Neki dan sam u prolazu video "majstore" kako zidaju noseći zid sa blokovima., i ne bih ni obratio posebnu pažnju na to što rade da nisam video da su im blokovi okrenuti na bok, tj. da im šupljine idu horizontalno :tup: .
Blokovi ili opeka sa horizontalnim šupljinama sme da se koristi isključivo za pregradne (nenoseće) zidove.
Osnovna "pravila" za ssm gradnju
Kod zidanih zidova sa vertikalnim i horizontalnim serklažima (a takvi su sada skoro svi), vertikalni serklaži se obavezno stavljaju u uglovima, na mestima sučeljavanja zidova pri čemu je maksimalno dozvoljen ramak između serklaža 5m (u slučaju većeg razmaka, ubacuje se još jedan između).
U vertikalne serklaže se stavlja četiri rebraste šipke 14mm, a u horizontalne četiri šipke 12mm. Može i veće, ali je u principu bacanje para.
@lookic Pozdrav,procitao sam temu,pored milion procitanih postova po raznim forumima,konacno neko kao vi da kaze nesto sto ljude konkretno zanima,kao ono sto ste napisali u prvim postovima ,kako se postavlja armatura,uzengije,debljina stubova ,itd itd.Svaka cast,to je zanimalo ljude,a ne odgovori kao ''to mora staticar 
).Naravno da mora,ali bar da znamo otprilike kako i sta.
Ja bih pitao koje pitanje sada,ali potpuni sam laik u ovome,nemojte se smejati )
Znaci mene zanima,gledao sam na netu i nije mi jasno kad se pravi skelet za armiranje nekog stuba ili grede,neki vare odma na licu mesta ,sad ja nzm jel to bas neophodno ,jel tako bolje nego da se vezuje sa zicama ?
I krajevi samih sipki ,vidjao sam a pretpostavljam da je nepravilno ako se ostave prave a ne da se saviju na krajevima ?,primer ako se armira venac ,ima dosta spajanja armature zar ne ,meni nije jasno kako se one spajaju ,jel se samo vezu zicom jedna pored druge ili se jos dodatno krajevi saviju ?.
I nesto jako bitno,bas sam citao da je obavezno izliti betonom sve sto je planirano odjednom ,a ne cekati vise od 2-5 sati izmedju 2 izlivanja betona,kao posle taj spoj betona je slab i tu ce da se odvoji.E sad neko nema para kupiti gotov beton i jos onu pumpu iznajmiti ,ako ljudi rade sa obicnom mesalicom ,sigurno se ne stigne sve za jedan dan odraditi.Jel moguce spajanje 2 betona ako je prethodni vec osusen ?,citao sam na netu kao da ima neki gotovi proizvodi da se kupe,koji se koriste za spajanje starog i novog betona,e sad kolko je to dobro ?,ima li drugih nacina ?
Ovo su verovatno neke osnove kod betoniranja,armiranja ,ali eto ja nzm 
.
Pozdrav, trenutno sam u Francuskoj i radim reparaciju jedne kuce gde se trazi izlivanje greda i ojacavanja coskova da bi se kasnije dodao sprat i potkrovlje.
Posto je bilo nedoumica oko visine i sirine greda. jedan hoce ovako, drugi hoce onako pa sam Taj problem sredio tako sto je narucena original gotova armatura za ulaz od tri metra.
Dakle najbolji strucnjaci su odredili polozaj armature za taj promer grede.
Kasnije sam sam vezivao jer je vise isplativo i uz preporuku inzenjera sam odradio grede kao na slici 2
U donjoj zoni su predvidjene fi 14 a izmedju njih fi 10. Na sredini zengija je fi 8 i u gornjoj zoni fi 10 i 8
Da ne bude komplikacija, stavio sam u donjoj zoni 14, u sredini 8 a u gornjoj zoni 10 sto je prihvaceno kao dobro odradjeno i odobreno uz potpis.
@Jasinac
Uzengije se obično vezuju žicom, varenje se korusti ka jedan od načina nadtavljanja armature, što je u ovom slučaju nepotrebno.
Armatura se na krajevima savija da bi se obezbedila dužina sidrenja. Rebrasta se savija pod uglom od najviše 90 stepeni a glatka se savija kao kuka.
Betoniranje je posebna priča. Po pravilu, povezivanje dva betona treba završiti unutar dva sata ( nekad i manje, zavisi kojom brzinom beton vezuje). Ako mora da se prekine betoniranje, onda se to radi po određenim pravilima i na određenim mestima, ( a to eć izlazi iz domena SSM) a isto važi i za nastavljanje. Izuzetak su trotoari i sl, koji se inače betoniraju u poljima. Tu povezuješ stari i novi beton, a ne koristiš nikakve posebne proizvode.
Prvo pozdrav svima (prvo javljanje).
Sobzirom da ovde ima učenog sveta, verujem da ću ovde naći rešenje za moje dileme. Već 2-3 meseca intezivno čitam, gledam, slušam sve vezano za izgradnju kuće. Moje lično iskustvo je zanemarljivo tako da svoja mišljenja neću iznositi.
Naime, nedavno sam kupio staru kuću (60ak godina) i zbog xy razloga mi je bolje da to srušim i napravim novu. Projekat imam, ali za kuću koja je na tom projektu nemam para, pa moram da "smanjim strasti". E sad, "problem" nastaje kod temelja. Poznajem mnogo zaista iskusnih majstora i ljudi koji su silom prilika zidali sebi i drugima i svako ima drugu priču kada su temelji u pitanju:
Od varijante a) 90cm u zemlju, širina 50cm, "full" armirano sa fi12 + 60cm iznad - isto tone čelika;
pa do varijante š) 40cm u zemlju nearmirano, sa šljunkom, kamenjem i lomljenim betonom + 30cm iznad sa 4xfi10 armaturama vezanim uzengijama na svakih 1m.
Govorimo o prizemnoj kući od 50-60m2 koja bi eventualno imala jednu prostoriju na tavanu.
E sad, da taj "najtanji" predlog nije došao od NAJISKUSNIJEG čoveka kog poznajem, ne bih ga ni saslušao do kraja. Da nisam video 50ak kuća koje je on lično podigao od 0, a neke sad već imaju i 30+ godina ne bih ovde ništa ni pitao.
Sa druge strane, kuća koju rušim je u osnovi 20x8m, zidana od pune cigle starog formata, ali blatom, isto tako i malterisana. Zidovi (svi) su široki 50cm i visoki 3m. I da, nema temelja a najgore od svega je što nigde nije klecnula sve ove godine, a ima 60ak.
Jasno mi je da se sa temeljima ne treba šaliti i da statičari to valjano izračunaju, ali daj neka mi neki statičar objasni kako 60 godina stara kuća onih gabarita koja nije videla cement i dalje stoji (sa laserskom libelom je gledana i beži 1cm na tih 20m dužne).
VladimirNS,
Ima više razloga zašto joj se ništa nije dogodilo.
Tlo ispod kuće je verovatno dobro zbijeno i dobre nosivosti, nema podzemnih voda, odvođenje vode je rešeno kako treba.
Zidovi su debeli i imaju nosivost mnogo veću nego što je potrebno (bez obzira na to što su zidani blatom). Ti zidovi su teški cca 2500kg/m što je kod prizmenog objekta sigurno 80% ukupnog opterećenja na tlo što je otpirilike upola manje nego što i najlošije tlo kod nas može da nosi. Takođe, takve kuće su vrlo "mekane", pa ako zvekne zemljotres, one isprate pomeranja tla bez nekih posledica (sem lokalnih oštećenja) dok one sa vertikalnim i horizontalnim serklažima pretrpe veća (alii dalje kozmetička) oštećenja.
U principu, ako je tlo dobro, a opterećenje koje se prenese preko zida do temelja nije veliko i dovoljno je da temelji budu u kontaktu sa tlom malo širi od širine zida, onda nema potrebe da budu armirani. Problem je u tome što se kod nas vrlo retko radi ispitivanje nosivosti tla za projektovanje kuća (iako bi terbalo) pa se usvaja nosivost ista ili slična koa za neki veći objekat u blizini (što ne mora da bude ni blizu) ili se usvoji mala nosivost pa onda i za prizemnu kuću bude potrebna širina temelja od cca 50-60cm (što bih ja svakako uradio jer je to suviše mala investicija koja obezebđuej da ne dođe do sleganja ni pri npr. loše rešenim olucima pa voda ide ispod temelja umesto od objekta ili lošem zbijanju tla pre betoniranja jer i taj deo retko ko ispituje)
lookic wrote:
Za zidanje nikad ne koristiti čist cementni malter, već uvek produžni ili krečni.
Radim na placu neke žardinjere od pune cigle i produžnog maltera (1:2:6) ali imam problem sa 'lepljivošću' malterta. Cement i kreč su sveži i iz tek otvorenih džakova a pesak dunavac sa stovirošta. Jednostavno, malter kao da ne hvata za ciglu. Ciglu sam naravno prvo potopio u vodu. Prvo sam probao sa starom (švapskom) ciglom, a onda i sa novom i ista stvar. Ozidam par redova i posle pola sata-sat vremena mogu ciglu lako da odvojim rukom. Probao sam sa više kreča, pa sa više cemanta...malter mi deluje nekako kao vlažan pesak, nema masnoću i plastičnost?! gde grešim?
Neki savet?
Beshla wrote:
Zato i ne možete da ostvarite atheziju jer ste zasitili pore vodom i opeka ne može kapilarno da povuče cementno mleko. Opeka se kvasi kad su velike vrucine a sada nema potrebe u ovakvim uslovoma. Svrsishodnije je posle kvasiti zid ili ga pokrivati nečim da bi mu odrzali vlaznost nego da opeku potapmo u vodu.
Ciglu sam naravno prvo potopio u vodu...
Objekti visokogradnje jesu prizemni ili spratni objekti sa ili bez podzemnih etaža, kao što su: stambene i poslovne zgrade, objekti za javne namene (škole, obdaništa, bolnice, hoteli, pozorišta, bioskopi, garaže, izložbene i sportske dvorane i sl.), stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila, kao i drugi slični objekti