Potrebno nije, ali ne bi bilo lose da znas tacno koliko se vraca voda u sam kotao. Samo zbog usaglasenosti sa termo glavom.
Grejanje na pelet
Ok, trazicu to od majstora, ne znam koliko ce biti srecan zbog toga ali je trebao da uradi tako u startu jer sam mu i trazio 4 da stavi..
Evo jedne slicice koja pokazuje namene trokrakog termostatskog ventila.
Grejac-imas veliko iskustvo,postujem.Hvala na lekciji.
Kazem, i meni se desilo da se zbunim. Ja sam te ventile koristio za ogranicavanje polazne temperature ka potrosacima. Na primer podno ili fancoil uredjaji. I sam kada sam gledao prvi put sliku, trebalo mi je vremena da se dovedem u normalu.
Evo jedno zgodnije resenje. Nema termo glave sonde i ostalih cudesa. Posto je kod Kepo kotlova minimalno sto mora da se ispostuje termostatski ventil, ja predlazem ovako nesto.
Ja sam sa t mixom pravio laddomate. Veze izmedju bafera i kotla na cvrsto....Zgodna mala stvarcica koja vrsi posao, nema podesavanja, nego se kupi predpodesen na odredjenu temperaturu. Manje mesta zauzima, a i prakticnije je jer nema ko da cacka. Kad kazes , povrat mora 65C ljudi misle da ce im kotao pojesti gomilu peleta....pa smanjuju i slicno.
Ujedno, treba razmisljati i o regulaciji polazne temperature ka instalaciji, e vec tu ima vise varijanti.
Samo da dopunim Grejacevu lekciju na moje pogresne seme ovom koja prikazuje trenutno povezano.Ovo sam valjda dobro video i nacrtao.
Prvo da vam se izvinim sto prekidam niz u rasprvi ali imam jedno generalno teoretsko pitanje.
Recimo da je temp kotla podesena na 70*C i daljinski termostat u ON/OFF modu. Na termostatu zadata temperatura za prostoriju u kojoj se nalazi 22*C. Kad se prostorija ohladi termostat ce reci kotlu upali se i zagrij na nekih 24*C pa se ugasi dok se opet prostorija ne ohladi do nekih 20*C i tako u krug. E sad kad u sistemu ima cetvorokraki mjesni ventil sa elektronikom, ko njemu saopstava koliko da se zakrene i da pusti dovoljno tople vode u sistem da temp u prostoriji poraste do 24*C? Da li je daljinski termostat povezan u isto vrijeme i na kotao i na eletroniku mjesnog ventila ili je veza nesto drugacija?
Znam da elektronika mjesnog ventila mjeri temperature potisa kotla i ventila kao i njihove povrate ali u zavisnosti od vanjeske temperature nekad ce mi temp vode na potisu ventila od 45*C biti vise nego dovaljna a nekad nedovoljna da zadovolji zadatu temperaturu u prostoriji.
Ima li neka generalna teorija za sinhronizaciju termostata, kotla i mjesnog ventila?
Svaki sobni termostat ima histerezis, koji se krece od nekoliko stepeni (analogni) do nekoliko desetina stepena (digitalni). Ako je histerezis 0.5C, a temperatura podesena na npr 22C, signal za paljenje ce se slati kada je temperatura 21.5C a za gasenje na 22.5C.
Eh sada, sve zavisi od automatike koja regulise mesni ventil. Postoje automatike bez korekcije unutrasnje temperature i rade samo po krivi grejanja. Kvalitetnije i bolje automatike imaju i korekciju sobne temperature u sprezi sa krivom, pa se vrsi kosi pomak krive grejanja u zavisnosti od koliko stepeni odstupa sobna temperatura.
Neke automatike imaju mogucnost povezivanja i izvora toplote, pa se podesi kada se kotao gasi i slicno. Realno to je osmisljeno da se objekat konstantno greje, i da izvor toplote (kotao) radi non stop u nekom rezimu. Da li ce to biti on off po internom termostatu, vremenskom programu, modulaciji...sve zavisi od potreba itd.
usteta u energentu se bas u tome i ogleda, jer izvor toplote je non stop na nekom temperaturnom rezimu, i samo se salje topla voda ka potrosacima. Nema hladnog starta, i ponovnog grejanja vode u kotlu i sistemu grejanja. Kompleksna je stvar, ali za manje privatne objekte, moze se ici i varijanta preko relejnog boxa, pa da kada sobni termostat postigne temp, zatvori mesni ventil i ugasi kotao. Ali problem nastaje kada je objekat dobro izolovan, pa se desava da temperatura vode u sistemu tj kotlu dosta opadne, pa ponovo dolazi do starta kotla u nekoj od vecih snaga i samim tim i vece potrosnje. Najbolje bi bi bilo kada bi se kriva grejanja idealno podesila pa da grejanje radi non stop, u rezimima noc/dan. Sa dve razlicite temperature, ne vece razlike od 2C
Grejac, hvala Vam na odgovoru. Ja kako se uclanih na ovaj forum postadoh zavisnik od sistema na pelet 
Ono sto sam ja poceo da radim je sledece: Napravio sam termostat koji mjeri temperaturu u prostoriji i salje signal po podesivom histerezisu na bazu koja se povezuje na kotao. Problem br1 je sta baza treba da da kotlu da se isti ukljuci odnosno iskljuci. Gledam ove termostate u prodaji koji su tako univerzalni (i ocajno dizajnirani) pa kontam da je instrukcija univerzalna i jednostavna. Moj termostat ima 3,5" displej osjetljiv na dodir
Kupio sam polovan Esbe aktuator na zalost bez plasticnog dijela za vezu sa ventilom ali ce biti dobar za test "nasuvo". Njime mogu bez problema da upravljam elektronikom koja je povezana na moj termostat. Mogu da ga zakrenem lijevo i desno za koliko hocu stepeni. Planiram da stavim enkoder pa da imam pivratnu info o polozaju ventila (otvorenost u %).
E sad sve je to super i nasminkano ali mu fali ono glavno a to je dobar algoritam.
Kotao bi trebao stalno da radi u modulaciji za maksimalnu ustedu (pretpostavljam a molim te ispavi me). Sto znaci da temp u prostoriji mogu regulisati zakretanjem mjesnog ventila (zakreni ventil za odredjeni broj stepeni i cekaj odredjeni period da se postigne temp u prostoriji. Ako se ne postigne zadata zakreni jos malo itd...). E sad sta ako je dan nenormalno hladan a kotao u modulaciji pa mi fali jos tople vode?! Kako kotlu da kazem predji u rezim vece snage?! Da li mu to nekako mogu saopstiti mjerenjem temp u povratnom vodu u kotao?
Pa kotao mora da ima svoju regulaciju, tj elektroniku koja ga vodi. Radi u modulaciji, dok ne opadne temperatura ispod zadate vrednosti, izlazi iz modulacije i radi u nekoj od podesenih snaga.
PID algoritam je zakon, to bar kazu automaticari, i ima neki Audrino ili tako nesto. Ne razumem se ja bas toliko u elektroniku, to ipak ima ko da prokomentarise.
Naravno. Moj cilj ii jeste da se napravi elektronika koja se samo doda na bilo koji kotao bez ikakvih izmjena na kotlu. Moja elektronika je bazirana na Arduino platformi. Daljinski termostat bi mogao u isto vrijeme da saopstava trenutnu temp prostorije i da se na osnovu te informacije zakrece mjesni ventil odnosno mijenja nivo snage kotla. Od kotla ce se samo traziti visa temperatura a on ce sam uz pomoc svoje elektronike po vec zadatim parametrima mijenjati snagu odnosno raditi u modulaciji. Na ovaj nacin bi se upravljalo kotlom i mjesnim ventilom samo na osnovu jednog parametra a to je temperatura u prostoriji. Moze li se mjerenjem temperature vode na polazu i povratu i kotla i ventila povecati efikasnost i eventualno zastititi kotao od niske temperature vode na povratu?
Kako se sezona grijanja blizi opet ja sa novim-starim problemom instalacije. Bilo je mnogo zamjerki na forumu na ovu instalaciju pa sam ljetos angazovao dvojicu majstora (jedan iz Srbije, drugi iz BiH) i doveo ih na lice mjesta i trazio njihovo misljenje. Oba su pogledala sistem i konstatovala da je malo estetski lose odradjeno ali da sluzi svrsi i da oni tu nebi nista mjenjali. Cak sam ljetos doveo i jednog masinskog inzinjera i on je to sve pogledao i uglavnom mi rekao isto sto i oni. Sad ili sam ja lud ili oni, pa bih jos jednom trazio vase misljenje.
Ako se dobro sećam tu smo morali crtati i bojiti tokove, i da je u redu bilo, samo malo komplikovano al ok, jel zako bilo ?
Da Bore, vecina na forumu je imala velikih zamjerki na ovaj sistem, cak je Grejac rekao da je katastrofa, a vasa misljenja svakako uvazavam. Cini mi se da si ti rekao da je trokraki pogresno postavljen i niz nekih drugih sitnica...Medjutim bili su izriciti da tu mnogo nista ne bi mjenjali iako sam ja insistirao mozda i na cetverokrakom i na nekim drugima stvarima ali sam izgleda zalud trosio rijeci.
Sad gledam to je bilo priče verovatno oko pumpi,pošto nema nepovratnog ventila(kod njih) a obe guraju u povrat, i što je ona na bajpasu na pogrešnom mestu.
Bilo je reci i oko sigurnosnog ventila pa eksp. posude i jos toga.Neodlucan si.Postavi semu sadasnjeg stanja,pa da te upute iskusniji i onda nema popustanja pred majstorima.Budi Ti kriv za propuste a ne Oni.
Četvorokraki mešni ventil bi bolje čučnuo od trokrakog. Ili još jedan trokraki.
Ja i dalje stojim pri izjavi da je katastrofa. U situaciji kada jedna pumpa ne radi, druga vuce vodu iz tog dela mreze, pa se svasta tu jos nesto desava.
A sto se tice mesnih ventila. Tu bi najbolje cucnulo jedan trokraki (termostatski) i dva cetvorokraka za svaku grejnu granu. Garantujem da potrebe etaza za grejanjem nisu iste, a samim tim je potrebna i regulacija za svaku granu posebno. Ujedno, ovaj sistem je totalno hidraulicki ne izbalansiran. Najjeftinije je ne dirati nista, jer radi. Eh sada kako radi..to je druga stvar.
Meni nije problem da ti posaljem hidraulicku semu, pa da vidis kako bi to sve trebalo izlgedati.
Moj savet je sledeci.
Sabirnik i razdelnik bez razlike pritiska. Pumpa u kotlovskom krugu, sa termostatskim trokrakim ventilom. (predpodesen ili sa termoglavom). Cetvorokraki mesni ventili (rucni ili sa automatikom) na svakoj grejnoj grani. Nepovratni ventili na svakoj grani, plus odvajaci necistoca i kosi regulacioni ventili na povratu iz svake grejne grane. Jedno 10 mernih instrumenata...
Trokraki ventili u svakoj grani, ne četvorokraki.
Razlog?
Ne kazem ja da ne moze. Po meni su se bolje pokazali cetvorokraki ventili kada ima vise potrosackih grana. Trokraki moze kada je sabirnik razdelnik klasican. Ako ide na sabirnik i razdelnik bez razlike pritiska onda je bolje cetvorokraki.
Ne, nije reč da li može ili ne može, jer može sve, nego kako treba, a na takvom razvodu i sa takvom funkcijom treba trokraki. Istina, može i četvorokraki, ali je to bespotrebno komlikovanje sistema.
Grejac bio bih zahvalan kada bi mi poslao semu kako bi to sve trebalo izgledati. Ono kao sto kazes radi i sad, nemam problema u grijanju, zadovoljan sam izvorom toplote u stanovima, mozda je potrosnja peleta veca u odnosu na ostale clanove foruma od samog pocetka, pozzz...
Evo na brzinu sam nacrtao semu koja bi trebalo da bude razumljiva svima. Postavicu je javno na forum, mozda jos nekome koristi.
Grejac mnogo ti hvala na trudu i na ovoj semi. Mozda pitanje za tebe ali i za ostale upucene u cene materijala, posto pretpostavljam da si upoznat okularno i sa cenama svega ovoga sto mi je potrebno za prepravku sistema, interesuje me koliko bi me sve ovo kostalo, dakle materijal + ruke? To pitam iz razloga finansijske opravdanosti, odnosno dali bi mi se sve ovo isplatilo raditi s obzirom da ovaj skarabudzeni sistem ipak nekako funkcionise i sta bih dobio sa ovom prepravkom!?
Grejač, zar ne bi trebalo da je odvajač nečistoća pre pumpe i trokrakog ventila u kotlovskom krugu?
Da li je za sistem sa AT potreban odvajač nečistoća ili se AT ponaša kao taložnik zbog velikog prečnika a male brzine strujanja radnog fluida?
Grejac wrote:
Ne kazem ja da ne moze. Po meni su se bolje pokazali cetvorokraki ventili kada ima vise potrosackih grana. Trokraki moze kada je sabirnik razdelnik klasican. Ako ide na sabirnik i razdelnik bez razlike pritiska onda je bolje cetvorokraki.
Sta je to "sabirnik i razdelnik bez razlike pritiska" ? Gledam semu i to mi lici na "hidraulicku skretnicu",mada i njena namena mi nije jasna.Sabirnik i razdelnik da ali ovo dvoje cemu sluze.Ako moze jedno malo pojasnjenje,prosto nevidim svrhu.
Ovo je odvajac necistoce sa magnetom, cisto zbog termostatskih ventila i t mixa. Primarne necistoce bi se i talozile u AT, ili hidraulickoj skretnici. Ako gledas tokove, racuna se da se najvece necistoce taloze u velikim zapreminama. Sprecava se njeno dalje sirenje kroz sistem. A sistem prilikog prvog punjenja bi trebalo ispirati. Ovo je bar onako kako su mene ucili...a i taj deo seme je da kazem prepisan.
A da odgovorim i Goranu. Kao i sto samo ime kaze to je sabirnik i razdelnik bez razlike pritiska,. U hidraulickoj vezi moze da se posmatra kao i ihidraulicka skretnica, ali razlika je u tome sto su potis i povrat udaljeni jedno od drugog. A tek u ovom slucaju i slicnim slucajevima kakvi prave probleme, ovo tek ima svrhe i smisla. Kad imas vise potrosackih krugova, koji nemaju isti zahtev za toplotom, i nisu isti delta P za svaki grejni krug, dolazi do hidraulickog disbalansa sistema i samim tim do disbalansa grejanja. To je osnovna namena skretnica, sabirnika i razdelnika, sabirnika i razdelnika bez razlike pritiska ....I nema potrebe za takvim stavom.
Hvala Grejac jos jednom na detaljnom odgovoru. Da li je neophodno da stavim i taj cetvrti termometar ka kotlu?