Buđ i kondenzacija

U kupatilu mi se pojavile neke cudne fleke koje podsecaju na budj i to na zidu gde instalacija ide od glavne cevi do ventila za vodo kotlic, bas na samoj krivini tj. laktu. Da li je to samo kondezacija, posto se grejem na TA pec (temp u stanu je svuda otprilike ista, stepen dva gore dole) ili nesto drugo. Na podu nema nikakvih znakova curenja, a i komsija ispod se ne zali. Ako je samo kondez sta je najbolje uraditi?

Posto vidim da je pojava budji cesta pojava, sa raznim neuspesnim pokusajima a i da je data prava dijagnoza uzroka- a to je vlaga u zidovima hteo bih da dam mali doprinos razumevanju pojma izolacije posto su neki pominjali da su uradili izolaciju a nisu se resili budji.

Da ovaj put ostavimo po strani mokre zidove usled kapilarne vlage iz zemlje ili curenja cevi.

Postoji nesto sto se zove strucno Molijerov dijagram, jedan dijagram koji nam kaze za koji stepen relativne vlage na kojoj temperaturi povrsine ce doci do pretvaranja vodene pare u tekucu vodu.

Budji nema u suvom zidu. Cinjenica.

Dakle, osnovni uzrok pojavi budji je previse hladan zid za datu vlaznost vazduha.
Odnosno preslabo grejanje.

To se posebno primeti na uglovima i coskovima koji su usled geometrijskog oblika po definiciji hladniji od recimo sredine zida.

I naravno severni zid je prvi na kome se javlja kondenz, usled pothladjenosti.

Da se vratimo na pojam izolacije.

Termicka izolacija se odabire po debljini prema unutrasnjoj vlaznosti vazduha i prema spoljasnjoj temperaturi vazduha.

Eksperimenti u laboratorijama, i praksa sirom sveta je pokazala neke zakonitosti.

Tako je za nasu klimu pri unutrasnjih 60% vlaznosti vazduha potrebno da izolacija ima otpor prolasku toplote (R) od najmanje 3.
Prevedeno na razumljiviji jezik to je koeficijent prolaska toplote U (bivsi k) od 0,33.

Tu vrednost minimalne izolacije se dobija sa stiroporom ili vunom debljine 12cm.
racunica je da jedan metar stiropora (dakle tabla 100cm debljine) ima R vrednost od 25.
za nama potrebnih R=3 to je tacno 12cm stiropora.

Kao minimum koji garantuje da nece doci do pojave kondenza nigde u nosecem zidu pri unutrasnjih +20C i 60% vlage.

E sad, ako je unutra vlaznost 50% pogleda se u Molijerov dijagram, odredi temperatura rosenja pa nova racunica i tako redom.
Svaka promena spoljasnje temperature vazduha ili promene unutrasnje vlaznosti zahteva kompletnu novu racunicu.

Ako znamo sada ove zakonitosti, znamo i resenja.

Jedno je da se snizava vlaznost vazduha a to znaci jaca ventilacija prostorije svezim hladnijim suvljim vazduhom.

Drugo je da se povecava temperatura samog zida a to je moguce samo i jedino povecanjem intenziteta grejanja.

Dakle, kombinacija jaceg grejanja i jaceg luftiranja (cesceg, duzeg) je dobitna za nestanak budji.

Ali, to znaci da cemo morati da mnogo vise novca potrosima na troskove grejanja nego pre toga.

I stizemo do pitanja izrade termo izolacije.

Uraditi izolaciju ne znaci polepit nekakav stiropor nekako na spoljni zid.

Vec iz racunice je kristalno jasno da cim temperatura spoljnog vazduha padne ispod oko +5C uz unutrasnjih 60% vlage stiropor od 5cm je vec nedovoljan da obezbedi da se toplota zadrzi u zidu iznad nivoa nastanak kondenza u njemu.

Dakle, stavljanje 5cm stiropora je korisno u smislu da je bolje od 3cm a to je opet bolje od 1cm ali je apsolutno nedovoljno za nasu zimu a pogotovu za temperature ispod nule.

Pri tome to se odnosi jos vise na uglove, coskove, spojeve zida i poda, oko samog prozora i sva mesta koja su poznata pod pojmom hladni most (usled same geometrije konstrukcije).

Ta geometrija ugla prostorije je nesto sto nam kvari srecu.

Povrsina ugla sa unutrasnje strane zida je ta koja se greje i ona je manja od povrsine istog tog ugla ali sa spoljasnje strane zida koji se uz to jos hladi.

Znaci ona povrsina koju grejemo je manja od one povrsine koju hladimo.

rezultat je da je cosak hladniji od ostalog dela zida.

(ko ne veruje neka proba malo matematike i sam sracuna povrsine).

I sta je resenje.

Pa geometriju kuce koja je obicno kocka iz prakticnih razloga ne mozemo promeniti ali mozemo da izracunamo i postavimo odgovarajucu izolaciju koja ce omoguciti da i pri niskim spoljnim temperaturama imamo topli spoljni zid u kome tada nece nastati kondenz vec vlaga koje ima ce ostati u obliku vodene pare.

Budj se ne moze razvijati u vazduhu, u vodenoj pari vec je potrebna vlaga u obliku tecnosti na nekom supstratu koji predstavlja hranljivu materiju.

Na celiku nece biti budji ali na gips ploci, cigli a pogotovu malteru itekako hoce pri istoj kolicini vlage.

Kako se trajno resava pitanje budji.

Prema odredjenoj klimi izracuna se potrebna minimalna izolacija mesta gde su hladni mostovi.
Zaokruzi se na prvi sledeci ceo broj.
Na primer, ako racunica pokaze da treba 9,7 cm stiropora stavicemo 10cm (ili vise) a nikako 9cm.

I to je minimum minimuma, prema proracunu.

Dobra praksa je da se postavi jos nesto malo deblja izolacija od minimalne, barem do prosecne za datu klimu.
Povecanje cene je zaista minimalno a rezultat je topliji zid, manji troskovi grejanja, suv zid i bitno povecana ugoda boravka u prostoriji.
I apsolutno odsustvo budji.

Drugi deo paketa su mere za kontrolisanje vlaznosti vazduha i sprecavanje prekomerne vlage.

Oprobani i jeftin metod je provetravanja, ne prozor otvoren stalno na kip (jer to hladi zidove i povecava sanse za budj) vec sirom otvoren na 200-300 sekundi da se dobro cela prostorija a brzo napuni spoljnim suvim vazduhom i onda zatvaranje prozora.

To je narocito nuzno tokom noci kada su i inace zidovi hladniji (slabije se greje po pravilu) a usled disanja coveka pri spavanju u vazduh se izlucuje velika kolicina vlage.

Takvu disciplinu nije lako odrzati, a nije niti komforno nocu na svakih 2-3 sata se buditi i provetravati.

Stoga su izmisljeni uredjaji na bazi ventilator koji umesto nas se programiraju i vrse tu razmenu vazduha.
Da ne bi bilo tako nagle ventilacije sa hladnim vazduhom a sto se oseca kao promaja- neugodno za boravak vrsi se stalna ventilacija malim kolicinama svezeg vazduha.

Rezultat je niza relativna vlaznost, i shodno tome nema uslova za nastanak i odrzavanje u zivotu budji.

Pri tome, sto je niza vlaznost vazduha moze i sam spoljni zid da bude hladniji bez rizika nastanka budji.

Koliko hladniji, opet nam kaze podatak ocitan sa Molijerovog dijagrama.

Kombinacijom dovoljno debelog sloja termo izolacije i dovoljne ventilacije prostora dobije se ugodna i suva mikroklima uz apsolutno odstustvo budji, i to trajno.

Pod trajno, to znaci narednih 50godina nema niti govora o budji.

Opisano su prirodne zakonitosti, nema nikakve hemije, nikakvih otrovnih supstanci, nikakvih stetnih posledica ni po zid ni po ljude.

E sad, sto je napolju niza temperatura to je i spoljni vazduh sve suvlji pa je potrebna sve manja ventilacija.

Moze da zbuni, 99% relativna vlaznost vazduha na +1C sadrzi u sebi manje vlage od 50% relativne vlasnosti vazduha na +20C.
Kako i zasto duza je prica, verujte na rec za sada, a ko ne veruje sve je nasiroko objasnjeno u knjigama na tu temu.

Da rezimiram, kada se pojavi budj i to traje danima i mesecima to je siguran znam da je zid vlazan iznutra preko dozvoljene mere.

Lecenje zida se vrsi zagrevanjem da bi postao topliji i ventilacijom da bi vazduh postao suvlji ( i time u sebe upio visak vlage iz zida).
I bacanje novca bukvalno kroz zid i prozor u vidu skupo placene energije.

Da bi troskovi grejanja i bacanja tog novca bili iole prihvatljivi resenje je spoljasnje oblaganje cele ovojnice kuce (i narocito poboljsanje prozora) termickim oklopom tacno odredjene debljine da bi imalo pravog efekta.

Izolacija zida iznutra moze da pomogne lecenju zida a moze i da odmogne.
Izolacija iznutra sada sprecava dovod toplote do zida pa on postaje jos hladniji i time jos vise pogodan za kondenz i nastanak budji.
Da se to ne bi dogodilo nuzno je neophodno apsolutno zadihtovati novo postavljenu izolaciju tako da niti jedan molekul vazduha (mokrog unutrasnjeg) ili sto manje ne uspe da zadje iza izolacije i udje u zid.

Ako mokar vazduh naidje na hladan zid zna se, obilan kondenz.

Mozda je razumljivije ako se podsetimo sta se desava leti kada se hladna flasa (recimo piva iz frizidera) iznese na topli vazduh.
Nastaje obilno znojenje flase, a to je nista drugo do isti fenomen kondenza koji se dogadja sa nasim zidom.

Uglavnom, jedini lek za trajno resenje budji je topla povrsina spoljnog zida, i to narocito uglova.

Uz to, najmanje pola metra od coska ne sme biti postavljen nikakav namestaj koji bi ometao normalnu prirodnu cirkulaciju vazduha.
To stoga, sto sistem grejanja koji je najcesci je putem vazduha koji se krece ukrug (radijatori vecinom na taj nacin greju prostoriju).
Nema cirkulacije vazduha u cosku ili je usporena, hladi se zid i eto opet uslova za kondenz.
I budj posledicno.
Znam da je dosadno stivo, da se tekst oduzio ali mislim da je bolje objasniti mehanizam nastanka budji da bi se znalo koje lekove primeniti.
A niti citanje knjiga koje to objasnjavaju nije bez mnogo teksta, ovo je jos dosta uprosceno i skraceno stivo.

pozdrav svima sa zeljom da se izborite sa budji.
budj kada predje u fazu zrelosti (crne boje) je vec i po zdravlje opasno stanje zida, nije vise samo pitanje estetike.

Kako je uzrok pojavi budji fizickog porekla, vlaga i hranljiva podloga, to nikakva hemija ma koje koncentracije ne moze trajno da resi posledicu budji ako se ne otkloni uzrok a to je hladan zid.

Inace leti je mnogo vlazniji vazduh u prostorijama ali kako je zid dovoljno topao leti se budj ne pojavljuje.

kad si pominjao hranljivu podlogu negde sam citao ali nisam siguran da neke farbe sadrze skrob i da je to hrana za budj. Ima li istine u tome.
U kupatilu sam ostrugao staru farbu do maltera i na malteru nema budji ne hvata se, tamo gde sam ostavio okreceno ima ponovo budji. Takodje sam deo zida ispod prozora gde tus najvise prska premazao emajl farbom onom za metal i stolariju direktno na malter. Ni traga od crnila a svaki dan se kvasi.E pitanje sad koliko je zdrava ta farba :?

Hvala za savet. Forum pratim vec jedno mesec dana i mislim da sam iscitao sve teme vezane za budj i njeno nastajanje tako da sam upoznat sa ovim sredstvom.
Samo jos da raskantam plakar i pocnem fajt

Ja sam radio sa JUBOCIDOM ali u kombinaciji sa ALGICIDOM...I evo vec dve godine nista.ALGICIDOM se premazu "zarazena" mesta a JUBOCID se doda u poludisperziju.Doduse radio sam sa KRAFTOVOM bojom pa mozda i to ima neke veze jer je ona latex boja znaci kao plastika je pa mozda zato ne probija vise.

Il sam ja postavio glupo pitanje il nema nikog sa ovakvim iskustvom / pametnih znam da ima...

Nadjoh stranicu [38]

Nije moler ali ti je ponudio resenje
:tup :tup
Evo mojih iskustava:
- postoji BREF na kome piše da je baš za buđ, kad se poprska totalno očisti zid od buđi , može da traje godinu dve. NIPOŠTO NE SUŠITI VEŠ U PROSTORIJAMA TO NAJPRE STVORI KONDENZACIJU.
- DOMESTOS slabije beli ali ima isti efekat i njega možete staviti konzervans i sodu bikarbonu isto je efikasno ali naravno nije trajno.

Pozdrav svim forumasima
Dosta dugo pratim ovaj forum, ali dosad nikad nisam pisao.

Nas problem sa budji je sledeci:

U spavacoj sobi u stanu u kome zivimo imamo problem sa vlagom.
Budj nam se javlja na spoljnom zidu na kome verovatno nema izolacije. Posto je stan u prizemlju sa spoljne strane tog zida se nalaze ormari za struju, a 90% sam siguran da je ispod ormara samo cigla. Nisam siguran koja je debljina tog zida, rekao bih da su radili 12+6.5, posto je cigla sa spoljne strane stavljena po debljini.
Plakari u spavacoj sobi su rasporedjeni u P na tom spoljnom zidu tako da jako malo svezeg vazduha tu dopire. Dimenzije sobe su oko 3.15x3.15.

Budj nam se javlja na zidu, parketu i lesonitu sa zadnje strane plakara.

Koristili smo sredstva protiv budji (jubocid, algicid, bref) ali nista ne pomaze, posle nedelju-dve dana budj se ponovo vraca.

Letos smo skidali komplet lesonit sa plakara i stavili nov, medjutim kako je zahladnilo i na lesonit se ponovo hvata budj.

Pokusali smo da odmaknemo plakare oko pola metra od zida zbog bolje ventilacije, ali stanje je i dalje isto.

Pretpostavljam da je resenje da se stavi neka vrsta izolacije sa unutrasnje strane, posto sa spoljasnje strane to nije moguce zbog ormara za struju.

Da li neko od vas ima preporuke sta staviti na taj zid i da li bi se uopste na taj nacin mogao resiti problem?

Da li vredi lesonit premazati sandolinom ili nalepiti neku foliju ili slicno (procitao sam na nekoj od tema) posto sam primetio da se budj nije uhvatila na iverici sa zadnje strane.

Hvala u napred.

Prvo veliki pozdrav svima, novi sam na ovom forumu ali bice prilike da se upoznamo bolje.

Naime imam veliki problem, U pitanju je nova kuca, zavrsena ove godine u septembru, tokom leta je malterisana iznutra i spolja i radjene kosuljice sa 3cm stiropora ispod(ispod kosuljice).
Sada mi se pojavljuje budj ali svuda, nezivim u kuci trenutno tako da se i negreje ali je kompletno useljena, i postavljeni laminati, cak se i oni dizu (predpostavljam od vlage).

STA DA RADIM?????
POMOC :nes2

Hvala svima u napred

Ma svi prozori su otvoreni na kant, neki likovi su mi spomkenuli da grejem, nisam siguran dali ce toplo da posdstakne isparenja vlage ia zidova ili ne.

Odmakni sav namestaj od zida, nek svuda ima slobodan protok vazduha, kad vec niko ne zivi tu, onda sve razbacaj da nigde ne bude "zarobljenog vazduha", nego da svuda ima strujanja. Svu budj koju vidis na namestaju ukloni da se ne siri dalje.
Mozda i ne bi bilo zgoreg malo grejati nekim industrijskim kaloriferom...svakako ce ubrzati isparavanje.

p.s. pretrazi Forum, naci ces dosta saveta na ovu temu. Od mene ovoliko, dalje ne znam

Bice da tu ima mnogo vecih problema nego sto je budj . Jedan od najvecih problema je razlog zbog koje se stvara budj , a drugi je zasto se dize laminat .

Ja sam ovde na forumu video da postoji Bioni Gorane ne budi lenj okreni ih imaju svasta, njihove boje nisu samo protiv budji. Cini mi se da se gos. zove Bane koji radi tamo, on mi je objasnio da boje podizu temperaturu zida za 4 stepena, i prave tako zvani termo most. nanotehnologije.rs, probaj nista nekosta savet.
Pozdrav