popucala ploca

Epoksidnu smolu bilo kog proizvođača da uzmete nećete da pogrešite. Uzmite bilo koji dvokomponentni epoksid za konstrukcijsko injektiranje. Kad ih pomešate injekciona smeša je jako tečna tj. Ima malu viskoznost. Za injektiraje zidova Vam treba pumpa, cevćice injektira se od ozdo na gore i to sumnjam da bi mogli u SSM varijanti da uradite. Pukotine u ploči bez problema možete i sami da uradite. Očistite pukotine, odprašite kompresorom ako ga imate i jednostavno ulite smolu duž pukotine. Ploče tipa LMT rade kao pravougaoni presek i jako je visoko pritisnuta zona samo par santimetra tako da čete to bez problema da sanirate. Ali da budete svesni da to ne rešava problem koji može nastati prilikom seizmike jer ploča nema u sebi mrežu.
To da postoji pravilo da na rastojanju do 1.4m od zida može da se stavi pregradni zid i da može da bude nošen ne postoji. Zid pregradni možete da stavite gde god hoćete i da ga orjentišete kako god hoćete (tj. da bude paralelan sa fert nosačima ili upravan a fert nosače). ALI to mora da se definiše unapred i da se:
a) Pregradni zid paralelan sa nosačima (zid male težine i raspona) dovoljno je udvojiti dva binora ispod pregradnog zida. Eventualno se pojača armatura u binoru
b) Pregradni zid paralelan sa nosačima veća težina ili se zid lomi ili ima ventilacionih vertikala u sredini polja onda se paralelno sa binorima stavi greda. Obično se trudimo da greda bude sakrivena tj. u debljini ploče ako ne može onda se vidi dali može da se kontinuira na susedna polja ako baš ne može onda je ispustimo da viri sa donje strane ploče.
c) Pregradni zid upravan na rebra (mali raspon) sračuna se potrebna armatura u binorima.
d) Pregradni zid upravan na rebra (veći raspon preko 4m) sračuna se potrebna armatura u binorima dodaje se rebro za ukrućenje koje ne mora da bude na sredini nego je poželjno da je ispod zida ili što bliže zidu ukoliko je zid izlomljene geometrije. Ova varijanta se ne praktikuje izuzev ako je iznuđeno iz nekog razloga. Ova varijanta je neracionalna jer se uvek trudimo da pozicionirano MK tako da su rebra ferta paralelna sa pregradnim zidom.

Što se tiče temelja tu ne mogu da mislim jer stvarno ne znam da li uopšte postoji neki temelj po sredini. Trebalo bi da ga bude jer nevalja da MK, zidovi i temelji budu orjentisani isključivo u jednom pravcu. A da bar nema neki vezni temelj u upravnom pravcu... Zar Vi nemate neki projekat na osnovu kog je sve to rađeno neke skice neki crtež. Ako ništa barem neko usmeno zaveštanje šta je gde po kući... Ako ništa nemate trebalo bi da se kopa temelj da se vidi šta je. Ne znam koliko je to pametno da radite (otvara se veliki poso, skidate podove, prekidate HI, ima da košta...) Ovo pričam sve za slučaj da idete samo na vezni zid na 19 ili 25cm po sredini.
Zato je monolitna pun ploča zakon za ovakve stvari jer pregradne zidove izmete u proračun otprilike kao da su „razmazani“ po celoj površini etaže i onda sutra dan možete da se dosećujete koliko god želite da menjate arhitektonsko rešenje (raspored prostorija i pregradnih zidova)
Da se pregradni zidovi urade od itonga to je ok i to bi moglo da prođe u prizemlju a za sprat mora da se prekontroliše. El znate šta je od armature stavljano u fert nosače? Znači šta je osnovna armatura donje zone binora + šta je dodatna?
Vodite računa kad se računaju težine zidova ne ulazi u proračun samo težina opeke već i maltera kojim se zida + malter kojim se malterišu ti zidovi posle. Koliko vidim Vi računate da zid ima masu od oko 170kg/m2 a on može da ima oko 260kg/m2 pa i više.

Otprilike je to to što ste nacrtali samo ventilacione otvore obično pomerimo pored grede da je nebi perforirali. To je trebalo odmah da se predvidi ispod pregradnih zidova. Za vaš konkretan slučaj je bilo dovoljno da su ostavljena naprimer po dva binora ispod pregradnog zida. Sad je varijanta da ukoliko ne može postojeća armatura u binorima da zadovolji onda uzmete i sečete ploču na mestu punioca i da umetnete gredu. To već nije poso SSM i ja to nebi nikada radio. Ja sam nasledio sličnu kuću meni su sobe po 17m2 raspored mi neodgovara štaviše smeta i nije funkcionalan ali sam odustao da bilo šta menjam. Što da bespotrebno čačkam mečku... Vama ako su sobe oko 20m2 to je stvarno preterano tako da Vas potpuno razumem što hoćete da to korigujete..

Ima puno propusta!
1. Minimalno je u HS 4fi12 kod Vas je 4fi10. Ovo je bitno za prijem seizmičkog opterećenja za trenutnu temu oko koje diskutujemo nema nikakav uticaj.
2. Uvek se kreće binorom a ne puniocem do zida.
3. Ta "greda" u sredini sa 4fi8 zaboravite da postoji tj. kao da je nema. Ona ne nosi zid na spratu jer leži na zidu koji je u prizemlju i ona je nešto kao HS ali ne zadovoljava minimalne dimenzije. Ona se ne može smatrati za konstruktivni element kome bilo šta može da se poveri. Bolje da je umesto nje samo binor stavljen. Plus što ima rupu u sredini.
4. Nesme se mešati u jednom preseku glatka i rebrasta armatura. Ako u prizemlju uklonite zid po sredini taj mali HS ce postati kao neka gredica sa glatkom armaturom a binori su sa rebrastom. Nije toliko bitna stvar periferno je...
To što hoćete da ubacite gredu umesto punioca to je prava stvar i to se jako često radi. Ali šta će ta greda sad tu da nosi kad sklanjete zid iznad nje. Ona ima svoju ulogu a to je da kod seizmike ukruti međuspratnu konstrukciju u svojoj ravni i da primi eventualna zatezanja ali to ne može da se ostvari jer nemate mogućnost da je dobro ankerujete.
Kažite mi samo dali znate šta ide od armature u binoru za svako polje. Znači šta je osnovna armatura rešetke binora u donjoj zoni + šta je dodato? Od ovoga ponajviše zavisi šta i kako dalje. U prethodnom postu sam Vas već jedanput pitao ali mi niste rekli. To mi je najbitnije.

Sam svoj, ništa to onda ne valja!
U poljima gde su Vam sobe u binoru je pored dve sedmice morala da bude i jedna Rfi10 i to za slučaj da samo po ploči postavite stiropor, estrih i parket a da sa donje strane omalterišete plafon.
Za slučaj da popreko stavite pregradni zid od tankeg itonga (po sredini polja gde bi bila ta mala soba) potrebno je da u binoru bude dodatna Rfi12.
U kupatilu da bi ploča držala pregradni zid od itonga moralo bi da je u binoru pored 2Rfi7 i dodata 1Rfi8.
Ništa to ne valja jer su rebra bez potrebne armature. Tako da to što je ploča ispucala i nije tako stašno....
U grede ispod novih pregradnih zidova od itonga (između budućih soba) koju biste sakrili u ploči tako što bi izbacili punioce bi u donjoj zoni trebali da stavite 3Rfi12 gornja konstruktivno 2Rfi12, uzengije otvorene (obične bez preklopa po manjoj strani) fi6/20/10 (u polju na 20 pri osloncima na 10cm). Morali bi da:
1. poduprete ploču odozdo
2. rasečete ploču taman iznad punioca i prošlicate ceo raspon
3. uštemujete serklaže na oba kraja bar po 5cm da kad zabetonirate bude smicanje i po betonu. Ubušite ukoso u serklažima rupe fi 16 za trnove (ankere) 4Rfi12 dužine 40-tak cm koje bi zalili epoksidom mada i ne mora može i u cementnu pastu...
4. ubacite armaturni koš buduće grede i betonirate.
ALI ostaje pitanje šta će da nosi poprečni deo zida (upravno na rebra)... I to može da se reši ali šta sa delovima ploče sa strane koji nemaju armature da nose ni plafon sa podom i nameštaj...Sve ovo važi ako je kod Vas LMT tavanica sa razmakom binora od 40cm za slučaj pravog ferta sa puniocima na 50cm tek tad ne valja. Ovi širi punioci su se ranije koristili bili su kvalitetniji i širi pa su binori mogli da idu na 50cm osovinskog razmaka) zadnji put sam ih video 2000-te godine.
Da je sve u startu kada je pravljena kuća urađeno kako treba u smislu potrebne armature (dodatna u binorima, jači HS i mreža preko) ploča bi bila skuplja za 250evra.
Sad da to ispravite jako je teško, komplikovano i skupo. Ja Vam opet ponavljam da ne dirate raspored i da ostavite kako je. Ovo je jako ilustrativno i za druge forumaše koji prate ovu temu. Ako u trenutku kad se gradi ne uradite nešto kako treba posle je to višestruko skuplje i/ili nemoguće popraviti a da bude racionalno rešenje. Meni je ipak neverovatno da je urađena ploča bez dodatne armature u binorima.
Ljudi moraju biti svesni da ne može majstor na osnovu iskustva da odredi gde ce i šta da ide od armature pa makar bila i obična stambena kuća. Ipak nekakav statički proračun mora da se uradi iako je to gotovo svugde slično i gotovo isto (samo na prvi pogled). Druga je stvar što je i zakonodavac nerazuman pa prema poslednjem pravilniku za objekte jednostavne forme klase A i manje od 400m2 više nema potrebe da se radi statički proračun već samo tehnički opis koji potpisuje arhitekta i to sada ide za PGA (projekat za građevinsku dozvolu).
Svako može da napravi kuću i to nije prblem i malo bolji majstor može da odredi armaturu otprilike. Nekad bude više nekad manje i ništa se ne dešava naročito. A zašto? Pa zato što kad se napravi neki propust kao u ovom slučaju smanjuje se koeficijenat sigurnosti i nije onaj koji je pravilnicima propisan nego bude manji. Povećaju se ugibi i po neka prsina se pojavi i nikom ništa. Što reče nekad davno Velja Ilić za nelegalne objekte "Šta će njima statički proračun kad eto stoje po 20-30 godina i ništa im ne fali" Ne fali im ništa ali od gravitacionog opterećenja ali šta će biti ako se nekim slučajem desi zemljotres tad sve ono što je sakrivano i pod tepih gurano ispliva na videlo u vidu velikih oštećenja od zemljotresa srednjeg i slabijeg intenziteta.

Vezano za seizmicke zone? I da je radjeno, dzaba. Kad je pisan sadasnji pravilnik znalo se da stepen seizmicnosti nije bas onakav kako se uzima ( malo je gora situacija) ali bi to onda malo izbacilo iz igre deo gradjevinske industrije pa je lobi ucinio svoje.

Tako sam i mislio ... Iako je zemljotres velika nesreća , iz svakog se mogu izvući pouke i to ne iz labaratorijskih opita , simiulacija već su rezultati realni .
Što se tiče lobija , to je svakako odličan primer za oplaštene dimnjake koji su se pokazali pouzdani kao " vrbov klin " i dan danas se ugradjuju isto iako su se pokazali kao totalni promašaj ...