Prilikom predhodne adaptacije je već značajno smanjena krutost kuće u poprečnom pravcu uklanjanjem tog zida koji je nakon dogradnje postao unutrašnji. Sada vi želite i na drugoj strani (drugoj fasadi) uklonite jooš jedan deo zida u tom pravcu. Taj zid nije noseći ako posmatramo samo tavanicu i orjentaciju greda tavanjača ali on je vezni u odnosu na upravni zid koji je 11m dugačak i nema ni jedan zid upravan na njega koji bi ga bočno pridržavao.
Sledeće, zid koji planirate da uklonite nosi kalkanski zid i verovatno se na njega na nekom mestu oslanja neki vertikalni element koji prenosi opterećenje sa krova. Na zalost sve je to sakroiveno u zidovima i moralo bi da se zna da bi se dalo adekvatno rešenje. Neće moci niko odvako na daljinu da vam to reši. Mora neko ko se razume u njihov način gradnje na licu mesta da sagleda i krov i prenos opterećenja unutar kalkanskog zida pa da kaže kolika vam podgrada treba. Inače ja nikako ne bih otvarao celo to polje nego bi ostavio barem jedno parče zida da pridržava upravni zid (podužni zid kuce).
Probijanje zida
Изгледа да овде обавештења о одговору не раде. Опет нисам добио обавештење да сте одговорили, да нисам проверио, опет би остало тако.
Разумем, сва је прилика да ћу морати да ангажујем неког да то уради.
А што се тиче њихове градње, они не зидају и ово је и за њих шпанско село. Дај боже да је 10% кућа зидано, верујем ни толико, а поготово не педесетих кад је ова кућа зидана. Њихова традиционална градња су даске/фосне и то је то.
Нисам стручан, зато и питам, али пало ми је на памет да је то већ проблем што је неко просто развалио зид, без икаквих греда и подупирања.
Ако се испостваи да је то тако како кажете, а ја верујем да јесте, шта би ту могло да буде решење?
Да се направи бетонска "коцка/правоугаоник" од греда око будућег отвора или нешто друго, под условом да је ситуација најгора могућа?
Takvih i sličnih objekta u tom sistemu ima i kod nas. Radile su se u bivšoj SFRJ dok su postojale velike građevinske firme koje su se bavile izgradnjom lakih montažnih objekata. Stim što su to kod nas za slučaj zidanih zidova na prvoj etaži po pravilu kombinovali sa monolitnom tavanicom a na gore radili montažnu gradnju najčešće od drveta a ređe od čelika mahom za veće spratnosti. I kada smo otvarali zidove na takvim objektima uvek smo pravili klasičan AB okvir. Ja sam radio i rekonstrukcije nekih relativno straih objekata 50+ godina koji su lakomontažni u kombinaciji čeličnih stubova, AB zidova, drvenih i AB tavanica ili zidani pa preko montažna nadgradnja sa lakim montažnim tavanicama kao kod vas. Uvek su kod nas u tom periodu radili AB serklaže u kruni zidova pa tek preko pravili montažnu tavanicu što je povoljno jer to poveže sve zidove u jednu celinu. Kada radimo rekonstrukciju starih objekata u klasičnom zidanom sistemu opet obavezno dodamo HS po svim zidovima pre nego što menjamo krov. Kod vas je poželjno to obezbediti i razmišlati u tom pravcu ali nije racionalno to sada da se radi jer vi ne menjate skroz gore krov nego samo parcijalno intervenišete na jednom zidu na objektu. Kad je stajala kuća toliko vreme stajaće i dalje. Pogotovu što je kuća u Norveškoj koja nije seizmički aktivno područje pa zahtevi ne moraju da budu nešto posebno strogi. Ne vezano za to uvek treba postovati da noseći zidovi moraju da imaju upravne zidove pa tako ako ostavite deo zida da pridržava podužni zid onda samo dodajte AB gredu iznad otvora. Ako skidate skoro sve onda dodajte AB okvir (greda+stubovi na krajevima). Ako vas je strah od pojave termičkih mostova onda uradite ove AB elemente u manjoj debljini od debljine zida a ostatak nadomestite termoizolacijom. Portal možete da uradite i od čelika. Znači od HOP ili valjanih profila da se oni zavare na licu mesta a da posle konstukciju obložite termoizolacijom...
Хвала пуно на потрошеном времену и великој помоћи.
Искрено, много ме сад мање оптерећују топлински мостови када знам да постоји проблем са статиком, то је ипај прва и најважнија ствар, па ћу свакако ТМ решавати као посебан проблем.
Шта је по вама од овога побројаног најпаметније да урадим?
Ценим да са ХОП профилима је најједноставније, али не знам да ли је и најбоље. Мислили сте да равну страну окренем ка блоковима и спојим их све у "коцку"или пак обрнуто да П облик уђе/најаше на блок...?
Бетонске греде делују најсигурније (барем мени лаику), али то би онда морало из два пута, односно, да прво прошлицујем за вертикале, па онда кад то веже да излијем ову горњу. Јел то може тако или прекида не сме да буде?
У доњем делу до доње (подне) плоче не треба да се лије греда или...?
Ја бих то одједном излио, па онда избио отвор кад све то веже, искрено, сада када сте ми ово рекли, мало ме је страх да то све развалим па тек онда лијем.
Да ли је по Вама довољно да оставим са стране по 50цм? Односно да отвор буде 2,7м а лево и десно по 0,5 или мислите да још више смањим отвор? Отвор ми је важан јер у том делу је као тунелу и што ј већи то је бољи. Тај део куће нема светла нимало, јер отвори који су у том делу су наткривени терасом и сунце ту никад не допре, јер је надстрешни део скоро 3м. А овде је светло најважније од свега. Да није, уопште сене бих играо са овим.
Ако лијем греде, колико и које жице да ставим унутра, односно које димензије стубова да направим, а ако правим ХОП профилима, које димензије да употребим? Шта би сте ви лично урадили?
Што се тиче портала, то бих свакако радио ПВЦ-ом или неким профилима који су комбиновани са алуминијумом, да ипак естетски то буде како треба. А кад Ви кажете портал, мислите на то или пак на портал за укрућење ХОП профилима?
Uvek je bolje kombinovati AB sa zidanim zidom nego čelične profile sa zidanim zidom.
Kada se radi od AB onda mora u dve faze.
Zavisi kakakv je temelj obično ne mora da se radi dole ojačanje.
Sve vreme mora da bude gornji deo zida na podupiračima. Ne moža samo da se otvori rupa i da vi radite polako na dodatnim elementima.
Tih 0.5m zida je manje više samo simbolična širina. Ne morate da radite u delu ka stepeništu jer tamo ima upravnog zida.
Moralo bi da se sračunaju tačne dimenzije ne mogu napamet da vam kažem a da sam siguran da je korektan savet.
Ja bih kod mene uradio od betona.
Portal se koristi kao sinonim za jednobrodni prizemni ram ili okvir.
Uvek je bolje kombinovati AB sa zidanim zidom nego čelične profile sa zidanim zidom.
Kada se radi od AB onda mora u dve faze.
Значи прво вертикални стубови, па онда попречна греда?
Колико жице и које? Јел 20х20 или 25х25 довољно? Ово зависно од тога колико је дебео зид, а мислим да је 25.
Колико треба да се чека између ове две фазе, односно, да ли да се одмах налива чим пре други део да боље веже или мора да се из неког разлога чека дуже?
Zavisi kakakv je temelj obično ne mora da se radi dole ojačanje.
Темељ заиста не знам какав је. Иначе, као што сте могли да видите, испод је плоча, а испод плоче подрум.
Ако мислите да не морам да радим доњу греду, онда би фактички стубови легли на ту масивну плочу. Ја бих можда оштемовао до жица плочу и спојио то све уредно са арматуром стубова, а у горњем делу оставио "бркове" за спојку са хоризонталном гредом.
Јел то може тако?
Sve vreme mora da bude gornji deo zida na podupiračima. Ne moža samo da se otvori rupa i da vi radite polako na dodatnim elementima.
Tih 0.5m zida je manje više samo simbolična širina. Ne morate da radite u delu ka stepeništu jer tamo ima upravnog zida.
Мислите да не морам да радим вертикалну греду у том делу или да не морам да остављам 0,5м? Ако је ово друго, урадићу то због симетрије, не бих да га гурам лево или десно ако смо се разумели?
Moralo bi da se sračunaju tačne dimenzije ne mogu napamet da vam kažem a da sam siguran da je korektan savet.
Нема компромиса око статике. Ако треба да се смањи димензија или повуче отвор према средини да би се десно оставио зид због укрућења, онда ћу то и да урадим, само ја то да израчунам не умем свкако.
Ja bih kod mene uradio od betona.
То је дакле решено.
Portal se koristi kao sinonim za jednobrodni prizemni ram ili okvir.
Разумео, хвала.
20x20 je jako malo problem je i da se ugradi beton a i armaturni kavez kada napravite za tako mali presek izgleda smešno jer kada se odbije debljina zaštitnog sloja onda uzengija bude 15x15 ili 16x16cm. u radite 20x25 ili 25x25. Betonirajte bez tehnološke pauze jer nema potrebe da čekate. Ovo može jer kalkanski zid mora sve vreme da bude prihvaćen nekim drugim sistemom podgrade. Čak šta više ako lepo podgradite onda može ceo portal da se odradi odjednom.
Ako je dole podrum onda su po obodu zidovi pa ce portal da se osloni na podrumski zid.
Milsio sam da ne mora da se ostavi onih 0.5m zida. Inače verettikalne serklaže radite na oba kraja otvora. To koliko da ostavite zida se ne računa nego je obično dato kroz neke odnose geometrije zidova. Obično bue neki član u pravilniku ilineka tačka u kod-u koja to propisuje. Sračunava se greda...
Никако не успевам да окачим фотографије овде, па сам морао преко Фликера овде. Фотографија куће показује источну страну куће где би отвор требало да се направи. На илустрацији је та страна обележена стрелицом "Исток" и уцртан је отвор са прозором кога сада нема, односно тај зид је потпуно цео без икаквих отвора. На фотографији је локација будућег отвора на месту леве мање шупе која се руши. Носећи јужни зид на левој страни се налази отприлике где и алуминијумске стубе, а десни на сличној удаљености са десне стране. Кућа је већ једном адаптирана, а основа куће је обележена црвеним линијама. Проширење је изведено даскама, односно није зидано сипорексом нити било чим другим, већ традиционално дрвеним гредама. Подрум се налази испод те основе и приложена је и његова скица. Над подрумом је изливена плоча од 10цм са арматуром и онда је на њу зидано. Темељ не знам какав је, претпостављам стандардно бетон и жица на некој дубини. Зелена линија означава место одакле је уклоњен зид кад се проширавала кућа некад и тај зид је комплетно уклоњен без икаквих греда и остао је само тај централни зид по средини куће који је такође носећи. Како је то изведено и како то стоји тако, није ми много јасно, али то је оно што сам ја затеко. Тај је дакле уклоњени зид био паралелан са овим у коме намеравам да направим отвор. Плаве линије показују греде на које се ослања горњи спрат односно под горњег спрата. Оне су само поређане на кант на у просеку 30-40цм размака. На проширеном делу куће те греде иду под 90 степени у односу на стари део куће из очигледних разлога. Не знам како су спојене са старим делом, али претпостављам да су ту спојене две 200х50 греде на кант, па ослоњено на њих, тако они раде. Могу да направим још фотографија ако треба и измерим шта треба. Као што сам већ рекао, претпостављам да је бетонска греда најбоље решење, али ако могу да је избегнем само због топлинског моста, радо бих то урадио. Моје размишљање иде у смеру да или направим греду са три фосне 150х50 или 200х50 спојене шрафовима пљоснатим делом, или да купим неку готову фиберглас греду "I" профила и само је уштемујем и уметнем. На овом линку се могу наћи сви подаци о носивости греда разних пресека, а и калкулатор. Хвала за било какву сугестију.