Termo glave teško da će ti zatvoriti skroz, uvek ima mali protok, a za svaki slučaj bar na jednom radijatoru ostavi običan ventil. Za exp posudu sam ti već davno rekao da će vrv trebati veća. Postavi 4kraki sa regulacijom i termo glave i uživaj.
Povezivanje kotla i podešavanje četvorokrakog mešnog ventila
Može za prvu varijante sheme umjesto 3K ventila i 4K i sve ostaje isto, i to je za korisnika dobro.
Obe seme su dobre, ova sa 4k ventilom je bolja. Inace sto se tice t u kotlu, kada se dostigne zadata t u radijatorima i automatika regulise da povrat u kotao bude iznad 55-60 stepeni, kotao i dalje nastavlja da se zagreva sve dok ne udje u modulaciju i ne pocne da obara snage do onog momenta kada ce da uspostavi ravnotezu sa toplotnim gubicima kuce i onda se zadrzi na toj snazi. Ako se desi da je najmanja snaga gorionika, odnosno kotla na pelet jaca od potreba koje zahtevaju toplotni gubici kuce, onda ce kotao da se zagreje do 80 stepeni(ukoliko smo zadali 80) i da cak i predje tu t za stepen dva(zavisi od kotla, kod mene je to 5 stepeni na gorioniku) i onda se ugasi. Ponovo se upali kada se t kotla spusti na 75 stepeni. Ako ipak toplotni gubici u prelaznom periodu prelaze najmanju snagu, onda ce kotao da radi i modulira izmedju 5 snaga u zavisnosti koliko je napolju hladno, a t kotla ce se kretati izmedju 70 i 80 stepeni, opet zavisi koji je kotao u pitanju i kako je podesen da radi. Kod mene na B Max gorioniku na 75 stepeni ulazi u modulaciju i obara za svaki stepen snagu, dok kod gorionika i kotlova koji imaju Tieeme elektroniku, modulacija je u rasponu od 10 stepeni i moze u parametrima da se menja. Tada kotao menja snage na svaka 2 stepena
To je opis u redu, može se zadati i manje za start pa povećati ako treba. Bolja i najbolja varijanta je sa spremnikom AT. Izgaranje goriva bolje, učinak veći, palenje nekoliko puta dnevno, AT toliko da izdrži nekoliko sati kad je pun. Evo vidim da si puno pisao o tome i imaš znanja, što misliš od ove varijante spajanja.
Bojler vuče iz kape, tako radi i kod mene, plus dodatak kotao na drva i kolektor grije vodu od 4 do 9 mjeseca, može samo bojler, ili bojler i AT.
Prva sema mi je jasna i dobra je, samo imam malu zamerku sto radijatori ne uzimaju vodu sa vrha AT, vec iz cevi koja napaja AT vrucom vodom, a ta cev je takodje spojena sa bojlerom, tako da u praksi moze da se desi da radijatori povuku vodu kroz izmenjivac u bojleru iako pumpa koja se pali da zagreje bojler mozda tada nije aktivna, pa tada moze da se desi da se bojler greje nepotrebno na visoku t koliko je na vrhu AT i da se zagreje i na 80 stepeni sto bas nije dobro. Slicno sam ja uradio ali sam drugacije spojio bas tu vezu. Pogledajte moje slike sa AT, pa pokusajte to da desifrujete, mada se ne vidi bas jasno sve. Inace jasno mi je zasto povrat iz bojlera ne ide u dno AT, vec gore da nebi mesao vodu u AT. Mislim da ste to mogli malo drugacije resiti da se povrat bojlera posebno spoji sa AT, a ne preko cevi koja vodi od kotla. Druga sema je ista ta, samo nadogradjena, ali mi nije jasna veza kolektora sa bojlerom.
Ne može nikako kroz bojler da povuče pumpa radijatora, postoji nepovratni ventil u krugu bojlera. Ta veza je najbolje moguće riješenje za bojler u kombinaciji sa AT, raslojavanje najbolje što može biti, pregrijavanje bojlera nema, max. temperatura iz vrha AT kroz pumpu i izmjenjivač oko 65°C kad je vrh AT na 80°C. Povrat na istu stranu gdje i ulaz iz kotla pa tako tih 5°C manja temperatura iz bojlera zajedno sa vodom iz kotla vraća se u AT gornja zona. Moglo bi i sa druge strane AT isto gornja zona. Ako ne radi niti jedan kotao i radi bojler tu vodu iz bojlera vuče pumpa grijanja, zbog toga je bolje da je tako.
Radijatori dobiju prvu toplu vodu iz kotla pa tako grijanje kreće za 15 minuta nakon paljenja kotla. Višak ide u AT. To je usvojen spoj od svjetskih stručnjaka hidraulike. Naravno bolje sa 4 cijevi za velike spremnike, ali ide i drugačija distribucija, još jedna pumpa, plus sve ovo.
Kolektor je parabola ogledalo sa 10 cijevi od 18 mm, iza aluminijski lim koji vraća svjetlost u fokus, sjenila od tih lampi, kolektor je dimenzija 1,2 m * 1,2 m postolje od stropnih fluo cijevi 36W 4 komada, 2 kutije.
Zimi ventil 1 i 3 otvoren, ostali zatvoreni. Ljeti 3 zatvoren, samo bojler 2 otvoren, 1 zatvoren, bojler i AT 1 otvoren, 2 zatvoren. 4 i 5 ljeto otvoreni.
Aha, sada mi je sve jasno. Malo sam seo i gledam ove seme. Da, upravu ste, teoretski moze da povuce vodu iz bojlera, ali sigurno to nece biti, jer postoji trokraki u radijatorskom krugu i zbog AT postoji hidraulicka ravnoteza. Sada mi je jasno sve, pa i ona veza sa kolektorom. Jako dobro sve uklopljeno i povezano. Bas mi se svidja, super ideja za povezivanje bojlera i AT, kao i kolektora.
Hvala ti za lijepo mišljenje, sve o grijanju i ispravnosti možeš pogledati na https://www.caleffi.com/usa/en-us/technical-magazine, moj glavni mentor je john siegenthaler p.e. kojeg redovno pratim i čitam njegova izdanja i predavanja. Povezivanje grijanja mora poštivati I i II zakon termodinamike i hidrauliku, to je minimum.
Hvala, cesto sam na sajtu Calleffi, koristim njihove ventile, termoglave, kotlovske grupe itd...Jako su kvalitetni. Nisam do sada gledao njihove seme, uglavnom sam sve sam izmisljao i konstruisao, crtao i nekako logicki zakljucivao gde sta da postavim i gde bi sta trebalo da bude. Uvek se obratim clanovima foruma da prokomentarisu neke moje skice i radove, ipak se ovde na forumu najvise nauci. Ja sam samouki majstor, odnosno nisam majstor, vec sam nastavnik fizickog, radim u skoli i trener sam mladjih kategorija fudbalera, a grejanje mi je postalo hobi i tako sasvim slucajno se malo bavim grejanjem. Pre 11 meseci sam postao tata, pa sada imam mnogo manje vremena da provodim na forumu, ali opet kada stignem nesto da napisem, tu sam. Cenim ljude koji nesto sami urade, naprave, razmisljaju, posavetuju druge, objasne kako funkcionise itd...
To što si napisao su odlične osobine, i sam sam takav SSM već preko 40 godina, puno sam pročitao stručnih i ostalih izdanja koja se mogu pretraživati ili kupiti. To što koristiš logiku je za pohvalu, bez toga nema uspjeha, kod tebe je veliki pozitiv što razumiješ sheme od prve i to je rijetkost. Postoji mnogo ljudi koji su protivnici nečeg novog i tako nikada ne nauče ništa novo. Moje ilustracije provjeravam svaki detalj pa tako izbjegavam moguće veće pogreške, u praksi radim sebi i mojim prijateljima.
Pozdrav svima.
Planiram da rekonstruišem kotlarnicu koja ima kotao na čvrsto gorivo sa otvorenim sistemom. Planiram da sistem prepravim na zatvoreni. Sistem bi se sastojao od kotla, hidraulučne skretnice, razdelnika za tri kruga radijatorskog grejanja, kotlovske i radijatorskih pumpi. E sad, dilema je da li i gde postaviti četvorokraki ventil (pošto ga već imam u sadašnjem sistemu). Znači moje pitanje je načelne prirode i glasi:
Da li taj četvorokraki ventil postaviti između kotla i hidraulične skretnice što bi mi više odgovaralo, pošto je isti sada montiran odmah iza kotla ili između skretnice i razdelnika kako je to na ovom forumu preporučeno ako sam ja dobro razumeo, pa je kolega daliborl i promenio položaj svog ventila. Pošto i neki proizvođači kotlova na svojim šemama stavljaju četvorokraki ventil izmeću kotla i skretnice, molim vas da mi razrešite ovu dilemu.
Ne moze cetvorokraki izmedju kotla i skretnice, vec ide kotao, pa skretnica, pa razdelnik, pa na svaki krug ide po jedan mesni ventil i posle mesnog po jedna pumpa u radijatorskom krugu. Ako idu cetvorokraki ventili na razdelnik, onda u kotlovskom krugu izmedju kotla i skretnice ne treba trokraki termostatski kao zastita kotla, a ukoliko idu trokraki mesni na razdelnik u radijatorskom krugu, onda bi bilo pozeljno da ide trokraki termostatski izmedju kotla i skretnice, mada nije neophodno. Neophodna je kotlovska pumpa na samom povratu u kotao i u jednom i u drugom slucaju. Ona ce obezbediti cirkulaciju vode kroz kotao i HS i obezbediti da se voda u kotlu ravnomerno zagreva dok pumpe radijatorskih krugova ne povuku vodu, odnosno dok se cetvorokraki ili trokraki mesni ventili u radijatorskom krugu posle razdelnika ne otvore.
Može se povezati skretnica i 4K ventil kao na shemi https://i.postimg.cc/3wzK244B/CGHS.jpg
Primjer je za 2 kruga grijanja, isto tako dodati treći.
Bolje na 4K ventil postaviti motorni pogon i upravljanje, ili ručno podesiti. Ako se postavlja motor mjeriti temperaturu vode iza pumpe kotla na 10 cm.
Regulacija u krugu grijanja može termostatski ventil ili motorni pogon na obični ventil.
Hvala na brzim odgovorima. Što duže lupam glavu oko mog četvorokrakog mešnog ventila, koji bih zbog velikih dimenzija (6/4), mogao da ga upotrebim samo na mestima koje sam pomenuo, sve više naginjem tome da ga ne ugradim, iako je to moguće pre skretnice kako je to pzec objasnio i kako se to vidi na priloženoj šemi. No mislim i da je Mladen u prevu kada umesto četvorokrakog u kotlovskom krugu preporučuje termostatski trokraki, naime četvorokraki verovatno može da napravi problem ako se nađe u krajnje zatvorenom položaju, pogotovo što se radi o kotlu na čvrsto gorivo.
4K ventil u krugu kotla se koristi za Centrometal kotlove, njihova preporuka, hidraulična skretnica je mali spremnik AT koja je povezana na ispravan način. Krugove spojiti na drugu stranu skretnice može i drugačije od onog što sam nacrtao.
Izvedba sa 3k ventilom tipa VTC 512 od 60°C za drva od 20% i više vlage je bolja varijanta zbog toga što se ništa se ne podešava. Izvedba sa 4K ima svoje prednosti ako je upravljanje elektonika i motorni pogon, ako je ručno, zaboravite na 4K.
Da upravo tako. Nemam automatiku, znači zaboravljam na 4K. Hvala na pomoći.
Naravno da moze 4k ventil u kotlovskom krugu, Centrometal Peltec ima takav nacin veze sa AT, samo sto Peltec ima svoju elektroniku koja opciono regulise rad tog 4k ventila kada je spojen na AT. Vi bi morali neku automatiku da nabavite za taj 4k ili je mnogo jednostavnije da tu stavite 3k termostatski, a taj 4k u radijatorski krug.
Prijedlog za razmatranje, u krugu grijanja može termostatski ventil VTA 572 ili VTA 322, ili VRG sa upravljanjem.
Kako je sad spoj za 2 kruga tako dodati treći. Ako se ne koristi bojler posebno sve oko njega zanemariti.
Kotao je zaštićen, energija se može iskoristiti na dobar način. Količinom zraka i drva regulirati proizvodnju po potrošnji.
To može raditi sa jako malim gubitkom energije drveta.
https://i.postimg.cc/vmNbnLhc/CGBSVTC.jpg
Ja sam zahvaljujući i vašim odgovorima razrešio svoj problem, ali mi je i dalje nejasno, pažljivo čitajući ovaj forum, zbog čega je kolega daliborl na osnovu saveta sa ovog foruma menjao položaj četvorokrakog ventila sa mesta ispred HS na mesto iza HS. Šta se tu promenilo i zašto je to bolje? Ne da volim da brinem tuđu brigu, nego me zanima pošto sam ne mogu da ukapiram.
Kako i što si riješio, opiši kako je bilo kako je sad, što si dobio promjenom, to može nekom koristiti kad pročita napisano.
4K ili 3K ventil ispred HS regulira krug kotla, iza HS regulira potrošače.
Dobro je imati i jednu i drugu regulaciju.
Povecava mi se pritisak u sistemu pri palenju pumpe .
Bilo da je hladna ili vruca voda.
Ekspanzioni sud je na povratnom vodu ispred pumpe.
Okrenut sa prikljuckom na gore.
Tako mi rekao majstor da je postavim.
Kako da resim to povecanje pritiska ?
Oketanjem suda, ili premestanjem posle pumpe blize kotlu?
To je prizemna kuca cevi su pri dnu a kotao u visini radijatora
Nabavio sam hidraulučnu skretnicu identičnu kao kolega daliborl. Ova vertikalna skretnica ima gornje izvode koji nisu u istom nivou, već su pomereni za 6 cm. Gledajući fotografiju koju je daliborl okačio i šemu spajanja koju sam dobio, čini mi se da je na fotografiji dotok tople vode iz kotlovskog kruga prikačen na viši otvor, a izlaz prema radijatorskom krugu na niži. Na šemi spajanja koju sam dobio uz sketnicu je pak obratno. Da li je sve jedno kako se skretnica spaja, ili se moram držati uputstva. Meni bi više odgovarala opcija koja je na fotografiji.
Da li je ovo obicna suplja cev bez pregrada unutra koja glumi hidraulicku skretnicu ?
energeticar wrote:
Jeste.
Da li je ovo obicna suplja cev bez pregrada unutra koja glumi hidraulicku skretnicu ?
Da li je to pouzdano resenje ? Koji presek cevi se stavlja u tim situacijama ?
Jeste pouzdano rešenje. Koliko mogu da ocenim mislim da su preseci cevi na slici: u kotlovskom krugu 1", u potrošačkom 5/4" a sama HS je ja mislim oko 4".
@Histerezis hvala na odgovorima.
Kupio sam kombinovani kotao (pelet +drvo) ABC Uzice 25kW za zagrevanje prostora od 140kv. I ova sema mi deluje kao najbolji kompromis izmedju ispravno postavljene hidraulicne instalacije, eventualne ustede energenata (nakon automatizacije mesnog ventila) i pristupacne cene za izradu.
Semu sam nasao ovde na forumu, citajuci silne komentare na razne teme.
Koje je Vase misljenje ?
Slika je iz Grejač-eve galerije. Srkson je odavno koristi kao ilustraciju pravilno separisanog sistema (na kotlovski i potrošački krug), sa četvorokrakim mešnim ventilom, dve pumpe i HS. Na slici je sve odrađeno "školski"!
U x mojih postova sam pisao o tome, kao i na mom blogu. Samo napred, da sprovedete zamišljeno u delo!
Nikada neće biti u kotlu 80°C, 100 litara X 4 % = 4 X ( sigurnosni ventil + 1 ) = 4 X 3,5 = 14 litara za 80°C, za 70 = 10 litara, ako je pritisak na 1 može proći sa 8, ako ne lako doda još jednu na ventil paralelno sa postojećem.
Prva i druga varijanta radi sa modulacijom i po potrebi se gasi kotao, ili spušta temperaturu do 50°C pa ne mora da se gasi.
Prva varijanta zahtjeva motor i upravljanje preko S1 i S2, ako je S2 postignut, smanjuje se temperatura vode u kotlu.
Za korisnika bolja druga varijanta, namjesti temperaturu prema radijatorima na 50°C ili koliko već i stalno grije, tako najmanje troši.