Sanacija vlage i kapilarna vlaga

Pozdrav, molim za savet a problem je sledeci...!?

Spemam se da u prizemnoj kuci zidanoj krajem Drugog sv rata u centru Zemuna renoviram podove, sadasnje stanje je da su na zemlju postavljene daske a preko njih laminat!

Kucu je zidao Nemac na blago nakosenom terenu, zadnji deo je ukopan oko 0.5m, zidana je punom ciglom, debljine zidovi su 40 cm, spoljne dimenzije su 6 X 10 m, unutrasnje kvadrature 40 m2, visina plafona 3 m, u vezi temelja ne znam nista, digao sam sprat postojala je betonska ploca.

Preduzimac je koliko se secam ustanovio da kuca nema betonske stubove u coskovima pa je po njegovom savetu uradjena laka tavanica, izmedju dozidanog sprata i novog potkrovlja...grede po kojima su ukucane fosne i sve to lepo stoji nije bilo sleganja i sl.

Kljucni problem zbog koga Vam se obracam je VLAGA,
Poslednje dve godine kako se zimi ne greje ali je stan stalno provetren, vidi se vlaga na unutrasnjem zidu prema kuhinji u kojoj su ispod laminata prastare plocice, sad vec 10-ak cm iznad lajsne ljuspa se farba a na zadnjem zidu koji je ukopan oko 50cm malter se podklobuco, oseti se i blag miris budji!

Sta raditi i kako iznutra to resiti posto spolja imam izolaciju i fasadu i beton svuda oko kuce?

A Bata Stojkovic u Ko To Tamo Peva kaze da je "nemacka medicina najbolja", jel moguce da se to tad tako radilo?

Da li objekat ima horizontalnu hidroizolaciju zidova ne znam ali mislim da nema...evo slika!

Pozdrav,

imam problem sa kapilarnom vlagom u objektu, to jest, u delu objekta koji nema temelje. Temelji su zapravo ukopana cigla, nekoliko redova, objekat je od pre prvog rata.

Osim toga, cigle su zidane, verovatno blatom i iako sve to jos drzi, povremeno se pojavljuje vlaga. Ne cesto, na neke tri godine probije posle krecenja.

Ideja mi je da cigle delimicno i postepeno izvlacim iz zida dok ne oslobodim po pola do metar duzni i da ih onda, pre vracanja na pozicije, izolujem kondorom, recimo.

Da li neko zna da li ova tehnika ima neke zackoljice? Imam mogucnos da rasteretim deo zida koji se bude radio pritiska odozgo da ne bih poremetio statiku.

Skoro sam gledao kako ljudi saniraju izolaciju prelaza cokla/zid i iskreno odusevio sam se kako brzo i jednostavno ide. Nisam do tada ni znao da ima Stihl motorna testera za beton, sa sve lancem i vidijom i uvodnikom za vodu koji kvasi mjesto reza. DOdjose, ocrtase, motorka i redom, isijeku jedno metar zida u dnu horizontalno, jedno 2cm sirine, tj visine, provuku kondor, zalijepe i zaliju bitumenom, kad se ohladi, pistoljem kao za silikon, samo dosta veci upumpaju unutra smjesu, zaboravih kako se zove, ali kazu da steze za pola sata , ostave samo jedno 10cm sa kraja da vezu za naredni dio kad isijeku. Za vrijeme stezanja te smjese oni sijeku ostale zidove i tako redom, za dan zavrse kucu. Iskreno odusevio sam se koliko malo haosa se napravi i kako relativno lako to felcera. E sad, koliko je to dobro i trajno, vidjecemo.

I opet mislim da ostane problem u stubovima, jer kroz beton vlaga ide, a nema sanse da se stubovi sijeku.

Zar nije dovoljan aditiviran beton?

Ekstra, hvala na savetu.

U mom kraju nema takvih sto seku zidove, trazili smo i raspitivali se pretprosle godine jer smo trebali da saniramo vlagu u prizemllju posto nema termoprekida izmedju temelja i zidova od pune cigle. Deda kada je gradio kucu nije znao a nisam siguran da se uopste pocetkom sesdesetih to i radilo u ovim krajevima. Tada su se pravile kuce temelj od kamena pa ide pecena cigla zidana blatom a posto je nasa kuca prva izgradjena po novom principu sa arhitektonski planom, temelj u kome ide kamen plus beton nema ni smole a ni ter papira na temelju.

Vlaga se pojavila kada se prestalo upotrebom prizemlja 2010. do tada je bilo vlage ali na nekih 10cma od poda, posle 2010 vlaga je krenula da se penje po zidovima i dosla maltene do ploce. Pretpostavka je da je kapilarna vlaga, plus vlaga iz same zemlje posto je prizemlje ukopano pa sa dve strane kuce ide voda u temelj.

Uradili smo potpuno otkopavanje temelja koji je 1m, dosli do pocetka temelja, sam temelj smo na dve strane izmalterisali a na dve gde nismo znali da ga malterisemo uzeli stavili mrezu isalovali i 5cm betona sa Sikinim aditivom protiv vlage. Nakon toga bitulit, kondor 4mm, cepicasta folija, dubina kanala je bila 1cm ispod pocetka temelja tu je stavljen pesak, na pesak cev za hidroizolaciju pa iberlauf preko.
Dok je to sve radjeno iskopali smo unutar prizemlja tj. ukopali se jos 40cm, zemlja u sobi gde su zidovi bili crni od vlage i gde se ronio malter je bila mokra u predelu zidova, brodski pod koji je bio u toj sobi je bio ostecen od vlage samo pored zidova u sredini je bio zdrav i suv kao barut. Celo prizemlje se susilo cele prosle godine, kopano na prolece a betonirano u kasnu jesen, hidorizolacija radjena juna meseca.
U betonu i malteru za temelj i za podove je koriscen Sikin aditiv za odbijanje vlage.

Zidovi u celom prizemlju su oguljeni do cigle,ove godine su malterisani. Prizemlje se ne grje jos uvek svi radijatori zatvoreni, sada je omalterisano i izgletovano, jos uvek nigde vlage nema.
Razmislajli smo da busimo zidove i ubrizgavamo te neke tecnosti koje treba da naprave termoprekid, drug koji je gradjevinski inzenjer imao je svoju firmu i radio je busnje dosao je i rekao nam kako da uradimo hidroizlocaiju, kako ako cemod a busimo da busimo zidove i koje sredsvo da uzmemo, o je u neku ruku bio nadzorni organ za nase radove psoto smo sami sve radili.

Clan Tenzor ce reci da smo bacili pare jer nismo sekli zidove, mozdajesmo, vreme ce pokazati, za sada nema vlage iako je teren bogat podzemnim vodama.

Nista ispod temelja nije stavlajno ako se misli na kondor ili ter papir samo cev koja je u visini temelja.
Moguce da ce se kapilarna penjati videcemo vremenom.

Pozdrav forumasi, imam specifican problem. Prosle godine sam kupio kucu i vlazi u jednoj sobi i to sva 4 zida od kojih su 2 spoljna. S obzirom da je kuca oblozena coklom, razbio sam je i ostavio da se osusi. Suvo je tamo gde je spoljna strana zida a kod unutrasnjih strana zid s jedne strane je vlazan a u drugoj sobi nije dok u trpezariji je takodje vlazan. Posto sam sumnjao na pod podigao sam jedan cosak laminata i ispod je kosuljica od 3cm i to takva da sam je razbio cekicem od pola kg a ispod svega je zemlja. Da napomenem da je kuca gradjena na zemljavom tlu i to ona kvalitetna zemlja, crna. Osnova temelja je slagana cigla, spolja ima izolacije ali je to coklom bilo spojeno. Fasada je stiropol mislim da je 5cm debljine. Kad sam razbio coklu cigle su bile mokre i bele medjutim preko leta su se osusile. Sumnjam da unutrasnji zidovi nemaju izolaciju jer sam obio malo maltera i u ravni u kojoj je izolacija na spoljnom zidu, na onom od trpezarije nisam nista nasao. Brat mi savetuje da spolja vertikalno ukupam stiropol i da ga spojim sa demitom, to bi bilo oko 40 cm u zemlju i ostatak od 60 cm van zemlje i na to naravno lepak+mrezica+lepak ( naravno na nadzemni deo). Komsija je imamo isti problem i resio je tako sto je razbio kosuljicu i izbacio sve napolje, stavio najlon i na njega beton. Njemu je sad tamo parket a kaze da zidovi ne vlaze. Sta mi savetujete, kako je najbolje da uradim, ne najjeftinije, nego najbolje? Kucu smo kupili za porodicu, dakle nije za trange frange ili vikendicu itd. Unapred hvala

@tenzor Hvala Vam na savetima.

Sta mi preporucujete da koristim kao vertikalnu hidroizolaciju na coknu, pre stirodura? Planirao sam na coknu, tj na ciglu posto nije betonski temelj bitulit, zatim bitumensku masu PBM i kondor, ovo je sve vertikalna hidroizolacija na koju bi isao stirodur od 3 ili 5cm i na njega lepak i mrezica. Sta mislite, valjalo bi na ovaj nacin?

@samir.bosnjak

Postoji nekoliko pravila o ugradnji hidro / termo izolacje na soklu i temelj. Ako se ugrađuješ kondor , postavljaju se duple trake zbog stepena sigurnosti. Pitanje je i ko zna i može kondor ugraditi kako treba.

Cigleni temelj je jako diskutabilan u tvom slučaju jer to nije nov cigleni temelj. Moraš da ga otkopavaš i naravno isušiš pre ugradnje bilo koje hidroizolacije. Možda bi bilo pametnije da hidroizolaciju temelja i sokle uradiš nekim od penetrata u dva ili tri sloja. Ne bih detaljisao u vezi konkretnog proizvođača jer ne znam šta je tebi dostupno. U svakom slučaju po nekada treba razmišljati o porudžbinama unapred.

Zasebna tema je lepak kojim treba zalepiti stirodur na vertikalnu hidroizolaciju.Ti lepkovi su skupi i prilično nedostupni na području Srbije, Bosne, CG,....itd.

Logično pitanje je , šta sad?

Neko prodaje i pur pen za ugradnju stirodura preko vertikalne hidroizolacije. Mislim da je i njega teško pronaći u mnoštvu reklama za koješta.Kažem tako jer nije isti pur pen za lepljenje stiropora na zid ( iako to nikad ne bih preporučio) ili XPS ploča na poziciji temelj / sokla gde je podloga na primer penetrat ili bitumenska hidroizolacija.

Ostaje neko instant rešenje. U tvom slučaju ugraditi neku penetrat hidroizolaciju u dovoljnom broju slojeva i po pravilu na cigleni temelj . Naneti penetrat bar 20 cm ispod planirane linije donje ivice stirodura.

Zatim na njega zalepiti stirodur univerzalnim lepkom po temelju i sokli i slobodno zatiplati. Preko stirodura ponovo naneti penetrat u nekoliko slojeva ,tako da ga spojiš sa prvim slojem na temelju.a po visini 5 cm iznad planirane kote tla odnosno zavšne linije drenaže. Tako će stirodur ostati u "džepu" hidroizolacije. Bukvalno u čizmi....a ćizma glavu čuva
Ovo je jedina pravilna improvizacija sa upotrebom univerzalnog građevinskog lepka za lepljenje polistirena. Koliko to sve košta , u to ne ulazim!

Sve ovo je samo priprema pre ugadnje mrežice .... Ako te zanima ovakav sistem ugradnje...mogu ga objasniti postupno.

Gledacu ovih dana da uslikam sve. Naravno da me zanima, napisao sam da hocu kvalitetno da uradim a ne za nekoliko godina opet.

Potrošnja ovog lepka zavisi od same ravni temelja ili sokle. Treba pronaći zlatnu sredinu . Prvenstveno majstor mora svaku ploču stirodura prilagoditi reljefu podloge. Izdubiti, zaseći koje kuda u ravni horizontalo /vertikalno uz pomoć obične libele na primer i konca zategnutog na ivicama zida.
Tada se reguliše potrošnja lepka . Ako je prilično ravno...lepak nanesemo nazubljenom gleterom (10mm)....ako postoje veća odstupanja , lepak se nanosi u prsten kao recimo stiropor na zidu uz obaveznu obradu table stirodura na strani koja naleže na temelj.. Bitno je napraviti komore sa neprekidnim slojem lepka .

Zašto?

Samo zbog kapilarne vlage , jer se voda penje "u vis" dalje na fasadu čak i preko tih kanala...da ih tako nazovem. U tome je caka sa "hidrofobnim lepkom. Naravno , ploče stirodura se ne tiplaju u tim zonama osim u završnoj liniji sokle (nekih 10 cm ispod nje) po dva tipla na dužni metar ...ovo ako ima potrebe. Opet u zavisnosti od završne obloge sokle.