zidanje odzaka

Dimnjak je poseban objekat.
Dimnjak je objekat za sebe i ne treba da ima bilo sta zajednicko sa objektom za cije zagrevanje se izgradjuje tj. koristi.
Prethodno znaci da> dimnjak treba i mora da ima svoj sopstveni temelj, ne sme da bude sastavni deo bilo kog elementa objekta unutar koga se nalazi i mora da bude u smislu statike potpuno nezavisan.
Sasvim je drugo pitanje sto 95 % dimnjaka ne ispunjavaju navedene zahteve. Kasnije, kada nastanu problemi treba prvo da se srusi nepravilno izgradjeni pa tek onda da se dimnjaci naprave pravilno.
Ovo je sto se tice gradjevinskog dela i medjusobne povezanosti sa drugim gradjevinskim objkektima. Posebna je tematika od cega treba praviti dimnjake i njihove termicke karakteristike.
Na tvom mestu bih trazio od arhitekte da mi napravi detalje oko dimnjaka i njihovog spoja sa zidovima, da predvidi sve materijale koje treba koristiti i da napravi poseban staticki proracun za svaki dimnjak pojedinacno. A ja licno bih ga malo priupitao sta misli o uticaju povisene temperature iz dimnjaka (200 i vise stepeni...) na materijal od koga ce bitio izgradjene nosece betonske grede ...

Avav,
Vama je kuća neregularna (kombinovani su na istoj etaži zidani zidovi i taj stub u sredini, čl.94 YU81 nije ispoštovan) tako da nije preporučljivo da dalje čačkate mečku.
Greda koju bi prekidali je u osnovnom konstruktivnom sistemu i nesme da se krnji niti smanjuje. Po nekad se rade rupe u gredama ali u sekundarnim gredama i to ako su baš široke i ima mesta da se u sredini ostavi mesto za prodor ovično idu instalacije (vodovod kanalizacija) ređe dimnjaci. Nesme da se uštine greda bočno. Dimnjake i ventilacije po pravilu pravimo pored greda. Napravite razliku između horizontalnog serklaža i grede. Ovaj donji dimnjak u kupatilu što je šrafiran pada na gredu a onaj koji nije šrafiran i u okviru je debljeg zida prodire kroz horizontalni serklaž. Karikirano grede vise u vazduhu i deformišu se tako što se savijaju a HS leže preko nosećih i veznih zidova i angažuju se na zatezanje prilikom seizmikog opterećenja. HS može da se veksla i da se prekine i da dimnjak prođe kontinualno ali kada su dimovod i zid centrično postavljeni. Moraćete da pomerite oba dimnjaka i da ih prilagodite nosećem konstruktivnom sistemu jer je on po hijerarhiji stariji.
Inače na 200C armaturnom čeliku Jungov moduo elastičnosti padne do 5% a zatezna čvrstoća do 20%. Betonu uglavnom ne fali ništa (ovo zavisi od upotrebljenog agregata on je problematičan cementni kamen nije). Što se korozije i betona i armature tiče to je sasvim druga priča i tu su dimni gasovi za armirani beton smrt.
Avav trebate da kažete dali su dimnjaci rezervni (pomoćni) i služiće za ventilaciju ili za nedaj Bože neku nepredvidivu situaciju pa mora da se loži. Ako vam je neki od ova dva dimnjaka primarno namenjen grejanju to odma da rešavate u startu na ozbiljniji način tj. montažnim dimnjakom. Kasnije će manje da Vas košta.
Astrea, nemojte da mešate samostojeće dimnjake za koje važi ono što ste napisali "dimnjak treba i mora da ima svoj sopstveni temelj, ne sme da bude sastavni deo bilo kog elementa objekta unutar koga se nalazi i mora da bude u smislu statike potpuno nezavisan." sa dimnjacima u individualnim stambenim objektima kao što je ovde slučaj.
U građevinskim konstrukcijama se dimnjak upravo definiše kao DEO građevinskog sklopa (dimnjak je deo građevinske konstrukcije), u obliku vertikalnog ili približno vertikalnog kanala namenjeng za siguran i neometan odvod dimnih gasova itd......
Nijedan dimnjak bilo zidan bilo montažni ne bi mogao da stoji samostalno a da nije na neki način pridržan za objekat i tu nema ničeg lošeg. Ni na jednom uputstvu za Schiedel montažne dimnjake (ili nekog drugog proizvođača) ne možete da vidite posebnu stopu za dimnjak i da je ona odvojena od temelja kuće. Šta ako je kuća na kontraploči? Šta ako su u podrumu garaže u prizemlju lokali a montažni dimnjak od kamina kreće tek od prvog sprata? Našta će on da se osloni osim na međuspratnu konstrukciju prizemlja.
Ukoliko je na primer montažni dimnjak u kotlarnici koja je zasebno izdvojenaj pored kuće onda je to u redu da se uradi zasebna temeljna stopa....

Kakvim dimnjakom?

Imam 4-godišnje iskustvo, zasad pozitivno i visoko mišljenje o prohromskom Termoradovom kompletno oklopljenom kućnom dimnjaku.

Ova tvoja ideja bi bila OK. Suština je u tome da se prohromska (inox) sanaciona cev što bolje utopli (toplotno izoluje od okoline) što kod tebe pretpostavljam da neće biti problem ako je postojeći dimnjak unutar objekta. Poželjno je da se kao izolacija koristi kamena a u slučaju nemogućnosti onda kvalitetna staklena vuna.

Pored navedenog moje mišljenje je da ukoliko je zazor između inox cevi i tz. ventilacionog bloka prilično širok i ceo dimnjak unutar objekta da nemoraš celom dužinom cevi izolovati već vunu možeš koristiti samo na par mesta kao distancere između cevi i plašta (bloka). Uslov bi bio da se vazduh zarobi odnosno da se onemogući njegov izlaz vani.

Nezna sta su radili majstori 70-ih godina ali nacin zidanja tih godina mi je napravio show u kuci .Sve je probila smola kroz zidove Morali smo sve da obijemo I napravimo nov kroz dvospratnu kucu. To nam se desilo pre 16 god.zbog svakodnevnog koriscenja uglja a I drva. Budite pazjlivi kako ga gradite .Cini mi se da smo koristili keramicke cevi pa smo zidali ciglom okolo. Nisam siguran dali postoji termo izolacija izmedju ali za sad radi dobro. Ciglom smo morali zbog velicine prostora. Samo nemojte kao 70-80 ih god.