Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Gradnja kuće – tip: Sendvič zid

85 poruka / 0 new
Poslednja poruka
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Planiram gradnju kuće pa istražujem na internetu o sendvič zidu sledećeg sastava:

Unutra – noseći zid – izolacija - spoljašnji fasadni zid

Spoljašnji fasadni zid će biti malterisan.

U ovom natpisu istražujem:

### Vertikalna dilatacija spoljašnjeg fasadnog zida, kod sendvič zida

Ja sam istraživao na internetu oko vertikalne dilatacije u Zapadnoj Evropi. Našao sam bazične informacije za vertikalne dilatacije za fasadni zid od cigle, koje ću sada predstaviti.

1) Za našu zemlju nisam našao pravilnik ili propise koji definiše razmak izmedju dve vertikalne dilatacije (VD)
@Histerezis je rekao da može biti 8 metara
2) Standardi raznih zemalja u Evropi nisu jedinstveni
3) Nemačka – dilatacija na 12 m zida
4) Engleska – 12 m
5) Češka – zapadni zid 8 m, severni 12 m, istočni 10 m, južni zid 9 m,
6) Zapadna strana fasadnog zida je izložena većim temperaturnim razlikama, pa je razmak VD manji
7) Postoje neka opšta pravila kako podeliti fasadni zid u sekcije
8) Postoje opšta pravila oko ćoškova zida
9) Pravila za postavljanja vezica
10) Pravila za postavljanja armature na odgovarajućim kritičnim mestima zida
11) Imaju formule za približno računanje termičkog širenja zida od cigle
12) Imaju formule za približno računanje potrebne širine fuge
13) Termički koeficient širenja cigle zavisi od vrste cigle, proizvodjača cigle

Koeficient termičkog širenja zida od cigle se u našem regionu najčešće navodi kao 5 x 10^-6 m/(m °C), a u Evropi se navodi od (5 – 8 )x 10^-6 m/(m °C).
Koeficienti su za temperaturnu razliku od 1 °C.
Znači za zid dužine 10 m i temperaturnu razliku od 50 ° (od -20 do + 30 stepeni), zid će promeniti svoju dimenziju za 2.5 do 4 mm.

Molim javite se ako imate neku dodatnu informaciju kako se kod nas, u našoj praksi izvodi vertikalna devijacija.
Možda neko zna još nešto dodatno o vertikalnoj dilataciji, ili ima prijatelja koji je baš radio na projektovanju fasadnih zidova kod zgrada.

Na slici 1 je jedna mala zbirka informacija iz Zapadne Evrope, koja slikovito predstavlja neke osnovne stvari. Možete tu videti neke vrste kliznih spona za zid.
Na slici 2 su moja razmišljanja kako rasporediti vertikalne dilatacije.

Hvala.

Plavi Bor

  • plava_kuca_-_1_-_vertikalna_dilatacija_fasadnog_zida_-_bazicne_informacije__04_02_2017.jpg
  • plava_kuca_-_2_-_vertikalna_dilatacija_fasadnog_zida_-_raspored__04_02_2017.jpg
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

### Postavljanje vezica (ankera) kod fasadnog zida

Šta sam do sada istražio.

1) Preporučuje se 5 vezica na metar kvadratni zida
2) U vetrovitom kraju postavlja se više vezica po kvadratnom metru zida
3) Postoje preporuke za vezice na ćoškovima
4) Preporuke za vezice oko vrata i prozora
5) Preporuke za vezice na kalkanu pored krova
6) Preporuke za armaturu ispod i iznad prozora i iznad vrata
7) Preporuke za dilataciju koja se poklapa sa vertikalnim ivicama prozora
8) Može da se postavi horizontalna klizna spona preko vertikalne dilatacije
9) Postoje vertikalna klizna spona na mestu horizontalne dilatacije
10) Postoje razne vrste drugih kliznih spona za različite situacije

Za mene je važno:
- Da donesem odluku gde postaviti vertikalnu dilataciju za moj konkretni plan
- Da odredim broj vezica po m² s obzirom da je objekat u vetrovitom kraju
- Da nadjem metod kako da obradim vertikalnu fugu, sa kojim materijalima.
Preporuke za fuge koje sam video na internetu se odnose na fasadni zid od cigle,
a u mom slučaju fasadni zid će biti malterisan.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Sendvič zid - fasadni zid – nadvoji (nadprozornik i nadvratnik)

Planiram da samo ulazna strana kuće ima spoljašnji fasadni zid uradjen od fasadne cigle.
Za ostali deo kuće fasadni zid će biti od obične cigle ili šupljih blokova, i malterisan. To je jeftinije.

Kad čovek počne da crta detalje konstrukcije, tek onda vidi kako ima dosta nejasnoća.

Mene interesuju kako se kod nas u praksi rade nadvoji (nadprozornik i nadvratnik) kada je fasadni zid od fasadne cigle.
Meni bi bili preskupi metalni nosači, pa zato treba da se snadjem da to izvedem sa fasadnom ciglom.

Razmatram dva slučaja:

1) Nadvoj izveden od horizontalnih fasadnih cigli
2) Nadvoj izveden od vertikalnih fasadnih cigli

Pogledajte crteže. Imaju varijante sa ciglom koja je sečena i varijante sa ciglom koja nije sečena.

Kada je fasadna cigla sečena, onda beton ulazi u nazubljene delove cigle i tako drži ciglu.

Kako se kod nas ovo izvodi u praksi?

Molim za mišljenje o predstavljenim varijantama.
Možda je neko radio i na drugačiji način, molim opišite.
Važno je da sve bude čvrsto da ne dolazi do prskanja fasadnog zida.

Hvala

Plavi Bor

  • plava_kuca_-_4_-_sendvic_zid_-_fasadni_zid_-_nadvoji_-_nadprozornik_-_nadvratnik__05_02_2017.jpg
  • plava_kuca_-_3_-_sendvic_zid_-_fasadni_zid_-_nadvoji_-_nadprozornik_-_nadvratnik__05_02_2017.jpg
tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Poštovani Plavi Bor , od laika ste vrlo brzo došli do nekoga ko deli savete i crta konstrukcije i radi projekte , totalno ste mi nejasni ???

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Tenzor,

Ima nas raznih profesija, sa raznim iskustvima, sa raznim ukusima itd.
Voleo bih da sam umesto elektronike studirao gradjevinu, sada bi mi bilo lakše.
Po prirodi sam, kako se to zove, "detaljista".

Ja odavno istražujem o gradnji kuća po internetu. Dosta toga sam dosada naučio.
Ali kada počnem da crtam kako nešto realizovati, uvidim da mi još dosta toga nedostaje.
Nekad sam učio ruski jezik, a služim se engleskim.
Kad pretražujem po stranim državama koristim Google Translate

Kad sam bio dečak, pomagao sam drugima kod gradnje kuća od giter blokova bez izolacije, ja takve kuće zovem "kuće ledare".
To je moje "iskustvo sa gradjevinom".

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Sendvič zid - Nadvoji ( nadprozornik i nadvratnik) na nosećem zidu

Kako uraditi nadvoje iznad prozora i ulaznih vrata koji bi bili dobi u termičkom smislu.

Istraživao sam kako se rade nadvoji kod kontaktnih fasada sa stiroporom i sendvič zidova sa postojećim materijalima koji su dostupni na našem tržištu.
Na osnovu tog istraživanja nadošao sam i na neke sopstvene ideje uz pomoć kojih se mogu smanjiti hladni mostovi u nadvojima.
Hladni most postoji i kod kontaktne fasade i kod sendvič tipa zida ako nadvoj nema stiropora koji će da prekine ili ublažiti hladni most.

Napomena: Sada razmatram samo nadvoje za noseći zid debljine 25 cm.
Nadvoji treba da nose zid iznad sebe visine 40 cm, i da zadovoljavaju seizmiku.

Sendvič zid: Unutra – noseći zid 25 cm – izolacija 10 cm – spoljačnji fasadni zid 12 cm

Evo sažetak mog istraživanja - varijante sa kratkim objašnjenjima.

Na levoj strani je unutrašnja strana zida.

1) Beton širine 25 cm. (Varijanta katastrofa. Hladni most jako izražen)
2) Beton širine 22 cm + 3 cm stiropora ili stirodura spolja
3) Siporeks Ytong U profil ili izdubljeni siporeks naliven sa betonom
4) Dve nadvojne gredice dimenzija 12x6.5 cm složene jedna pored druge
5) Nadvojna gredica 10x6.5 cm + stiropor 5 cm + nadvojna gredica 10x6.5 cm.
Ovo je moja ideja, da li je ovo statički prihvatljivo?
6) Dve nadvojne gredice 10x6.5 cm na kant + stiropor 5 cm + jedna nadvojna gredica 10x6.5 cm na kant.
Ovo je moja ideja, a pošto su gredice na kant visine 10 cm, ovo bi po mojoj pretpostavci trebalo da bude u redu sa stanovišta statike.
Da li je ovo stabilno za seizmiku s obziorm da je jedna gredica na spoljašnjoj strani usamljena?
7) U profil od gline napunjen sa betonom. Ili varijanta gde se u taj U profil stavi unutra stiropor 2 cm uz spoljašnji zid od tog profila.
8) Nadvoji dimenzije 70x238 mm postavljeni vertikalno na kant, 3 komada.
9) Nadvoji dimenzije 70x238 mm postavljeni vertikalno na kant, 2 komada, a izmedju je stiropor 30 mm, a prema vani samo jedna nadvojna gredica 70x238 mm.
Da li je ovo stabilno za seizmiku s obziorm da je jedna gredica na spoljašnjoj strani usamljena?
Pretpostavka je da su nadvojne gredice pravilnih dimenzija i da ima prostora za stiropor.
10) Giter blok 25x19 cm urezan u obliku slova U i ispunjen betonom 12x12 cm. Armatura 4 šipke. (Ovo nisam video.) Da li je ovo statički prihvatljivo?
11) Giter blok 25x19 cm urezan i ispunjen betonom 12x12 cm. Armatura 4 šipke.
Šupljine giter bloka ispunjene pur penom i stiroporom u granulama (zrnasti stiropor)
(Ovaku varijantu nisam video.) Da li je ovo statički prihvatljivo?
Betonska gredica bi bila u preseku 12x12 cm i 4 šipke armature na primer Fi=12 mm treba da nose zid visine 40 cm iznad ove gredice.
Da li glineni deo od giter bloka koji je direktno ispod formirane betonske gredice može da izdrži pritisak celokupnog tereta od betona plus sav teret zida koji je iznad?

### Postupak punjenja šupljina stiroporom

Giter blok se useče za beton.
Prvo se šupljine na jednoj strani upune sa malo pur pene.
Zatim se blok postavi u uspravni položaj, donji kraj sa purpenom.
Onda se u šupljine naspe zrnasti stiropor a na vrhu zatvori sa purpenom. Sada je blok spreman da se postavi u horizontalni položaj, a stiropor neće ispasti.
Za sve nadvoje za prozore i ulazna vrata bilo bi potrebna jedna dodatna nadnica za punjenje blokova stiroporom.

Varijante 5, 6, i 9 imaju stiropor umetnut tako da taj stiropor preseca hladni most.
Varijanta 11 ima stiropor kojim su ispunjene šupljine giter bloka od koga je napravljen nadvoj.

U smislu termike dobre su varijante nadvoja koje imaju:
1) Najviše stiropora
2) Manje gline
3) Najmanje betona

Za varijante nadvoja 5, 6, 9 i 11 treba mišljenje gradjevinca za statiku.
Jedno je nosivost nadvoja.
Drugo je stabilnost nadvoja u slučaju zmeljotresa kada je nadvoj formiran o gredica na kant a postoji jedna usamljena gredica na kant.
Treće je da li glineni deo od giter bloka koji je direktno ispod formirane betonske gredice može da izdrži pritisak celokupnog tereta od betona plus sav teret zida koji je iznad?

Da bi se utvrdilo koja je od ovih varijanti najbolja u smislu smanjenja hladnog mosta, treba proračun koeficienta prolaza toploe kroz nadvoj koji je složenog tipa.
Može se izraditi program u Excel-u za to gde se moraju da uzmu u obzir tačne dimenzije svih elemenata nadvoja:
dimenzije betona, šupljina, dimenzije svakog glinenog dela. Ima dosta posla za taj proračun.

Ima li neko još nešto da doda iz naše prakse što ja nisam uspeo pronaći?
Šta mislite o ovim nadvojima?
Ima li gradjevinac koji bi mogao da pomogne oko ovih dilema oko nosivosti nadvoja i stabilnosti nadvoja za seizmiku?

Ima prikačeni crtež.

Plavi Bor

  • plava_kuca_-_5_-_sendvic_zid_-_nadvoji__nadprozornik_i_nadvratnik_na_nosecem_zidu___12_02_2017.jpg
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Nadvoji su kritičan elementa i sa stanovišta statike u slučaju zemljotresa.
Sa stanovišta termike oni predstavljaju hladan most.
Ovo su dva suprotna zahteva.

Pitanje je kako postići nosivost i stabilnost nadvoja slučaju zemljotresa, a da se makar malo umanji uticaj hladnog mosta kroz nadvoj.
Ja sam dalje istraživao i razmišljao o drugim mogućim varijantama nadvoja od materijala kojima mi raspolažemo.

Varijanta 12: Ovo je poboljšana varijanta 5 u smislu švrstoće. Koriste se nadvojne gredice 10x6.5 cm i stiropor 5cm izmedju.
Kupuju se samo glinene kanalice pa se gredica lije na licu mesta. Dodatno se lije 35 mm betona iznad visine glinenog zida kanalice da se pojača čvrstoća.
Iznad toga je malter 15 mm u koji je utopljena armatura koja povezuje dve gredice, radi povećane stabilnosti.

Varijanta 13 i 14: Nadvojna gredica je planirana od giter blokova od dva različita proizvodjača čiji blokovi imaju pravilan raspored šupljina.
Urezivanje tih blokova se formira U profil u koji se stavlja armatura i lije beton..
Šupljine se mogu ispuniti sa purpenom i stiroporom u granalama. Beton je preseka približno 14x15 cm kod varijante 13, a preseka 17x13.5 cm kod varijante 14.

Varijanta 15: Kombinacija sečenog bloka, betona i 30 mm stirodura sa spoljne strane. Blok se seče tako da ostanu zubovi koji se vezuju sa betonom.
Spoljašnji stirodur smanjuje hladni most.

Varijanta 16: Kombinacija betona i stirodura. To je obrnuti U profil od betona. Stirodur spolja i u sredini obrnutog U profila smanjuje hladni most.

Za varijante 15, 16 dimenzije preseka betona, te vrstu i položaj armature da odredi projektant.

Istaraživao sam nadvoje u Italiji i Francuskoj. Oni za opasnije seizmičke zone preporučuju i koriste U profil kod koga je presek betona sličan mojim varijantama 13 i 14. Nisam kod njih video da koriste gedice 12x6.5 cm niti na kant gredice 7x23.8 cm za nadvoje u opasnim seizmičkim zonama.
Na osnovu toga se može zaključiti da ove dve vrste gredica nisu dobre za opasne seizmičke zone.

Varijante 2, 15 i 16, su od betona, statički su čvrste. Stirodur 3 cm spolja ublažava hladni most.

Ja procenjujem da se za nadvoje iznad prozora i ulaznih vrata mogu koristiti varijante 13 i 14 sa U profilom uradjenim od bokova, ili varijante 2, 15, i 16 sa betonom.
Pretpostavljam da ove varijante imaju svoju čvrstoću i stabilnost u smislu seizmike. Hladni most je malo ublažen, treba uraditi proračun toplotne vodljivosti za svaku varijantu.
Zadnju reč za statiku i seizmiku treba da kaže gradjevinac projektant.

Plavi Bor

  • plava_kuca_-_6_-_sendvic_zid_-_nadvoji__nadprozornik_i_nadvratnik_na_nosecem_zidu___26_02_2017.jpg
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Ja sam na internetu tražio neke jednostave preporuke i slike za konstrukcije sa aspekta seizmički otporne gradnje.

Naša zemlja se nalazi u trusnom području i podeljena je na zone prema merkalijevoj skali.
Zone 7, 8 i 9 se smatraju zone visokog rizika od zemljotresa.
Seimička karta se može videti ovde: http://www.seismo.gov.rs/Seizmicnost/Karte_hazarda_l.htm

Za seizmički otporne konstrukcije postoji pravilnik iz SFRJ, koji je primenljiv i za manje stambene objekte:
Pravilnik o tehnickim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima
Zatim postoji Evrocod 8: Proračun seizmicki otpornih konstrukcija

To su preporuke namenjene projektantima sa dosta formula. Slabo ima članaka sa jednostavnim pravilima i sa slikama koje su pogodne
za nas koji nismo gradjevinci. Zato sam tražio po drugim državama koje su u trusnom području.
Cilj mi je da se upoznam sa bazičnim stvarima vezanim za seizmiku, i da vidim sa projektantom koje preporuke se mogu primeniti.

Pronašao sam dosta preporuka za seizmičku gradnju. Različite države imaju neke svoje specifične preporuke a neke preporuke su identične sa preporukama drugih zemalja.

Preporuke za oblik objekta, simetričnost, prozor u pravcu ispod prozora, vertikalni stubovi u pravcu jedan ispod drugog, slobodno stojeći zidovi treba da imaju vertikalni serklaž na slobodnom kraju, itd…

Preporuke materiala za zidanje, zidanje na zub kod vertiklanog cerklaža, malterske spojnice, maksimalno rasojanje vertikalnih stubova, itd.

Preporuke za otvore (prozore i vrata), veličinu otvora, poziciju otvora u odnosu na drugi otvor, u odnosu na zid pored otvora, itd.

Preporuke za učvršćivanje otvora sa vertikalnim cerklažom sa obe strane otvora. Ispod i iznad prozora se preporučuje horizontalni serklaž koji se spaja na vertikalne serklaže sa strane prozora. Neke zemlje rade samo vertikalne serklaže oko prozora (Francuska i Italija). Francuzi i Italijani imaju šuplje blokove koji su tako uradjeni da imaju u centru veći otvor u koji se stavlja armatura i naliva beton za vertikalno učvršćenje.

Preporuka da pregradni zid ima nadvoj iznad vrata koji je ustvari cerklaž preko čitavog zida.

Za seizmičku gradnju su važna pravila za armaturu: razmak uzengija kod stuba i kod grede, pozicija prve uzengije grede, dimenzija i pozicija kuke od uzengije, naizmenično postavljanje uzengija, postavljanje i vezivanje armature na mestima ukrštanja horizontalne i vertikalne armature, mesto nastavljanja armature, prelaz sa debljeg na tanji stub, itd…
I druge preporuke…

Evo nekih primera teksta sa ilustracijama. Prvi je namenjen Indiji a autor je arhitekta u Švajcarskoj.
Confined Masonry A Guidebook for Technicians and Artisans
ili drugi članak za Haite. Confined Masonry Workshop Handbook: The construction and maintenance of masonry buildings in Haiti
Ili ovaj članak: Seismic Design Guide For Low-Rise Confined Masonry Buildings
Koga zanima može naći na Google.

Neke stvari iz ovih članaka nisu primenjljivi kod nas, ali ovi članci daju ideju na šta treba obratiti pažnju.
Ovakav jednostavan ali sa ilustracijama document bi bilo dobro da mi imamo, koji je u skladu sa evropskim propisima, našim materijalima i našom tradicijom.

Iz slika koje sam video na internetu, iz razgovora sa drugima, ili što sam video gradnje privatnih kuća, zaključio sam da se kod nas ne primenjuju kod individualne gradnje ni osnova pravila vezivanja armature a kamoli ostale preporuke za seizmiku. Možda samo projektanti gradjevinci to primenjuju kada rade njihove privatne kuće.

Plavi Bor

djeye
djeye's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2015
Poruke:

Ako sam dobro shvatio vi biste voljeli da postoji dokument, odnosno slikovnica bez puno formula a sa pravilima i preporukama o zidanju, odnosno gradjenju objekata u seizmicki aktivnim zonama? I za šta bi vam koristio taj dokument ako smijem da pitam?

Nažalost, oblast o kojoj se interesujete nije toliko prosta i teško je da može toliko da se pojednostavi, što naravno vas ne treba da spriječi da se dalje interesujete i izučavate.
Vidim da ste spomenuli eurokodove, možda vam bude interesantan eurokod 6, koji se tiče projektovanja zidanih konstrukcija.

Ne znam kako bih iskomentarisao zaključak, dosta je kontradikcija u vašem pisanju...

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Hvala na javljanju,

Seizmički otporna gradnja je dosta složena materija.
Da, Eurocode 6 je važan kod projektovanja zidanih konstrukcija.

Ja sam prilično završio moje istraživanje i sakupio slika i tekstova za preporuke koje sam naveo u prethodnom natpisu..

Ta tri dokumenta koje sam pomenuo u predhodnom pisanju se mogu naći na Google koga zanima lepo sažeto ilustruju bazične stvari,
Neke preporuke iz tih dokumenta nisu primenljive za nas.

Rekoh da bi bilo dobro da ima i kod nas sličan dokument. Ovako ja sam potrošio dosta vremena istražujući. Možda neke univerzitetske knjige imaju bolje predstavljenu problematiku seizmičke gradnje nego dokumenti koji se trenutno mogu naći na internetu.
Ja sam pored tih dokumanata našao i druge dokumnete uradjene od stručnjaka istraživača sa vezom za evrokodove.

Sada imam idaje o bazičnim stvarima i na šta treba obratiti pažnju. Ja sam odlučan da primenim što više pravila za seizmičku gradnju. To će dodatno da košta.

Projektant treba da odredi proračun armature i dimenzije betona, pa da se to iscrta, pravilan raspored svake šipke u mestima ukrštanja armatura, a na osnovu crteža da ja mogu da kontrolišem gradnju.

Plavi Bor

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Ако нисте квалификовани стручњак из области грађевинарства онда ви немате шта да контролишете на градилишту, то ради стручна и овлашћена особа. Овако са знањима покупљеним са Гугла и фоума све изгледа веома гротескно, а може да буде и веома непријатно ако се почнете мешати мајсторима у посао, за које предпостављам да су стручни и зналци свог посла, ако су неки назови мајстори и уз такав надзор то пре може да буде све веома трагично и опасно него смешто. Са таквим стварима се није за играти.
Јефтиније је платити потребну документацију и стручан надзор него се играти грађевинарства.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

djeye
djeye's picture
Offline
Registrovan dana: 24/11/2015
Poruke:

Komentar na mjestu, svaka čast!

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

@zvukoljub

Slažem se da svako treba da radi svoj deo posla u skladu sa svojom strukom. To je pravi pristup.

Vaša upozorenja su na mestu, medjutim, pogrešno ste shvatili da ja mislim da izbegnem nadzorni organ i da ja sam vršim nadzor.
Ja volim da se što više unapred upoznam sa radovima koje planiram, da mogu da razumem projekat koji je uradio projektant, i da mogu da pratim gradnju.
Nadzorni organ dolazi u odredjenim fazama gradnje, on nije tu svaki dan.

Teško je naći dosta stučne majstore. Ako majstori nisu nikad radili u velikoj firmi onda oni nisu imali prilike puno naučiti.
Za armaturu treba angažovati armirače profesionalce.

Od 100 majstora ili projektanata ili sportista, samo je možda 3-4 vrhunskih. Na kraju krajeva, jedan projektant ili jedan nadzorni organ ne može sve znati, niti imati svu teoriju i svo iskustvo iz njihove stručne oblasti. Niko nema svo znaje.
Učenje je stalni proces. Sva sreća što postoji internet pa se mogu videti iskusta iz drugih delova sveta.
Zahvaljujući internetu eto mi iznosimo svoja mišljenja.

Video sam dva projekta kuće i nisam zadovoljan kako su napisani. Istražujući na internetu imao sam prilike da vidim slike kod nas za neke greške u gradnji. To su sve novija gradnja, gde su postojali propisi, projektanti i nadzorni organ, pa opet ima grešaka.

Ja vodim računa od kojih izvora uzimam informacije. To su članci od stručnjaka, od univerziteta ili državnih organizacija.
Neke države imaju document kao vodič kroz gradnju gde je sažeto i na pristupačan način data objašnjenja primene propisa, ili uradjeni primeri.
I profesori sa Balkana kopiraju slike od tih istih dokumenta koje ja pronalazim na internetu.
Kada nadjem neki detalj ja onda gledam naše propise i evrokodove da vidim da li se taj detalj nalazi u tim propisima.
Tako sam bio našao sliku da se prva uzengija u gredi postavlja na rastojanju od 50 mm od stuba, za slučaj seizmike. Onda sam proverio Eurocode 8 i video da je to potiče odatle, Figure 5.6: Transverse reinforcement in critical regions of beams. Neznam koliki je procenat projektanata da primenjuje ovu preporuku. Treba provesti dosta vremena posle radnog dana za dodatno usavršavanje.

Plavi Bor.

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Jednostavna pravila za gradnju u seizmičkim zonama

Pronašao sam jedan članak na internetu pod nazivom Jednostavna pravila projektiranja zidanih zgrada, to je ustvari poglavlje 9 iz knjige Zidane konstrukcije. Ima priličan broj detalja za seizmiku i napisano je pristupačno.

Ako koga zanima može kopirati u Guglu ovo: zk_9_jednostavna_pravila_projektiranja_zidanih_zgrada

Plavi Bor

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Nadam se da se nećete uvrediti, ali ne dao Bog da morate na neku operaciju. Bilo bi mi žao hirurga.

Čitao sam ovo što pišete, i komentar mi je sličan kao i ostalim kolegama. Lepo je što hoćete da naučite nešto novo, ali da bi to bilo kako treba, morate krenuti od početka. To što Vam ne treba formalno obrazovanje građevinskog inžerenja (bar sam tako shvatio), ne znači da ne treba da učite redom, od poznavanja materijala, građevinske fizike, osnova teorije konstrukcija do oblasti vezanih za pojedine materije, stabilnost i dinamuku konstrukcija itd. Svaki drugi način je pogrešan, jer ćete steći pogrešnu sliku o nekom problemu i sami sebi napraviti problem. Predlozi za rešenja koja ste predlagali ovde (a i u drugim temama), ne računajući ona prepisana/precrtana iz literature, meni barem, liče kao da imate neku ideju o tome šta je važno ali vam fali nešto što bi ste imali samo ako bi mogli da sagledate celu sliku (tj, da uzmete sve što treba u obzir) što ne možete jer vam fali znanja. Ja lično ne bih nikad pristao da Vam projektujem kuću, čak i da primenim čuveni dizajnerski cenovnik (sajt-100e, da gledam dok radiš-300e, da ti pomažem-1000e), ako bi ste sa ovakvim predlozima dolazili.

Ne znam da druge, ali da li Vi stvarno mislite da neko koje utukao 5-10 godina u školovanje i zatim radio kao projektant, naravno pod pretpostavkom da je ozbiljan, neće voditi računa o tome da kuća koju Vam bude projetkovao bude bezbedna i normalna za život. Potpisivanjem projekta projektant garantuje (pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću) da je sve urađeno po propisima i da objekat ispunjava sve zahteve po pitanju nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti.

Apropo tih nadvoja i serklaža i hladnih mostova, sadašnji propisi vezani za energetsku efikasnost zahtevaju da zidovi kuća (zbog svog nepovoljnog odnosa površine omotača i zapremine grejanog vazduha) imaju debljinu izolacije bar 10-12cm, a ako se izoluju i sa donje strane ili izolacija prepusti preko rama prozora o hladnim mostovima nema priče. Položaj stiropora od 5cm između kanalica umesto sa spoljne strane nema smisla.
Takođe, neki od predloga podrazumevaju male širine, debljine betonskih preseka, što znači da će se javiti problemi oko postavljanja armature, minimalnih razmaka šipki i samog betoniranja. U tim elementima praktično morate da betonirate sitnozrnim betonom (o čemu sigurno niste vodili računa jer ste preskočili ili niste znali ni da treba da proučite taj deo) ili eventualno betonom sa frakcijama 0/4 i 4/8, koji će vas koštati mnogo ili ih i nećete napraviti pa presek neće biti betoniran kako treba.

Što se komentara oko primene Eurocod-ova tiče, u našoj zemlji je za armiranobetonske konstrukcije i dalje važeći PBAB/87 i projektanti po njemu rade. To što je neko u EU rekao kako je nešto bolje, ne mora da znači. U EC se proračun radi sa manjim koeficijentima sigurnosti nego što su kod nas važeći jer je baziran na probabilističkom pristupu (što će reći, statistički se gleda na verovatnoću nekog događaja pa se u skladu sa tim definiše i koeficijent sigurnosti). Kad jednog dana usvoje EC kao merodavan propis, onda ćete se buniti jer Vam grede i stubovi izgledaju tanko (što će sigurno biti) u odnosu na one na objektima od pre 20-30 godina i opet ćete sumnjati u projektanta.

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

@ lookic

Браво за коментар, свака част.

Иначе ови написи којима нас "части" Plavi_Bor личе ми на онај виц о Лали, кад су га питали:" Јал Лало јел ти то нас зафркафаш", а његов одговор је био:" Још од првог вагона". Тако је,чини ми се и у овом случају, од почетка су то некорисне информације за велику већину посетилаца и чланова форума, јер нико паметан се неће информисати преко сајтова и које кавих публикација да би могао, на пример, хирургу да да савет како да га оперише или још боље да контолише хирурга за време оперативног поступка.
Слично је и у греађевинарству грешке и нестручност могу да буду скупе и животно опасне за кориснике, па чак и случајне пролазнике.Зна се шта је домет хоби активности, а ово је сајт намењен томе. Пустимо професионалце да раде посао за који су школовани и за који сносе пуну одговорност, ако дође до неке невоље.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

@lookic,

Nije mi jasno kako ste izveli takav zaključak.
Ja sam prvi za to da treba angažovati stučna lica za projektovanje i koja imaju licence.
Ja se ne bih usudio graditi kuću bez projekta, bez stručnjaka, i stručnog nadzora.
Svako treba da radi svoj posao za koji je učio i potrošio nekoliko godina školovanja.

Moj pristup je da ja išto više istražim kako se gradi kod nas i u drugim državama sa istim ili sličnim materijalima i sličnom načinom gradnje. Moj cilj je da što bolje utoplim i poboljšam hladne mostove. To je moj stil, ja volim da nacrtam detalje i da vidim može li se šta poboljšati u smislu termike. Nije potrebano da sve učim od početka kao da studiram gradjevinu. Ja sam možda previše „detaljista“ ali je bolje biti detaljista nego površan. Tako sam za sezmiku tražio jednostavno i pristupačno predstavljena pravila sa slikama, i uspeo sam. Nije lako se snaći u evrokodovima. Evrokodovi su pisani za stručnjke. Ja sam možda previše „detaljista“ ali je bolje biti detaljista nego površan.

Za nadvoje sam video da se kod nas upotrebljavaju nadvojne gredice 12x6.5 cm i 9x6.5 cm koje nisu dobre za seizmičku gradnju. Za ideju nadvoja od ručno napravljenih U profila, moj crtež pokazuje jedan primer gde je presek betona 17x13.5 cm ŠxV, za zid od 25 cm, što je slično u Italiji i Francuskoj, kod njih je visina betona 16 cm, i njihovi profile se koriste u seizmičkim područjima. Oni takodje imaju F profil sa betonom preseka 12x16 cm za zid debljine 20 cm.

Za U profile sam mislio da budu sa betonom sitnije frakcije. Već sam se upoznao sa propisima o razmaku armature, i rastojanju armature od oplate, odnosno do glinenog dela od U profila.

*** Termičke karakterisitke nadvoja

Proračunao sam termičke karakterisitke razmatranih nadvoja od U profila i od betona.

Nadvoji sa betonom 22 cm i stirodurom 3cm na spoljašnjoj strani su dobri i sa stanovišta termike i sa stanovišta nosivosti.
Nadvoj od 5 cm sečenog bloka+17cm betona+3cm stirodura je vrlo malo termički bolji.
Nadvoj od 25 cm bez stirodura nije termički dobar. To je hladni most. Ne treba zaboraviti da se paralelno tome nadvoju nalazi na spoljašnjem fasadnom zidu nadvoj od betona debljine 12 cm.

Planiram da uradim 2D simulaciju za termiku i kondenzaciju. Kondenzacija je ključni problem kod sendvič zidova bez parne brane, jer ja želim zid koji može makar malo da diše.

@lookic, hvala na upozorenju da su neke stvari u evrokodovima blaže nago u starim propisima. Takvi komentiri su dobro došli i meni i ostalima forumašima koji planiraju graditi novu kuću.

**** Sendvič zid u seizmičkoj gradnji. (Noseći zid 25 cm + izolacija 10 cm + spoljašnji fasadni zid 12 cm)

Posle istraživanja o seizmički otporonom gradnjom, zaključio sam da je sendvič zid mnogo osetljiviji u zemljotresu.

Šta Vi mislite o ideji da se umesto spoljašnjeg fasadnog zida debljine 12 cm uradi fasadni zid od šupljih blokova debljine 19 cm sa normalnim vertikalnim serklažima i po vrhu horizontalni serklaž? Tako zamišljam da bi se konstrukicja fasadnog zida ukrutila serklažima pa ne bi trebale vezice koje spajaju noseći i fasadni zid. Vezice od prohroma koštaju, troše vreme za postavljanje, buše izolaciju i na njima se prvo javlja kondenzacija.

Hvala,

Plavi Bor

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Na osnovu toga što razbijate glavu i gubite vreme na nešto što nije Vaš posao, za šta nećete biti odgovorni. A i zato što gledate detalje i pokušavate da rešite nešto što sada više nije problem ni blizu velik kao što je bio do pre par godina, a i nije uključeno u pravilnik kod nas. Kod nas je lepo definisano koje su dimenzije serklaža i nadvoja, koja armatura, kako se postavljaju (položaj rastojanja i sl.) tako da ne vidim potrebu za analizom francuskih, italijanskih itd. propisa. To što kod njih nešto važi, nema nikakve veze, pa makar bilo i bolje i pametnije.

Zalepili ste se za te nadvoje kao da se kroz njih gubi sva toplota iz objekta? kad već sve to istražujete, da li znate kolika je razlika u prolazu tople kroz jedan klasičan zid od opeke (malter+25cm opeka+izolacija) i kroz nadvoj u tom istom zidu (malter+22cm beton+izolacija), pod pretpostavkom da oba zadovolje uslove date u pravilniku za energetsku efikasnost? Nikakva, čak je taj nadvoj bolje izolovan. Problem je u tome što se majstori ne paze prilikom zidanja pa im otvori za prozore budu veći nego što bi trebalo i onda to rešavaju pur-penom pa vam oko prozora duva i vuče. Sadašnji pravilnik EE je takav da vam je za zid od opeke potrebno najmanje 12cm termoizolacije (sendvič zid ne smanjuje debljinu izolacije ništa posebno (cca 1cm, što je beznačajno).

Lično, nisam pristalica sendvič zidova. Ne kažem da nemaju prednosti, ali imaju i mana i da sam sebi moram da projektujem i pravim kuću, ne bih ih koristio. Ne zbog kondenzacije, nje nema i bez parne brane ili je ima ali toliko malo da se isuši za par dana tako da parna brana i nije potrebna. Ali zato bih za izolaciju pre izabrao kamenu vunu, pa makar bila i duplo skuplja od stiropora.

Za sendvič zid sam Vam rekao svoje mišljenje, ja ga ne bih radio uopšte.

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Nadvoji u sezmičkoj gradnji

Ja sam malo previše detaljisao kako izvesti nadvoj itd.., ali je istraživanje bilo dosta korisno sa aspekta šta se preporučuje za opasnija trusna područja. Video sam koje su preporuke za nadvoj iznad prozora. Izneću neke karakteristične detalje koji će biti od koristi i drugima koji planiraju gradnju, i nalaze se u trusnom području, a hteli bi da primene neke preporuke za seizmilčki otpornu gradnju.

1) Eurocode 8 preporučuje da se nadvoji horizontalno učvrste za zidove sa strane, odnosno za vertikalne stubove koji se nalaze na krajevima tog zida.

2) Ako se nadvoj ne učvršćuje horizontano duž čitavog zida, druga varijanta je da se nadvoj učvrsti samo za vertikalne stubove koji su sa obe strane prozora. Neke zemlje imaju alternativu - posebne šuplje blokove koji su konstruisani za ovu namenu sa rupom. U te rupe se stavi armatura i nalije se židki beton sitnijeg agregata. Tako se formira vertikalni seklaž za vertikalno učvršćenje otvora prozora ili ulaznih vrata. Italijani koriste neke blokove sa okruglim rupama prečnika 60 mm, ili rupe 72x65 mm. U njih stavljaju jednu šipku Fi=16 mm ili deblju. Zatim oni imaju blokove sa rupom 110 x 140 mm gde stavljaju više šipki, a takodje koriste i blokove sa većim rupama za glavne vertikalne serklaže. Druge države imaju drugačije dimenzie rupa u blokovima za ovu namenu.

Mi nemamo izbor blokova za ovu namenu. Ako neko želi da primeni vertikalno učvršćenje, verovatno se može nešto improvizovati, korišćenjem blokova sa pogodnim rupama i dodatnim usecanjem da se formira odgovarajuća šupljina za armaturu i beton..

Ako se ne koristi navedene metode učvršćivanja horizontalnog nadvoja, onda se preporučuje da naslanjanje nadvoja bude minimum 20 cm, neke zemlje preporučuju minimum 25 cm a neke do 50 cm. Ovo je jedna slabija varijanta postavljanja nadvoja bez horizontalnog učvršćenja. U Eurocode 6 preporučuje da se nadvoj naslanja minimum 10 cm na zid levo i desno od prozora, ali se to odnosi na manje trusna područja.

3) Kod postavljanje nadvoja nije dobro da se oni samo naslanjaju na odsečenoj polovici od jednog bloka, već u tom slučaju nadvoj treba produžiti dalje preko polovice bloka da dodje do polovine dužine sledećeg bloka. Zatim nije dobro da se nadvoj iznad prozora naslanja na parčiće cigle. Ako je potrebno uklopiti visinu prozora, bolje je podrezati tj. smanjiti visinu blokova koji su ispod prozora. Kod sobnih vrata isplanirati navoj da se parčad cigle što manje koriste, videti da li se blok može kako pogodno odrezati.

Ja neću koristiti nadvoje od gredica 12x6.5, 9x65, 8x23.8 cm. Ja planiram da ne koristim nadvoje iznad vrata soba, već ću imati svetlarnik iznad svakih vrata. Za svetlarnik se može koristiti malo mutni pleksiglas, a ako je potrebna veća privatnost u nekim sobama, to je lako izvesti postavljanjem odgovarajućih materijala za zvučnu izolaciju na svetlarnik. Slobodno stojeći zid pored vrata ću učvrstiti sa vertikalni serklažom – stubom, to je prema preporukama.

Pored vertikalnog učvršćenja zidova, i vertikalnog učvršćenja otvora za prozore i vrata, za seizmičku gradnju se propručuje i horizontalno učvršćenje zidova. To se izvodi horizontalnim šipkama armature u malteru spojnice - fuge, u razmaku do 60 cm, što otprilike iznosi svaka dva ili tri reda blokova, u zavisnosti od visine blokova.

*** Termičke karakterisitke nadvoja za sendvič zid

Izračunao se koeficiente prolaza toplote kroz nadvoje za sendvič zid sa parametrima iz Pravilnika.
Sendvič zid = Noseći zid 25 cm + izolacija 10 cm + fasadni zid 12 cm

Rsi - Unutrašnji površinski otpor 0.130 m2K/m
Rse - Spoljašnji površinski otpor 0.040 m2K/m

Koeficienti prolaza toplote λ (W/mK) za pretpostavljene materijale. Ako se koriste drugi materijali, rezultat će biti drugačiji.
Unutrašnji produžni malter 1700 0.85 W/mK
Spoljašnji produžni malter 1800 0.87 W/mK
Beton 2400 2.04 W/mK
Stirodur 0.040 W/mK (stirodur izmedju dva nadvoja, jedan nadvoj na nosećem zidu a jedan na fasadnom zidu)

Kroz oba nadoja od sendvič zida koeficient prolaza toplote u jedinicama W/m2K iznosi:

1) 0.345 W/m2K za nadoje: Unutrašnji malter 2 cm + beton 25 cm + izolacija 10 cm + beton 12 cm + spoljašnji malter 2 cm

2) 0.295 W/m2K za nadoje: Unutrašnji malter 2 cm + beton 23 cm + stirodur 2 cm + izolacija 10 cm + beton 12 cm + spoljašnji malter 2 cm
3) 0.275 W/m2K za nadoje: Unutrašnji malter 2 cm + beton 22 cm + stirodur 3 cm + izolacija 10 cm + beton 12 cm + spoljašnji malter 2 cm

Vidi se kako debljina stiropora utiče na koeficient prolaza toplote. 2 cm stirodura koji je dodat prvom nadvoju je dovoljno da koeficient bude ispod granice od 0.300 W/m2K, a stirodur od 3 cm još više poboljšava koeficient.
Iako prema propisima serklaži trebaju biti minimalno 15 cm širine, iznad fasadnog zida mora da bude nadvoj širine 12 cm, tu nema izbora jer je fasadni zid takave debljine.

Kontaktna fasada sa kamenom vunom je isto dobro rešenje, ali se meni više svidja sendvič zid. Zbog čvrstine, jer objekat je u vetrovitom i kišovitom području, gde često pada i grad.

Glavni je problem sendvič zida što je slab za seizmiku. Video sam dosta slika da kod zemlotresa prvo padne fasadni zid a da pri tome zgrada i bude tek malo oštećena. Zato vrtim ideju da umesto spoljašnjeg fasadnog zida debljine 12 cm uradim fasadni zid od šupljih blokova debljine 19 cm sa normalnim vertikalnim serklažima i po vrhu horizontalni serklaž. Moraću tražiti mišljenje odd stručnjaka za seizmiku.

Pozdrav svima

Plavi Bor

bester
bester's picture
Offline
Registrovan dana: 04/11/2014
Poruke:

Ako te toliko brinu zemljotresi i izolovanost kuce, sto lepo ne napravis kucu od drveta, tu nema toplotnih mostova, a i izdrzljivija je od zidane na zamljotrese ? Inace ne bih voleo da budem u kozi projektanta koji ce da ti radi projekat za kucu Smile

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Lepo si izracunao gubitke ako stavis 3cm umesto 2 cm stirodura na nadvoj ili ako uopste ne stavis.

Sada te kw pretvori u kw/h i pomnozi sa recimo 5 dinara.

Evo razlika izmedju 3cm stirodura i bez stirodura.
0.345-0.275 = 0.07 W/m2K
Ako je zimska prosecna temperatura 4 stepena a unutrasnja 22 (razlika je 18 stepeni) i grejna sezona traje 190 dana onda i povrsina nadvoja 2m2....
0.07 W/m2K * (24h * 190 dana) * 18K * 2m2 ~ 12000Wh = 12kWh i to je 60 dinara po sezoni ili mesecno 10 dinara!!!!!!

Razlika izmedju 2 i 3cm... je 0.02W/m2K sto ti dodje manje od 20 dinara ili mesecno 3 dinara!!!

Stirodur ti kosta 600 dinara + rad... Gde je tu usteda? Ne dobijas ama bas nista s tim vec si na gubitku.
Ako resis jeftiniji kwh situacija je jos gora.

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

PlaviBor, ne brinite se toliko oko detalja.
Što se tiče svetlarnika iznad vrata obavezno mat ili mozaik staklo...

  • svetlarnik_iznad_vrata.jpg
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

@bester,

Razmatrao sam malo drvene kuće balkanskog tipa i američkog tipa, medjutim to mi neogovara u mom slučaju, jer planiram veću kuću, sa visokim potkrovljem, i sa visokim podrumom. Da kojim slučajem radim manju kuću bez potkrovlja, onda bih veoma ozbiljno razmatrio drvenu kuću balkanskog tipa sa nekim poboljšanjem.

Sada sam manje prepadnut od zemljotresa nego pre, pošto sam mnogo toga istražio i naučio.

Neki projektanti vole da rade po već utabanim stazama, ali ima projektanata koji vole veći izazov u projektovanju. Projektantu koji bude radio sa mnom će biti lako, jer imam puno sakupljenih slika i stručnih tekstova širom sveta. Ima dosta jednostavnih ideja koje se mogu primeniti da gradjevina bude sizmički otporna. To košta dodatnih nekoliko nadnica, dodatne armature i betona.

Sada tragam za rešenjem kako učvrstiti fasadni zid koji je veoma slaba tačka u slučaju zemljotresa. Klasični način sa vezicama od žice ne daje mi sigurnost. Bolje bi bilo koristiti vezice od armature Fi=6 mm. Pored toga, treba horizontalno učvršćenje fasadnog zida sa armaturom Fi=6mm na svakih 40 do 50 cm.

*** Fasadni zid debljine 12 cm a VS i HS debljine 14 cm ?

Pala mi je na pamet jedna drugačija ideja. Standardno, kod sendvič zida, fasadni zid je debljine 12 cm. Za izvodjenje nadvoja iznad prozora, ili vertikalnih serklaža pored prozora, ili dodatnih vertikalnih serklaža koji ušvršćuju fasadni zid, može se koristiti beton debljine 14 cm, (presek npr. 14 x 20 cm), a da se izolacija u tom delu sendvič zida pored serklaža, smanji sa 10 cm na 8 cm. Na ćoškovima fasadnog zida se može uraditi vertikalni stub L-profila, što je čvršće nego četvrtasti stub.

Ja pretpostavljam da ovakva konstrukcija može da još bolje da učvrsti fasadni zid, i da u tom slučaju ne trebaju metalne vezice. Ovo nije noseći zid, već spoljašnji fasadni zid koji ima ulogu zaštite izolacije. Ova varijanta VS ili HS serklaža 14x20 cm odstupa od propisa. Ali ja nisam našao posebne propise u vezi serklaža za fasadni zid. Tražiću pomoć da neko stručno analizira ovu ideju, koji su tu mogući problemi i sa propisima i sa izvodjenjem radova.

Plavi Bor

Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 20/08/2015
Poruke:

Plavibor, a gde planirate da zidate? U kom mestu?

zvukoljub
zvukoljub's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 05/09/2007
Poruke:

Вероватно ће тај објекат бити зидан на Марсу или сличном месту, где су изузетно екстремни услови, јер оволике припреме и "проучавања" захтевају бар оснивање неког научног института и међугалактичког стручног тима који ће бити у стању да одговори свим захтевима инвеститора.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

@vlado107,

Malo sam lutao i “detaljisao”, jer nisam odmah izračunao koeficient prolaza toplote kroz poznati klasični nadvoj, već sam to uradio na kraju istraživanja.
Ali sam zato video kako se to radi kod drugih i šta nije proporučljivo za seizmičku gradnju.
Ja sam na početku doneo odluku da se samo uklopim u propise da zid bude ispod 0.300 W/m2K, jer je preskupo ići puno niže ispod toga. Vaš pristup je dobar. Treba prvo startovati šta se dobija i za koliko vremena se to isplati.

@histerzis,

Svidja mi se svetlarnik. Imao sam prilike da vidim uživo. Biće mat (mutni) dvosturki pleksliglas sa nekim dihtunzima.

Kuća će biti u trusnoj zoni 8 stepeni Merakiljeve skale. Pre sto godina bio je zemljotres u mom kraju. Ali tada su bile male kuće od šepera, koje se malo zaljuljaju, ispuca ili otpadne malter, koji se lako popravi, nema velikih šteta. Ja mislim da je uredu potrošiti dodantih 1%, pa da se pri tome značajno pojača otpornost na zemljotres.

@zvukoljub,

Kuća neće biti na Marsu, već u blizini pakla gde je:
brdovito, zimovito, snegovito, mrazovito, kišovito, vetrovito, maglovito, i povrh svega treskovito.
(Volim naš jezik, baš je lep, uspeo sam da sve složim u rimu.)

Na Vašu sreću, medjugalaktički tim završava istraživanje i spisanije o seizmičkoj otpornoj gradnji.
Samo imam još jedno kratku informaciju posle ovog današnjeg natpisa, i onda će biti gotova moja
“ne – svakidašnja jadikovka“ o “anti-zemljo-s-tresnoj gradnji“.

Šalu na stranu, zemljotres je ozbiljna i opasna stvar. Vi ste sami rekli da se ne treba igrati opasnim stvarima, zato sam potrošio vreme da nešto naučim o opasnim stvarima. Ima nas raznih. Ja sam možda previše „detaljista“ ali je bolje biti detaljista nego površan. Ja nisam sebičan, pa sam pronadjene informacije podelio sa svima. To će biti od velike koristi za forumaše i slučajne posetioce koji planiraju da grade u trusnim zonama. Zakon za sada ne obavezuje da se mora graditi po preporukama za seizmičku gradnju. To je slobodan izbor.

Koga zanima može na sajtu Geo Srbija , (Katografski pregled, Seizmilogija, Karta hazarda, Katastarske parcele) videti u kojoj se trusnoj zoni nalazi parcela.

Odgovornost projektanta i nadzornog organa nestaje kada se beton izlije i sve izmalteriše.
Tada su sve nepravilnosti i odgovornosti sakrivene.
Često i pored najbolje volje i stručnosti i pažnje od strane izvodjača radova i nadzornog organa, opet se potkradu neke greške. Ne postoji uradjen posao a da se ne naprave neke greške.

Ja sam da posao obavljaju profesionalci a da mi naručioci radova da se dosta informišemo o gradnji. Ako nismo dovoljno informisani o gradnji, onda će slučajnih grešaka biti više, a namernih prevara takodje više.

A da je opasno biti sam svoj majstor i ne uzeti stučnjake za veliki projekat koji se zove gradnja kuće, evo jednog linka za ilustraciju. Tek ozidana kuća, a zid gornjeg sprata se srušio.
Vidi se na slici na nema vertikalnih serklaža niti tavanske betonske ploče.

http://www.istavebnictvo.sk/clanky/tehlove-domy-ich-tradicne-a-nove-hodn...

Nadjite malo niže sliku: Obr. 3 i kliknite na nju da se uveliča.

Pozdrav svima koliko vas na forumu ima.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Način zidanja sa šupljim ciglanim blokovima u trusnim zonama

Pronašao sam informacije da se za seizmičku gradnju preporučuje zidanje sa šupljim blokovima, tako da se postavlja malter u vertikalnu spojnicu – fugu.
Neke zemlje imaju strog propis o tome.

Raniji Evropski propisi su bili strožiji, gde se zahtevalo da vertikalne spojnice budu ispunjene malterom. Onda je pod pritiskom velikih proizvodjača šupljih blokova to izmenjeno pa je u Evrokodu 8 sada ostavljena alternativa da ne mora vertikalna fuga da bude ispunjena malterom. Šta će neka država primenjivati, to je do nje same. Ostavljeno je da svaka država usvoji svoj Nacinalni Aneks kao dodatak Evrokodu 8. U Nacionalnom Aneksu svaka država definiše izuzetke od Evrokodova. Ja nisam uspeo naći na internetu naš Nacionalni Aneks. To mora da se kupi.

Video sam različite oblike blokova širom sveta, a kad nas je uzak izbor. U Italiji jedan veliki Evropski proizvodjač u svojoj ponudi ima neke blokove označene za seizmiku a neke za ostala područja. Verovatno bi bilo dobro napraviti eksperiment sa vertikalnim spojnicama kod raznim tipovima šupljih blokova.

Plavi Bor

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Plavi_Bor wrote:

Ja sam na početku doneo odluku da se samo uklopim u propise da zid bude ispod 0.300 W/m2K, jer je preskupo ići puno niže ispod toga. Vaš pristup je dobar. Treba prvo startovati šta se dobija i za koliko vremena se to isplati.
Plavi Bor

Ovo ne možete tako posmatrati. 100% sam siguran da će Vam za kuću biti potrebne niže vrednosti U za sve elemente konstrukcije nego što je dato u propisima. Kuće imaju nepovoljan odnos površine omotača i zapremine obuhvaćene tim omotačem i vrlo lako se može dogoditi da Vam je potrebno da zidovi imaju U<0,26-0,27 i da prozori budu sa U<1,1-1,2 (a za prozore je Umax=1,5). Vi, da bi ste dobili upotrebnu dozvolu, motrate ispuniti uslov da godišnja potrošnja energije bude ispod 65kWh/m2, a to se sa maksimalno dozvoljenium vrednostima U datim u pravilniku ne može postići.

Plavi_Bor wrote:

Odgovornost projektanta i nadzornog organa nestaje kada se beton izlije i sve izmalteriše.
Tada su sve nepravilnosti i odgovornosti sakrivene.
Plavi Bor

I ovde niste baš u pravu. Ako dođe do havarije (rušenja i sl.) radi se veštačenje i utvrđuje ko je kriv. Ne znam sa kakvim ste ljudima imali prilike da se srečete, ali svi inženjeri koje ja poznajem i sa kojima radim vrlo ozbiljno shvataju svoj posao i neće dozvoliti da se tokom izvođenja nešto fušeri, a i ako nešto ne valja u projektu, obaveza i izvođača i nadzora je da to uoči i ispravi (ili vrati projektantu da ispravi).

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

@lookic

*** Sendvič zid - koeficient prolaza toplote U
Energetski razred C, potrošnja energije manja od 65 kWh/m2

Hvala što ste odgovorili, da me potsetite da potrošnja energije treba da bude ispod 65 kWh/m2 za nove kuće (energetski razred C).
Ja još nisam to računao, mislio sam ako mogu da se provučem sa 10 cm izolacije u sendvič zidu.
Sada planiram raspored prostorija, uskoro ću imati konačne dimenzije, površinu zidova i ploča, i veličinu prozora.

Za sendvič zid: Unutrašnji malter 2 cm + blok 25 cm + izolacija 10 cm + blok 12 cm + spoljašnji malter 2 cm

Ako se koristi iz Pravilnika: Unutrašnji malter λ=0.85 W/mK i spoljašnji malter λ=0.87 W/mK,

Cigla λ=0.64 W/mK, staklena vuna sa λ=0.038 W/mK, dobije se koeficient U=0.292 W/m2K
Cigla λ=0.64 W/mK, staklena vuna sa λ=0.035 W/mK, dobije se koeficient U=0.274 W/m2K
Blok λ=0.61 W/mK, staklena vuna sa λ=0.038 W/mK, dobije se koeficient U=0.289 W/m2K
Blok λ=0.61 W/mK, staklena vuna sa λ=0.035 W/mK, dobije se koeficient U=0.272 W/m2K
Blok λ=0.52 W/mK, staklena vuna sa λ=0.038 W/mK, dobije se koeficient U=0.281 W/m2K
Blok λ=0.52 W/mK, staklena vuna sa λ=0.035 W/mK, dobije se koeficient U=0.264 W/m2K

Znači moram voditi računa koji blok, koja vrsta izolacije i koji prozor da se koristi, pa ako bude uspelo da se provučem sa 10 cm izolacije a da se zadovolji propis.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Horizontlana hidroizolacija cokla, može li se ona postaviti ispod betonskih stubova?

Standardno se kod nas za horizontalanu hidroizolaciju koristi prvo bitulit pa onda kondor.

Video sam da ljudi tradicionalno ne postavljaju horizontalanu hidroizolaciju ispod stuba, taj deo u obliku kocke zaobidju.

Na internetu sam slučajno našao svega dva - tri primera na slikama u Evropi da je neko postavio hidroizolaciju ipod armiranog betonskog stuba.
Da li su oni smeli tako da urade? Možda su mogli ako nisu u trusnom području. ili su to oni postavili mimo normalne prakse i propisa u njihovoj zemlji.

Sme li se kod nas uraditi hidorizolacija preko čitavog cokla, čak i ipod stuba, šipke armature malo namazati bitumenom 3-4 cm uzbrdo?
Izvinjavam me ako sam postavio laičko pitanje.
Ima li propis za ovo?
To nigde nisam video kod nas, možda se može zaključiti da ako nije radjeno da to ne valja, da je opasno.

Pitam se koliko se ovim postupkom narušava otpornost stuba na bočne sile, jer samo armatura se opire u tom slučaju bočnim silama.
U ovom slučaju nema betonske veze izmedju cokla i stuba
Da li pomaže ako se stavi dodatna deblja šipka kraće visine u centru stuba?

Ili druga varijanta, staviti aditive u beton cokla ispod stuba i u neposrednoj okolini da se spreči vlaga iz temelja prodje u stub.
Pa onda se mogu koristiti neki premazi na cementoj bazi da se bolje veže novi beton stuba na stari beton cokla, zato što će proteći neko vreme od izlivanja cokla i livenja betonskog stuba. Pitam se da li je dobro koristiti te aditive za vezu starog i novog betona u slučaju cokla-stub?

Meni lično ta varijanta da se horizontlana hidroizolacija postavi ispod stuba izgleda puno rizična.
Prilikom zemljotresa usled bočne sile stub teži da kliza po hidroizolaciji, a samo šipke armature se opiru tim silama.
Nisam gradjevinac, ali mislim da se prilikom betoniranja cokla treba voditi računa da deo cokla, na koji će se nastaviti stub, da se namerno ostavi malo hrapav, kako bi novi beton od stuba bolje vezao za stari beton od cokla.

Molim za komentar, hvala,

Plavi Bor

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Skoro sam 100% siguran da sa 10cm necete proci, a ako onaj ko Vam bude radio elaborat EE i kasnije pasos bude uzeo stvarne (izmerene) vrednosti zaptivenosti (broj izmena vazduha), trebace vam i deblja izolacija i jako dobri prozori. Srecom po sve, propisi jos uvek ne traze da se zaptivenost meri.
Nadam se da ne planirate i ovu oblast da proucavate.