Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Grejanje, ventilacija, klimatizacija, potreban savet

15 poruka / 0 new
Poslednja poruka
SaleB
SaleB's picture
Offline
Registrovan dana: 19/01/2010
Poruke:

Uskoro cu biti u prilici da se upustim u izgradnju kuce, pa je izmedju ostalih i ova tema postala znacajna tacka mog intresovanja. Postoje dva sistema koji izrade koji su mi zanimljivi, ali nigde ne mogu da nadjem poredjenje, pa me zanima ako je neko radio obe varijante da mi kaze prednosti i mane i okvirnu razliku u ceni. Ne postoji plan jos uvek, pa ne mogu da kazem toliko kvadrata, od tog i tog materijala. Ono sto mogu da kazem je da se kuca verovatno biti oko 200kvm u jednom nivou sa tavanskim prostorom i naslonjenom garazom/radionicom od 100-150kvm.

Prvo resenje je ono o kome se na nekoliko nasih foruma, pa i ovde s vremena na vreme pise, a to je: fancoil uredjaji, toplotna pumpa sa sondom u zemlji, mogucnost grejanja, hladjenja, sa podesavanjem temperature na svakom fancoil-u nezavisno, centralizovani bojler za sanitarnu vodu. E sad, nedoumice. Fancoil kada hladi, da li je vazduh koji izlazi iz njega hladan kao iz klime ili je topliji (pitam zato sto ne trpim klime, pa bi mi prijalo ako je taj vazduh bio topliji od vazduha iz klime tj split sistema). Drugo, gotovo sam siguran da sam nailazio pre nekoliko godina na varijantu toplotne pumpe koja koristi pri dogrevanju (kada je potrebno) umesto struje gasni gorionik ili pec na pelet), a sad ne mogu nigde da nadjem takvo resenje. Da li je uopste takvo resenje ekonomski isplativo, za onih 10-15 dana godisnje kada su spoljasnje temerature dovoljno niske da sama toplotna pumpa ne moze dovoljno da zagreje vodu za grejanje? Kako se toplotnom pumpom greje sanitarna voda leti kada se sama pumpa koristi za hladjenje?
U ovoj prici nedostaje jedino ventilacija tj provetravanje pojedinacnih prostorija centralizovanim sistemom. Kako resiti, da li postoji kod nas neka opcija osim centrifugalnih ventilatora i pocinkovanih kanala? Vidjao sam na stranim sajtovima sisteme sa pljosnatim hdpe cevima ispod poda i sl.

Drugo resenje, je ono o kome nisam nasao nijednu temu ni na jednom nasem forumu. Sistem ventilacije kao osnova sistema. Sistem za razmenu toplote izmedju otpadnog i svezeg vaduha (to je valjda rekuperator), kanalski modul za grejanje vazduha (elektricni grejac ili toplovodni grejac sa toplotnom pumpom), kanalski modul za hladjenje vazduha (ciler vodom iz toplotne pumpe ili klima kondenzatorom), nezavisni sistem za centralizovano grejanje sanitarne vode. Ako se odlucujem za ovu varijanut to moram mnogo radnije da isplaniram da mogu da predvidim prolaze za kanale. Da li je kanale bolje voditi kroz plafon ili pod?

Zanimaju me okvirne cene ili bar odnos, sta je skuplje/jeftinije, procena razlike u ceni, bpolje/losije, prednosti/mane obe opcije ili neke trece opcije. Trazim resenje koje ce imati sto veci stepen samostalnosti i pouzdanosti sa sto nizom cenom energenata pri upotrebi. Pocetna cena opreme me ne zanima previse, jer sta god ustedim u startu, platicu za tri, pet ili dest godina, mzoda i duplo.

Hvala svima koji izdvoje vreme da bi procitali,

Pozdrav,
Sale

Grejac
Grejac's picture
Offline
Registrovan dana: 12/02/2010
Poruke:

Pozdrav,
resenje sa toplotnom pumpom je jedno od najboljih. Racunaj da toplotna pumpa voda/voda trosi vise el energije. pa samim tim moja neka preporuka je da koristis vazduh/voda.Busenje sondi je dosta skupo mislim da se sada krece oko 40e/m, i el pumpa koja cirkulise fluid kroz sonde je snage oko 1 KW. Tako da ti je preporuka za vazduh/voda. Normalno, podrska toplotnoj pumpi neka ti bude zaseban kotao na gas..pelet-cvrsto. Centralni bojler za PTV moze biti upregnut i sa solarnim sistemom. Pa samim tim mozes koristiti i solarno za podrsku sistemu grejanja. Sto se tice fan coil, oni duvaju manje hladan vazduh nego klima, ali zato racunaj da moze da radi non stop...i samim tim dobijas mnogo prijatniju temperaturu ambijenta.
Sto se tice rekuperatora, ja bih opet ulozio pare u solarni sistem, Ventilaciju mozes odraditi...a sad koliko bi ti se isplatio sistem sa rekuperatorom...to vidi sam izracunaj.
Ulozi sredstva u izolaciju objekta,...tamo gde su velike povrsine pod granitom ili plocicama uradi podno grejanje. Akumulator toplote i slicno. Sve zajedno sa toplotnom pumpom, imaces komforno i isplativo grejanje. Zajedno sa solarnim sistemom za pripremu PTV i podrsku sistemu grejanja...eto ekonomicnosti.
Jos jedna stvar, mnogo je lakse odrzavati fan coile nego ventilaciju sa klimatizacijom. Racunaj da se u tim kanalima svasta nakupi godinama. da je leglo zaraze (legionela) itd...

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 02/05/2009
Poruke:

Šta izabrati zavisi od strategije i para: obično se bira ekonomski model (računa se dužina ekonomske isplativost investicije tj povraćaj uloženog novca kroz uštede energenata),može biti ekološki model (biraju se zeleni načini grejanja, obnovljiva energija itd) i još neki.
Za sebe sam računao isplativost TP i došao do zaključka da je donja granica isplativosti TP kada su gubici objekta negde oko 10-12kw/h na -20*C. Sa sadašnjim standardima (znači da objekat ima izolaciju od 10cm, PVC ili slične prozore itd) ukupna površina bi bila oko 300-350m2. Manji objekti od toga imaju povraćaj investicije preko 10 godina. Razlog je logičan: manji objekat troši manje energenata pa je i ušteda prelaskom na TP manja. TP u neizolovanom objektu je čisto bacanje para.
Takođe sam (kao i Grejač) zagovornik TP vazduh/voda jer TP voda/voda nema nikakve prednosti (čak ni COP nije bitno veći ako se pošteno računa, cena bunara je velika a posebno glavobolje oko kvaliteta vode i izdašnosti bunara). TP sa sondama je značajno veća investicija, a za ove granične vrednosti površina (300-400m2) presudna je cena direktne investicije.
To što si video da pored TP ima gasni ili neki drugi kotao pomaže da se prebrode temperature ispod -10*C (jer se TP projektuju da budu jedino grejanje do oko -10*C). Dobra vest je da su takvi dani (bar u NS) retki, prešle zime nijedan, prethodne 2 dana, pre te 1 dan. To može da se pokrije i grejalicama.
Kad hladi, fan coil duva kao klima na low brzini ventilatora. Kome ne smeta ok. Kome smeta ne bira tu opciju.
Hlađenje podnim grejanjem meni ne odgovara jer je temperatura pločica oko 15-17*C a to je mojim nogama hladno. Znači, samo u čarapama, i papučama. A leto je. zaboravi da ti dete sedne leti na pločice da se igra.
Vazdušno grejanje imaju tržni centri i hoteli. Može sve da se reguliše, ali je to za kuću još opet malo veća investicija. I ostaje problem čišćenja kanala da ne bi bilo ... i naravno, duva skoro kao klima.
Kako Grejač kaže, prva stvar ti je izolacija. Uvedeno grejanje pa posle godinu-dve-tri izolacija je promašaj i teško se može posle uskladiti sa podnim grejanjem.

SaleB
SaleB's picture
Offline
Registrovan dana: 19/01/2010
Poruke:

Hvala na odgovorima.

Ja sam potpuno zanemario postupke ciscenja ventilacije. Niskoenergetski objekat sa ce biti u pitanju, da li ytong+stiporor ili nesto drugo videcemo jos, pvc stolarija ce takodje biti, ako ima potrebe sa trostrukim umesto dvostrukog stakla (ali to je druga tema). Dajem prednost eknomskoj isplativosti nekog resenja nad ekologijom. Mislio sam na osnovu onoga sto sam procitao da je voda-zemlja bolje resenje, ali uzimajuci u obzir cenu ugradnje spoljnog izmednjivaca i pumpe za koju nisam znao da toliko sturje trosi, verujem da je voda-vazduh bolje resenje. Vezano za konkretan sistem, da li treba obratiti pazlju gde se postavlja spoljna jedinica, u smislu odredjene strane sveta ili lokacije koja je dovoljno daleko od objekta da objekat ne bi predstavljao prpreku u cirkulaciji vazduha?

Rekuperator, zakljucujem da je nepraktican, pogotovu kad sam saznao neke od cena kod nas. Sto me navodi da za ventilaciju nadjem pogodnije resenje. Padaju mi na pamet elektricni kipni mehanizmi za odredjene prozore, sto verujem da ce na kraju biti dosta povoljnije, ako nadjem potrebnu opremu kod nas.

Ono sto meni smeta kod klasicne klime je temeratura vazduha koji izlazi iz nje. U kolima u retkim situacijama kada palim klimu, opcija je klima u noge i malo otvoren prozor. U slucaju stana izbegavam da boravim u blizini ukljucene klime. Ako je temeratura vazduha koja iz fancoila izlazi iznad 10-12 stepeni, onda mi nece smetati ili ako sam u mogucnosti da hladim prostorije oko one u kojoj se nalazim, a ostatak da prepustim cirkulaciji vazduha, to mi isto odgovara.

Nego, pitanje, zidni i plafonski fancoil. Topao vazduh treba da izlazi sto nize, zbog njegovo svojstva da u prostoriji ide na gore. Hladan vazduh treba da izlazi u blizini plafona zbog njegove tendencije da pada na dno prostorije. To mi je jasno. Ako se isti uredjaj koristi za grejanje i hladjenje, koja je njegova idealna visinska pozicija? Da li je bolje ici na zidne jedinice ili predvideti u plafonu (spusten plafon) pozicije za plafonske?

Pozdrav

Grejac
Grejac's picture
Offline
Registrovan dana: 12/02/2010
Poruke:

Zidni fan coil. Neces imati problem sa instalacijim, i sa instalacijom kondezacije. Plafonske jedinice su da kazem lepse, ali nekako mi je bzv da u kuci vidim plafonsku jedinicu, to mi vise lici na kancelarije ili poslovni prostor. Drugo, lakse ih je odrzavati, a ujedno i potrebna visina tavanice je manja. One rade na principu konvekcije toplote, znaci prinudno strujanje vazduha.
Cevcnu instalaciju mozes raditi sa bakarnim ili al pex cevima. Dobro ih izolovati, zbog pojave kondezacije kada sistem hladi. Kondezaciju mozes raditi sa PPR cevima ili tanje kanalizacione (32mm). Imas mnogo lepih zidnih fan coil jedinica....sa i bez daljinskog upravljaca....Totalno uzidne, ili nazidne...
Sto se tice postavke spoljne jedinice, pozeljno je da bude na istocnoj strani, mada nema to toliko znacaja...izbegavaj samo da bude blizu ulice ili dvorista sa listopadnim drvecem. Svasta zna da se nakaci na izmenjivac.
Sto se tice podnog grejanja, njega ne koristis za hladjenje prostora, samo za grejanje. Postoji zidno i plafonsko hladjenje, ali to mnogo poskupljuje investiciju, zbog same ugradnje, materijala. odvlazivaca vazduha.....
Solarne ploce postavis na krov u pravcu Juga...par stepeni ka Istoku. Iz samog razloga zato sto je sunce u po podnevnim casovima dosta jace. (Na par mesta sam video kolektore montirane istocno) pa zato kazem.

PanonTherm
PanonTherm's picture
Offline
Registrovan dana: 14/07/2013
Poruke:

Toplotna pumpa, podni razvod za grejenje I hladjenje, ventilokonvektori za dogrevanje I dodatno hladjenje,

datas
datas's picture
Offline
Registrovan dana: 08/05/2010
Poruke:

Ako nećeš raditi ventilacioni sistem, pogledaj prozorske ventilacione elemente.
http://www.duco.rs/products.php?kat=0
Pošto tek gradiš objekat, jedinstvena prilika da odradiš ventilacioni sistem, pošto je to kasnije znatno teže odraditi.
U početnoj fazi možeš odraditi samo sistem cevi i ventila, a najskuplji deo investicije (rekuperator) kasnije.
Pored ovih cevi koji si spominjao za podni razvod, postoje rešenja sa PVC (da ne tražim tačnu oznaku materijala) gde se više cevi manjeg prečnika vodi paralelno i na kraju sa odgovarajućim elementima spajaju u jedan ulaz-izlaz, odnosno ventil. I veći prečnici sa odgovarajućim spojnim delovima pojednostavljuju montažu.
Ne znam kako je sa održavanjem takvih sistema, a i nema ih da se kupe kod nas. Čini mi se da su klasični spiro kanali i dalje najbolje rešenje.
Ovim se donekle anuliraju nedostaci pocinkovanih cevi (prostor za kružne cevi, njihova montaža i sl.) i sistem je relativno jednostavan za montažu.
Po mom mišljenju su ventilacioni sistem i rekuperator jedna od najboljih stvari koja se može preuzeti od pasivnih kuća i ugraditi u objekat koji to nije. Pored smanjenja troškova grejanja-hlađenja gde se gleda isplativost sistema, dobitak je i u kvalitetu životnog prostora koji se manifestuje u više elemenata. U kompletnom objektu je non stop svež vazduh. Anuliraju se nedostaci savremene stolarije (PVC) koja zadihtuje unutrašnjost objekta u kome živimo, pojava vlage i sl.
Ja u objektu ugrađujem ventilacione kanale i za njih je vezana još jedna odluka o načinu izgradnje objekta, a to je da ne radim klasično malterisanje, već gipsarske radove. Lakše mi je da odradim građevinske radove oko cevi, a hteo sam da izbegnem mešanje malterisanih zidova i gipsa.
Takođe je u fazi izgradnje objekta lakše odraditi instalacije na koje ćeš priključiti fancoile. Pored treće cevi kod izvođenja grejanja koja služi za odvod kondenzata, bolje izolovanje cevi za toplu-hladnu vodu, potrebno je uraditi i električne instalacije za svaku jedinicu. Ovo će ti poskupiti izvođenje, a kasnije možeš da doneseš odluku da li klasične radijatore ili fancoile i neku od izvedbi toplotnih pumpi.
Kod klasične izvedbe radijatori-klasični klima uređaji u prostoru u kome živiš imaš dosta elemenata koji se dizajnom teško uklapaju. Plus spoljne jedinice po fasadi objekta.
Fancoil je dizajnerski znato bolje odrađen u odnosu na radijatore. Takođe u svakoj prostoriji jedan od uređaja manje.

milan_despot
milan_despot's picture
Offline
Registrovan dana: 13/01/2019
Poruke:

Zdravo ,da malo oživim temu jer imam sličnih dilema.

Gradiću jednu energetski efikasnu kuću P+Pk gde je 205m2 korisne grejne površine. Već sam odlučio da će primarni sistem grejanja biti toplotna pumpa jer će objekat biti prilično dobro izolovan sa svih strana.
Priprema tople vode iz bafera spojen na toplotnu pumpu. Predviđen je i kamin kao pomoćni izvor toplote spojen na sistem grejanja, kad lupi -25 da može da potpomogne.
PVC stolarija za niskoenergetske objekte.
Pošto će objekat biti praktično zaptiven treba osigurati cirkulaciju vazduha da bi izbegli osećaj ustajalog vazduha, nedostatka vazduha, ublažiti efekte pušenja.
Potrebno je osigurati i hlađenje objekta u letnjem periodu.

E sad već dugo vremena gledam vezano za ventilaciju sa rekuperacijom, hlađenje putem ventilokonvektora. Pošto je grejanje rešeno, treba mi rešenje za hlađenje i ventilaciju. Moje dileme:

1. Projekat termotehničkih instalacija gde bi ventilacija bila uključena

Nigde nisam mogao da nađem nekoga (mada još tražim) ko je takav jedan priojekat radio za energetski efikasne porodične kuće. Dobio sam par ponuda od mašinskih inženjera ali su ljudi radili uglavnom za stambene (zgrade) objekte ili poslovne objekte (hale, kancelarije i slično). To se kao uglavnom ne radi za kuće, dosta košta kažu, uzmi otvori prozor pa provetravaj Smile. Da, ali onda energetski efikasna kuća neće više biti tako efikasna ako imam čiste gubitke prilikom provetravanja, kažem ja.
Drugo na osnovu osnova kuće sam već dobio ponude i za ugradnju toplotne pumpe gde je kao već određena snaga TP, samo da je kupim i da mi ugrade. Isto tako dobio sam ponude i firmi koje nude ventilacione sisteme koji su mi isto samo na osnovu osnova kuće poslali prema proračunu broj, lokaciju i vrstu ventilatora sa rekuperacijom. Radi se o decentralizovanim ventilatorima sa rekuperacijom.
Pitanje: Da li raditi projekat termotehničkih instalacija gde bi ventilacija bila uključena iako sam već dobio i snagu TP i koju ventilaciju da ugradim? Ili da li raditi samo projekat grejanja i hlađenja radi dimenzionisanja sistema, a ventilaciju ugraditi posebno bez ubacivanja ventilacije u proračun?

2. Hlađenje

Na osnovu onoga što sam pročitao ako imam TP hladim se preko nje, tj. preko ventilokonvektora (fan coil).
Pitanja: Da li se projektom termotehničkih instalacija predviđa lokacija i broj fan coilera? Ili se oni postavljaju u svakoj prostoriji po jedan (ne verujem da je tako, bili bi preskupo)? Da li neko ima iskustva sa tim?
Jedan što radi ugradnje podnih grejanja i TP kaže šta će ti ventilacija kad imaš fan coilere. Hmmm ok jel su ventilokonvektori i za hlađenje i za ventilaciju ili samo za hlađenje tj. grejanje?

3. Ventilacija

Rešio sam da ventilacija bude decentralizovana sa rekuperacijmo da ne bih razvlačio kanale po kući. Nije jeftino ali ako bih dobio zdravu klimu u kući kako to proizvođači reklamiraju ne bih se dvoumio.
Eventualno bi kao opcija mogla da uđe u razmatranje ovo što je datas pomenuo u prethodnom postu prozorske ventilacione elemente. Ne znam zapravko kolike toplotne gubitke bih uopšte imao sa ovom prozorskom ventilacijom, možda mi se ne isplati ovo sa rekuperatorima.

Neko ko je već izgradio niskoenergetsku kuću da ima neki predlog, šta je bolje sa stanovišta energetske efikasnosti?

4. Možda sam se i pogubio u svemu ovome, nisam iz struke. Pa ako neko ima neki savet u kom pravcu da idem hvala.

Grejac
Grejac's picture
Offline
Registrovan dana: 12/02/2010
Poruke:

Rekuperacija vazduha u kombinaciji sa povrsinskim grejanjem i hladjenjem. Eventualno kanalski fan coili i zonska regulacija.

milan_despot
milan_despot's picture
Offline
Registrovan dana: 13/01/2019
Poruke:

Grejac wrote:
Rekuperacija vazduha u kombinaciji sa povrsinskim grejanjem i hladjenjem. Eventualno kanalski fan coili i zonska regulacija.

Pozdrav Grejač,

Izvini ali ne razumem.
Grejanje je odlučeno, idem na podno.
Hlađenje ne znam, ne bih podno hlađenje da ne bih morao u vunenm čarapama leti po podu kako je to već neko napomenuo ranije Smile.
Kanalski ventilokonvektori i kanalska ventilacija otpada, nemam mogućnost spuštanja plafona, nikakvi kanali.

Rekuperacija vazduha OK, ali na šta misliš? Pošto ne bih na centralizovani sistem onda ostaje decentralizovani ventilatori sa rekuperatorima npr https://www.youtube.com/watch?v=ayy_pCZO8_o. Ne znam da li postoji nešto treće a da ima povraćaj toplote?

Ja bih išao na te decentralizovane (ima nekoliko proizvođača na našem tržištu) ali ne znam kako rade ako već imam fan coile unutra? Fan coilima dobijam strujanje vazduha unutra ali taj vazduh nije doveden spolja, koliko sam ja razumeo onda fan coil ne može da služi kao ventilacija nego isključivo grejanje i hlađenje strujanjem vazduha preko izmenjivača kroz koje struji topla ili hladna voda.

Treba mi više savet šta da radim dalje sad kad sam dobio PGD i kad mi se radi PZI.

Kako rešiti ventilaciju i hlađenje za jedan tako zaptiven objekat gde bi toplotni gubici bili minimalni?
Interesuje me i da li ventilacija, hlađenje i grejanje treba da budu po nečemu kompatibilni jedni s drugima ili se svaki sistem proračunava i ugrađuje posebno?

TwisterMJ
TwisterMJ's picture
Offline
Registrovan dana: 10/08/2015
Poruke:

milan_despot wrote:

Hlađenje ne znam, ne bih podno hlađenje da ne bih morao u vunenm čarapama leti po podu kako je to već neko napomenuo ranije Smile.
Kanalski ventilokonvektori i kanalska ventilacija otpada, nemam mogućnost spuštanja plafona, nikakvi kanali.

Kako rešiti ventilaciju i hlađenje za jedan tako zaptiven objekat gde bi toplotni gubici bili minimalni?
Interesuje me i da li ventilacija, hlađenje i grejanje treba da budu po nečemu kompatibilni jedni s drugima ili se svaki sistem proračunava i ugrađuje posebno?

Ево ја ћу мало да пробам да помогнем, обзиром да имам кућу у којој ради све што је овде поменуто. Додуше код мене је вентилација изведена цевима.
Кренућу од позади, вентилација, хлађење и грејање у принципу не морају да буду компатибилни али то води у низ разних проблема са усклађивањем рада. По мом мишљењу минимум компатибилности мора да постоји бар на нивоу управљања системом који би морао да ради као целина.
Код мене је уграђено и функционише следеће:
- Примарни извор топлотне енергије (хлађење и грејање) је ТП вода-ваздух, помоћни-допунски електрични котао и соларни панели за грејање воде, бафер од 1000л и развод у 4 гране (за фенкојле, подно грејање, грејање базена и грејање санитарне воде
- Подно грејање (420 квадрата, 12 зона, регулише се полазна температура воде и температура по зонама) и 11 плафонских и 2 каналска фенкоила, сви могу да греју и хладе, регулише се брзина вентилатора и улазна температура воде
- два сегмената вентилације - посебно за базен и остатак куће са по једним рекуператором, базични услов вентилације је концентрација угљендиоксида, кућни део може да уради 1 измену на сат уз одржање влажности и рекуперацију око 55% енергије, а базенски део може 4 измене на сат уз регулисано одвлаживање и може да достигне ефикасност до 70% у рекуперацији, све је урађено у спуштеном плафону (у старту је планирано да све инсталације иду кроз плафон и за то је испланирано 40-50 цм). Део инсталације је урађен поцинчаним каналима који ће првом прилико напоље, а већина пластичним који се врло лако чисте. Сви вентилациони отвори имају заштине мреже, периве механичке филтре (по потреби и филтер за полен) и моторне жалузинске затвараче.
- комбиновани бојлер за санитарну воду, 500л са два измењивача и електричним грејачем

Рађен је пројекат целог система али је на моју иницијативу доста измењен (кућа је у ствари кћекина) и додата је пре свега вентилација, рекуперација и обједињено управљање па је иницијални извођач радова на пола одустао па смо нашли другог који такође није довршио посао (први нису хтели да раде пластичне канале за вентилацију, а други је понудио безобразну цену за контролу и управљање) па сам тај финални део урадио сам. Топлотна пумпа је вода-ваздух коју нисам ја изабрао и купљена је унапред тако да је то била готова ствар, да сам ја бирао била би примењена вода-вода. Овде се често помињао такав систем као скуп и лош за одржавање са чим се у принципу слажем али сем отвореног система (са узимањем и враћањем воде из бунара) превиђа се да постоји и затворени систем са затвореним геотермалним сондама (површински, плитки и дубоки систем). Овакав систем по мом мишљењу даје најбоље ефекте (чак и цена бушотине не мора да буде толико велика) али треба мало више простора за детаљније објашњење.
Што се хлађења кроз под тиче то сте потпуно у праву, биле би само ледене ноге а ефекат расхлађивања се неби постигао
Код мене је заптивеност одлична кад се све затвори - измерено је да пушта мање од 4% запремине за 24 сата и вентилација је нужна.Без рекуперације ћеш имати веће губитке због вентилације која је реално потребна и ту је за сад вероватно једино решење неки од зидних вентилатора - рекуператора који нису баш најсрећније решење.
Циљ код нас није била пасивна кућа, што је по мом мишљењу врло тешко постићи већ пре свега ефикасан систем и комфоран за употребу. Потрошња енергије је нешто преко 30 kWh по квадратном метру годишње што нас смешта у класу Б што је одлично јер ја трошим скоро исту укупну количину енергије у стану који је скоро четири пута мањи (али нажалост не могу да утичем на то).

milan_despot
milan_despot's picture
Offline
Registrovan dana: 13/01/2019
Poruke:

Hvala TwisterMJ.

I meni neka logika govori da treba sve to da bude kompatibilno i usklađeno u svom radu da bi svaki od tih sistema bio što efikasniji. A di be se to postiglo potreban je projekat, izvodim zaključak.
Da li možeš da mi pošalješ poruku ko ti je radio projekat, ime firme ili neki telefon, mejladresu? Ako bi ih ti uopšte i preporučio, vidim da si menjao projekat.
Šta si menajo u projektu ukratko? Da nisi iz struke? Mašince koje sam kontaktirao su radili uglavnom KGH projekte sa ventilacijom za poslovne objekte, garaže, ne za porodične kuće.

Ja sam nekako svesno išao na to da ne uzimam centralizovanu ventilaciju, zbog tih kanala, čišćenja istih, cene, ugradnje, uveravanja da mi to ne treba za tako malu kuću (od 205m2 grejne površine, inače je 345 m2 bruto, ali tu ulazi i trem od skoro 45m2 i garaža od ca 30 m2. Neto površina objekta je ca 290m2.) itd.
Vidim da recimo kod ovog tipa http://kucnaventilacija.rs/ mogu kanali da idu i u zid, ne znam koliko su onda duboki, koliki mi zid treba.
Na kraju krajeva mogu i da menjam projekat ako treba, koštaće ali bolje da menjam sad pa da dignem plafone nego da nešto menjam i budžim prilikom gradnje.

Nego na osnovu svega što sam pročitao na netu gde se ljudi bave pitanjima niskoenergetskih kuća, energetske efikasnosti itd. zaključak je da je ventilacija potrebna u jedno takvom zaptivenom objektu, što i ti konstatuješ. Ni ja ne pravim pasivnu kuću, niti mi je orjentacija niti arhitektura takva da bi objekat mogao da bude pasivan. I ja imam cilj da objekat kakav jeste bude što više energetski efikasan zbog smanjena troškova dugoročno. Zato ne bih da koristim provetravanje kao opciju za ventilaciju, jer tako imam čiste gubitke. Možda ti gubici nisu toliki da mi se isplati uvođenje neke ventilacije, i to mi je palo na pamet. Ako sistem košta recimo 4000evra, a meni pravi uštedu od recimo 100evra godišnje u odnosu na ventilaciju otvaranjem prozora, onda bi razmislio da uošte uvodim jedan takav sistem. Da li se projektom može predvideti isplativost?

Zašto misliš da decentralizovan ventilacioni sistem sa rekuperacijom nije najsrećnije rešenje? Znaš li nekoga ko ima ugrađen takav sistem?

TwisterMJ
TwisterMJ's picture
Offline
Registrovan dana: 10/08/2015
Poruke:

Пројекат без даљњег треба да постоји и то по могућству што приближнији оном што треба да се направи. Ако је добро пројектовано током изведбе има мало или нимало одступања. Ја баш нисам школовани експерт за КГХ, али јесам неки инжињер из неких других али и блиских области (аеродинамика,информатика и термодинамика) укључујући и аутоматизацију упављања свим и свачим, али је један од синова сад 3. год. на мешинском.
Ове пројектанте и извођаче могу да препоручим само непријатељу па не бих губио време са њима, они су у сваком погеду у далекој прошлости. Овим пројектантима који раде "велике" системе а не умеју једну кућу није то проблем него најчешће не могу да ураде копирање готових елемената пројекта него морају да се помуче и да све нацртају и израчунају од почетка, па им се онда не исплати, а неки су још увек на нивоу знања из школе, ништа ново нису прочитали. иначе само пројектовање вентилације није баш много компликовано, све норме које теба испоштовати су познате и лако применљиве.
Што се тиче вентилације у кућама и становима тај проблем полако ескалира већ више година, а примарни разлог томе је столарија (пластична и алуминијумска ап и квалитетна дрвена) која је постала практично херметична и не омогућава више никакву циркулацију у затвореном стању. Људи углавном тек почињу да озбиљније обраћају пажњу на то, а ту није само проблем у термичким губицима и добицима већ и у квалитету ваздуха за дисање и влажности - проблемима са влагом који на први поглед неби требало да постоје. Вентилација каква год она била, мора да узме у обзир сва ова три разлога. Ти што кажу да у тако "малој" кући не треба вентилација, нек пробају да објасне како да у кући (без обзира која је квадратура) која је скоро херметична, обезбедиш потребну измену ваздуха да CO2 не пређе 500-600 ппм а влажност буде у оквиру 50-60%. Ако је све затворено кисеоник се троши а влажност расте и што је најинтересантније проблем је већи у објектима мање запремине - брже се примети.
Пластични канали код мене су пречника од 120 до 300 мм (не сећам се фирме из Осечине) у зависности на ком су месту и цена им је била нешто већа него канализационим. Чишћење није никакав посебан проблем, буквално се оперу изнутра (то су деца радила са неком фирмом одавде, било је готово за пар сати све, а нису чак ни под упрљали).
У иницијалном пројекту сам променио прилично тога - додао вентилацију у остатак куће (била само у базену), додао рекуператоре и жалузине за затварање и усмеравање тока ваздуха, променио позицију улаза ваздуха у простор базена (решетке за свеж ваздух и за избацивање су биле на мање од метар размака - размакнуте на супротне стране до зидова), додао зонске контроле у подно грејање и сензоре температуре у под у сваки сегмент, упростио систем соларног грејања топле воде и променио начин управљања и интегрисао цео систем грејања, хлађења и вентилације у јединствен.
Ако још ниси почео са градњом онда имаш прилику да све припремиш пре него што почнеш. Као што рекох малопре контролисана вентилација је ту првенствено да би се обезбедила коректна микроклима у кући (кисеоник, влажност) и то кошта извесне енергетске трошкове (што зависи од температурне разлике споља-унутра), а ти трошкови се онда смањују рекуперацијом. То што неко мисли да ако не угради неку вентилацију неће имати топлотне губитке је заблуда, имаће их само на други начин - отвараће прозоре понекад кад треба а понекад и не.
грађевински пројекат се у принципу не бави прорачуном исплативости, то се у принципу цени у фази разраде идеје и кад се према одабраним критеријумима изабере нека од опција онда се испројектује и то је то. Таквим упоредним анализама и математиком ћеш нажалост највише морати сам да се бавиш и то најбоље унапред.
Децентарлизовани систем са рекуперацијом није најсрећнији зато што треба да користи рекуператоре који су мали како по габаритима тако и по снази, а такви су скупљи и мање ефикасни (не значи да не ваљају и нису применљиви). Кад смо куповали ове за нас није било могуће наћи рекуператор са ефикацношћу већом од 65%, а једва сам нашао модел који може да се смести у плафонски простор (није да нема него нема код нас), а ових малих за на зид није ни било. Сада је могуће наћи и јефтиније и ефикасније. Не знам никог ко има неки мали рекуператор али чини ми се да се неко овде на форуму припремао да направи један.

milan miki
milan miki's picture
Offline
Registrovan dana: 26/01/2019
Poruke:

Potreban savet.
Majstori su montirali gree klimu dvanaesticu .
Ali nisam primetio da su je vakumirali.
E sad me muci to ,da li moze da je puste u rad bez vakumiranja ida li pri kupovini u njoj dolazi freon ili oni moraju da napune klimu.
Ona mi ne hladi kako bi trebalo.

sculptor
sculptor's picture
Offline
Registrovan dana: 24/04/2017
Poruke:

Sa kupovinom nove klime freon se nalazi u spoljnoj jedinici, i to u kolicini koja je dovoljna za odredjenu metrazu instalacija.
Majstori koriste visak tog freona da istisnu vazduh i vodu iz sistema. Pri tome, niko ne garantuje da ce se sva voda i vazduh odstraniti u dovoljnoj kolicini.
Ukoliko se ne uradi vakumiranje, postoji sansa da se skrati zivotni vek klime, zbog kiselina koje se formiraju u sistemu.
Retko ko od 'majstora' radi vakumiranje. Neznanje, bahatost, nedostatak potrebnog alata, nemanje strpljenja da se saceka 15 minuta, su glavni uzroci.
Vakumiranjem se ujedno potvrdjuje i zaptivenost sistema, odnosno, da nema curenja.
Jedan od razloga zasto sam kupio klimu sa instalacijom od firme koja je udaljena 100km, pre par nedelja, je to sto niko od lokalaca ne radi vakumiranje.

Sta mozete da uradite, ako zelite da se uradi vakumiranje? Trazite od gazde firme da rekuperiraju freon, vakumiraju sistem, i ubace nov freon. Ako nece, obratite se uvozniku.
Ako ni oni nece da pomognu, obratite se evropskom prestavniku.

Tko leti, vrijedi, tko vrijedi, leti, tko ne leti, ne vrijedi.