Probijanje zida

imam kuću spratnosti 2 plus potkrovlje zid između dnevne sobe i kuhinje je 380 cm noseći je u prizemlju izbio bih prolaz širine 240 visine 200 na krajevima zida su stubovi 30x30 .dali je to izvodljivo i kako

Не бих ја баш тако олако пробијао носећи зид у ширини од 2 метра и 40 сантиметара, без консултације са неким ко се бави статиком.

Koliko su široka vrata?

Posto je to spoljni noseci zid,ja se ne bih igrao,vec proslicao otvor da ze izlije betonka greda,koja obicno ide iznad prozora i vrata.Kada se beton stegne,onda mozes da proslicas otvor bez problema sa malo uzim otvorom od sirine grede.Nemoj ni razmisljati o rusenju zida,bez da prvo postavis gredu od betona,normalno i armature.

Da,osnovna debljina grede i produzeci sa obe strane koji ce se oslanjati na ciglu,ili blokove,sa cime je vec zidano.Onda za sirinu grede,a ne celu duzinu sa tim produzecima,vec samo duzina grede,mozes slobodno da skidas redove odozgo ka dole i da napravis otvor koji ti odgovara.

Kolika debljina,sirina zida,tolika i visina grede.Ne valja da radis gredu iz delova,,jer beton se tesko sastavlja sa prethodnim..Proslicaj slobodno komplet,ubaci armaturu,zasaluj i ostavo pri vrhu,celom duzinom grede razmak sa jedne strane zida gde ces da nalivas beton.5 cm yaman toliko da moze fanglom da se zaliva i iednu sipki od deblje armature 50 cm sa kojom ces sastavljati i sabijati beton ravnomerno.

Zero Flyer, gde se nalazi kuća? Priložite sliku osnove a naznačenim zidom koji je ranije probijen i ovim delom koji sada želite da otvorite.

Veliki_Strumf, gde se nalazi kuća? Priložite osnovu kuće!
Može da se spoje dva HOP100.100.4 zavarivanjem u žlebu simetričnim isprekidanim zavarom. Dobijeni višedelni presek imaće veće geometrijske karakteristike poprečnog preseka od pojedinačnog HOP180.100.4. Biće "jači" kako napisaste.
Inače HOP profilima ne možete da ojačate novopojektovani otvor a da se zadrže svojstva i ponašanje kuće pri eventualnom zemljotresu kao što bi bilo pre probijanja zida.

A gde se u osnovi otvara ta rupa i na kojoj etaži? Pretpostavljam da na spratu želite da ponovito otvor sa prizemlja u osi 2. Generalno vaša kuća je paradigma onoga što se u poslednje vreme radi po Srbiji i okolnim zemljama a to je da se potpuno ne kritički buše i otvaraju zidovi. Nije ovde problem gravitaciono opterećenje to kako god da napravite ima da stoji. Većina ljudi percipira ojačanje novoprojektovanog otvora u zidanom zidu u vidu neke podgrade koja će da podupre to odozdo. Ponavljam to manje više kako god da napravite ima da stoji jer veliki je broj slučajeva da ljudi probilju i ne postave nište pa opet stoji. AB ima velike koeficijente sigurnosti a kada izbušite otvor uglavnom dođe do izvesne preraspodele unutar izvorne konstrukcije a ta naknadno dodata podgrada pogotovu kada se uradi od čelika nikada ni ne ponese značajniji deo opterećenja.
Pravi problem kod ovakvih radova je seizmičko dejstvo. Vaša kuća je neregularna u osnovi. Nepravilno su raspoređeni zidovi za jedan i drugi ravac, prevelike su dužine zidova bez zidova za ukrućenje, postoji i vertikalna neregularnost,.. U podužnom pravcu je puno a u poprečnom pravcu je malo zidova i sad to malo zidova treba da se dodatno smanji (pretpostavio sam mesto otvora).
To što je radio projektni biro je proračuna reda veličine u par redova da stane. Problem je što niko kuće ni ne računa za horizonatalna dejstva i da je tretira celu a to je već veliki posao a i pokazao bi da ne valja. Jer i bez proračuna kuća ne zadovoljava pojedine odredbe pravilnika. Nije to samo problem sa vašom već sa većinom kuća. Takvo je stanje većine građevinskog fonada koji je urađen u zidanom sistemu.
Jedina pozitivna stvar ovde je što je kuća u Pančevu i nije nešto seizmički aktivno područje pa sve to što ne valja neće da se "pokaže"...

Da, da tek sam sada primetio da je ucrtano ali nisam odmah zapazio. Otvor je u zidu koji je u povoljnije orjentisanom pravcu. Ne berite mnogo brigu jer nije isto ako je kuća između Brusa i Novog Pazara i ako je u Vojvodini između Beograda i Novog Sada.
Uglavnom većina zidanih kuća koje su izgrađene sa dozvolom i imaju urednu projektnu dokumentaciju nisu uopšte ni proračunavane na seizmičko dejstvo niti zadovoljavaju u tom trenutnku važeći pravilnik za zidane zgrade. To malo ko zna! Ja za evo mojih dvadeset gonina rada nisam video ni jednu jedinu kuću da je analizirana na seizmička dejstva.
Nemojte da podklinjujete tvrdim drvetom nego ankerujte armaturne trnove u HS koji će biti iznad nov čelične grede i spregnite ih (zavarite za čeličnu kutiju).
Nemojte da usecate VS u preseku osa 2-B nego HOP kutiju stuba pozicionirajte pored VS i ankerujte ih jedno za drugo

Nikako! Da bi bilo ko što treba u "kućnim" uslovima to može da se napravi samo betoniranjem sa gornje etaže.

Ne možete da izvedete to što ste zamislili a da betonirate sa donje etaže! Da bi to uradili treba vam pumpa pa da pod pritiskom ugurate beton a to u "kućnim" uslovima nema niko. Varijanta je da ako je kuća vaša uzmete i da betonirate sa gornje strane tako što ćete da napravite par rupa. Obično se nadvratna greda namerno spusti dole da bi bi imali mesta da podbetonirate. Ako je zgrada starije gradnje pa je avramenko onda se skine parče plafona da ima mesta da se ubaci beton. Ako je puna monolitna ili "LMT" ploča onda to otpada kao varijanta.
Inače ako je to mali raspon kao što i izgleda da jeste dovoljan je samo HS koji će preći u nadvranu gredu. Nađite nekog inženjera da pogleda i da vam da misljenje da li uopšte sme to toliko da se ruši plus da proširite i ta vrata levo tako da ostaje samo jedan mali stubac između.

Зашто ја побогу овај одговор нисам видео није ми јасно...
Поштовани, кућа се налази у Норвешкој и нисам ни сам сигуран да сам правилно проценио да је у питању носећи зид.
Наиме, кућа је зидана сипорексом и нисам сигуран да постоји међуспратни серклаж, као ни да ли постоје Вертикалне угаоне греде. То је рађено пре неких 70 година, а не знам колико су и данас вешти са том градњом, а камоли тада. Мислим да су на угловима укрштали блокове, али то бих свакако проверио кад почнем, а планирам ускоро ако се нешто не искомпликује.
Покушавам да прикачим фотографију те стрне куће, али не успевам из неког разлога, пробаћу у наредном коментару.
На кући нема међуспратне плоче, већ су на неких 35цм постављене 80х150цм (проверићу, али треба да су те димензије) даске на кант, па преко тога дрвени под. Те даске су уштемоване са једне и друге стране у зид и просто се само ослањају на зидове.
На зид у коме планирам да направим отвор не ослањају се те међуспратне греде, оне иду паралелно са њим.
Да ли то значи да зид није носећи, или је сваки спољни зид носећи?
Да ли треба некако да подупирем зид пре него кренем да отварам зид или не?
Горе сам добио решење статички претпостављм идеално, али ако бих то могао да избегнем због топлинских мостова, радо бих то урадио.
Постоје решења у виду фибер греда, па ако ми можете рећи да ли то игра у мом случају, као ово овде например: https://www.glassfiber.no/vare_produkter/strukturprofiler/ [49]
Или чак, овде се често за разне греде надвратне и натпрозорне користе 200х50 даске на кант, спојене 2 или 3 пљоснатим делом.
Да ли би било могуће да спојим 3 такве даске и ослоним их по 20 или 30цм са сваке стране?
Напомињем, није ми никакав посебан проблем да наливам греду, али овде су зиме оштре и нисам сигуран да не бих имао пуно проблема са бетонском гредом.
Хвала унапред и извините још једном што сам превидео ваш одговор.