vozilo na elektro pogon 48V

Šta je konačan cilj celog poduhvata? Karting?
1800W nije neka snaga.

ja imam električni bicikli 48v colousus
vuče on al crkli akumlatori posle godinu dana

sad ne znam jel ti odgovara punjač od elektro bicikla zavisi verovatno amperaža akumlatora

ako je napon 48v trebalo bi 4 akumlatora od 12v redno vezana daju 48v tako je na električnim biciklovima
e sad tu ima akulatora od 20A pa jačih
burazer prodaje te elektro biciklove tolko znam o njima i ja vozim jedan
dalje nisam stručan što se elektronike tiče

Prosta računica kaže da motor od 48V/1,8kW vuče maksimalno oko 37A.
Međutim, struja punjenja akumulatora je sasvim druga priča, ona može biti mnogo manja.

Svaki proizvođač akumulatora daje preporuke za punjenje istih, pa bi u tom smeru trebalo ići.
Ako su u pitanju olovni akumulatori, priča oko punjenja je mnogo jednostavnija nego kod litijumskih. Olovni se ponašaju kao kondenzator, pa im ne treba neka posebno ispeglana niti regulisana struja punjenja.
Ipak, treba se pridržavati preporuka kako za punjenje, tako i za eksploataciju da bi akumulator što duže trajao.

Разлика је веома битна. У аутомобилу се користе тзв. стартни акумулатори, тј. они који у кратком временском интервалу могу да дају велику струју која је потреба за покретање бензинског или дизел мотора али не трпе вели број пуњења и опражњења, док тзв. стационални акумулатори не дају тако велике почетне струје, али подносе велики број пуњења и пражњења и зато се користе за слоларна напајања, бродске услове или електрична возила. Стационарни акумулатори могу бити пуњени гелом и тиме је власник растерећен бриге око одржавања или могу бити са класичним електролитом (тако су и јефтини), али захтевају периодичну контролу и досипање дестиловане воде како ћелије не би биле суве.

Ako su olovne baterije u pitanju, struja punjenja bi trebalo da bude 1/10 kapaciteta akumulatora, 10-12 sati ili dok elektrolit ne pridje temperaturi skljucanja. To je nekad korisceno kao mjerilo, mada je danas neizvodljivo, zbog same konstrukcije akumulatora, pogotovo kod Gel akumulatora je to nemoguce, i sad zavisno od punjaca zavisi i nacin punjenja, da li ima konstantnu struju, da li se struja prilagodjava napunjenosti, da li sam zavrsava ciklus punjenja, da li pegla celije na kraju i tako to. TO vec sve zavisi od konstrukcijskog rjesenja samog punjaca. Uglavnom bitno je da punjac puni nestabilisanom strujom, tj da nema kondenzator za peglanje napona, jer to olovni akumulatori ne vole, a i olovni acu se ponasa kao kondenzator pa dolazi do laziranja voltaze.
Akumulator 12 v cini 6 celija sa po 1.8-2,4v pa i njegov napon varira od 10,8 kad je skroz prazan od 14,4 u teoriji, mada u praski je skoro pa zakljucan na 13,6v. Punjac bi trebalo da ima nesto ispod 12v neopterecen, (teroretski bi trebalo da ima 10v jer kondenzator dize napon xkorijen iz dva, ali zbog raznih gubitaka ide se na 11,5-12v)

Punjenje sa 12v instalacije od 48v moze vrlo lako da se rijesi sa 3 releja recimo 70tak A, koji bi prekidali redne spojeve akomulatora kad se iskljuci kontakt, (sa punjenjem 24v bi bio samo jedan prekid) a sa akumulatora da se izvedu paralelni vodovi ka izvoru/ima napajanja za punjenje. Danas postoji masa automatskih punjaca na 24v, i akumulatori ako su hajde da kazem u istom stanju ne znaju da li je u red spojeno 6 ili 66 celija, tj koliko je acu spojeno redno pa bi sa 2 punjaca ranga 15tak A svaki bez problema punili 4 acu od 60tak Ah

Sad kontam nesto, mozda bi mogao da se napravi punjac sa automatikom na 48v, toliko imaju aparati za varenje sa trafoom, mali neki taman ce zener diode da spuste malo napon, ili da se odmota par namotaja. E sad jedino sto bi trebalo naci nekog ko zna napraviti elektroniku automatike punjenja, posto nije bas cest slucaj da se puni 48v.

Vise automatskih punjaca na red nece da prodje ako se koriste samo krajnji izvodi.
Ako se svaki punjac zakaci na svoj akumulator prolazi. Veza od jednog plusa do minusa drugog aku ne menja nista jer punjac vidi samo aku za koji je zakacen.
Ovo vazi ukoliko su punjaci galvanski odvojeni, tj minus im nije na uzemljenju kao kod pc napajanja.
Ako postohi trafo i grec samo u prici, lako se sabiraju naponi. Samo klasicna veza plus na minus i redom.
Ako se spaja vise trafoa na 1 grec onda je bitno da se ne obrnu faze. Ako krene napon da se smanjuje dodavanjem sledeceg trafoa potrebno je zameniti zice ili na primaru ili sekundaru.
Max struja u rednoj vezi je struja najslabijeg trafoa.

nisam mislio da kupis gotovo
nego bi dobio komponente za projekat možda jeftinije
nego ovako odvojeno da kupuješ