Samogradanja pelet-gorionika

Nisam ja potcenio nikog.Ako je ispalo tako izvinjavam se.Lepo izgleda samo nikako da resis resetku.Ona kao da je talija za sve gorionike.Probacu onu spiralu koja je mnogo manja od tvoje pa cu javiti sta sam dobio.Samo da ne drobi pelet onda ce moci da se smanji gorionik jos za 30%.Dzepna izvedba.Stavic sve na solarni pogon pa cemo videti koliko moze da izdrzi.
Sto se tice peleta nesto lupam glavu.
Prilikom susenja soje i kukuruza kod mene u pogonima a pre odlaganja u silose ja prosejavam finalni proizvod.Tako da ja ustvari koristim otpad od soje i kukuruza a ne sojinu slamu.
Sutra cu u selo da uzmem bas slamu pa cu videti sta dobijam.
Kombinacijom ova tri dela dobicu nesto sto ce se lakse paliti a jace goreti.Valjda ce uspeti javljam.

Chriss , ovo je manji gorionik od ovih sto vec rade a cev dozatora je ista kao kod velikog fi 71 mm a samo sto mi je na velikon gorioniku cev za sagorevanje fi 125 a na malom je fi 102 i ima slika resetke koja ide u gorionik samo je to stara (obican lim 3 mm) i koristim uvek za testiranje tj prvo paljenje da vidim kako dise.

U matematici nema sac metode. Ako želiš da znaš onda izračunaš. Za fi 125 ne znam ali za fi 150 (moj) sve tačno u gram znam. Doziranje za potpalu iznosi 225 gr. Trenutna podešavanja su: Održavanje 1485 gr/h, snaga 1. 1620 gr/h, snaga 2. 2340 gr/h, snaga 3. 3555 gr/h. Bilo šta da bi izračunao, moraš znati kapacitet doziranja gr/s.

Bude po nešto ali ne smije biti previše. To je ili prejak ventilator pa izbacuje ili preveliko doziranje pa ne stiže da sagori. Rupe za sekundar malo povećaj. Kad gorionik bude u kotlu onda će cug vući tj dim. Usklađivanje goriva i zraka je velika i odlučujuća stvar kako će gorionik raditi. To je kao podešavanje karburatora na sterijim automobilima

Koji je fi rupe? Jesu li zavjese iste visine? Lijepo je naći skoro pa urađenu poziciju ali mislim da je previše rupa na prednjem dijelu za manje snage gorionika. Možda se i varam

Daniel66:
Slicnu resetku sam video kod Centrometal gorionika.
Rupe su fi 5mm i ajmo reci od pocetka gorionika gde ti je onaj polukruzni metal pa nazad ka dubini gorionika
ima neizbusen prostor oko 1/5 cele duzine pepeljare.

Ako ti nesto ovo znaci...

Znaci da zatvaranjem rupa na pocetku resetke mogu da regulisem rad na minimalnom modu?To ce biti super jer bas taj rad je kod vecine gorionika najproblematicniji dodje do zatrpavanja resetke i gorionik se gasi.

Daniel66:
Mislim da to nema veze sa regulacijom i radom na minimalnom modu.

Mislim da to ima veze sa interupcijom sekundarnog vazduha.
Evo moje misljenje:
Primarni vazduh ulazi dole ispod resetaka.
Snabdeva kiseonikom zar.
Pretpostavljam da resetke gde je zatvoreno ispred (min 1/5 dela resetke) sluzi da bi se primarni vazduh vracao ispod resetke i ponovo se susreo sa zarom.
U suprotnom bi izduvao ispred zara i zbog veceg pritiska bi mogao da udara u gornji deo plamenika gde je zapravo predvidjeno da dolazi sekundarni vazduh.
Sekundarni vazduh bi trebao da se uduvava u srediste plamena, kako bi opskrbio kiseonikom plamen i povecala temperatura plamena.
I jos mnogo toga ali da to ostavimo za neki drugi put mozda.
Usmerivaci vazduha ispod resetke (pepeljare) mi isto ukazuju da sluze da pod pritiskom guraju vazduh u zar.
Po ovome, mislim da plamena ispod resetke ne bi smelo da bude.

Minimalni mod:
Ovaj korak bi trebalo isto da funkcionise kao i maksimalni mod.
Principijelno isto, samo sa razlikom da se dozira manji sekundarni vazduh ali i manji primarni.
E sada, ne treba da se zaboravi, da svaki gorionik, bio to pelet, brener za varenje ili brener za secenje itd.
ima svoje regione kako funkcionise i sta se koristi.

1. Teme plamena
2. Telo plamen
3. Vrh plamena

Mi iskoriscavamo kraj plamena zapravo, od temperature kraja plamena zavisi i nase grejanje.
Ako cemo praviti kovacku vatru i dodavati primarni vazduh onda cemo pre ili kasnije hipoteticki receno a i mozad realno
istopiti resetku pa i sam plamenik.

Znaci, po mojim saznanjima koje imam vezano za razvoj pozara i raznih sagorevanje hemikalija itd.
zakljucujem, da se regulacija izmedju minimalnog moda i maksimalnog moda mora odvijati u srazmeri sa tri elemenata:
1. kolicina gorivo
2. kolicina primarnog vazduha
3. kolicina sekundarnog vazduha.

Tacnu razmeru ne znam za konkretan slucaj pelet gorionika, ali princip mora da bude ovaj sto sam opisao.

Ne treba da zaboravimo da jaku vaznost ima kakav plamen imamo po temperaturnom karakteristike.
Mozemo lako da se zeznemo kod regulacije, sto mislim da je i problem kod vecina gorionika na min i max podrucje.

Na min podrucije trosi mnogo gorivo a nema temperaturu i isto to na max podrucije, trosi previse gorivo u odnosu na temperaturu sto odaje.

Moramo odrediti dal nam u min modu gorionik mora isto da radi kao i u srednjem modu.
Zapravo, treba nam "sveca" plamen da bi odrzavao vodu na 40+C ili nam treba 5x sveca plamen da bi odrzavali vodu na 50+C.

U oba slucaja je sve isto.
Temperatura plamena ne prelazi vise od oko 400-450C.
Osim sto se trosi vise kiseonika i vise goriva u vecem modu ali u vecem modu se razvija veca energija u odnosu na min. modu.

Zato dolazimo do toga, da jaku vaznu ulogu igra kolicina doziranog goriva/kolicina primarnog vazduha/kolicina sekundarnog vazduha.
Ako se precizno odredi sve tri elemenata i to bude u skladu onda mozes da stelujes sve, ali se srazmera ne sme poremetiti unutar parametara.
Po mome, sekundarni vazduh ne bi ni trebalo da se dozira dok se temperatura vazdusnog podrucija u plameniku ne postigne od oko 450 - 600C.
Tek tada bi ja dodavao sekundarni vazduh u plamen.
Verujem da postoje plamenici koji su spolja termo izolovana, ako postoje siguran sam da je zbog sekundarnog vazduha izolovano
a ne da se ne bi opekli na cev.

Raspisao sam se malo oko ali veze nemam sa izgradnjom gorionika
Nemoj te i zameriti zbog toga, nadam se da ce moj tekst nekom koristiti...

Dusmanijat:
Ovo si super napisao.
Ne verujem ni ja da postoji takav gorionik koji po potrebi uduvava sekundarni vazduh, samo sam pomenuo
kroz tekst koji sam napisao, kako bi ja uradio da imam sve tehnicke mogucnosti za izradu nekog gorionika.

No, za sada ostajem na standardnu varijantu i sluzim se iskustvima i opazanjima drugih ljudi i eksperimentima
koje sam izvodim.

Mnogo vaznu stvar si pomenuo, sto mislim da je od vrhovnog znacaja:
Gorionik mora biti usko dimenzionisan i onda ce imati najefikasnije sagorevanje.

Nikako mi nije bilo jasno kako moze biti gorionik deklarisan od 12kw do 45kw.
Vidjao sam i takve dokumentacije.
To je za mene bio totalan promasaj od gorionika ako on zaista tako radi.

Trebalo bi da su sistemi za doziranje parametrisani i za trenutne potrebe gorivo a ne samo na rpm/sec.
No, to je mozda kompleksije izgraditi u domacoj izvedbi.

U svakom slucaju, tema je super i ima puno misljenja i ljudi sa iskustvom koje itekako moze da se iskoristi u pozitivnom smislu.
Takodje uvek tezim ka unapredjenje ako je to moguce, pa tako i u ovome oko izgradnje gorionika.

U suprotnom, lakse je kupiti za $25 kompletan tehnicki crtez i napraviti gorionik koji radi i gotovo.

To je za mene copy/paste i nema kreativnost, nauke i osecaja neuspeha i uspeha...

Sekundarni vazduh bi se moglo kontrolisati elektronikom, odnosno elektro ventilom.
Tipa sto su step motori na kolima. Ali oni od auta se ne mogu ovde koristiti.
Elektronika bi mogla stalno da prati situaciju i da izjednacava stvari.
Ali kao sto si rekao, to bi komplikovalo stvari.
Mada mislim da treba uneti i te delove umereno pa neka se svi odluce sta ikako ce.

Meni elektronika bez inteligencije nije nista, dok sa druge strane to isto funkcionise perfektno da kazemo.
Neka se ljudi odluce sta ce uraditi.

Jedva cekam da stignem do kontrolera, to je moja oblast i mislim da ce mi gorionik biti gore napakovan od rakete.

Imam pitanje:
Gde vi nabavljate te cevi za vase plamenike?
Ja u mom kraju nema sanse da kupim/dobijem/nadjem/ukradem sta god parce cevi fi125 pa jos 20cm dugacko.
Ili da kupim celu cev sto bogami kosta i nije mi rentabilno ili ne znam gde sta da demontiram da dodjem do te cevi.

Ha ha ha ha!
Ovo je prava raketla!

Pa zato i stoji sve to spojeno da covek ne trci.Vec duze vreme to przi kostice bez greske a pec sam video , bela kao sneg.
Nije bitno kako sve izgleda bitno da radi kako treba.

Aj da vas pitam za savet oko maksimalnog precnika plamenika.
Koja bi po vama maksimalni precnik cevi za plamenik moglo da se koristi
za kotao gde je ulaz na vratima visina 20cm.

Evo i gruba sllika toga sto pisem...

Mislim da ti je jednostavnije ovako kao sto ja radim da na kutiji savijes kant ili jednostavno dovaris flah 20mm i na to mozes zavrnuti poklopac a i prednji deo sa klipinzima.Kod mene tako drzi a na gorionik u garazi sam napravio rezervoar od oko 40 kg i sve to izdrzava.
Post #332 slika 1 i 2 , mislim da ces skontati a flah sam uvukao unutra za 2mm tako da spolja bude ravno.Tako je i sa zadnje strane gde mi je ventilator.Ili postavi bar 4 sarafa ako ostajes pri svojoj ideji posto ce tako bolje da dihtuje.

Sto se tice precnika cevi plamenika kod mene je fi 125 na oba gorionika a za stari sam uzeo gotov projekat bravarije samo sam male izmene pravio i pise da je snaga do 50 kw i stvarno moze toliko da se izvuce.
Nije dobro da postavljas gorionik tamo na gornji otvor ispod izmenjivaca gde si napisao da je 20 cm bolje je da stoji sto nize i da dodas neke pregrade da se plamen i toplota sto duze zadrzavaju u peci.
Usput samo da kazem da je napokon carina proradila i stizu delovi