Gradnja kuće – tip: Sendvič zid

*** 2D simulacija - Kuća sa negrejanim podrumom

Simulacija je zanimljiva jer pokazuje šta se dobija ako se doda negde malo izolacije, kako plastična folija utiče
kako vazdušne šupljine utiču na rezultate, itd. Podrumski zid mnogo utiče na temperaturu i vlažnost u ćošku.
Ja se plašim vlage, i tom problemu posvećujem dosta pažnje.

Ako pretpostavaim da program greši i do 20% u odnosu kada bi se merili parametri u realnoj kući, to nije
toliko važno, jer se programom vidi trend temperature i vlažnosti u nekim pretpostavljenim uslovima.

Pretpostavio sam malo teže klimatske uslove. Ja sam uzeo za simulaciju spoljnu temperaturu -15°C,
unutarnju 21 °C a temperaturu negreajnog podruma -5 °C. Spolja vlaga 90%, u podrumu 80% a unutra 60%.

Simulacija je obavlljena samo za slučaj stacionarnog stanja. To je jedno ograničenje programa.

Spoljnu temperaturu -15°C sam odabrao prema Pravilniku.
Program za simulaciju preporučuje za zatvorenu garažu faktor temperature F=0.9.
Faktor F je broj kojim se množi spoljašnja temperatura i na to se dodaje ostatak (1-F) puta unutrašnja
temperatura.

Znači temperatura podruma bi bila = 0.9x(-15)+0.1x21= - 13.5 + 2.1 = -11.4 °C.
Stvarno ne znam kolika će biti temperatura podruma ako je spoljašnja srednja temperatura -15 °C.
Recimo, spoljna temperatura varira od dnevne -10 °C do noćne -20 °C, i to traje dugo vremena, tako da
se uspostavi stacionarno stanje.

Ja sam pretpostavio za temperaturu podruma da bude -5 °C uzimajući u obzir da će biti dobri prozori i da će garažna
vrata biti uradjena da što bolje dihtuju, i da će biti toplote u podrumu od toplotnih gubitaka od grejanja.

Inače, podrum će biti samo sa jedne strane ukopan u bedem, što će malo pomoći za temperaturu.

Uradićiu još simulacija sa malo drugačijim rasporedom izolacije poda, radi poredjenja sa postavljenim slikama.

Plavi Bor

*** 2D simulacija - Kuća sa negrejanim podrumom, izolacija poda od 10 cm je iznad plafona podruma

Ja sam iz Pravilnika uzeo spoljnu temperaturu i prelazne otpor, a faktor korekcije temperature za podrum
sam uzeo iz programa za simulaciju. I meni je izgledalo da je previše hladno u podrumu.

Uradio sam dodatne simulacije za temperature površine u funkciji različitih temperatura podruma.

Tsobe RVsobe...Tspolja..Tpodruma ..Tmin ......Tbudji......Tkondenz
21 ........60% ....-15 ........-5 .........17.2 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-15 .........0 .........17.6 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-15 .........5 .........18.1 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-15 ........10 ........18.5 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-15 ........15 ........19.0 ........16.4 ........12.9

21 ........60% ....-10 ........-5 .........17.4 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-10 .........0 .........17.8 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-10 .........5 .........18.3 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-10 ........10 ........18.7 ........16.4 ........12.9
21 ........60% ....-10 ........15 ........19.2 ........16.4 ........12.9

Zanimljivo, za dati slučaj izolacije kada se temperaqtura podruma poveća za 5 stepeni,
Onda se temperatura ćoška poveća za 0.5 stepeni.

Uzeo sam unutrašnju temperaturu 21 stepan a vlažnost 60% pa je Tbudji=16.4 °C a Tkondenz=12.9 °C.
Ako je unutra[nja temperatura 21 stepen a vlažnost 50%, onda je Tbudji=13.6 °C a Tkondeny=10.2 °C.
Znači treba se truditi da relativna vlažnost bude manja, pa je ćošak bezbedniji.

Plavi Bor

Vladine informacije su korisne jer detaljno opisuju ponašanje hladnih mostova kuće u uslovima jedne teške zime.

Ako pretpostavim da bi temperatura podruma bila +5 stepeni,
onda bi površinska temperatura u spoju poda i zida bila 18.1 stepeni što je 1,7 stepena više od temperature budji,
a za 5.2 stepni više od temperature kondenzacije.
Ovo bi možda moglo biti zadovoljavajuće i bez drugih dodatnih izolacija.

Probao sam simulacije i sa izolacijom na spoljašnjoj strani cokla ali ne može da puno doprinese.
Kada se posmatra ta zona spoja poda i zida, ona je je opkoljena sa 180 stepeni sa hladnoćom koja dolazi sa raznih strana,
kroz plafon podruma, kroz zid podruma, kroz prepušteni cerklaž, kroz prvi fasadni blok pa preko betona.

Toplota kao i struja ide linijom manjeg otpora.
Kada dodam izolaciju na jednom mestu, pa povećavam debljinu izolacije, u jednom trenutku ne vredi
dalje povećavati debljinu izolacije jer hladnoća od drugog hladnog mosta postaje dominantna.

Da bi se dobili najbolji rezultati, moralo bi se taj ugao opkoliti sa izolacijom sa svih strana,
Provešću još simulacije menjajući unutrašnju temperaturu podruma i spoljašnju temperaturu,
kako bih video koja kombinacija može stvoriti uslove za kondenzaciju i budj u ćošku podruma,
i koje bi bilo zajedničko kompromisno rešenje.

Plavi Bor

2D simulacija sendvič zida – cerklaž izmedju prizemlja i podkrovlja - cerklaž je sa DVOJNOM GREDOM

123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789012345678901234567890123456789

2D simulacija u delu preseka dvojne grede gde je izolacija daje veoma dobre rezultate.
Temperatura u uglu plafona i zida je tada Tmin=18.9 °C.
Linije vlažnosti izohigre su dobe.
Ostavi sam visinu dvojne grede 20 cm.

Trebam da preciznije izračunam srednji koeficient toplotne provodnosti kada je kod dvojne grede izolacija 1 m,
a prepušteni zub od betona 15 cm. Posle toga ću ponoviti simulaciju.

Za sada sa probao jedan srednji koeficient (usvojen otprilike) da bude tri puta gori nego koeficient provodnosti za stirodur,
i u tom slučaju dobio površinsku temperaturu u uglu Tmin=17.9 °C.

Dvojna greda je dobro rešenje da se smanji uticaj hladnog mosta preko serklža. Važno je pravilno armirati dvoju gredu
zbog seizmike.

Plavi Bor

Ja se najviše plašim vlage, a na drugom mestu je seizmika. Zato sam dosta čitao o tome.
Program za simulaciju mi je pomogao da bolje sagledam hladne mostove.
Dvojna greda rešava problem površinske temperature u uglu.

Ja sam razmatrao razne tipove kuća za gradnju – Američki način gradnje, zatim pasivne kuće, pa sendvuč fasade, onda naše
klasične kuće od šepera, i kuće čiji su zidovi uradjeni od konoplje i kreča. To se zove “hempcrete”.

Pošto je moj plan velika kuća sa visokim podrumom, pasivna gradnja nije isplatljiva. Iz pasivne gradnje sam usvojio da na
cerklaž se prvo stavi stirodur koji se koso zaseče, pa na to dolazi PVC folija a onda staklena vuna. To je simulacija i
pokazala da je to dobar metod, jer se javlja kondenzacija baš u uglovima, a stirodur je otporniji na vlagu.
To sam video u dvema pasivnim kućama: „Denby Dale passive house“ i takodje druga kuća „Golcar passive house“.
One su uradjene sa najnovijim materijalima i tehnikama. Imaju sendvič zid sa 30 cm izolacije a na tavanu i više.

Da kojim slučajem gradim prizemnu kuću, bez potkrovlja, ja bih veoma ozbiljno razmotrio kuću kombinaciju šepera i trske.
Znači materijal je drvo, zemlja, glina, kreč i trska. A pregradni zid može biti od cigle da ima bolji toplotni kapacitet.

Plavi Bor

Kada čovek procenjuje sam sebe, obično je subjektivan.
Verovatno se ja malo više plašim u odnosu na druge, pogotovo vlage i seizmike.
Od hladnoće se lakše zaštititi.
Tokom mog školovanja sam stanovao kraće vreme u privatnoj kući gde je javljala kondenzacije u ćoškovima.
Vlaga u kući je nezgodna stvar. Baš žalim ljude kada pročitam da imaju problema sa vlagom.

Plavi Bor

Ugradnja roletne sa spoljašnjom kutijom

Do sada nisam razmatrao roletne, pa sam ove prošle sedmice gledao šta postoji na tržištu i kako se ugradjuju.
Uvideo sam da treba i ovo ranije razmotriti pre početka zidanja, jer dimenzije otvora za prozor zavise od
načina ugradnje prozora i roletne.

Treba da postignem dva cilja:
- Da kutija roletne ne prelazi spoljnu ivicu zida
- Da donja ivica kutije ne zaklanja prozor, znači kutija ne treba da se vidi iznutra

Pretpostavio sam dimenziju kutije 16x16 cm.

U mom slučaju, gde je spoljašnji fasadni zid debljine 12 cm, pojavila se potreba da visina nadprozornika,
(odnosnao gornjeg doprozornika), bude oko 13 cm, što zavisi od visine rama i krila prozora. To je malo
zakomplikovalo ugradnju stirodura, nadprozornika i okvira prozora. Trebaju ankeri za doprozornik, tiplovi
i L profil za stirodur, kako bi se stirodur dobro učvrstio. Možda L profil i ne treba, ako se stirodur nasloni na okvir.
Svi slojevi stirodura treba da se lepe medjusobno, a na krajevima da se naslanjaju na vertikalni stirodur
koji ide sa leve i desne strane prozora.

Sa stanovišta termike, ima problem, što se je ugao nadvoja unutrašnjeg zida udaljen od ćoška maltera 5 cm.
Bilo bi bolje da je više.

Ako bi se radio fasadni zid od blokova debljine 19 cm, situacija je drugačija, onda se spoljašnji nadvoj može
podići na sledeći red blokova. Ova varijanta je bolja sa termičke strane.

Slika govori više nego čitav paragraf. Zato sam pripremio sliku.

Svaki komentar je dobro došao. Da li sam dobro predvideo učvršćenje sitordura?

Plavi Bor

*** Ugradnja spoljne roletne

Ne može se ugraditi roletna kako sam mislio na prvi način, da šaraf od pocinkovane trake viri van maltera.
Gledao sam raširenu šemu spoljne roletne, a takodje i video na Youtube kako se postavlja spoljna roletna.
Kutija roletne na krajevima ima plastične produžetke okrenute na dole, ti produžeci ulaze u vertikalne vodilice.
Postupak je da se vodilice prvo nataknu na te produžetke pa se sve zajedno unese u otvor na zidu.
To znači da šaraf iz pocinkovne trake ne može da viri van maltera napolje, jer bi smetao prilikom unošenja
kutije zajedno sa vodilicama u otvor zida.

Ali ima rešenje da se na šaraf navrnu produžne matice, ali tako da ne vire iz maltera, već da budu ostavljene
u nivou maltera. Uzvodljivo je ali nije jednostavno.

Dalje, video sam u Nemačkoj dve firme su pokazale šemu postavljanja vodilica roletne tako što se one mogu
sa strane zašarafiti na štok prozora. To je lakša varijanta. Slagati i šarafiti pomoćne profile jedan za drugi,
dok se ne ispuni prostor od štoka do vodilice za komarnik, pa onda zašarafiti komarnik i na krju vodilice roletne.

*** Sendvič zid - Ugradnja prozora, okapnice i unutrašnje klupice

Za sendvič zid sam video preporuke da prozor treba centrirati u sredini izolacije, jer se to pokazalo
da je najbolje sa stanovišta termike. To je dosta komplikovano izvesti.

Varijanta da se prozor ravna sa spoljašnjom ivicom nosećeg zida je jedno kompormisno rešenje, koje je lakše uraditi.

## Podprozorski profil

Video sam raznih načina kako se ugradjuju okapnice i klupice kod prozora.
Meni se više svidja varijanta gde se koristi poprozorski profil.

Podprozorski profil je dimenzija oko 30x30 mm i omogućava da se okapnica podvuče ispod štoka prozora,
a takodje klupica se podvlači ispod štoka prozora. To je pouzdanije za slivanje kiše napolju ili kondenzacije unutra.

## Profili za produžetak – proširenje štoka

Proizodjači prozora na zapadu imaju profile koji se uklapaju na postojeći štok i na taj način omogućavaju da se
na primer gornji ili donji štok izvisi kod ugradnje. Meni će ovo biti potrebno, zbog roletne da se ne vidi.
Ne znam ko ovo uvozi, to se moram raspitati, a zbog toga će mi biti smanjen izbor prozora koje mogu kupiti.

Gornji deo prozora:

1) Kajle do prozorskog nadvoja na tri ili četiri mesta.
Prostor izmedju kajli , štoka i nadvoja iznad je ispunjen pur penom.
2) Profil za produženje visine štoka (dodatna visina po potrebi)
3) Štok prozora

Donji deo prozora:

1) Štok prozora
2) Profil za produženje visine štoka (pretpostavljam da ne treba)
3) Podprozorski profil (da omogući podvlačenje okapnice i klupice ispod štoka)
4) Kajle za nivelisanje prozora na tri ili četiri mesta.
Prostor izmedju kajli , štoka i blokova ispod je ispunjen pur penom.

Plavi Bor

*** Postavljanje krova na sendvič zidove

Ima li ko da nešto kaže o varijantama koje sa prošli put napisao za postavljanje krova na zid koji je tipa sendvič zid?
Šta je lakše uraditi sa majstorske strane?
Nema veze ako to niste to videli u praksi. Šta onako mislite na osnovu iskustva, ili čisto teoretski, kako je praktičnije izvesti?
Ne treba se ustručavati komentarisati ili postavljanja pitanja. Komentai ili postavljena pitanja mogu da mi pomognu da uvidim da sam nešto pogrešio, ili mi daje novu ideju, to je uvek pozitivno.

*** Gradnja odžaka, rastojanje, obrada odzaka u prostorijama, izolacija odžaka van krova

Crtam plan kuće, treba da isplniram neka rastojanja i odredim položaj odžaka na crtežu, pa imam nekoliko pitanja u vezi dimnjaka - odžaka.

1) Može li se odžak postaviti uz sami zid, ili treba neki manji razmak?
2) Treba li izolacija odžaka u podrumu?
3) Može li se odžak malterisati u delu koji je u prostorijama i kojim mlaterom, krečnim ili produžnim?
4) Može li se odžak obložiti rigips pločama u prostorijama, i na koji način?
5) Može li se odžak obložiti keramičkim pločicama ili pločicama koje imitiraju ciglu? Koji mlter, produžni ili cementni?
6) Da li se može odžak iznad krova izolovati stirodurom?
Recimo, lepiti stirodur na betonski plašt odžaka, pa lepak, mrežica, pa lepak a preko lepka produžni (ili cementni ) mlater u koji je dodana crvena oksidna boja.
6) Imaju li neko opšte prihvaćeno pravilo iz prakse za to kolika je minimalna udaljenost kotla od odžaka?

Hvala,

Plavi Bor

*** Pojačanje promaje – cuga kod kotlova uz pomoć ventilatora

Naidjem usput na razne tipove ventilatora koji pojačavaju cug u dimnjaku, pa da postavim neke linkove.

Čak i dobar dimnjak sa dobrom promajom, može vratiti dim pod nekim vremenskim uslovima prilikom potpaljivanja vatre.
Pre tri godine je bila tema Prinudna promaja, pokrenuta od @Allx.

http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...

On nije aktivan na forumu, ali bi bilo dobro pitati šta je on na kraju ugradio.

Jedni ventilatori se stavljaju na dimnjaču a drugi se stavljaju na vrh dimnjka.

U Americi je popularan linijski ventilator od firme Tjernlund koji se priključuje na dimnu cev kod peći na drva.
To bi otprilike odgovaralo našim kotlovima manje snage.

https://www.google.ca/search?q=in+line+draft+inducer+Tjernlund&source=ln...

Taj ventilator delimično smanjuje svetli otvor dimnjače.

U Evropi su popularni ventilatori na vrhu dimnjka koji su sa strane cevi, koja viri iz dimnjka.

https://www.google.ca/search?q=draft+inducer+chimney+Tjernlund+motor+rpm...

Ventilatori koji se stavljaju na dimnjaču, verovatno bi se mogli staviti na vrata za čišćenje koja se postave u potrkovlju.
Tu bi temperatura dima bila niža pa bi bio širi izbor ventilatora. Verovatno bi se mogla koristiti konstrukcija ventilatora sa remenicom.

Ima takodje i ventilatora za cug kroz koji direktno prolazi dim.

Plavi Bor