potrebna pomoc

ovo je sa proizvodjackog uputstva

"opšti obavezni uslov za sve tri šeme je princip ekspanzionog suda. Ekspanzioni sud treba da bude otvoren prema atmosferi, što znači da ga treba postaviti na najvišu tačku sistema. Zapremina suda može se izračunati kao 10% od zapremine celokupnog sistema. Denivelacija od komore za sagorevanje do ekspanzionog suda kod gravitacionih sistema treba da bude između 2 i 8 metara. Punjenje i pražnjenje sistema vrši se crevom preko slavine koja je montirana na najnižoj tački sistema. Tokom prvih 3 -4 paljenja moguće je obrazovanje kondenzata po spoljašnjim površinama kotla koji u zavisnosti od vlažnosti goriva i temperature nadolazeće vode može dostići do 0.3 lit. prilikom paljenja. Oformljena garež smanjuje naglu temperaturnu razliku i količinu kondenzata.

Zabranjuje se korišćenje membranskih ekspanzionih posuda, kao i svake druge armature koja vodi do povećanja pritiska iznad atmosferskog, nezavisno od šeme cirkulacije.

Proizvođač servisira i vrši zamenu kotlova u pećima u toku trajanja garancije, kao i po njenom isteku.

Garancija je ne važeća kod peći sa naduvenim kotlovima, koji su rezultat povišenog pritiska u sistemu kod nepravilnog povezivanja.

• Kotlovi su ispitani pri pritisku 1.5 atm.

pa ti sad sam vidi sta sme a sta ne sme

pa sta sad ocekujes.
ako proizvodjac kaze da ne moze onda verovatno da ne moze :tup :tup

zavisi od konsrtukcije samog kotla i to propisuje svaki proizvodjac kotla .
inace je problem kod kotlova na cvrsto gorivo to sto je vrlo losa kontrola samog zagrevanja kotla tj vatre pa se zato ide na otvoren sistem

'Ajde sad ovako...
U koju si skolu ti sinak isao.Ako je Kolubmo otkrio ameriku,ti bi sad da otkrivas Amerikanu.Moz da ides u tihi okean tamo ima mnogo neispitanih ostrva,ali moz' da naidjes i na ljudozdere pa da te nema.
Vidi bracala,u grejanju je sve ispitano i otkriveno i svi propisi koji su postavljeni moraju da se postuju.Ako bas zelis da istrazujes mozes uraditi i grejanje na gas pa praviti gorionik,ali pazi da razbusujes rupe na diznama tek kad pustis gas u njega...to ti je kao sa ljudozderima,ocas moz' da te nema.
A sad odgovor.Centralno na cvrsto MOZE da radi sa zatvorenim sistemom i sa pritiscima vecim od atmosferskog,ali to mora da isprati i odgovarajuci kotao.PRETY TO NE MOZE.Osim ako imaju hard verziju,za koju ja nisam cuo.Ko sto rece Tenzor losa kontrola sagorevanja kod kotlova na cvrsto gorivo zahteva niz sigurnosnih elemenata radi potpune sigurnosti.I ne razumem jos jedno.Zasto toliko zelis zatvoreni sistem kad je on skuplji od otvorenog.Takodje moras u kucu postaviti i exp.posudu i sigurnosne elemente,a i odvesti cev za eventualno izlivanje vode iz peci,takodje kroz kucu.Na kraju,ne znam da li ti zelis sam sebi da radis grejanje?Ovom tvojom tvrdoglavoscu,to ne moze dobro da ispadne,nego ti lepo zovni majstora (mozes i nekoliko)pa vidi sta koji kaze i nek' lepo to covek odradi,da nesto ne zeznes-zbog tvoje sigurnosti.
Nista lose nisam mislio,samo se brinem za svoju bezbednost.
Na kraju evo mojih radova da ne mislis da prxim u prazno.
POZDRAV

šta ne valja u sledećoj logici?
Ako je peć testirana na 1.5 bar umesto otvorenog sistema (naviša tačka ne sme biti viša od 15m) može da se stavi zatvoren sistem sa sigurnosnim ventilom od 1.5bar.
Ja imam isti problem jer mi prelivni sud treba da je oko 100l. Postaviti to na 15m visine u tavanu, pa dovoditi vodu i odvoditi višak predstavlja problem. Ovde pročitao da neko sugeriše 10% količine vode, a ja našao negde da je ekspanzija vode 4%.
Šta je istina?

Imaću 2500l vode u sistemu. Rezervoar tople vode od 2200l+oko 130 u sistemu. Voda je akomulator energije.
Šta ne valja u onoj mojoj logici?
Važno mi je jer mi za rezervoar traže duplo više para ako je za 2.5 bara od onog za 1.5bar.
Rešenje može biti zanimljivo i za druge, mada je pitanje ko je spreman na investiciju.

Stvar je vrlo jednostavna: pravim rezervoar toplote koji priključujem na postojeće grejanje. Taj rezervoar je od 2200l i nalazi se u kotlarnici. Pošto sam do sada imao zatvoren sistem sa sigurnosnim ventilom na 2.5 bara hteo sam i da rezervoar radi na 2.5 bara. Rekli su da je puno jeftinije da se smanji radni pritisak.
Pošto je kuća visoka 12m komplikovano mi je da to postavim na toj visini, a pogotovu zbog veličine posude (oko 100l), zaštite od smrzavanja itd.
Ideja je da zadržim zatvoren sistem sa ekspanzionom posudom od 100l i sigurnosnim ventilom na 1.5bara. Time bi minimalno rekonstruisao sistem.
Ima li ikakvih prepreka za to?
Zašto, kako i ostalo ću podeliti sa Vama, ali to ne menja suštinu pitanja.
Da sad ne dužim više.

Ajde sad ovako: Najviši radijator mi je na 8m od zemlje (kuća je visine 12m). Koliko sam pročitao, kažu da je potrebno minimum 3m da bude prelivna posuda iznad najviše tačke.
Šta ti misliš koliki pritisak tu treba?
Inače, imam grejanje koje radi, hvala Bogu, dobro već 14 godina. Ove godine sam prvi put posle 10 godina ložio (inače je na gas) i hoću da rešim jedan drugi problem. Neću sada da ga obrazlažem jer nije objašnjenje kratko da ne dužim, a oko toga će tek biti rasprava (može u sledećem postu).
Važno mi je tvoje mišljenje, koliki pritisak u sistemu treba da bude da bi dobro radilo (ima 3 etaže, najviši radijator 8m od kotlarnice). Kod drugara je otvoren sistem i prelivna posuda je u tavanu oko 4m iznad radijatora, ali se radi o prizemlju (da li etaže nešto menjaju?).

Mišljenje se formira iz znanja, zar ne?
Toliki mi rezervoar treba jer hoću da akomuliram toplu vodu za korišćenje za centralno grejanje.
2000l vode na 80 stepeni akomulira oko 190kw energije. Pošto je meni iskoristiva samo ona voda temperature preko 40 stepeni (tako sam isprojektovao grejanje - na 0 napolju treba mi voda od 40 stepeni) ja imam na raspolaganju oko 90kw.
Potrebe moje kuće su baš tih 90kw na dan.
Rezervoarom rešavam dva problema:
1. posle 10 godina sam ložio kotao koji sam stavio u sistem kada sam pravio grejanje pre 14godina i imao dosta problema sa temperaturom ložišta. Jako sam gušio vatru i teško održavao temperaturu vode na 40 stepeni, imao loše sagorevanje i iskoristivost goriva sa puno dima. Loženje je moralo biti svaka 2-3 sata (drva).
Ovim rešenjem založiću 2-3 puta na dan drvo punom snagom, a rezervoar će sačuvati tu energiju.
2. rezervoar se može grejati i na struju i to po jeftinoj tarifi što je ušteda od oko 3 puta po 1kw u odnosu na gas koji sada trošim.

Cena rezervoara je velika i značajno bi se smanjila ako bi radni pritisak bio 1.5bar umesto 2.5 (problem je način izrade danca), pa sam hteo da vidim tu opciju.
Ako je 1.5bar potrebno, rešenje bi, po meni, moglo biti i zatvoren sistem sa sigurnosnim ventilom na 1.5bar što mi pravi najmanje izmene u instalaciji. Ekspanziona posuda ima zadatak da se guma u njoj skuplja sa ekspanzijom vode i da pritisak ne raste. Sigurnosni ventil na 1.5bara je dodatna sigurnost.
To je cela ideja.

Da, zato ja i pitam ovde da ne pogrešim.
Možda za neke stvari nisam u pravu, a valjda će me neko argumentovano razuveriti.
1. Veličina rezervoara:
Izabrao sam 2000l zbog
a) korisna energija (toplija od 40stepeni) je 80kw ako je voda temperature 75 stepeni. Veća količina vode mi smanjuje temperaturu rezervoara pa ću to lakše postići ložeći drva.
b) razlika u ceni onog od 1500 i 2000l je oko 100 eura, ali veća temperatura stvara više pare, kamenca i pritiska.
2. Izolacija nije sporna, ali ako imaš podatak koliki je koeficient provodljivosti za onu masu koju stavljaju kao izolacija u zamrzivače bio bih vrlo zahvalan.
3. Računica za struju je OK. Takva je jer imam 2 brojila i trošim na oba ukupno 800kwh. Dakle, do kraja plave tarife imam 3200kwh tj. za grejanje 2400kwh. To košta (po 1.75din/kwh) 4200din, a zamenjuje 240m3 gasa (teoretski, a zapravo kvalitet gasa je oko 30% lošiji od onog što bi trebao biti: upravo za 29% su smanjeni računi Toplani u NS zbog isporuke gasa slabijeg kvaliteta jer toplana meri svaki dan energetsku vrednost gasa, pa traži otpis, a mi obični potrošaći to ne možemo jer nemamo čime da merimo) koji košta 9200din (ako se računa i kvalitet čak 12000). Čak i prelazak u crvenu tarifu jeftine struje nije strašan (1kwh je 3.5din mislim).
3. E cela priča je oko pritiska. Bio sam u nekoliko kuća koje imaju otvoren sistem i prelivni sud je na oko 3-5m više od najvišeg radijatora. To bi mi odgovaralo, čak ima i rezerve. Ja sam pročitao da se voda širi od 20-100 stepeni samo 4%. Ako si iskusio da sa 20 na 30 stepeni pritisak raste sa 1 na 2.5 bara onda ili ovih 4% nije tačno ili si imao jaaako velik sistem sa puno vode.
To su moji argumenti.Ovo se velikoj većini ne isplati, ali rezervoar je prvi korak ka bilo kakvom korišćenju energije na odloženo u toku dana (struja je jedna od mogućnosti, solarni paneli druga, loženje kada sam kući treća itd).
Ima li ko proveren podatak koliko se voda širi od 0-100 stepeni?
Ima li ko podatak o koeficientu provodljivosti za PUR-PEN?

To se slaže, mada ja računam 0.05 jer je lakši račun.
Meni su rekli da je pur-pen u svari poliuretan (mada mi to izgleda dosta različito) koji je oko 3 puta bolji izolator i da se stavlja 7cm u zamrzivače. Uspeo sam da nadjem ko to prodaje na veliko (kante od 25kg) ali ne zna da mi kaže koeficient "jer ga to niko nikada nije pitao".
Da li je to stvarno isto?

Ima tu stvari sa kojima se slažem, a i onih drugih.
Od matematike nisam nikad bežao i to je jedino merodavno. Ako je loš rezultat onda je loš matematičar (projektant) jer ne zna svoj posao. Naravno da sam pričao sa bar desetak majstora za grejanje i desetak majstora za rezervoare. Od svakog se čuje nešto korisno, a ja ću da odvažem koliko je to meni važno. Ovi razgovori su važni jer je mali broj majstora a mnogo više "majstora". Znam ja da je rešenje moguće, ali kad mi dodje majstor pa da ponudu od 4300 evra za rešenje sa rezervoarom od 800l (sa temperaturom vode od 97stepeni), sa elektronikom koja košta 700 evra (rešenje koje ima Vailant koje sam naravno video i koje mogu da kupim u pola te cene u prvoj prodavnici), ja moram da mu se samo zahvalim jer se ta investicija isplati tek za 50 godina.

Energija prelazi samo iz jednog oblika u drugi. Gubici se uračunaju. Oni zavise od površine rezervoara (sa većim rezervoarom površina je veća) pa zato i proračunavam koja mi debljina izolacije treba. I uvek računam korisnu energiju.

Jeste to je ta dvokomponentna masa i da bi sračunao koja mi debljina (količina) treba potrebno je znati koef. provodljivosti. Ono za zamrzivač je dobar indikator.

Video na svom meraču, ugasio kotao na gas i počeo da ložim. Za 2 meseca loženja uštedeo 1000m3 gasa. Gas košta 38000, a ja potrošio 2t sušenih vreoci (kupljeni pre 10 godina i stojali kao rezerva) i 2m3 drva tj sve ukupno oko 17000din.

Sa ovim se uopšte ne slažem. Veličina posude DIREKTNO zavisi od količine vode. Kako onda odredjuješ kolika će ekspanziona posuda biti?
Ono za povećanje pritiska u sistemu sa povećanjem temperature takodje ne stoji: to se dešava samo kod ekspanzione posude koja ima premali pritisak (pritisak manji od radnog pritiska u hladnoj vodi) ili preveliki pritisak (tako da je pritisak vode premali da udje u ekspanzionu posudu). U oba slučaja ekspanziona posuda ne vrši svoju funkciju i sistem se ponaša kao krut tj. bez ekspanzione posude. Ja na mom sistemu od 150l imam razliku u pritisku od hladne vode do 60 stepeni oko 0.1 bar (koji nastaje jer je pritisak u ekspanzionoj posudi prevelik - 2.7bara).

Naravno da želim uštedeti novce. Zato ovo i pišem ne bi li čuo neku pametnu ideju ili rešenje koje je neko video ili ima. Neko sa strane, kao ti, vidi to drugačije, ima druga iskustva i ako ideja istrpi i tu kritiku tek onda može da se krene u realizaciju.

A najveći neprijatelj lepih ideja je olovka: kad izračunaš tek onda znaš da li se isplati.

Da. Šta reći a ne pogrešiti? Ništa.
Pitanje je da li iko zna koliki je % ekspanzije vode od 0 do 100 stepeni? Potrebno mi je da izračunam kolika mi ekspanziona posuda treba.