Radimo neka sredjivanja, prosirivanje i renoviranje na vikendici. Imali smo jednu situaciju sa vatrom pa bi da malo bolje da se zastitimo koliko se da zastiti...
Vikenidca je od cvrstom materijala ali se nece malterisati iznutra nego ce se staviti gipsane ploce. Pa sam mislio vatrootporne, za koje sam procitao da su za 30% izdrzljivije. Sta mislite?
Sto se tice krova mislim da on moze biti najosetljiviji. Kako se obezbediti za nedaj boze? Neki drugi materijali?
Zaštita objekata od požara
- Login or register to post comments
- 1523 prikaza
Za printanje
Sta tacno mislis pod ovim:"У том случају уместо дрвене метална конструкција крова и покривка профилисани лим."?
Буквало како сам написао, уместо дрвених греда, венчанице, рогови итд. постави се метална конструкција, решеткаста, наравно и уместо црепа профилисани лим.
Нешто као на овој слици у прилогу.
Shvatio sam. Hvala korisni su saveti.
@Perkele
Zbog ovih jaaaaaako losih saveta, mozda i jedan od najgorih saveta koji sam procitao na ovom forumu, nekoga ko je moderator morao sam da se registrujem.
Nikako nemoj da radis ovo sto ti je doticni clan predlozio! Drvo kao gradjevinski materijal za razliku od metala istina spada u zapaliv materijal, ali za razliku od metala njegovo ponasanje u pozaru je mnogo bolje! Takva metalna konstrukcija krova koju je zvakoljub prelozio bi na temperaturama vecim od 500 stepeni izbubila sva mehanicka svojstva i samo bi se iskrivila i urusila sto predstavlja mnogo vecu opasnost od drveta koje gori. Ljudi su cesto u zabludi misleci da ako je vikendica od drveta ona ce sta da izgori za 2 minuta. Drvo za razliku od metala u pozaru ne menja svoje mehanicke i konstruktivne osobine. Bolje vi malo predimenzionisite rogove krova i ulozite u par detektora dima i dva protivpozarna aparata, takodje imate i razne premaze za drvo koji sprecavju dalje sirenje pozara.
Neki put treba iščitati polako . Postavljac teme nije rekao da ima vikendicu od drveta nego zidani objekat . Pa bi i unutar tog zidanog objekta radio manje zapaljvim materijalima Pa se shodno tome i ne moze ocekivati neka visoka temperatura u slucaju pozara . Tako da je vaša reakcija kao i registracija bila za dzaba . 
.
@tenzor to za vikendicu je dato samo kao primer, posto se ljudi plase da upale kamin u brvnari, a one iako su od drveta su potpuno bezbedne.
A davati savete da se napravi metalni krov na vikendici da bi se ona toboze zastitila od pozara je ludost.
Dzaba sad vadjena , te ovo te ono . Kamini su inace poznati po svojoj bezbednosti i pouzdanosti .
Dosta ste se dosad upleli ko pile u kučine , nemojte više
@tenzor
Ne znam zasto si bilo sta od receneg shvatio kao vadjenje iz bilo cega, dao sam coveku savet pa i cak da ne poslusa, barem ce ga navesti na razmisljanje da ovde ne shvata sve savete slepo i da ih se drzi ko pijan plota.
Uostalom ne vidim cemu tvoja stalna potreba da se ukljucujes u svaku diskusiju i sta to tebe kvalifikuje da se razumes u svaku temu od zavarivanja, gradjevine, kanalizacije, vodovoda, izolacije i ko zna cega. Ali evo cisto jedan citat Duska Radovica koji mislim da te najbolje opisuje ''Mnogi nesposobni ljudi su daleko dogurali. Ko je nesposoban može raditi sve. Sposobni rade samo ono što umeju.'' Toliko od mene o tebi dragi.
Drvene vikendice , kamini , drvo retarderi ... No evo javno ću vam reći ili ćete se primiriti sa prostaklucima ili ćete biti trajno udaljeni sa foruma kao i raniije
"Izloženo vatri, drvo zadržava svoju snagu duže od čelika. Prosečni požari u zgradama dostižu temperature od 700 do 1000 C. Čelik dramatično slabi kako mu se temperatura penje iznad 230°C, zadržavajući samo 10 procenata svoje čvrstoće na 750°C."
"Na primer, u požaru će se gusta drvena daska spolja ugljeniti, zaptivajući unutrašnjost i štiteći je od oštećenja. Drvo gori polako otprilike 0,5 mm/minut, a ugljen stvoren na površini drveta dok gori pomaže u zaštiti i izolaciji neizgorenog drveta ispod i održavanju strukture.
To je zato što će nakupljanje ugljenika na površini ograničiti dovod kiseonika donjem drvetu i delovati kao izolator. Stoga će drvo ispod nivoa ugljenisanja biti hladno i zadržaće 85 do 90 procenata svog strukturnog integriteta.
S druge strane, metal počinje da se topi kad dostigne kritičnu temperaturu (oko 1300 stepeni C), pa će katastrofalno propasti. B.J. Ieh, iz APA, opisao je da je čelik u ovoj fazi „poput špageta“.
Betonske konstrukcije uglavnom imaju dobre rezultate u požarima. Međutim, beton je složen materijal i njegova svojstva mogu se dramatično promeniti kada su izložena visokim temperaturama.
Na primer, dok se pritisna čvrstoća betona brzo gubi izvan ekstremnih temperatura (bilo čega iznad 600 stepeni C), slično kao i čelik, na strukturnu efikasnost se ne utiče dok veći deo materijala ne dostigne istu temperaturu.
Za razliku od čelika, promene u strukturnim svojstvima betona se ne preokreću nakon požara. Dok će, prilikom hlađenja, čelične konstrukcije često efikasno vraćati materijal u prvobitno stanje."
Dakle, ako vikendicu zahvati veliki požar visoke temperature, nema joj spasa. Ako je samo oprlji, onda svaki materijal može da posluži ako se pravilno upotrebi. Ako hoćeš da bude sve po pripisima, onda se ne takve stvari ne projektuju preko foruma. Ali ako hoćeš da bude u "sam svoj majstor" varijanti onda je takođe i "sam snosim rizik".
Kada tražiš savete preko Interneta ne zaboravi na čuveni citat:
"Nemojte verovati svemo što neko piše na Internetu."
-Abraham Lincoln
Nije sporno pitanje materijala i njihova vatrootpornost , to se sve odavno zna . Ali čovek je pitao šta bi mogao da uradi da kao meru predostroznosti , pa izmedju ostalog i metalna konstrukcija jeste predostroznost da se nešto ne upali . Svakako nije sporno ni davati ni primati savete preko foruma , a na kraju krajeva sta ce ko da uradi je samo njegov naum . Ako bi se realno sagledalo najcesci razlog pozara na vikendicama su paljenje lisca , granja ili suve trave , a zatim lopovi i vandali koji pokusavaju da osvetle tavane plamenom . Pa na to treba dodati da su sama vikend naselja problematicna za vatrogasce , udaljenost , uske ulice , a tek onda dolaze osamljene i izolovane vikendice daleko od saobraćajnica , dakle gasenje je maksimalno otezano . Autor posta je pitao o upotrebi negoriviih materijala kao neki vid PP zastite . Kod drvenih krovova na kucama najcesci uzrok pozara su dimnajci koji su se zapalili .
Meni se čini da se u celoj priči preskače projekat gradnje , koji će na kraju priznati neka osiguravajuća kompanija , a posle uvida veštaka . Nisam protiv da neko nešto uradi svojim rukama, ali po planu uz upotrebu propisanih materjala.Sve u svemu , nema tu mudrovanja ili se ide na sreću .
Драго ми је да господин dundjer011 има супротно мишљење. Ја нити сам стручњак нити се бавим против пожарном заштитом. Написао сам оно што сам видео да људи користе у разним комбинацијама па чак и на производним халама, магацинима, складиштима идт. Фотографија је такође позајмљена.
Један пример из праксе, дрвена викендица је изорела до темеља јер је комшија палио траву на суседном плацу, али се пожар проширио и све се претворило у дим и пепео.
То што сам ја модератор не значи да не смем да изнесем своје мишљење ко и сви остали, али зато постоји и пристојност у комуникацији било усменој или писаној, осим тога моје писање није било намењено вама него човеку који ми се и захвалио на мом одговору, тако да не знам откуд смо прешли на врђање вашом реченицом да је то лудост што сам ја написао.
Perkele wrote:
Sto se tice krova mislim da on moze biti najosetljiviji. Kako se obezbediti za nedaj boze? Neki drugi materijali?
Kod zaštite krova veliki uticaj na otpornost od požara ima "mogućnost prenosa požara". Pošto većina ima na kućama drvene krovove zaštita mora da bude odrađena sa ciljem da požar uopšte ne zahvati krov jer ako ga zahvati onda tu više nema pomoći. krovne letve su jako malog poprečnog preseka potpuno su izložene plamenu sa tri strane. Čim zahvati plamen drveni krov jako brzo stradaju krovne letve popada crep i polomi se, obgori limeni opšiv (znači za 20-tak minuta je već šteta totalna) a dok dođu vatrogasci u naseljenom mestu ostanu samo ugljenisani rogovi, rožnjače, stolice,.. Dok dođu vatrogasci do vikendice tu od drvenog krova ostanu samo ekseri.
Treba obratiti pažnju na dve stvari:
1. Otvor kojim se izlazi na tavan ukoliko je on u unutrašnjojsti objekta mora biti od materijala određene klase "reakcije na požar". Znači ako se upali unutrašnjost vikendice da ne prodre plamen kroz otvor za izlaz na tavan i ne zahvati krov. Ako je tavanica karatavan ili je potkrovlje u pitanju onda tu "nema pomoći"...
2. Završni obod fasade objekata mora imati horizontalni pojas (koliko se sećam minimum 1.0m visine) od materijala A1 klase reakcije na požar. Mada ovo ima smisla kod visokih zgrada i stirenskih T.I. U slučaju vikendice koja je niska i verovatno nema termoizolaciju veća je verovatnoća da će je zahvatiti spoljašnji požar (kada gori okolno rastinje a ne sama unutrašnjoost vikendice) i podhvatiće "krov" spolja. Sledeće oko prozora i vrata na poslednjoj etaži morao bi biti negorivi pojas sa svih strana minimum 0.5m. Opet i ova odredba ima smisla kada objekat ima termoizolaciju koja je od gorivog materijala i kada je objekat visok a kada nema gorivu T.I. onda je najbolje da objekat ima "kaplamu" venac od betona. Najbolje bi bilo kada bi na kraju venca imali i malu atiku a da je oluk sakriven i da je ležeći. Ovo da se uradi na postojećem objektu je potpuno neracionalno ali ima smisla na novoprojektovanim objektima.
Evo slike jednog objekta koji je na delu skladišta i proizvodnje imao metalnu konstrukciju i pokrivač od TR lima a nad upravnim delom zgrade je bila drvena krovna konstrukcija. Manje više rezultat isti. Šteta totalna. jedina je razlika što je metalni krov pao zato što je goreo uskladišteni repromaterijal a drveni krov što se sam zapalio...
Druga slika je iz jednog sela gde je više desetina kuća izgorelo al mi je interesantna jer pokazuje sam požar i jasno definisane koridore kako plamen hvata kroz prozore krovnu konstrukciju. Drveni krov je odavno gotov i tu je vatra časom zavrila posao zato što voli karaktavan (nebi ni čelična međuspratna prošla bolje). lepo je da se vidi i kako plamen na nadstrešnici zahvata opšiv od lamperije al nadstrešnica nije još pala.
dundjer011 wrote:
Šta bi za to vreme radio drveni krov na temperaturi od 500C?
metalna konstrukcija krova koju je zvakoljub prelozio bi na temperaturama vecim od 500 stepeni izbubila sva mehanicka svojstva i samo bi se iskrivila i urusila
Laznen wrote:
A krovne letve vole baš tu temperaturu oko 750C. Tad im je najbolje!
Prosečni požari u zgradama dostižu temperature od 700 do 1000 C. Čelik zadržavajući samo 10 procenata svoje čvrstoće na 750°C
To što dundjer011 i Laznen pišu je opšta stvar i ima smisla za postojanost drveta pri požaru ali samo kod jako masivnih poprečnih preseka. Kada postoji velika rezerva materijala koji može da se "troši" tokom trajanja požara. Kod krovne konstukcije sa uobičajenim poprečnim presecima konstruktivnih elemenata nema primenu jer su kritične pozicije krovnih letvi i drvene lamperije na opšivkama. Oni su propagatori požara!
Šta može da se desi goloj metalnoj konstrukciji (bez premaza plamalom i bilo kakve opšivke) i limenom pokrivaču na kući koja ima poslednju tavanicu od betona i koja ima prazan tavan bez zapaljivih stvari? Može samo da je osmudi plamen koji izbija kroz prozore i to je sve! Ali ukoliko je na primer ispod takvog metalnog krova tavan pun koječega i koje kakvih stvari koje mogu da se zapale, skljokaće se metalni krov vrlo brzo.
Šta će biti sa istom tom vikendicom ako ima drveni krov sa strehom kao što je i uobičajeno na našem području? Čim na prvom prozoru izbije plamen zahvatiće krovne letve i gotov je ceo krov za manje od pola sata ako ga niko ne gasi. A ko će da gasi vikendicu koja je ko zna gde i na kakvom prilaznom putu? Kakvi "detektora dima i dva protivpozarna aparata"? Ja gde god sam bio da obiđem objekte još tokom požara po selima što je ostalo od stanovništa jedva na nogama stoji a kamo li da je sposobno da gasi A i nema s čime da gasi.
dundjer011 wrote:
Nije baš "malo". Ukoliko bi Perkele usvojio minimalne dimenzije nosača od monolitnog drveta pravougaonog poprečnog preseka izloženog savijanju za minimalnu otpornost prema požaru od 30min jedva bi mogao da nađe na stovarištima grede zahtevanih dimenzija a za stubove nebi mogao ni da nađe. Skupo je povećanjem poprečnog preseka poboljšavati otpornost na požar. Bolje ići na impregnaciju ili na oblaganje u cilju povećanja otpornosti na požar.
Drvo za razliku od metala u pozaru ne menja svoje mehanicke i konstruktivne osobine. Bolje vi malo predimenzionisite rogove krova
Pa diskutujte. Pišite...
Ne bi da kvarim zurku, ali ja sam nekako citav zivot gledao da nesto rijesim na najlaksi funkcionalan nacin, po mogucnosti i najjeftiniji. E sad ukoliko ima dovedena voda do vikendice, ne vidim problem da se plasticnim ili pocinkovanim cijevima razvede instalacija po gornjoj ploci, upuste mlaznice u prostorije i provuku mlaznice po obodima krova, posto najcesce plane od spalje e trave, cijevi izoluju da ne bi smrzla voda, ili da se drze bez vode, i par detektora dima ili plamena i elektroventil i rijesen problem pozara.
Glavna sklopka od struje se iskljuci aktiviranjem detektora o eto ja mislim najjeftinijeg i skoro pa najpouzdanijeg rjesenja
Ispravio sam sliku iz prethodnog posta. Tegola je sasvim slučajno krovni pokrivač u ovom slučaju. Interesantniji mi je primer što je u okviru istog objekta i jedna i druga vrsta krovne konstrukcije ali su se obe jako loše pokazale. Do sada sam obišao mnoge požare i skoro sve kombinacije različitih krovnih pokrivača i uobičajenih krovnih konstrukcija na našim prostorima i u svakom slučaju je isti rezultat 100% šteta i jedino rešenje je bilo kompletna zamena i krova i pokrivača. Jedino što se pokazalo kao delotvorno su čvrste međuspratne konstukcije, atike i nadzidci između slepljenih kuća i lamela kod zgrada. Aktivni a neispravni dimnjaci su takođe jako rizični.
Streha na krovu se pokazala kao pogubna jer se preko nje najlakše prenese požar na krov plus omogućava prodor svežeg vazduha ispod krova. Noviji krovovi koji su provetreni su još podložniji širenju požara jer cirkulacija vazduha ispod krovnog pokrivača ne samo da širi buktinju nego je i pospešuje brzim doturom svežeg vazduha i kiseonika.
Mislim da smo koleki Perkelu našli rešenje Postavi belu tavanicu i protivpožarne prskalice i biće poprilično zaštićen od požara.
Od početka mi nije bilo jasno pitanje pošto se radi o "jednoj situaciji sa vatrom". Ako je malo verovatno da će se ta situacija ponoviti možda treba srediti kako je i bilo?
Ako nije problem da znamo šta je bila ta situacija? Da li je vatra bila od spolja, iz nutra? Slučajna? Džabe raspravljamo ako u vikendicu provali piroman.
PP zastita se svodi suštinski rečeno na kupovinu vremena , da bi se dobilo vreme za reakciju sve ostalo je manje više dzaba . Čak i sprinklerska mreza nije svemoguća jer se topi ili pokrivi pa prekine protok vode čak i mreze od debelozdinih cevi sa zavarenim spojevima nisu imune na ovo , danas je 90 % sprinklerskih sistema od tankozidnih cevi i spojnica sa gumicama . Pa kad se na to doda i " suva" mreza kao mera zastite od smrzavavanja onda stavr postaje još zamršenija .
Na slici je pozar koji se desio pre nekih 10 ak godina kod mog drugara i moze se videti tazlicito dejstvo vatre na drvenu medjuspratnu konstrukciju koja bila zasticena zemljom , dok su rogovi i letve izgoreli ko čačkalice . Iako je gasenje pocelo nekih 20 min posle posle početka pozara
Ja mislim da je najbolja opcija platiti osiguranje i zvati vatrogasce sa bezbedne udaljenosti.
Posle lako napravimo sve nanovo ako niko nije povređen.
@Twister MJ tako mu dodje . Al moze nesto i da se predupredi , recimo da se gradja ne maze preradjenim uljem , nafotm ...
У том случају уместо дрвене метална конструкција крова и покривка профилисани лим. Термоизолација минерална вуна. Са доње стране опет гипсане плоче.
Око викендице редовно укљањати суву траву и коров тако да се ватра не може пренети на објекат.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..