод неког хлада... ужива у лепом времену и одушевљава се малим стварима.

Дајте себи одговор на питање ком типу бициклисте припадате, па ћете видети да ли сте за тренажер (вежбач или такмичар) или нисте (онај који доживљава свет око себе на нешто комплекснији начин).

Да, и ја кажем. Лично, немам тренажер и не верујем да би ми користио, ценим да би ми досадио након пар дана. Код вожње ми је најбитније да сазнам „шта је иза наредне кривине“

Али поштујем и оне који имају и активно користе тренажере. Човек (покретач ове теме, Kelt) је питао за тренажер, и нема смисла да га убеђујемо како му не треба. Он зна најбоље шта су његове потребе и то треба поштовати. Одговори типа „Ma sta Vam je ljudi s tim trenazerima i simulacijama?“ покретачу теме (Kelt-у) неће користити.

Наравно да јесмо. Непревазиђено! Ипак, ограничени смо на само 2 сата такве вожње, дуже од тога није добро за тело. С обзиром да се вози у јако тешким условима, то је неких двадесетак километара вожње.

Ако можете да нађете пут где јако ретко пролазе аутомобили, а снег тек нападао - ништа лепште него окренути се назад и видети само свој траг од точка у снегу

Овде где ја живим има таквих путељака колико душа иште.

Још једна ствар - такав снег је веома чист, тако да бицикл док се вози, не само да се не прља од прашине и песка (као што то обично чини) већ се, напротив, уредно чисти и гланца.

Izgleda da je tema malo zamrla... ali nema veze.
Trenažeri jesu zgodna stvar za one koji praktikuju celogodišnju rekreaciju, ili kao zimsku dopunu treninzima na otvorenom. Međutim, za sve prave sportiste- amatere, rekreativce ili takmičare je nenadmašan osećaj kada se nađete na svežem vazduhu, sa vetrom u kosi i zvucima prirode.
Što se mene tiče ja ne koristim trenažere, bicikl uglavnom ne vozim zimi po snegu, ima dovoljno meseci i ovako za bajs.
Trčim cele godine, čak i na minusu, snegu, ledu, kiši... To mi znači da sam već na proleće spreman za novu maratonsku sezonu.
I tako se lepo održava kondicija, a ne morate razmišljati o tome da li vam je razlabavljen točak, ili kočnica ne hvata dobro, a o stanju pneumatika i da ne pričam