Beton je sam po sebi upijac vlage, i ukoliko ne postoji hidro prekid, svakako da ce vuci vlagu ka gore. koliko ja znam obaveza je da se napravi hidro prekid cijelom duzinom cokle, ukljucujuci stubove, inace nema vajde, jer vise ce on da vuce vlagu kroz betonski stub, nego kroz blokove. Evo sad kolege muku muce sa kucama u Rumi i okolnim mjestima, stare kuce bez hidroizolacije, pa moraju da sijeku zidove i ubacuju izolaciju, muke zive, a skupo ko sam djavo.
Hidroizolacija kondorom
Žali bože tog "majstorluka" .Hidroizolujte to !!!. Usput rečeno kondor mora da viri bar 10 cm van širine bloka i to sa obe strane
.
E pa onda ništa. Pre ili kasnije ćemo se dopisivati u temi recimo "Vlaga u kući ,pomoć "
.
Može beton da bude aditiviran ,ali i ne mora da bude ,jer aditiv mora biti sipan u beton a samim tim i naplaćen . Valjda svi ti što tvrde to imaju neki dokaz za tu tvrdnju o aditivu .
Bilo koji premaz će sad poslužit za krpljenje ,bilo bitumenski ,bilo polimer cementni . Napravljen je ozbiljan PROPUST i sad se svi vade na priče . Ako ti nisu videli da se i stubovi hidroizoluju ,onda ne znaju ni 13. i 22 . slovo azbuke jer taj dan nisu bili u školi ,ili pišaju po vc dasci jer im niko nije pokazao da se ista diže .Premazivanje stuba pri vrhu nema nikakvog efekta .
A ova vaša slika je školski primer gradjevinskog idiJotluka ,u verziji "majstora" .
Da je moj objekat u pitanju ,radili bi ponovo o svom trošku .
.
.
BOSSKE wrote:
Upravo tako. H.I. ima smisla jedino ako je "neprekidna". H.I. mora da prođe i ispod VS.ukoliko ne postoji hidro prekid, svakako da ce vuci vlagu ka gore. koliko ja znam obaveza je da se napravi hidro prekid cijelom duzinom cokle, ukljucujuci stubove, inace nema vajde.
Kosmet1389 wrote:
Nikako, a da je sigurna zaštita!Kako sada hidroizolovati ako je vec odradjen stub?
Kosmet1389 wrote:
U staroj literaturi je moglo po negde da se nađe kao vid zaštite od kapilarne vlage "dva hladna premaza bitulitom". U današnje vreme to uraditi (ići na tako nizak nivo zaštite) nema nikakvog opravdanja. Pa barem je danas građevinska hemija dostupna. Ima hidroizolacionih proizvoda da se bira (polimercementni premazi, penetrati, bitumenski premazi,...). Mesta VS su mala po površini i niti je veliki izdatak niti oduzima veliko vreme da se odradi H.I. ispod njih.Na redu je ploca... Ima jos nekih stubova koji jos uvek nisu odradjeni, a isto je stanje... Da li samo premazati bitulitom ili cime vec?
Kosmet1389 wrote:
VS ne prihvataju pritisak već "čekaju" seizmičko dejstvo da prihvate zatezanje. Tako da u krajnjoj nuždi može i kondor da se raseče i da se protne između ankera za VS. Bolje i to nego da nema ničeg. I bitumen može da se zagreje pa da se premaže okolo ankera jer je beton obično tu neravan. Inače ti ankeri koje ste ostavili iz temeljnih zidova za VS se kratki pa to nema ni 40-tak centimetra.Kondor nije moguce staviti na tom mestu...
Kosmet1389 wrote:
Nije, ali majstori to masovno radi.
Inace kondor nije lepljen sa brenerom, vec je premazan bitulit i odmah nakon toga postavljen kondor da se zalepi na suncu... Jel to u redu?
Sa slike se vidi da je beton lošeg kvaliteta ili je loše ugrađen. Džaba izađe mikser iz betonjerke sa betonom koji je po recepturi kad mu na gradilišti da bi ga lakše ugradili sipaju vodu. To više nije "onaj" beton. I tako "prekršten" beton opet je bolji nego ručno pravljen na mešalici.
.
Nemojte to da radite.
Kosmet1389,
ako nemate svih vertikalnih vezi izrađenih, porušite one koje ste izradili/izlili betonom. Uradite hidroizolacijski premaz : Sika , Dramin (https://dramin.eu/category/proizvodi/hidroizolacije/) , Ceresit, Cinkarna Celje ( http://www.ibus.si/pdf/hidrozan.pdf, Vezur,..) i naknadno izradite vertikale.
Vidiš, da svi predlažemo, da se uradi kako treba.
Ala su ga odradili svaka im cast. Prvo sam pomislio da je slika iz inostranstva, ali onda videh po natpisu na kontejneru da je ipak sa ovih podneblja. Nikada nisam video da je ovo neko ovako "pismeno" odradio...
Slika je iz Hrvatske. A što nebi moglo i kod nas da se odradi nešto ljudski. Ukoliko je objekat dobro izprojektovan, urađeni svi dehnički detalji na nivou "ozbiljnog" izvođačkog projekta, angažovan proveren i renomiran izvođač. Pogledajte kako su dugački ankeri, kako su pravilno pozicionirani, kako je ploča lepo izbetonirana, uporedite kvalitet betona u odnosu na Kosmet-ov temeljni zid, odrađen temeljni uzemljivač, postavljeno grkljan crevo za el.instalaciju, H.I. izvučena precizno sa vođicama kao moleri kad rade ivice, ploča balkona urađena sa denivelacijom (da u konačnom završna kota podne obloge u sobi i na balkonu bude u idealnom odnosu). Znači već je neko o svemu ovome unapred razmišljao i nema ono "rešavaćemo probleme u hodu"
ovde je angažovana firma koja se samo H.I. poslovima bavi. Usvojena najskuplja varijantu što se tiče izbora primenjenog materijala za H.I. na ovoj poziciji. Nema razloga da ispadne dobro...
Kad nas je problem što vlada opšte uvernenje da manje više svako zna da napravi kući. Da li neko zna da je neko angažovao kasvetnog građevinskog inženjera da vrši permanentni nadzor. Znači ne da povremeno dođe nego da je za sve vreme izvođenja objekta tu. Na žalost kod nas su ljudi siromašni i uglavnom nemaju mogućnosti za ovo. Plus što je problem da nađete nekog ko se stvarno razume jer neće da se "zeza" sa malim kućama.
Jedino pismeno što je uradjeno je što je lepljena traka pa su ivice premaza ravne . Premaz je 1 K loše nanešen ,a ukrsni komad vidite gde je ,ostala im prekratka traka .
Da ne kvarim prethodni post ,da ne unosim zabunu . Kod izbora bidroizolacije se mora voditi računa o više stvari ,pre svega o tipu i načinu upotrebe materijala ,pa sve do neke elementarne logike . Dakle ako bi krenuli redom idealna hi je pouzdana ,dokazana , tehnički laka za ugradnju I tu bi bitulit i vareni kondor bili odličan izbor .Prvo ima adhezivnu vezu ,zatim otporan i pouzdan sloj a i fizičku granicu branjenog i nebranjenog dela . I jako bitno kondor je vrlo otporan na mehanička oštećenja . Kad krenemo od premaza bilo 1k ili 2k vrlo je bitno reći da nisu svi otporni na dejstva soli kiselina i baza koje kapilrna voda donosi . Drugi problem je način ugradnje koji je naoko vrlo prost ali... Priprema podloge ,premaz prajmetom ,premaz prve ruke ,pa druge ,a kod lošijijih betona i treće . Sledeća vrlo bitna mana je slaba fizička otpornost , otire se nogama ,bilo kakva nepažnja ,pad alata ,izvrtanje kolica sa ciglo , bacanje koječega po premazu dovodi do ošćenja istog . Zatim pretoplo vreme zahteva negu nanetog sloja ,previsko temperatura ,direktna sunčeva svetlost sve to otežava ugradnju ,matetijal u kanti se steže ,ako se nanese predebelo materijal puca tzv paukova mreža , izuzetno je neprimenljiv na ugradnju na betone koji imaju segregacijska gnezda ,o školjkama i drvetu da ne pričam . Komplikovanost ugradnje sloja na nultoj ploči je ogroman jer nema vučenha lopate po nanetoj hi ,nema bacanja alata ,vučenja glava mašine za košuljicu . Svega navedenog ne bi trebalo da bude i na kondoru ali je on ipak mnogo otporniji na sve navedeno .
Ukoliko je komplikovano postavi bitumensku hi oko armature ,ima caka koja "spašava " taj prostor namazati odgovarajućom polimercementom smesom ,a prilikom izlivanja stuba u prvih dvohe kolica sipati vdp aditiv . Pa je dupla prevencija . Nažalost kod nas se izradama Hi pristupa dosta olako pa gotovo 90 % objekata koji imaju podzemne delove imaju problema ,počevši od čuvenog Prokopa , Tc Ušće pa do podruma privatnih kuća . Ima uzroka u svemu počevši od projekta ,preko armirača ,betoniraca ,pa i samih hidrozolatera . Projektant predvidi 2 hladna premaza ,armirač ostavi brkove od mreže da vire ,tesar u dnu ostavi rupu u šalungu ,a holker uradi nogom ,onda dodju izolateri pa namažu ko nogama ,kondor lome nogama kondor našutiraju preko brkova armature ,a preko holkera izgaze kondor,a sve to zaštite čepastom foijom ... A onda još svi ostali sa gradilišta ,tehničke rovove smatraju za rupe za smeće ,pa krkaj šut ,otpad armature i za 6 meseci eto vode i vlage . Ako bih vam rekao da sad radim na gradilistu gde je projektom predvidjeno tiplovanje čepaste folije ,valjda je sve jasno .
Pročitao predhodna pitanja i odgovore , no dolazimo do detalja.
Naravno da je za horizontalnu hidroizolaciju kondor bolja solucija iz razloga koje si ranije naveo.Treba ga prepustiti spolja, dovoljno je i 5 cm . Bilo je reči o tome i ranije...zašto - zato.
I šta dalje?
Sledeći zahvat je vertikalna hidroizolacija temelja i sokle. To se nekako uvek preskače a veoma je važno.
Kako premostiti zonu ( tačku ) spajanja horizontalne i vertikalne hidroizolacije temelja i sokle spolja ? Podrazumeva se i termoizolacija tog pojasa stirodurom ( XPS ). Ovo ako pravimo dobru gibanicu ...da ne bi bilo : stavila snajka samo dva jaja u pitu 
@Histerezis je pokazao primer horizontalne hidroizoacije penetratima ( ne znam koliko slojeva) , gde je jednim delom postavljena i vertikalna hidroizolacija, ispod nivoa horizontalne.
Za taj primer ne znamo, koja je zamisao projektanta. Da li radi termoizolaciju stirodurom zone ispod nivoal tla, ili ne !?
...........
Ako se radi penetratima horizontalna i vertikalna hidroizolacija temelja i sokle, neophodan je i adekvatan lepak za stirodur u toj zoni. Onaj koji vezuje na penetrate . To naravno nije građevinski lepak za montiranje termoizolacije ( stiropor, kamena vuna,...) , kom u specifikaciji piše da je "vlagootporan"
Treba nam "vodoodbojni" lepak , koji uzgred rečeno može da služi i kao hidroizolacija ako se sloj prvo nanese na zid. Na primer ovaj 2K ( dvokomponentni )univerzalni za penetrate i bitumenske hidroizolacije):
https://www.stoag.ch/de/produkte/produktprogramm/produktdetail_321010721...
Ako se za horizontalnu i vertikalnu hidroizolaciju koristi kondor ( bitumenska baza)) , sa prepustom spolja ( dovoljno 4-5 cm) , naknadno se ugrađuje stirodur , koji vezujemo za takvu podlogu nekim od 2K lepkova na bazi bitumena ( može i ovaj iznad kao univerzalni ). Spajanje kondora izvodi tako da vertikalni sloj kondora vezujemo u ravni na temelj do tačke prespajanja sa horizontalnim. Horizontalni ostaje da "viri". Ovo je veoma važno !!! Nikada se ne praklapaju horizontalna i vertikalna hidroizolacija u smislu da se zavare zajedno tako što ćemo tih par cm horizontalne preklopiti na vertikalnu tokom varenja
Na tabli stirodura ukopavamo kanal po dubini a u horizontalnoj liniji kondora na temelju koji "viri" par cm. ,Ukopava se kanal širine 2 cm a za dubinu uzimamo u obzir i debljinu sloja leka kojim pričvrćujemo tablu stirodura na zid. Temelj je obično neravan, plus preklapanja kondora, mnogo puta se i stirodur tabla mora obraditi po reljefu. dakle lepka za stirodur ima u sloju od recimo 2 cm. Kondor je prepušten 5 cm...Dovoljan je kanal u stiroduru dubine 3-4 cm. Sve je ovo relativno i zavisi od pozicije.
Na deo table stirodura koji je ISPOD LINIJE KONDORA, lepak nanosimo u prsten i dve poprečne kolone ili se nazubljenim gleterom lepak postavi na kompletnu površinu ( zavisno od ravni )
Kanal ostaje prazan , a na ostatak table stirodura koji je iznad horizontalne linije kondora, takođe nanesemo lepak u prsten i nazubljenim gleterom namažemo čitavu površinu. Dakle...na horizontalnom spoju pravimo "prekid komoru" koja je zaštićena prstenima vododbojnog lepa ispod i iznad.
Znam da je ovakvo obješnjenje komplikovano...ko se bavi ovim poslom...ukapiraće
Nisam ni smeo da udjem u taj deo teme vezan za HI i TI ispod kote zida . Gotovo sam siguran da je to kod nas prepušteno mašti majstora ,"majstora " a projektanti sigurno blage veze nemaju sa tim . Taj trend prate i proizvodjači i uvoznici gradjevinskog materijala pa je sve opet u domenu kreacije i dovijanja . Kao što sam već napisao u našoj gradjevinskoj teoriji teoriji i praksi problematici HI se pristupa vrlo neozbiljno i stihijski ,sa sumanitim teorijama ,kao što je već konkretno i na gradilištu kosmet 1389.
Penetratni su generalno vrlo prosti za ugradnju ,ali traže poštovanje svih pravila ugradnje !! Takodje kod primene polimer cementih premaza na svim uglovima se moraju ugradjivati izolacione trake . Vrlo je korisna i upotreba staklenih mrežica jer daju odličan pregled debljine ugradjenih slojeva . Takodje se te sve mase moraju negovati posle ugradnje. Jedan deo problematike vezan za temelje u AB izvedbi se lako i jeftino rešava aditiviranjem betona
@iziotop tehnika ugradnje koju si objasni je fantastična ,ali bi extra bilo da imaš koji sliku ..
tenzor wrote:
Bukvalno je tako!projektanti sigurno blage veze nemaju sa tim..
Ovo oko ukopavanja kanala po dubini table stirodura a u horizontalnoj liniji sa kondorom na temelju kod nas ne zna niko od projektanata. Niti se nešto posebno udubljuje u problem...
Upravo rešavam problem kada je neko od izvođača jednostavno isekao horizontalnu izolaciju i poravnao je sa zidom!
Jeste u pitanju pomoćni objekat, jeste da se vlaga iznad HI teško praktično i registruje, jeste da je objekat star preko 30 godina ali pokušavam da konačno ispravim grešku ... ako ništa drugo barem da znam da sam uradio sve što mogu da uradim.
Za sada sam odlučio da:
1. Iznad i ispod trake HI iskopam kanal visine i dubine cca. 2 x 2 cm,
2. Kada se oslobodi postojeća HI, da sre preko nje postavi nova traka širine cca. 5 cm,
3. Ispod postojeće hidroizolacije premazati bitulitom radi spajanja postojeće i nove trake,
4. Površinu ispod i iznad HI premažem 2K polimercementnim HI premazom.
Najzanimljivije je da i današnji izvođači često jednostavno 'poravnaju' kondor traku sa spoljnom površinom temelja!
Vezano za drugu temu, ali ovde pomenuto,
Histerezis: "Inače ti ankeri koje ste ostavili iz temeljnih zidova za VS se kratki pa to nema ni 40-tak centimetra."
Koliko treba da su ankeri dugački koji vire iz temeljne ploče, da bi se mogli pravilno povezati sa nadgradnjom?
Kad god sam bio u prilici radije sam se odlučivao za nastavljanje zavarivanjem nego za preklop.
Kolika dužina vara? Da li je onda bitno da armatura "viri" 10 ili 50cm?
Prema nekoj slobodnoj, ličnoj proceni:
- Preklop minimalno 30 cm,
- Dužina vara minimum 2 x 10 cm - jednom barem 10 cm na početku preklopa i još minimum 10 cm na kraju preklopa.
Smatram da je ovo bolje nego samo preklop od 40 cm pogotovu ako nisu preklopi međusobno uvezani - kao što se najčešće radi kod nas.
Na početku sam naglasio da je ovo lična, iskustvena procena.
Bitno je koliko armatura viri ,kako zbog potrebne dužine preklopa ,tako i zbog još razloga . Iako deluje da je dovolno i 10 cm ako će se zavarivati , tu ima par problema . Zavarivanje je postupak koji nije svemoguć ,postoji nešto što se zove Zona Uticaja Toplote (ZUT) u toj zoni se dešavaju raznorazni fizičko hemijski procesi u samom materijalu . Kod kratkih brkova je moguće da dodje do neželjenih pojava koje nisu poželjne pre svega metalurških ,pojava prekrutog spoja ,gubitka žilavosti ,pojava prslina , šupljina . Sledeća grupa problema su tehničke prirode ,otežana ili nemoguća priprema kratkih brkova ,recimo ne može se obrusiti ,ne može se prići da se zavari osim s jedne strane ,zatim rizik da se otopi bitumenska hidroizolacija ,ili da se usled uticaja visoke temp ošteti i polimercementi premaz ,čak i pucanje betona oko samog brka. I još jefan problem je sama tehnika zavarivanja , kako su armature okrugle a potrebno je uraditi zavar u vertikali ,potrebno je dosta iskustva i znanja da se var izvede kako treba . Pored toga bitno je štelovanje aparata i izbor dodatnog materijala. U praksi to izgleda u najvećem broju slučajeva da je var porozan ,da je pun podlivene šljake,da je prevelik ili premali zajed materijala,da je spoj loš ....
I vrlo često se dešava da su ti zavari lošiji spoj od vezanog preklopa . Histerezis je objasnio ulogu armature u VS . Zato se pored vezivanja ,zavarivanja za spajanje armature koriste i čaure sa kontrolisanim stezanjem .
Sa dužim brkovima je lakse raditi pre svega nije isto zavarivati ležeći ili klečeći ,sa većom dužinom preklopa lakse je popraviti greške ,bolje se vidi šta je uradjeno . ,lakše je izvesti zaštitu sloja hidroizolacije ,laksa je priprema,čored svega ostalog već navedenog .
Ovo za probllematiku vezanu za HI i kapilarnu vlagu znam iz ličnog iskustva , vrlo često sam bio asistent na predavanjima pokojnog Dipl Ing Stevana Oberkneževa na fakultetima i insitutima ,gde se dešavalo da nas po 50-60 učesnika predavanja gleda belo ,a da je najniže zvanje prisutnih bilo Dipl.
Inače je Stevan Oberknežev tvorac HIO tehnologije i vlasnik više svetskih patetanata na polju hidroizolacija .Pomenuta Hio tehnologija je višestruko nagradjavina medjunarodnim nagradama i priznanjima .
BOSSKE wrote:
Beton je sam po sebi upijac vlage, i ukoliko ne postoji hidro prekid, svakako da ce vuci vlagu ka gore. koliko ja znam obaveza je da se napravi hidro prekid cijelom duzinom cokle, ukljucujuci stubove, inace nema vajde, jer vise ce on da vuce vlagu kroz betonski stub, nego kroz blokove. Evo sad kolege muku muce sa kucama u Rumi i okolnim mjestima, stare kuce bez hidroizolacije, pa moraju da sijeku zidove i ubacuju izolaciju, muke zive, a skupo ko sam djavo.
Kako izgleda to secenje u praksi , kako se to izvodi i cime se puni rez?
Kapilarnu vlagu u zidovima smo resavali prosle godine i nismo smeli da se usudimo ni da secemo zidove a ni da ih busimo pa da injektujemo sredstva protiv vllage.
Na kraju smo odradili hidroizolaciju spolja oko cele kuce, ukopali prostorije po 40cm, nasipali iberlauf i radili beton preko, ali opet imamo sumnju sta ce biti za par godina da li ce se vlaga pojaviti po zidovima jer nema termoprekida izmedju temelja i zida, Kuca je radjena od pune pecene cgile stim sto je u celom prizemlju dodat beton sa spoljne strane cigle.
Kapilarna vlaga i sanacija iste je obradjena u nekih 15 tema na ovom gorumu ,izmedju ostalog i ovde http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izolacije/ka....
Ne radi se termo prekid u zidu ,nego hidroprekid. Što se vaših sumnji tče , ne treba da sumnjate . Jer generalno sve što se uradili je za dzaba ,a posledice dejstva vlage ,će biti iste kao pre "sanacije " a u nekom momentu će biti još gore .
.