Dimnjak opcije

Pa, sta reći na ovo. Bez obzira na gorivo u peci, kvaliteetniji je i dugorocniji Shidell dimnjak. Njegov vek u normalnim uslovima i uz dobro odrzavanje je barem 50god(ne znam sta kaze specifikacija istog ), a ozidani je maksimalnog veka do 30g, nakon cega se ponovo mora prezidati. Pa vi sami odlucite. Naravno da je i cena Shidellovog neuporedivo veća. Ono što je vašnije da se napravi dobra dimenzija i visina istog zbog kvalitetnog cuga tj promaje dimnjaka.

Ima li neko iskustva sa Ytong dimnjakom? Upravo su nam ga postavili...Ne znam šta da očekujem.

Ako se radi ytongu sa ovog sajta , onda to ipak nije ytong dimnjak
https://www.ytong.rs/rs/img/kd_12.pdf [11]

Laznen jel su vama zidali od gotovih elemenata kao na slikama. Koliko vidim blokovi su od klasičnog porobetona samo je rupa premazana tankim slojem šamota i šamotom se spajaju elementi? Ne znam koliko je to po propisu da se porobeton koristi za dimnjake mada ljudi godinama koriste dimnjake od klasičnog itong bloka za zidanje spojenih lepkom i niko nikad nije neki problem imao (poslednje dve slike u prilogu). Bila je i tema o ovakvim dinjacima pokrenuta pre nekoliko godina. Ovo najbolje da Astrea prokomentariše...

Na promotivnom videu u trenutku 1:48 predstavnik Itonga kaže da nema cevi i naglašava da je samo premazan slojem šamota iznutra.

https://vimeo.com/188627937 [30]

Hvala na pozivu ali ne bih da budem sudija.
Nema podatka kolika je debljina vatrostalnog dela (šamota) i nema podatka kakva je veza između tog šamota i Ytonga (porobeton).
U principu, vatrostalni materijal ako je visoko ispresovan ne bi trebalo da bude tanji od 1.8 cm (i to samo ako su pitanju cevi, za ploče minimalna debljina je 3 cm) a za niže stepene presovanja minimalna potrebna debljina raste. Šamot se na povišenim temperaturama širi a prema podacima kojima raspolažem Ytong se skuplja i tu vidim mogući problem. Sve dok dimnjak radi u tzv. normalnom režimu verovatno da neće biti problema, ali ... Što se tiče dimnjaka koji su kompletno zidani od porobetona (Siporeks, Ytong ...) znam da u nekim područjima je to bila praksa i ti dimnjaci su uglavnom opstajali ali tokom radnog veka su se 'trošili' iznutra tj. povećavao im se presek jer onaj deo Ytonga koji je bio izložen visokoj temperaturi se skupljao i tokom vremena otpadao.
Na video prezentaciji kažu da (citat) 'šamot izdržava do 1580 stepeni'. To nije tačan podatak, najkvalitetniji šamotni materijali mogu da izdrže 1400 i ni stepen više, za više temperature koirste se sasvim drugi materijali. Takođe, vidi se da su blokovi spolja premazani cementnim lepkom i da postoji plastična ugaona lajsna kakva se uobičajeno stavlja kod radova sa stiroporom. Ne znam šta je spoljni sloj dimnjaka ali nikako ne bi smeo da bude od stiropora. Pretpostavljam i da nije ali takođe tu nije mesto ni plastičnoim materijalima (a od PVC-a je ugaona lajsna).
Ako je već ovo zvaničan proizvod Ytong-a zašto ga nema na njihovom zvaničnom sajtu.

laznen.
ako možeš zatraži Tehnički list toga proizvoda (dimnjak).
Kako sam pozanimao se , možda bi bilo za upotrebu nizkotemperaturnog kotla . Težava je, kako je kvalitetno izrađena šamotna obluga unutra; dali je dovoljno gladka. Na slici nije gladko.( 1:53)
Više bi se okenuo prema tipu dimnjaka " Schiedel"; valda nije samo Schiedel kod vas u Srbiji? Ima li konkurenta?

Laznen komšija
Da li ti je živa gerber radio dimnjak i ako nije tajna po kojoj ceni?
Kako si zadovoljan s dimnjakom?
Ja sam ga zvao cena je 40e dužni metar fi 200.pošto ja živim u spratnom delu kuće radio bi taj dimnjak za neku etažnu peć tako da bi faktički krenuo od terase i zapravo i bio na terasi. Kaže čovek ja ti ga montiram gde hoćeš i on garantuje da će bilo koja peć normalno raditi. Komšiji je isto radio, nakačio je centrometal 18 kw i on je prezadovoljan kako radi. Nikad mu se nije osećao dim kad otvori vrata pećke.

Poštovani,
Prateći komentare na forumu sam svoj majstor video sam da ste veoma stručni
i da imate znanja vezano za izgradnju i funkciju dimnjaka.
Pošto imam isti problem a s obzirom da mi razni majstori daju razne savete
dao sam sebi za slobodu da vas kontaktiram.
Naime planiram da u potrkrovlju zgrade radim adaptaciju i pretvaranje
tavanskog prostora u stan. Problem su stari dimnjaci koji prolaze kroz taj
tavanski prostor i koji će "sutra" biti u mom novom stanu. Dimnjaci su veoma
stari, sagrađeni od pune cigle. Šaljem slike kako biste lakše
videli o čemu se radi.

Molim Vas za Vašu stručnu pomoć.

Unapred hvala.

AlenHadzajlic,
bi dodao komentar , dalje od prethodnika: provjerite , dali uopšte možete imati dimniška vratica i protoru gdje spavate. Koliko se sječam u spavačkim prosotrima ne sme biti dimniških vratica. ( spavaone, dečje sobe, radnička soba, kupatilo).
Jesu ti dinjaci još uporebljivi? Se kuri?

AlenHadzajlic,
da se upotrebi XPS oko dimnjaka, je zelo neprihvatljivo!

Mora se upotrebiti material kvalitet A1 ali A2. Nemoj upoštijevati predloge majstora.
Da pitam, kakva je peč koja se upotrebljava za ogrijevanje tvoje kuče?
Može da se sruši, ali ne znam koja firma če dati dozvolu, da iznad " četverougla " dimnjaka možeš nastaviti zidanje " sa okruglim " šamotnim ili keramičkim tuljavama.
Daj , na PP, pitaj " histerezisa, zvukoljuba, astrea,..tenzor...." pa se dogovori i saznaj dobru praksu u tom pogledu.
Bar sa moga gledišta.

Som 16 u pitanju je stambena zgrada i ovi dimnjaci su od raznih stanova. Vecina njih se ne koristi, dva se koriste za etazno grejanje na drva u ugalj. To je onaj odzak koji je najgori.
Ne znam sta da radim. Odzaci moraju da ostanu jer su to odzaci od komsija a opet ce biti veliki problem koliko vidim kako ih sanirati, odraditi.
Slao sam privatne poruke Astrei ali ga nema.
Dajte neke vase predloge, bilo kakvu uputu.
Ispod imaju jos dve etaze.
Hvala Histerezis na odgovorima. A vratanaca od odzaka cu svakako da zatvorim. Komsije neka ciste sa krova.
Da li postoji mogucnost da se obije malter do cigle na postojecim odzacima, da se premaze nekom hemijom, da se izoluje sa vunom i da se pri vrhu opsije limom?

Histerezis,
Imamo otvor na krovu sa tavanskog prostora. Tako se popnemo na krov i cistimo odzak sa vrha. Naravno posto cu da menjam krov na tom delu gde planiram da radim stan taj otvor sa tavanskog prostora cu samo translatorno da pomerim van mog stana. Inace visina slemena objekta se nece menjati a i radim stan samo na delu zgrade. I na mom dimnjaku je prikjucen kotao od 24 kw koji se nalazi ubpodrumu.
Sta mi konkretno preporucujete u ovom slucaju?

Histerezis hvala na savetima.
Sa cim bih mogao da ga "zaptijem" da ne bi propustao gasove i vlagu?
Da li sa nekim hidroizolacionim materijalom poput sikinih prozvoida ili vodenim staklom.
Da li da na postojecim dimnjacima obijem malter pa sve ovo da radim?
Na kraju moje pitanje: sa cim termicki izolovati dimnjak stirodur ili kamena vuna?
Neko kaze da je kamena vuna bolja ali ako dodje ubdodir sa vlagom onda nevalja posao.
S druge strane stirodur nije toliko termicki dobar.

Pozdrav,

Pripremam teren za gradnju kuće u sivoj fazi, tako da nisam još došao do gradnje dimnjaka i kamina.
Ali imam pitanje već sada.

U dnevnoj će biti kamin gde će ložište biti povezano na Schiedel dimnjak. Pošto planiramo ugaoni kamin, nemam gde da postavim dimnjak iza kamina. Ne mogu ni iza zida da postavim dimnjak. U razgovoru sa iskusnim kamindžijom koji radi već više od 20 godina sa time, rečeno mi je da ne mora Schidelov dimnajk da se gradi od poda prizemlja, već od ploče potkrovlja (međusprtane konstrukcije) pa na gore. Prilažem sliku u 3d da ilustrujem kako bi to bilo. Ubaci se jedan Schiedelov element u međuspratnu konstrukciju i posle se zida na gore ka krovu. U taj element u međuspratnoj konstrukciji se samo poveže dimna cev iz ložišta kamina i to je to.

Reko super! Ali kad sam video na Schiedelovom sajtu kako se grdi dimnjak i da u dnu dimnjaka ima prvo element sa posudom za kondenzat, pa onda ide element sa vratancima za čišćenje dimnjaka zbunio sam se i pitao samog sebe kako onda to da se izvede kod mene, gde onda idu ta vratanca za čišćenje i taj kondenz pošto bi se gradilo tek od međusprtane konstrukcije.

Reče mi kamindžija da on to tako gradi već godinama i da Schiedelov dimnjak neće ni trebati da se čisti i da mi ta vratanca ne trebaju i da se tu neće praviti nikakav kondenz ako se sagradi kako treba i ako stavim dimnjačku kapu.

A i ako budem trebao da čistim, to se radi retko (on svoj nije čistio ima 20 godina kaže), ali ako budem čistio onda garež i sve ostalo pada u ložište i posle samo očistim ložište.

Iskustva, mišljenja?

Hmmm ne mogu da priložim fajl, kao veliki je, ali je ispod 300kb probaću kasnije.