Dakle, temperaturu objekta reguliše sobni termostat a regulator pazi da prema radijatorima ne ide pretopla ili prehladna voda nego baš ona zadate temperature.
Koje ste senzore temperature koristili?
Grejanje na pelet
Tačno tako: temperaturu objekta reguliše sobni termostat a regulator pazi da prema radijatorima ne ide pretopla ili prehladna voda nego baš ona zadate temperature.
Ne bih znao tačno da kažem koji su senzori, mislim da su neki tranzistorski: TrmRglt je moj projekat, tehničko rešenje je napravio elektro-inženjer.u čijem opisu posla je i proizvodnja.
Upravo htedoh nesto slicno da pitam. Ja regulisem temperaturu prostora i zadajem kotlu preko sobnog termostata koliko da zagreje prostor. Mesni ventil sa elektronikom regulise da kotao ne radi u rezimu niske temperature vode kako bi se produzio njegov radni vek, a sa druge strane regulise i da ne ide pretopla voda u sistem.... Zbog cega bi bilo ko stavljao spoljasnji senzor temperature kada mene ne zanima koliko je stepeni napolju, nego samo koliku temperaturu zelim u kuci? Ili on ima neku ulogu za koju ne znam... Ipak mi ovo nije struka....
zmajurina wrote:
Upravo htedoh nesto slicno da pitam. Ja regulisem temperaturu prostora i zadajem kotlu preko sobnog termostata koliko da zagreje prostor. Mesni ventil sa elektronikom regulise da kotao ne radi u rezimu niske temperature vode kako bi se produzio njegov radni vek, a sa druge strane regulise i da ne ide pretopla voda u sistem.... Zbog cega bi bilo ko stavljao spoljasnji senzor temperature kada mene ne zanima koliko je stepeni napolju, nego samo koliku temperaturu zelim u kuci? Ili on ima neku ulogu za koju ne znam... Ipak mi ovo nije struka....
Pa da nebi silazio u kotlarnicu da povecas ili smanjis temp izlaznog voda tj ako ti je toplo ili hladno u kuci,bespotrebno bacanje para!!
" I da ne bude zabune: niti reklamiram ovaj gorionik, niti ga prodajem, kao što ne reklamiram i ne prodajem Viadrus kotlove."
A to što proizvodite i prodajete, u kom je redu veličina u konvertibilnoj valuti i da li ga je moguće koristiti na etažnoj peći na pelet? Obzirom da zrači oko sebe 4kW?
Zeljko011 wrote:
zmajurina wrote:Upravo htedoh nesto slicno da pitam. Ja regulisem temperaturu prostora i zadajem kotlu preko sobnog termostata koliko da zagreje prostor. Mesni ventil sa elektronikom regulise da kotao ne radi u rezimu niske temperature vode kako bi se produzio njegov radni vek, a sa druge strane regulise i da ne ide pretopla voda u sistem.... Zbog cega bi bilo ko stavljao spoljasnji senzor temperature kada mene ne zanima koliko je stepeni napolju, nego samo koliku temperaturu zelim u kuci? Ili on ima neku ulogu za koju ne znam... Ipak mi ovo nije struka....
Pa da nebi silazio u kotlarnicu da povecas ili smanjis temp izlaznog voda tj ako ti je toplo ili hladno u kuci,bespotrebno bacanje para!!
"Je teb` dete nista ne razumem." Temperaturu regulisem valjda sa sobnog termostata, a mesni ventil sa elektronikom regulise rezim rada kotla, odnosno pravi zadati odnos temperatura kotlovskog i radijatorskog kruga. Ako mi je pretoplo, smanjim zeljenu temperaturu na sobnom termostatu i to je sva. Barem ja to tako razumem. A sta je tu bacanje para?
Termoregulator o kome pricamo naredjuje motornom pogonu kako da otvara ili zatvara mesni ventil i radi to sto radi. Ne dozvoljava da T u kotlu padne ispod 65, pali pumpu kada T kotla bude 70 stepeni, gasi kada bude oko 60. Na njemu se ukuca T polaznog voda u radijatorskom krugu i njegova prevashodna namena je da kontrolise T kotla i da u isto vreme u radijatore pusti vodu na zadatoj T (oko 40 stepeni recimo). Ako je napolju -20, onda sidjemo u kotlarnicu i zadamo mu recimo 55 stepeni, ukoliko je napolju +5, onda opet sidjemo i zadamo termoregulatoru recimo 30 stepeni jer nema potrebe da u radijatorima bude veca T jer je to gubitak energije. E sada, da ne bismo stalno silazili u kotlarnicu i ukucavali koliko stepeni da ide u radijatore, postoji i spoljasnji senzor koji na osnovu promene spoljasnje T regulise kolika ce T biti u radijatorima, upravo zbog toga da se energija nepotrebno ne rasipa. Nije to neko veliko rasipanje energije, ali ako je sistem dobro optimizovan i ako se parametri dobro podese, komoditet je mnooogo veci i oscilacije u sistemu su neznatne.
Zmajurina, nije to.
Mešni ventil je uvek podešen da daje veću temperaturu od one koja bi idealno trebala. Dovoljno je da daje za 5*C veću temperaturu od potrebne.
Ako je na 0*C napolju potrebna ulazna temperatura vode u kuću od 40*C, mešni ventil se podešava na 45*C i sve će biti ok dokle god spoljnja temperatura ne padne do npr -5*C. tada treba podesiti da mešni ventil u kuću pušta 50*C i opet je sve ok. Kad je pretoplo cirkulaciona pumpa se ugasi i sve radi super.
E to podešavanje koja temperatura voda da ide u kuću može da vodi spoljnji merač temperature. Ali potrebna temperatura vode zavisi od objekta i nije ista za svaki pa tu krivu treba eksperimentalno odrediti što zahteva vreme i nešto znanja. Fabrički regulatori nude 4-5 kriva pa se gazda probom odlučuje koja mu odgovara.
Zmajdine, sve je ok. Tako i treba da radi.
Upravo tako!
Naravno to u mnogome zavisi i od dimenzionisanih radijatora. Sto je veci broj rebara, to T u radijatorima moze da bude niza. Takodje zavisi i od izolacije i toplotnih gubitaka objekta.
OK, konacno sam ukapirao... bez obzira na elektronsku regulaciju mesnog ventila, moracu da s vremena na vreme dodjem i podignem ili spustim temperaturu rucno na mesnom ventilu, odnosno da zadam drugaciju temperaturu....
Da li mi je onda uopste potrebna elektronika za mesni ventil ili mogu desetak puta u sezoni da ga podesim rucno?
Moze i rucno, ali onda to nije desetak puta u toku sezone, vec barem jedamput ili dva puta svakog dana
Naravno da je potrebna. Ona štiti kotao kod paljenja a ako se podesi na npr. 10*C više od potrebne u kotlarnicu ne treba silaziti sve dok spoljnja temperatura ne bude niža od -10 a to je vrlo retko. Sa tako podešenom temperaturom brže će se kuća zagrejai a kad dostigne potrebnu temperaturu pumpa će ugasiti grejanje.
Ako je pelet energent, a jeste, ta zaštitna funkcija nije od nekog značaja: u drvetu nema sunpora, tako da nema opasnosti od generisanja sumporne kiseline unutar kotla zbog kondenza. Brzo dostizanje radne temperature kotla očitava se u kvalitetu grejanja i potrošnji peleta.
Kad je napolju 0, kod mene temperatura radijatora je 40, kad je +10, onda je 38, najmanja je 36, a najveća ikad postavljena 45. To beše onomad kad je baš ozbuljno zagudilo, ne ponovilo se, daleko mu lepa kuća.Cilj oakve regučacije je željena temperatura u grejanom prostoru uz najnižu moguću temperaturu vode u radijatorima. Stepen dva gore/dole nije od prevelikog značaja, dakle ne mora svako malo da se podešava, ali da bude 5 ili 10 stepeni više... Jbga, nema smisla.
Naravno da ima smisla. Vaša varijanta pije vodu samo ako nema noćnog gašenja kotla.
Peletari koje ja poznajem gase kotao oko 22-23h i pale oko 5 ujutru. Razlika od 5*C od potrebne temperature vode u kuću je premala i ne stiže se zagrejati kuća do 6-7h kad se kreće na posao.
Moje temperature vode su iste, Ni ja nisam nikada gurao više od 45*C u kuću ali mi stalno stoji na 40*C. Ako spustim noću temperaturu u kući za 1.5*C onda je potrebno 2 sata grejanja vodom od 40*C da se kuća zagreje. A ako je temperatura 45*C onda se dostigne zadatih 22.5 za pola sata. Mislim da se više uštedi kad se kotao upali 1 sat kasnije nego na 5*C nižoj temperaturi vode prema kući.
Za nekog ima, za nekog nema.
Kod mene grejanje radi stalno, tačnije - automatski: termostat meri temperaturu u referentnoj prostoriji i spram nje diriguje kad je grejanje potrebno, a kad ne. Kad nije potrebno, zatvara četvorokraki ventil i gasi pumpu, a kad je grejnje potrebno, otvara mešni ventil koliko treba i pali pumpu. Histereza na termostatu je 0,1 stepen, razlika između noćne i dnevne 1 stepen, a ciljana temperatura vode u radijatorskom krugu podešena na oko taman, stepen-dva gore-dole, dan počinje u 6, završava se u 11. Ja mislim da tako treba.
Pretpostavljam da je kod zmajdina ovaj auto rad potpomognut akumulatorima toplote i da sobni termostat kontrolise ventil i pumpu iza akumulatora. Kod nas bez akumulatora, a sa trmrglt-om, da li postoji mogucnost zatvaranja ventila odmah po gasenju kotla od strane termostata, a da se ne ceka pad kotlovske vode ispod 65 stepeni?
Gorionik u gašenju i dalje prouzvodi toplotu, pa ako se ventil zatvori pre gašenja može da dođe do pregrevanja kpotla, a to nije dobro. Zbog toga TrmRglt čeka da temperatura bude za stepen niža od one inicijalne.
Јуче били мајстори и исправили грешку, поставили експанзиони суд на поврат, испод мешајућег вентила.
Молим за коментар, да ли сада неко види неку неправилност?
Остало је само да се измрежира и окречи и биће цакум-пакум.
А да, мало сам се купао у минералној вуни прекјуче...
Димне цеви одавде (прва слика) излазе овде (друга слика) и улазе у димњак.
Sada je sve ok...
У недељу увече када су мајстори отишли, притисак у систему је био 1.8. Данас видим да је пао на нешто мало мање од 1.7.
Да ли је ово нормално или требам поново да почнем да бринем?
Преконтролисао сам све спојеве, нигде не влажи нити капље. Ваздух су испустили пре него да оду.
Једино што чујем, али ретко кад је неко тихо и кратко цврчање у радијаторима, као када се чује миш.
И да...
Јуче ми је напокон стигао пелет, наручен још 10.07.
Када га ставим у чашу, брзо пропадне и почне да се распада, али ми се нешто много осећа мирис јеле и боровине у котларници.
Ono prvo ti je manje vise normalno a to cvrcanje ti je zarobljeni vazduh. Sto se tice peleta ako se toliko jako oseca budi siguran da je u njemu podosta mekog drveta...
Али шта ако притисак настави да пада?
Pritisak u sistemu ne bi trebalo da je veći od 1 bar kad je hladan sistem , sem ako nemaš više spratova, voda će u toku eksploatacije sistema da ispusti malo vazduha usled kavitacije, ništa strašno al zato služi odzračni ventil. Koliko spratova imaš?
Neće.
Па котао је доле на приземљу, а из њега су цеви разведене на спрат. Значи сви прикључци на радијаторима на спрату излазе из пода.
Mislim da niste razumeli: elektronika kotla sadejstvuje sa regulatorom i sobnim termostatom, pa se tim sadejstvovanjem dobije vrlo visok konfor koji ja konforom nazivam. Nije paljenje kotla na početku sezone jdino paljenje: paliće se i gasiti po nekoliko puta dnevno: ako je u proseku (recimo) do 5 puta - to je u redu/dobro, do deset puta - "pa dobro"... Zbog toga ona tri "gadžeta" sadejsvuju - da koliko je god moguće drže sistem u pogonu, ali kad grejanje nije potrebno, jer zagrejno je, gorionjik ugasi, a da razdvajanjem kotlovskog i radijatorskog kruga i gašenjem pumpe obezbeđuje vrlo visoku iskorišćenost već vodi predate toplote i usporeno pothlađivanje kotla, što je od koristi kod sledećeg paljenja.
Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.