Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

centralno grejanje-uradi sam

602 poruka / 0 new
Poslednja poruka
mihajlodr
mihajlodr's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

Proizvodjaci expanzionih posuda preporucuju ugradnju posude okrenutu prikljuckom na gore kao na slici iz razloga zastite od grejanja same membrane ( otporna je na temperature do 120 stepeni) . Inace sasvim je svejedno da li je okrenuta na gore ili na dole , bitno je da moze da primi pritisak vode koji se napravi usled sirenja tecnosti pri grejanju . U praksi daleko prakticnije je montirati je sa prikljuckom na dole zbog kontrole i merenja pritiska u boci . Vazduh koji ostaje zarobljen u cevi do same posude je pozeljan jer je na neki nacin temperaturni izolator , a iz slepog creva ( cevi do posude ) ne moze da izadje jer nema protoka u toj grani .Takodje preporuka je i da cev do same posude bude odredjene duzine (zavisi od kapaciteta kotla i temperature ) da bi se voda koja dolazi u dodir sa membranom ohladila. Na kraju postoje posude koje su napravljene za montazu odozgo i odozdo . Sve ovo je manje bitno ukoliko se kao fluid koristi voda i ako sistem nema isparivac (klasicno grejanje) , kod koriscenja antifriza , etil glikola i sl. ,( kombinacija sa solarnim grejanjem ) situacija je drugacija i posuda se mora montirati sa prikljuckom na dole. ( temperature u solaru dostizu u pikovima temperaturu 120 stepeni )
Mnogo veca problematika je kako izracunati kolika je boca ( koliko litara )potrebna za koji sistem . Postoji neka formula koja kaze koliko kilovata je kotao puta dva i to je to ali u praksi dobijate sulude vrednosti . Isto tako nelogicno je kako neki proizvodjac u setovima ( el. kotao + pumpa + ekspanzija ) stavlja ekspanziju samo 3 litre a kotao je snage 24 kw .

Sve u svemu bitno je da sistem ima ekspanzionu posudu , da je montirana sto blize kotlu ( na riklofu ili forlofu svejedno ) , i naravno da se redovno kontrolise

mihajlodr
mihajlodr's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

bobang wrote:
P.S. Ima li negde da se kupi neka knjiga o centralnom grejanju

U klubu inzinjera , pored bioskopa tackvod , imas dosta strucnih knjiga o grejanju ,klimatizaciji ...... , uglavnom su dosta "komplikovane" pune formula i sl.
Nas najcenjeniji autor je brana todorovic , pa pokusaj da nadjes njegov prirucnik Projektovanje kucnih instalacija za grejanje .

Nisam ti bas nesto pomogao ali sta bi radili inzinjeri kad bi mi sami projektovali instalacije

SCARY
SCARY's picture
Offline
Registrovan dana: 13/04/2008
Poruke:

Mihajlodr :hh ...naravno da se velicina ekspanzije ne moze izracunati...ti si neki projektant????? :hh :hh Cool

bogdanovm
bogdanovm's picture
Offline
Registrovan dana: 24/04/2007
Poruke:

Proracun posude:

http://www.elbi.net/downloads/moduli/Exp%20Tank%20Sizing.xls

Ako je zarobljeni vazduh dobro dosao, to znaci da pri proracunu moramo uzeti u obzir i njegov volumen pa odabrati za toliko manju posudu ?

SCARY
SCARY's picture
Offline
Registrovan dana: 13/04/2008
Poruke:

Imao sam slucaj da je kod gasnog kotla stradala posuda...da korisnik ne bi cekao u grejnoj sezoni 20 dana na drugu,postavljena mu je na sistemu posuda od 12 litara...postojeca je bila nesto manja od 4 l...i s 12 i s 4l sistem je bio stabilan,tj zavisno od temperature pritisak je varirao za 0,3 bara!!...Apsolutno ne vidim bilo koji smisao insistirati na preciznom izracunavanju ekspanzione posude i da je svaka dalja polemika oko toga u najmanju ruku deplasirana!!

bogdanovm
bogdanovm's picture
Offline
Registrovan dana: 24/04/2007
Poruke:

Slazem se, mnogo smo se raspricali oko meha....
Ja nisam previse u toj struci samo sam malo citao kako bi mi bilo jasnije sta radim i kako radim. Jedna stvar me je zacudila a nemam iskustva previse. Kada sam prvi put punio sistem iz vodovoda pustio sam da se pritisci izjednace i pritisak se digao na 4.5 bara. Posle luftiranja on je pao na 1.5 bara i to je recimo u redu, medjutim cudno mi je kako u prvom trenutku nije proradio sigurnosni ventil koji je deklarisan na 3 bara. Jeli moguce da je neispravan, mada sam kupio najkvalitetniji (najskuplji) koji su imali.

SCARY
SCARY's picture
Offline
Registrovan dana: 13/04/2008
Poruke:

Ako je pritisak od 4,5 bara trajao bar 10-tak sekundi,trebao je da odradi sigurnjak...tj. da otpusti pritisak na 3,15 bara...razlog je najverovatnije da je predugo stojao negde na lageru pa je navatao ko zna chega...

bogdanovm
bogdanovm's picture
Offline
Registrovan dana: 24/04/2007
Poruke:

Ma bio je pola sata. Prvo je pustio par kapi, posle nista....
kad mu okrecem onu glavu on tada pusta vodu, ali sam nikako..
Znaci da ga menjam, sta mi preporucujete?

SCARY
SCARY's picture
Offline
Registrovan dana: 13/04/2008
Poruke:

Zar ga vec nisi zamenio???...Strasno Laughing out loud

bogdanovm
bogdanovm's picture
Offline
Registrovan dana: 24/04/2007
Poruke:

Pa dobro, bilo je do sad samo nekoliko kontrolisanih proba grejanja, do sezone cu ga zameniti...
Koji model, odnosno proizvodjac je najbolji?

radoznali
radoznali's picture
Offline
Registrovan dana: 17/09/2008
Poruke:

Malo jednostavniji problem (bar za iskusne):
Treba premestiti jedan radijator. Problem je što je instalacija radjena crnim cevima, tako da jedva mogu da nadjem majstora za to,a i onaj koji bi to radio ima cenu Sad((.

E sad, tu gde stavljam taj radijator (Lipovica, oko 1.6m) već postoji jedan manji panelni radijator koji ide na bakarne cevi. Pošto njega ionako sklanjam, da li mogu na tu bakarnu instalaciju od panelnog (1/2") da stavim ovaj veliki (3/4"), naravno uz promenu ventila?

Našao sam razne proračune za snagu radijatora po m3, ali nigde ništa o preseku cevi i kako to utiče na grejanje.

Drugo pitanje je ako mogu, da li to može da se uradi mekim lemljenjem? Letos mi je masjtor izmeštao jednu cev i ja sam očekivao da to uradi tvrdim lemljenjem (bakarnim trakama), medjutim, on je doneo malu butan bocu, kalaj i pastu i to sve namestio za 15ak minuta i lepo naplatio. Obzirom da znam da lemim a već imam lemilicu na gas, računam da mi je mnooogo jevtinije da kupim kajal i pastu i to uradim sam.
U čemu se razlikuju meko i tvrdo lemljenje?

Kotao je, trenutno, na čvrsto gorivo (ugalj) ali je u planu (za par godina) da se predje na gas.

mihajlodr
mihajlodr's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

Stavi slobodno drugi radijator na 1/2" , imace veci pad pritiska ali ce isto grejati , naime vecina nas u kucnim instalacijama koristi pumpe ili vilo ili grunoss a one su po specifikacijama predvidjene za dosta vece napore nego sto je prosecna kucna instalacija , jos ako ti je radijator na visem nivou od kotla pomaze mu i gravitacija , ovo je objasnjenje prosto a tehnicki proracun cevne mreze je malo komplikovan , ja sam konkretno to radio kroz domaci softver ( hanibal -soft ) koji se inace placa i imaju ga samo vece projektantske kuce , imas ga netu malo guglaj nacices .mada se ne sekiraj neces osetiti razliku u grejanju .

odgovor na drugo pitanje je da mozes da odradis mekim lemom samo ispostuj proceduru , cevi pre lemljenja moraju da budu suve i mesta lemljenja ociscena krpicom za bakar ( kupuje se u radnji sa materijalom za grejanje oko 30 din ) zatim stavljas pastu cetkicom ( ja sa koristio neku degusa mada i ona wurthova je odlicna ), vodi racuna pasta ima u sebi kiseline pa nemoj rukama da mazes nego cetkicom koja dolazi uz pastu , kada slozis celu liniju po redosledu krenes da zagrevas spoj po spoj , pasta se u pocetku topi i u jednom momentu postaje tecna -sjajna , tek tada dodas malo kalaja u zici i to je to , da si dobro zavario prepoznaces i po tome sto se na donjoj strani kolena ili mufa pojavi kapljica kalaja ( kao suza)

razlika izmedju mekog i tvrdog lema je visestruka ali najbitnije je da meki lem trpi daleko manje pritiske oko 6 bara dok tvrdi lem i preko 30 bara , sledeca stvar je da je meki lem porozan za neke da kazem gasove ( para ) dok je tvrdi sigurniji ( na kraju koristi se u klimatizaciji , freon ne prolazi kroz tvrdi lem ) , kod mekog lema nema popravke ako si zajebo moras da odseces do cistog dela cevi pa ponovo , da ne davim vise majstori kazu kalaj je gospodin , mada radi posao - inace na zapadu se ne koristi vise za grejne instalacije .

ukoliko imas rucni brener kao sto je Map-gas ( ono sto koriste klimatizeri ) mozes da odradis i tvrdi lem na tanjim cevima ( do 22mm)

udavi ja sa objasnjenjima ako nesto nije jasno pitaj , pozdrav

radoznali
radoznali's picture
Offline
Registrovan dana: 17/09/2008
Poruke:

E, odlično. To me je baš i zanimalo. Kad sam tražio majstora za onu cev svi su mi tvrdili pazar kako im treba krivi brener, ogledalo i tako to. Onaj tip što je na kraju lemio, samo stavi žicu na razgrejanu pastu, kalaj se slije svuda u krug, pojavi se kaplljica i gotovo. To mi se mnogo svidelo. Nema ogledala, kalaj sam sastavi krug i sve čas posla i čisto.

Konkretno, kod mene je prvo bilo uradjeno samo prizemlje i to uglavnom cevima od 3/4". Posle desetak godina je dodato grejanje i na spratu i to tako što su od prizemlja izvlačene vertikale bakarnim cevima 15mm (ako sam dobro izmerio) pravo do panelnih radijatora na spratu. Kotlarnica, odnosno kotao je u nekom polunivou, ali je ipak nešto niže od radijatora. Nema ekspanzione posude već je to otvoren sistem i prelivni sud se nalazi na nekih 5-6 metara u odnosu na kotao i pretpostavljam da samo od te visine zavisi pritisak u sistemu. Uglavnom, to dobro greje.

Pošto je sve to već u funkciji neki veći proračuni nemaju svrhu, jer ionako ne mogu da menjam ništa. Presek cevi me je samo zanimao da ne bi bilo nekih problema. Sad sam premerio sporni radijator i bogami veliki - 30 rebara po 7 cm = 210 cm.

Da lemim znam (doduše samo elektronske komponente), varim po malo, ali mislim da su elektro varom ne može lepo da se zavari, bar ne onaj deo koji ide do zida. Videću da nadjem nekog ko radi klimu pa da mi to uradi, a ako ne kalaj u ruke, pa će valjda sa ispadne nešto.

Zanima me šta se dobija ako je odvod vode odmah ispod dovoda ili ako je po dijagonali? Kakvo je stanje sa nagibom?

mihajlodr
mihajlodr's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

kada su forlof ( dovod ) i riklaf ( odvod) na istoj strani ili dijagonalno , i jedan i drugi nacin vezivanja je pravilan i radice , mada se ja uvek trudim da budu vezani dijagonalno , Majstori prikljucke rade sa iste strane vise zbog estetike , kada je to poslednji radijator u nizu a dijagonalno kada je prolazni ( cevi idu po zidu i prolaze ispod ili iza radijatora ).Kod vecih radijatora ,preko 20 rebara obavezno stavljam dijagonalno sto ne mora da znaci da je ispravno .

Sto se tice nagiba - pada mozes da uradis da ozraka na radijatoru bude malo visa ali bas malo jer ako preteras bice ruzno da je radijator kriv.

Inace nisam bas neki strucnjak za otvorene sisteme ali sve se manje rade pa se nisam nesto preterano trudio da ih naucim .

radoznali
radoznali's picture
Offline
Registrovan dana: 17/09/2008
Poruke:

Znači, da rezimiramo:

Pritisak je trenutno oko 0.5 bar (otvoren sistem, oko 5000 mm H20). Ako bi se stavio ekspanzioni sud pritisak ne bi trebalo da bude preko 4.5 (u normalnom režimu 1.5). Prema tome meko lemljenje vrši posao. A ima i jedna cev koja je tako lemljenja, tako da već postoji slaba karika.

Dužina radijatora 210 cm, može cev od 15mm, dijagonalni odvod?

E sad, jedne godine je zaledila cev koja je išla do posude, kazaljka na manometru je otišla u krug (k'o u filmu) ali je, na svu sreću, popustila jedna zaptivka pored grejača (ostatak grejanja na struju). Da mi se ne bi to desilo opet, da li postoji neki sigurnosni ventil? Pošto već imam jednu "slepu" cev (nekada bio radijator) bilo bi mi najlakše da stavim ventil tu. Ne bi morao da lemim ništa, a i nalazi se u prizemlju gde su pločice na podu, pa i ako poplavi nije strašno.

mihajlodr
mihajlodr's picture
Offline
Registrovan dana: 15/05/2008
Poruke:

Postoji sigurnosni ventil na 3 bara , stavlja se sto blize kotlu , najcescese montira na sam kotao ili na liniji ka ekspanziji , funkcija je da prevashodno zastiti kotao a posle i instalaciju .
Fabricki su nastelovani na 3 bara ali izbiju vec na 2,8 , pocnu da kaplju .

Cev 15 mm bakra odgovara cevi od 1/2 " tako da je to dovoljno za tvoj radijator .

Samo vodi racuna kod varenja da znas ako grejes cev blizu prethodne instalacije koja je radjena kalajem moze da se odvoje i stari spojevi .

SCARY
SCARY's picture
Offline
Registrovan dana: 13/04/2008
Poruke:

Mihajlodr...samo da te pozdravim majstore!!....Pozzz od Paracinca

farkas.istvan
farkas.istvan's picture
Offline
Registrovan dana: 23/02/2009
Poruke:

Kako da sam izidam kotao na čvrsto gorivo za centralno grejanje?
Potrebna bi mi bila šema.

MarkoEnter
MarkoEnter's picture
Offline
Registrovan dana: 05/03/2009
Poruke:

Kako misis da sam izidas kotao, el mislis mozda na kaljevu pec pa da joj ubacis izmenjivac toplote? ili ti treba neka sema da napravis kotao od metala, moj cale je napravio kotao od metala (vareni) po nekoj semi nemackog proizvodjaca i radi lepo

pozdrav
Marko

farkas.istvan
farkas.istvan's picture
Offline
Registrovan dana: 23/02/2009
Poruke:

Želim da napravim kotao od metala i da ga ozidam okolo da drži toplotu. Interesuje me kakvih rešenja ima za dimnjake i za sam odvod dima u kotlu

MarkoEnter
MarkoEnter's picture
Offline
Registrovan dana: 05/03/2009
Poruke:

Pa nemozes da pravis klasican kotao i da ga ozidas, kotao od metala se izolira vunom (staklenom ili keramickom) i onda alu folija i kuciste od pleka, a za dimnjake ima elementi da se uzmu koji se posle ozidaju
moj cale je pravio po semi od proizvodjaca KUNZEL nemacki radi odlicno

pozdrav
Marko

dkopic
dkopic's picture
Offline
Registrovan dana: 16/03/2009
Poruke:

imali nekakava web stranica sa uputstvima za montažu centralnog grijanja sa pvc cijevima.
Unaprijed hvala

tihi2
tihi2's picture
Offline
Registrovan dana: 01/05/2009
Poruke:

Meko lemljenje. Hteo sam da nekoliko cevi odradim sam.

Danas sam obišao neke prodavnice u NS i postoje bar 2 tipa brenera: jedan je u boci od oko 1/2 litre, a drugi tip koristi one plave izletničke butan boce od (valjda) 1kg. Kakva je tu razlika i šta je bolje?

Koju pastu i žicu koristiti za lemljenje?

Ima li još šta važno što nisam pitao?

pesek
pesek's picture
Offline
Registrovan dana: 24/10/2009
Poruke:

Evo jedan proračun toplotnih gubitaka izvađen iz tehničkog priručnika "Rade Končar" iz 1963.godine i mislim da je još uvijek primjenjiv.

Pravio sam po sistemu "uradi sam" dva sistema grijanja na drva,
-dvocijevni, otvoreni sistem s kotlom Centrometal EKO-CET B 23kW, cijevi od mekog bakra izolovane (u rolnama), mješoviti fiting, limeni panel radijatori, sve za prizemlje+podkrovlje cca 130m2.

-dvocijevni, zatvoreni s kotlom vitolig 150 18kW (na bazi pirolize), cijevi i fiting Wiroflex, segmentni aluminijski radijatori, dimnjak Schiedel visine oko 5,5m i unutrašnji Fi 180mm. Prilično skupa kombinacija, ali rođak radi vani i ne štedi na kvalitetu. S tim se grije kuća cca 100m2 (vrlo nezgodna što se tiče toplotnih gubitaka).

Ako nekog interesuje, šaljem nešto slika i opis kako sam radio, ima i nešto literature.
Molio bih samo ako netko može dati savjet, ima li način da se smanji količina karana pri sagorijevanju drveta, kad vrijeme nije ni tu ni tamo. Nalažem prošlogodišnju bukvu, suhu kao kost, ali katrana ne fali.

Magelan
Magelan's picture
Offline
Registrovan dana: 21/04/2009
Poruke:

Desio mi se peh u expanzionu posudu sam dobio vodu verovetno se guma probusila, molim za pomoc shta treba da uradim
1.da kupim novu posudu
2.moze li se samo guma zameniti
pomoc pocela grejna sezona. 8-O

Nike
Nike's picture
Offline
Registrovan dana: 24/10/2009
Poruke:

Kupi novu posudu. Nisu skupe.

energija
energija's picture
Offline
Registrovan dana: 17/10/2009
Poruke:

pesek wrote:
Evo jedan proračun toplotnih gubitaka izvađen iz tehničkog priručnika "Rade Končar" iz 1963.godine i mislim da je još uvijek primjenjiv.

Na brzaka sam uradio proracun gubitaka za sobu od 60kubika po danasnjim normama, i proracun iz 1963. je veci 8-10 puta od realno ocekivanog u odnosu na danasnje doba.
Mislim da je potpuno neprimenljivo danas kada postoje kompjuteri takvo pausalno procenjivanje na bazi slabo definisanih dijagrama.

pesek wrote:

Ako nekog interesuje, šaljem nešto slika i opis kako sam radio, ima i nešto literature.

Mene interesuje slika i opis kako si radio ekspanzioni sud za otvoreni sistem, od kog materijala, na kojoj visini od kotla je montiran, koliki je precnik razvodnih cevi do posude, da li si imao termicki sigurnosni ventil, i sta god mislis da je korisna informacija.

pesek wrote:

Molio bih samo ako netko može dati savjet, ima li način da se smanji količina karana pri sagorijevanju drveta, kad vrijeme nije ni tu ni tamo. Nalažem prošlogodišnju bukvu, suhu kao kost, ali katrana ne fali.

Osnovni nacin (a to u uputstvu savetuje i proizvodjac tog konkretnog kotla) je da piroliticki kotao mora da uvek radi na maksimumu snage, nema prigusivanja kao metoda.

Vec iz samog opisa sistema lici da je odabrani model Vitoliga jedno 2-3 puta vece snage od nuzne za pokrivanje gubitaka.

Resenje problema je postavljanje akumulatora toplote sa automatskom regulacijom punjenja.
uz taj Vitolig nudi se proizvodjacko resenje pod oznakom Ladomat u nekoliko varijanti ali se moze uzeti i originalno resenje (Viesmann prepakuje lepeci nalepnicu na originalni svedski sistem) koje je daleko fleksibilnije po pitanju izbora termostata.
pogledati termoventiler.se za info.
Moze se i napraviti od pojedinacnih komponenti regler punjenja.

Akumulator se preporucuje (od strane fabrike) 50-60litara po kW snage kotla, u ovom slucaju 1000 litara.

Pri tome, drva bi trebalo da se barem 3 godine prirodno suse da bi imala manje od 20% vlaznosti a piroliza obavljala kroz potpuno sagorevanje.

Bez akumulatora se strogo ne preporucuje upotreba pirolitickog kotla, od strane samog proizvodjaca.

Ako je sve pravilno ugradjeno i pravilno podeseno nakon pirolize drveta ne treba da ostane nikakav talog i tek nesto vrlo malo pepela visoke finoce.

Talog kreozita je znak nepotpunog sagorevanja drvne mase.

Nadam se da je pomoglo, u svakom slucaju pratece fabricko uputstvo za ugradnju kotla daje detalje tog tipa.

pesek
pesek's picture
Offline
Registrovan dana: 24/10/2009
Poruke:

Nemoguće da si dobio takve podatke, ili nisi nešto dobro sračunao. stavi to na post pa da vidimo. (mala izmjena izvinjavam se)


Posuda je rađena po ovoj shemi, znači protočnog tipa, imao sam prije kotao Alfa 20 i koristio sam shemu priloženu uz njega, gdje je do posude vodila samo jedna cijev. Iako su Alfu svi hvalili, mene je zapao izgleda neki očajni primjerak i pri prvom punjenju vode, voda je negdje iz njega izašla i poplavila kuhinju. Srećom prodavač je bio korektan i nakon provjere svega primio kotao natrag i vratio novac (poslije svega nisam naravno htjeo da čekam drugu Alfu). S takvim priključkom posude sam priključio kotao Centrometal EKO-CET B, pri čemu sam stalno imao probleme zbog stalne pojave zraka u gornjim radijatorima. Ukapirao sam da treba napraviti protočnu posudu po shemi, što sam i uradio i sad, ne samo da je problem riješen, već se sistem na početku sezone sam odzrači već nakon prvog punjenja kotla. Posudu sam inače pravio od starog kamionskog kompresora od 30l (vidim i Centromtal proizvodi sad originalne posude, ranije ih kod nas nije bilo), postavljena je nekih 2,5m od najviše tačke gornjih radijatora, sad je povezana s cijevima od 1/2´ i bakarnom od 16mm (neko mi reče da sam trebao staviti deblje cijevi, zbog lakšeg protoka vode u slučaju havarije, ali i sigurnosni ventil je 1/2¨i ima mali otvor...eto teme za raspravu, ali ja tu svakako neću više ništa da diram)

Posuda je napunjena do pola, od nivoa vode do najniže tačke ima oko 6m, dodao sam još kondenzator za skupljanje pare tako da potrošnje vode skoro i nema.

nemam sigurnosnog ventila jer nije predviđen, imam termoventil i UPS na pumpi (dovoljno za rad preko dva punjenja kotla, kad nema struje).


Ovako izgleda skalamerija u hodniku

a ovako kad se zatvori, drvenarija je isto moj rad, sve je lako rasklopivo i pristupačno za evn. intervenciju. Ovaj sistem radi petu sezonu i za sada sam vrlo zadovoljan. Toliko za sad, moram da idem pa ću se javiti kasnije i puno hvala za objašnjenje u vezi drva.
pozz

Nike
Nike's picture
Offline
Registrovan dana: 24/10/2009
Poruke:

Ovdje možete sami proračunati U vrijednost vaših zidova, podova, stropova i tako točno izračunati toplinske gubitke na vašim konstrukcijama:
http://u-value.com.nt3.c-a.hr/Login.aspx

Tome je potrebno još dodati toplinske gubitke na otvorima koje nađete kod proizvođaća opreme te toplinske gubitke na provjetravanje.

Postoji i program koji to sve odradi profesionalno:
http://www.novolit.si/hr/novocad.html

Nike
Nike's picture
Offline
Registrovan dana: 24/10/2009
Poruke:

SCARY wrote:
Mihajlodr :hh ...naravno da se velicina ekspanzije ne moze izracunati...ti si neki projektant????? :hh :hh Cool

Naravno da se može proračunati:
http://www.reflex.de/reflex/pdf/reflex4_de.exe