Dobrodošli, gost - Registracija | Zaboravljena šifra

Gradnja kuće – tip: Sendvič zid

89 poruka / 0 new
Poslednja poruka
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Energetska Efikasnost - Elaborat - Zaptivenost

Provešću računicu gubitaka toplote kada budem imao konačne dimenzije, uzimajući u obzir sve vrste gubitaka prema Pravilniku, pa ću videti. Ako 10 cm izolacije ne zadovolji propise, onda je to nova komplikacija.

Malo sam upoznat sa zaptivenosti i izmeni vazduha. Bila je slučajnost da sam naišao gde je jedna ekipa merila zaptivenost objekta sa tim specijalnim vratima.
Sadašnji propisi ne traže da se ovo meri. Mislim da to nije potrebno, ali bi trebalo da inspekcija izvrši pregled kada su prozori postavljeni a pre malterisanja.
Ako prozori nisu dobro instalisani po najnovijim RAL preporukama, onda će se toplota gubiti okolo prozora.
Ugradnja prozora je kritična tačka u gradnji kuće. Prozor sam po sebi stvara velike toplotne gubitke, plus postoje dodatni gubici toplote ako je prozor loše ugradjen.

Sada se javlja jedan drugi problem. Kada smo dobro obukli kuću u izolacioni jorgan, i dobro zadihtovali prozore, onda kvalitet vazduha nije dobar, pa je potrebna ventilacija. A ventilacija stvara gubitke toplote, i to ulazi u proračun. Ja sam planirao prinudnu ventilaciju sa rekuperatorom. U prvoj fazi ću samo postaviti plastičnu cev Fi=200 mm od podruma pa u baštu dužine oko 30 m, ukopane na dubini dva do dva ipo metra. Tako će rekuperator usisavati vazduh kroz tu cev, a toplota zemlje će malo da predgreje vazduh pre nego što udje u rekuperator. Gradnja kuće je najveći projekat i najveća investivcija u životu.

Plavi Bor

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Zbog te zaptivenosti sam i govorio da je besmisleno nervirati se oko izolacije nadvoja. Prema pravilniku EE, u proračun se uzima da je broj izmena vazduha cca 0,9 (tj. svakih sat vrermena se u prostoriji zameni 90% vazduha), a realnost je da će taj broj biti bliži 2. Za prijatan boravak (kvalitet vazduha), broj izmena treba da bude oko 1,5. U nekoliko novijih zgrada gde sam merio iznosio je 2,5-3 (prozori sigurno nisu ugrađeni po RAL standardima), pri čemu je u par stanova išlo i do 4, ali u tim stanovima nije bilo povratnih klapni na ventilatorima u WC-u. U EU, objekat ne može da dobije upotrebnu dozvolu ako je broj izmena veći od 3.

Ovo znači da su ventilacioni gubici znatno veći nego što se računa, tj. lako se može desiti da, šta god vi uradili, objekat realno neće biti u C razredu. Srećom pa još ne traže da se meri, a brzo će i taj dan doći.

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Eleborat o energetskoj efikasnosti – broj izmena vazduha - ventilacioni gubici

Eleborat o energetskoj efikasnosti uključuje razne vrste toplotnih gubitak kod kuće. Nije lako postići energetski razred C.
Pregledao sam nekoliko elaborata koje sam ranije skinuo sa interneta, i obratio pažnju kako su predstavljeni gubici toplote u
funkciji zaptivenosti kuće. Video sam da svi uzimaju niže koeficiente i tako dobiju bolje rezultate za ovu vrstu toplotnih gubitaka, što u mnogim slučajevima nije baš realno. Tako se dešava kada se ne vrše merenja zaptivenosti.

Kritične tačke toplotnih gubitaka zbog lošije zaptivenosti su oko prozora. Zato instalaciji prozora po RAL preporukama treba
posvetiti veliku pažnju, ne samo zbog dobijanja dozvole i energetskog pasoša.

Kada se na kraju izračunaju gubitci prema Pravilniku, treba pomnožiti sa nekim faktorom da bi se dobile realnije energetske
potrebe objekta. Na primer, prema Pravilniku se računa unutrašnja temperatura 20 stepeni, a meni odgovara 21 stepen.
Pa dalje, prema Pravilniku ima spisak gradova sa statističkim temperaturama, ali to je neka srednja vrednost za taj grad.
Treba imati kotao za grejanje koji može da zagreje čak i ako je hladnije nego po statistici.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Betoniranje poda kod podruma velike površine

Ja ću imati pod podruma verovatno veličine 8 x 7,5 m sa jednim stubom u sredini.
To je velika površina.
Kako se izvodi betoniranje tako velike površine da bude čvrsto, ravno i glatko?

Reč je o sloju betona debljine recima 5 cm koji se nanosi preko hidroizolacije na osnovnu ploču podruma.
Treba li u ovaj sloj betona mreža?
Kako postaći ravnanje na ovolikoj povšini?
Trebaju li kakve dilatacije tako što se ploča podeli u manje kocke?
Molim preporuke za postupak.

Hvala,

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

**## Betoniranje poda kod podruma velike površine

Video sam na internetu da se sada uveliko koriste helikopteri za ravnaaje betona.
Imam pitanja u vezi takvog načina.

Ima li preporuka za krupnoću agregata za rad sa helikopterom?
Kakve se preporuke za vlažnost betona?
Može li se sa helikopterom posle ravnanja uraditi glazura korišćenjem žitke mešavine cementa i peska?

Onda pitanje, treba li seći osušeni beton da bi se formirale dilatacione fuge koje se posle zapune sa nekim epoksi materijalom.
Čime se može zaštiti beton posle sušnja glazure?

Dajte malo ideja.
Neko može da savetuje kako izbetonirati pod recimao manjeg podruma ali da bude ravno i glatka glazura.
To isto se primeni na veliku površinu poda, i onda se razmotiri da li teba sečenje i fuge.
'Ajd forumaši, prolece je, dajte malo živosti i pozitivne energije.

Hvala

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

**## Betoniranje poda kod velikog podruma

Očekivao sam malu pomoć ali se niko nije javio da napiše bilo kakvu sugestiju oko betoniranja velikog poda i izradi glazure.

*** Izolacija poda koji je iznad negrejanog podruma. Tip kuće sa sendvič zidom.

Kuća u planu je sa sendvič zidom. Spoljašnji fasadni zid od šupljih ciglanih blokova počinje sa konzole – to jeste sa prepuštenog serklaža podruma.
Taj betonski serklaž predstavlja izraženi hladni most a takodje i betonski blok neposredno ispod serklaža.

Kako izolovati pod iznad negrejanog podruma? Pogotovo su vazni detalji pored spoljašnjeg zida.
Ja planiram parket u prostorijama. Ne svidja mi se plivajući betonski esterih na koji se postavlja parket.

Zato sam razmišljao o „ suvoj plivajućoj drvenoj potkonstriukciji“ koja leži na sloju storodura, a da nije učvršćena za betonsku ploču ispod.
Parket 20 mm da bude postavljen preko OSB ploče 22 mm debljine.
Znam da OSB sadrži formaldehid koji je kancerogen, ali ne vidim drugu varijantu ako neću centni estrih.

Varijanta 1.
1) Parket 20 mm
2) OSB ploča 22 mm
3) PE folija - parna brana
5) Štafla 5x10 cm a izmedju stirodur 5 cm
5) Podna ploča iznad podruma ( fert plus beton)
6) Stirodur 5 cm ispod podne ploče (to jeste po plafonu podruma)

Varijanta 2.
1) Parket 20 mm
2) OSB ploča 22 mm
3) PE folija - parna brana
5) Štafla 5x10 cm na kant a izmedju stirodur 10 cm
5) Podna ploča iznad podruma

Varijanta 3.
1) Parket 20 mm
2) OSB ploča 22 mm
3) PE folija - parna brana
4) Štafla 5x5 cm a izmedju stirodur 5 cm
5) Stirodur 5 cm
6) Podna ploča 1. sprata iznad podruma

Varijanta 4.
1) Parket 20 mm
2) OSB ploča 22 mm
3) PE folija - parna brana
4) Štafla 8x5 cm položena horizontalno a izmedju stirodur 5 cm
5) Stirodur 5 cm
6) Podna ploča 1. sprata iznad podruma

Varijanta 5.
1) Parket 20 mm
2) OSB ploča 22 mm
3) PE folija - parna brana
4) Daska 15x2 cm ili parče OSB ploče širine na primer 15 cm a izmedju stirodur 2 cm
5) Stirodur 8 cm
6) Podna ploča 1. sprata iznad podruma

Varijanta 6.
1) Parket 20 mm
2) Druga OSB ploča 22 mm u suprotnom smeru
3) Prva OSB ploča 22 mm
4) PE folija - parna brana
5) Stirodur 10 cm

Za varijante broj 1 i 2. postoji ozbiljan problem u ćoškovima zbog izraženog hladnog mosta.
Prve drvene gredice koje nose potkonstukciju su previše blizu hladnog mosta i hladno zoni i u zoni kondenzacije.
Za varijantu broj 3. nekako mi se čini da je donja širina štafli od 5 cm mala, pa usled velikog tereta nameštaja možda može doći do malog ulegnuća u stirodur na tom mestu, iako stirodur je dosta jak.
U varijaniti4. štafla je položena horizontalno pa naleganje je 8 cm na stirodur, što je nešto povoljnije.
U varijaniti 5. umesto stafle se koristi daska ili parče OSB ploče širine npr. 15 cm tako se formira veća površina naleganja na stirodur.
U Varijanti 5. Postavljaju se dva sloja OSB ploča direktno na 10 cm stirodura, pa parket na gornju OSB ploču. Ovde je težina predmeta na podu ravnomerno rasporedjena.

Pitanja:
Šta mislite, o ovim idejama?
Koja je varijanta najbolja? Možda neko ima iskustva sa sličnim izolacijom podova.

Ako niste videli nešto slično, šta teoretski mislite, po intuiciji?
Da li će ovakav pod da se mrda ili uvija pod teretom elemenata uz zid?
Da li bi se čulo škriputanje kada se hoda po podu?
Da li sam ispravno postavio PE foliju - parnu branu da bude ispod OSB ploče?

Ja nemam iskustva u gradjevini, ali se meni čini da je varijanta 6. sa dve OSB ploče najbolja. Tada je ćošak OSB ploče najudaljeniji od hladnog mosta serklaža.
Ali se pitam,ima li ova varijanta kakvih drugiah problema?

Hvala.

Upravo sam skinuo jedan program i započeo crtanje preseka komponenti za 2D simulaciju prolaza toplote i kondenzacije kod hladnog mosta kod serklaža.

Plavi Bor

  • plava_kuca_-_7-_sendvic_zid_-_izolacija_poda_koji_je_iznad_negrejanog_podrumau___15._04_2017.jpg
Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Topli pod iznad negrejanog podruma

Stirodur ima jedan parametar koji se zove pritisna čvrstoća za 2% deformacije stirodura po nekim opterećenjem.
Tako se može izračunati koliki teret na odredjenoj površini stirodur debljine 10 cm trpi pa se deformiše za 2 mm.

U Americi (Amerika i Kanada), se koriste plivajući podovi kada oni preradjuju podrum da se u njemu može boraviti.
Medjutim u Americi nema teških regala uz zid, već koriste plakare sa laganim kliznim vrataima.

Ja lično mislim da se plivajući pod od stirodura i dva sloja OSB može koristiti u sobama, dok u dnevnom boravku
koji je spojen sa kuhinjom gde su pločice, bezbednije je koristiti podkonstrukciju izradjenu od štafli i OSB ploča,
baš zbog pločica. Ovo je varijanta koji sada razmatram.

2D simulacija temperature i vlage za moju varijantu gradnje, pokazuje da se prva štafla do zida nalazi u zoni povećane
vlažnosti u odredjenim vremenskim uslovima, što je problem. Važno je da drvo ne dodje u vlagu 70 ili 80%
jer se tada stvara budj, i počinje truljenje drveta.

Problem se može rešiti ako se umesto štafle 5x10 cm koristi štafla 5x8 cm a ispod nje plastični podmetač visine 2 cm,
a štafla se impregnira firnajzom. Plastični podmetači bi bili razmaknuti svakih recimo 40 – 50 cm.
Jedino ostaje problem kapilarne vlage sa poda preko plastične podloške, ali impregnacija štafle pomaže u tom slučaju.
Parna brana je PE folija ispod OSB ploča odnosno na vrhu štafli.

Na velikoj dnevnoj sobi spojenoj sa kuhinjom imaju dve nezavisne drvene podkonstrukcije.
Jedna u dnevnom boravku gde je parket, a druga u kuhinji gde su pločice.

Pločice mogu da se lepe direktno na OSB ploče ili na sloj vlaknasto cementnih ploča koje se zalepljene i zašarafljene na OSB.
Može se doterati ista visina ova dva poda sa dodatnim slojevima OSB ili šper ploča odgovarajuće debljine.
Pločice se završavaju sa odgovarajućom metalnom lajsnom, dok se za pokrivanje spoja dva poda koristi
ukrasna pokrivna lajsna.

Na spoju dveju podkonstrukcija ima šaraf kroz dve štafle. Rupa za šaraf da bude komotna da omogući nesmetano
klizanje šarafa. Šaraf je duži za npr. 5mm da omogući temperaturno širenje dveju drvenih podkonstrukcija.

Plavi Bor

  • plava_kuca_-_8-_sendvic_zid_-_izolacija_poda_koji_je_iznad_negrejanog_podrumau___13._05_2017.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

PlaviBor, jel ste počeli barem temelj da radite ili i dalje sakupljage informacije?

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Da odgovorim na postavljeno pitanje.
Još uvek istražujem, mada sam u prethodni mesec veoma malo radio na tome.
Za mene je kritična statika, hidroizolacija, izolacija sendvič zidova, hladni mostovi oko cerklaža i prozora.
Kuća je najveća životna investicija.
Vidim da na forumu ima problema i sa novoizgradjenim kućama.
Bolje je da se unapred informišem što je više moguće. To je moj pristup.
Mnogo je teže kada se započne rad, pa se dodje do neke situacije gde treba u pola sata doneti odluku.
Znam da je nemoguće sve predvideti i da će biti grešaka i u projektovanju i u izvodjenju radova.
Važno je da te greške ne budu velike.
U planu je da se krene sa gradnjom iduće godine, a najranije što se može desiti je temelj u jesen ove godine.
---
Samo da dodam da ću uskoro imati rezultate 2D simulacije temperature i vlažnosti kod hladnih mostova.
Simulacija pomaže da se vide kritična mesta, i do koje mere je moguće smanjiti uticaj hladnih mostova.
Tako je lakše doneti odluku koliko je vredno dodatno uložiti u uzolacju nekih detalja i šta se time dobija
Postaviću slike. To će biti zanimljivo da forumaši vide.

S poštovanjem,

Plavi Bor

dgajic
dgajic's picture
Offline
Registrovan dana: 29/05/2011
Poruke:

Ne znam da li je neko odgovorio, ispod vertikalnih betonskih serklaza se umesto kondora stavlja penetrat koji sluzi da blokira kapilarnu vlagu. Mislim da su sve te smese na bazi cementa, meni su stavljali sikin proizvod ali dramin ima slicnu stvar, pretpostavljam da ima jos proizvodjaca.

Posto i sam gradim kucu, dosta sam vremena proveo citajuci i informisuci se ne ovom forumu, ali na kraju sam prepustio posao projektnom birou. Naravno, oni nude manje vise standardna resenja, ja sam eto zidao ciglom posto mi prica o termickoj masi zvuci logicno, kontaktna fasada jer nisam hteo previse da gubim na debljini zida itd...

Mislim da nivo detalja moze da zavara, tj. povecavanjem broja faktora koje razmatrate necete nuzno povecati tacnost kalkulacije posto je uticaj verovatno zanemarljiv, recimo kao kada merite temperaturu pa vec na 37.5 reagujete a sam toplomer ima gresku bar 0.5 stepeni a to je recimo fundamentalna stvar. Razumem potrebu da se razume, ali ovo je ipak tradicionalna inzenjerska disciplina, teorija se uci na fakultetu.

Takodje, pitanje sta je idealno resenje, ja recimo smatram kompleksnost izvedbe i dostupnost ljudi sa relevantnim iskustvom vrlo bitnim.

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

Hidroizolacija temelja ispod vertikalnih betonskih cerklaža (stubova)

@dgajic, hvala za primer iz prakse.
Penetrat je sredstvo na bazi cementa a koje se nanosi četkom na temelj gde dolazi stub.

Ja sam mislo da koristim aditive za vodonepropusnost koji se mešaju u beton zajedno sa agregatima.
To bi se moglo dodati samo u prostoru ispod stuba.

Može se uraditi kombinacija: aditiv u beton ispod stuba, a na beton ispod stuba da bude premazan penetrat.
Ovo bi bila dvostruka zaštita. Ali ne znam da li je iko tako radio. Ja se plašim vlage.

To što sam video primer na intenetu da je premazan bitumen ispod stuba, nije mi bilo logično zbog bočnih
sila na podrumske zidove, i zbog eventualno zemljotresa.

Slažem se sa mišljenjem da treba naći meru dokle ići, šta se time dobija, koliko gradnja postaje kompleksnija.
Sada sam uvideo na osnovu nekih računica i simulacije da u nekom momentu dobitak postaje mali
a rad i materijal postaju značajno skuplji.

Plavi Bor

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Ako bi ste sabrali cenu betona koj je ukupno potrebna za temelje i temeljne zidove onda bi ubrzo došli do zaključka da upotreba aditiva za kompletnu količinu betona košta tj aditivi ne čine ni 1 % ukupne cene betona . Dakle zašto se onda ne bi korisitili aditivi i ili aditiv za celokupnu količinu betona koja ide u zemlju i iznad zemlje , VS svakako treba dodatno hidrozolovati sa polimercementim premazom .
S druge strane upotrebom aditiva se dobija veći kvalitet betona i smanjuje se v/c faktor , a sam beton je lakši za obradu i ugradnju .

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Aditivi za beton u temelju

@tenzor

Hvala na komentaru i pojašnjenju za aditive za beton.
Kao što rekoste ima nekoliko značajnih prednosti, pa se time može opravdati dodatna investicija za aditive.
Sinoć sam čitao o aditivima.

Plavi Bor

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Sa tim aditivima kao sto je recimo sikin plastocrete n NE postize se vodonepropusnost beton. Takav beton je samo manje vodopropustan tj nedovrsen posao sto se tice hidroizolacije. To je kao da stavite kondor ispod pola zidova, bice manje problema ali ce i dalje biti. Hidroizolacija se mora uraditi i ona treba da bude uradjena 100% tako da nije bitno da li beton ima dodatak ili ne. Beton sa aditivom je otpornije na mrazeve jer ima manje vazdusnog prosotra gde moze voda da se zadrzava. Ni jedan betonski deo kuce (sem ulaznih stepenista, terase i sli) ne sme da dodji u situaciju da je izlozen temperaturama kada se mrzne jer to znaci da kuca nije dobro izlovana. Beton koji nije izlozen minusima i koji NEMA aditive treba da izdrzi 500 godina. Zasto onda praviti beton koji ce izdrzati 1000 godina? Nema posebnog opravdanja da se koristi taj aditiv makar on kostao i 5 dinara po m3 betona. Beton sa aditivima je bolji i to ne sporim ali da li ima potrebe popravljati trajnost daleko najtrajnijeg elementa kuce. Stara kucu koju sam kupio je imala zidanu garazu sa gornjom betonskom plocom koja 40 godina nije bila pokrivena. Temelji takodje direktno izlozeni vlazi i mrazevima. Podzemne vode su nekada na manje od 1m. "Umrli" smo dok nismo razbili taj beton sa hiltikom. Taj beton posle 40 godina je bio savrseno cvrst i dobar kao i prve godine. Zbog cega bi onda trebalo dodavati aditive?
Smatram da kod izgradnje porodicne kuce nema posebnih potreba za koriscenjem tih vrsta aditiva bez obzira na cenu i boljitak koji donose. Treba da se pitas da li je beton bez aditiva dovoljno dobar i ako jeste zasto bi onda tezio ka jos boljem betonu? Zato sto kosta 100e za celu kucu a kuca ce da te kosta 50.000e? Ni to mi nije dovoljan razlog.
To je iz mog ugla sada ali kada sam poceo sa gradnjom kuce koristio sam te aditive i sada mogu reci bez posebne potrebe i bacio sam novac. Ma i da kosta 10e nema potrebe. Betonski delovi kuce ce daleko nadziveti ostale delove.

milan978
milan978's picture
Offline
Registrovan dana: 24/02/2017
Poruke:

@vlado107 Da li bi mogao da mi kazes kako bi ti uradio temelj za prizemnu kucu?mislim na beton i njegovu hidro izolaciju.

Ko razmislja - shvatice .

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Problemi sa vlagom i vodom u gradjevinskim materijalima se ne svode samo na problem vode u kombinaciji sa mrazom . U suštini voda je samo medijum koji kapilarnim penjanjem u gradjevisnki materijla unosi i soli baza i kiselina , i to je suštinski problem . Kada kapilarna vlaga dodje do zone isparavanja , voda ispari ali soli ostaju . Po ko zna koji put , slikovito objašnjenje , zamistilite jednu mikrokap vode kao zrno kukuruza kokičara koje putuje kroz kapilaru , i kada to zrno dodje do zone isparavanja , ono ekspandira u kao što se zrno raskoka . Pritisak koji se u tom momentu javlja je oko 2000 bar-a , i tako dolazi do raspada i isoljavanja gradjevinskog materijala . Pa onda te nagomilane soli se u kontaktu sa novom vodom pretvaraju u baze i kiseline i tako do sudnjeg dana ili do sanacije . Sa druge strane u današnje vreme je i kvalitet cementa vrlo upitan pa je svakako potrebno koristiti aditive . Ali to naravno ne znači da vdp beton može da zameni sloj hidroizolacije koja se uvek i svakako postavlja . Kod horizontalnog ugradjivanja na ravnu površinu , najčešće se koriste bitumenski proizvodi , jer su relativno jeftini i brzo se ugradjuju .
Kod nas je uobičajena praksa da se zidovi hidroizoluju kondorom a da se sloj prekida na mestima VS , što svakako nije dobro . U slučaju kada se delovi betonskih konstrukcija izlivaju u varijanti mešalica i " o ruk " sa diskutabilnim količinama cementa , prljavim agregatima , pojava segregacijskih gnezda , povećanje količine vode u samom betonu , radil "lakšeg rada " onda mogu nastati problemi tj i nastaju po pravilu .
Na sve to kad se nadoda i pramla širina traka kondora , cepanje istih , oštećenja svih vrsta , eto jednog potencijalno velikog i ozbiljnog problema . A svakako dolazi do naknadnoh probijnja HI slja prilikom izvodjenja instalaterskih radova , pa i na to treba obratiti pažnju .
Postoji mnogo stvari koje se čine kao nekorisne , kao što su aditivi , zaštita drvene gradje , upotreba "prajmera " itd..

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Tenzor slazem sa sa tobom kako dolazi do raspada betona ali to u normalnim uslovima i redovnom betonu period raspada do neke sanacije iznosi vise stotina godina.
Druga stvar je ako je cemen los, stavlja se manje, sljunak je ispan i stavlja se previse vode i ne vibrira se beton.. to je jednostavno los beton i tu aditivi nece puno pomoci.
Kada su mi izlivali plocu na sahti koristio sam aditive, rekao da se ne stedi na cementu i da se pravi gust beton a ne vodnjav... majstori su potrosli aditive ali manje cementa nego sto sam rekao a bilo im je lakse sipati vodnjav beton. Dosao sam na zavsen posao i popizdeo.
Posledica toga je se ploce pocela rapadati posle tri godine i upravo sam morao da izlijem preko jos jednu plocu.
A kao sto rekog ploce od garaze stajala 40 godina i nista i nisu koristeni aditivi ali je napravljen beton kakav treba da bude.

@milan978 Evo kako sam ja odradio sebi . Beton smo pravili u dve mesalice sa drustvom. Trazio sam da se beton pravi maksimalno gust, kao puding tako da kada se izlije da se ne razilazi. Koristili smo aditive. Vibrirao sam beton vibro iglom dok mi nije crkla a onda sam rucno nabijao beton nekom na brzinu napravljenom spravom. Samo sam to radio ceo dan.Po boji betona mozes da zakljucis da li ima malo cementa ili ne i takva kolica smo vracali ili sipali u stopu na vise mesta. Kada smo skinuli oplatu beton nigde nije ima rupice ili pukotine i ostao je gladak i bez pukotina.
Takav beton i dalje upija vodu samo manje.
Izmedju temelja sam nasuo pesak i par dana ga zalivao prskalicom dok nije plivalo u vodi. Potom sam stavio 10cm ispranog sljunka. Na sljunak sam stavio foliju da kada budem izlivao beton da ne prolazi izmedju kamencica. Posto se ploca izlivala izmedju temelja a ne na temelje na mestu kontakta buduce ploce i temelja namazao sam bitumen da ne bi vlaga sa temelja prelazila na plocu. Onda sam (zbog manje cene) celom povrsinom kuce stavio kondor. I temelje sam vecim delom premazao bitulitom iz razloga sto sam ga imao besplatno.

U celoj ovoj prici najbitniji je kvalitetan beton i hidroizolacija celom povrsinom i problem je resen za narednih 100 godina. Aditivi, ispran sljunaki bitulit... to mi je samo eto u slucaju da je prethodno negde napravljen propust.

A kako rade u 90% slucajeva? Beton sto jeftiniji a za aditive nisu ni culi. Bez ispranog sljunka vec samo pesak i kondor samo ispod zidova a ne preko cele ploce i vecina njih nikada i nema problem. Svi majstoi su mi rekli da preterujem Smile Cak i u garazi imam mrsav beton, pa kondor pa tek onda zavrsni beton.

Vecini majstora zeleni cement je glupost i samo je skuplji.
Treba naci razumnu granicu kada nesto ima smisla a kada se bespotrebno preteruje i svakome je ta granica drugacija.
Nekome je hidroizolacija ispod cele kuce preterivanje, nekome aditivi su preterivanje a nekome ne moze se nikada preterati do toga da komsija nema nikakvu hidroizolacija a kuce je stara 50 godina i nema problema. Samo sam izneo drugacije misljenje.

tenzor
tenzor's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 01/11/2008
Poruke:

Bitumenski proizvodi zahtevaju dobru podlogu , nikako pesak , šljunak , kamen ili zemlju , dakle ili ploča ili "mršava ploča " . Što se boje betona tiče to pravilo i nije baš pouzdano jer ima i tamnijih cementa pa to prevari . Što se tiče poredjenja gotovog betona iz fabrike i onog pravljenog na licu mesta je ogromna prednost na strai gotovog beotna , pogotovo što je moguće uzimati uzorke prilikom izlivanja a i kasnije pa se može utvrditi svaki propust u kvalitetu betona .
Aproopo priče da kondor postave samo ispod zidova a ne i ispod ploče a da nema problema , to je priča za malu decu , izdrži to neko vreme , a onda krenu problemi sa vlagoom . Svaki nehidroizlovan objekat ima problema , samo što su neki manji uočljivi , a neki više .
Sumo sumarum danas je u praksu ušla gomila nebuloznih rešenja , od toga da se postavlja kondor na zemlju , preko dva sloja hidroizolacije jedan na temeljnoj traci a drugi sloj dva tri reda cigle iznad , i još koječega . A kod izrade podzemnih prostorija je samo nebo granica od "ideja " što majstora , što investitora .
E sad da se vratimo na situaciju vezanu za raspadanje betona , to istina može biti višedecenijski proces , ali se može desiti i da proces traje mnogo kraće . Ako je okolno zemljište prepuno soli , onda problemi nastaju i za manej od 10 godina . Ima još jedan apsurd naime kod izrade betonskih staza retko ko vrši iskop , pa nasipanje drenažnog sloja i nabijanje , obično se svodi na minimalna iskop i nalivanje betona . A onda krene staze da se šetaju gore dole i po više cm . Smile
No da se vratimo na srž priče . Temelj objekta se izvodi po projektu , dubina kopanja je min 80 cm , gotov beton , armatura po projektu i naravno aditivi , sve ostalo spada u domen improvizacije i kockanja sa mogućim posledicama . Samo što svi zaborave da "kazino problem " nikada ne gubi ...

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Aditivi za beton

Koliko vidim, u gradjevini postoje stvari koje se mogu odraditi samo na jedan način, a postoji dosta stvari koje se mogu
odraditi na više načina, zavisnosti od raspoloživih materijala, projektanata, i finansija.
Ja volim da čujem razna mišljenja. Hvala.

Kao što rekoste, aditivi za beton ne rešavaju problem hidroizolacije. Takvi betoni su samo manje vodopropusni i otporniji
na mraz, lakše se ugradjuju, smanjuju V/C odnos, itd.

Koliko vidim, u slučaju hidroizolacije vertikalnih stubova, treba da cokla ispod stuba bude od betona sa aditivima,
a mesto gde se naslanja stub na coklu da bude premazano odgovarajućim plastifikatorom.
Ovim postupkom se ne postiže horizontalna hidroizolacija ispod stuba, ali se smanjuje kretanje vlage
od temelja/cokle pa naviše u stub.

Horizontalna hidroizolacija je potrebna da bude od kondora i da bude neprekidna ispod zidova i ispod ploče, i da se
vodi računa o preklopima.

Ja bih lično koristio aditive za beton. Neki kompromis se može napraviti u cilju smanjenja koštanja,
da se na primer koristi aditiv u cokli iznad zemlje, zatim u spoljašnjim temeljima,
a u pregradnim temeljima da se aditiv ne koristi. Ili da se u temeljima koristi do neke odredjene dubine.
Ovo je ideja došla na brzinu. Horizontalna izolacija sa kondorom se podrazumeva.

Mogu koristiti aditive za beton i to: za temelje, ploču, staze, plato ispred garaže, za spoljne stepenice i potporni zid.

*** Aditivi za malter.

Video sam da se reklamiraju aditivi za produžne maltere.
Mene zanima paropropustnost ovih maltera u koje su dodati aditivi.

Pogledaću još detaljnije, ali mi se čini da malteri sa aditivima nisu paropropusni.

Za obični produžni malter bez aditiva, postoji tabela za koeficient difuzije vodene pare (µ) u Pravilniku za energetsku
efikasnost.

@milan978,

Pogledajete, @vlado107 ima svoj blog na internetu, gde je veoma detalno opisao gradnju kuće.
http://gradnjakuce001.blogspot.ca/2014/03/temelji.html

Takodje pogledajte SSM temu,
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/izgradnja-re...

Ima dosta drugih tema, i ja ih gledam, jer i ja učim.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Toplotni kapacitet zida od različitih materijala

Uzeh da izračunam toplotni kapacitet jednog kvadratnog metra zida od različitih materijala.
Toplotni kapacitet zida predstavlja sposobnost zida da upije toplotu.
Zidovi sa većim toplotnim kapacitetom se sproje zagrevaju ali se i sporije hlade.
To što se sporije hlade omogućava povoljniju klimu u kući.

Toplotni kapacitet (J / K) = zapremina (m3) x gustina (kg/m3) x specifični toplotni kapacitet J/(kg K)
ili
Toplotni kapacitet (J / K) = težina (kg) x specifični toplotni kapacitet J/(kg K)

Za svaki materijal od koga je uradjen zid, računa se poseno toplotni kapacitet i na kraju se svi toplotni kapaciteti saberu.

Parametri materijala variraju izmedju proizvoda i proizvodjača.
Pretpostavljeni su sledeći parametri:

Cigla, giter blok i klima blok - imaju specifični toplotni kapacitet 920 J/(kg K)
Siporeks/Ytong - imaju gustoću 500 kg/m3 i specifični toplotni kapacitet 1000 J/(kg K)
Produžni malter - gustina 1700 kg/m3 i specifični toplotni kapacitet 1050 J/(kg K)

Produžni malter za zidanje sa glinenim blokovima je debljine 1 cm
a za Siporeks uzet je produžni malter debljine 0,5 cm.
Samo je uzet u obzir malter za zidanje, a ne malter za malterisanje.

Zid površine 1 m2.

Cigla 25 cm, težina 2,5 kg/kom, utrošak 104 kom/m2, malter 45 litara (odnosno dm3)
Giter blok 25 cm, težina 6,5 kg/kom, utrošak 25 kom/m2, malter 25 litara
Giter blok 20 cm, težina 6,5 kg/kom, utrošak 20 kom/m2, malter 18 litara
Klima blok 38 cm, težina 16,7 kg/kom, utrošak 16 kom/m2, malter 9 litara
Siporeks/Ytong 30 cm, malter 11 litara
Siporeks/Ytong 25 cm, malter 9 litara
Siporeks/Ytong 20 cm, malter 7 litara

Toplotni kapacitet 1 m2 zida za pretpostaljene karakterisitke materijala.

Cigla 25 cm,...................320 kJ/K......referentni zid
Klima blok 38 cm,..........287 kJ/K.....10 % manji kapacitet od referentnog ciglanog zida
Klima blok 30 cm,..........225 kJ/K.....30 % manji kapacitet
Giter blok 25 cm,............194 kJ/K......39 % manji kapacitet
Klima blok 25 cm,..........179 kJ/K......44 % manji kapacitet
Siporeks/Ytong 30 cm,..170 kJ/K......47 % manji kapacitet
Giter blok 20 cm,............152 kJ/K.......53 % manji kapacitet
Siporeks/Ytong 25 cm,...140 kJ/K......56 % manji kapacitet
Siporeks/Ytong 20 cm,...112 kJ/K......65 % manji kapacitet

Plavi Bor

vlado107
vlado107's picture
Offline
Registrovan dana: 06/11/2013
Poruke:

Toplotni kapacitet ima smilsa ako rucno lozis pec dva puta dnevno pa imas male oscijacije u temperaturi a ako imas automatiku za grejanje ovaj toplotni kapacitet nema uticaj na komfor.

Kada racunas toplotni kapacitet onda ne mozes racunati samo toplotni kapacitet zidova vec kompletne kuce jer npr betonske ploce ima ogorman toplotni kapacitet a imas je na kuci i od cigle i od siporeksa. Hocu da kazem ako racunas (siporeks kroz cigla)=(1000/650) = 65% a ako racunas ((siporeks + beton) kroz (cigla + beton) = ((1000+1000)/(1000+650)) je 82%.
Racunica nije tacna vec je vise opisna da te navedem na to razmisljanje da nije bitan samo zid vec kompletna kuca.

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Ukupni toplotni kapacitet kuće

Da, za ukupni toplotni kapacitet treba dodati i betonske ploče koje imaju veliki toplotni kapacitet..
Ja sam hteo da vidim relativne odnose izmedju toplotnih kapaciteta raznih vrsta zidova.

Zid od cigle ima najveći toplotni kapacitet. Ja sam uzeo za primer ciglu tezine 2,5 kg/kom. Ako je cigla na primer teška
2 kg/kom, onda je toplotni kapacitet 1 m2 takvog zida 272 kJ/K, što je slično klima bloku 38 cm.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Toplotna izolacija sendvič zida

Za toplotnu izolaciju sendvič zida se može koristiti staklena vuna, kamena vuna, stiropor ili trska.

Ja razmatram staklenu vunu, bez parne brane, jer je staklena vuna otpornija na vlagu unutar sendvič zida,
a zid bey parne brane može da diše. Video sam da se staklena vuna upotrebljava zadnjih desetak godina
kod pasivnih kuća koje imaju sendvič zid.
Pravilno postavljanje termoizolacije je veoma važno. Video sam da se koristi stirodur kod hladnog mosta,
jer u tom delu najviše dolazi do vlaženja izolacije. Stirodur se zaseče pod uglom, a preko njega se stavi
odgovarajuća PVC folija koja će da usmerava eventualni kondenz na dnu staklene vune prema napolje.
Preko kose PVC folije mogu da stavim stiropor u granulama u visini od nekoliko centimetara tako da on
popuni tu kosinu, i da kuglice stiropora bude na vrhu poravnate. Na uravnati zrnasti stiropor stavlja se
staklena vuna. Dno staklene vune je tada ravno. Zrnasti stiropor bi se mogao izbeći, ali bi tada trebalo zaseći
staklenu vunu pod istim uglom kako je zasečen stirodur koji je ispod. Medjutim, ja nešto mislim da bi kvašenjem
ćoška staklene vune moglo doći do njenog sleganja, pa sam došao na ideju da mogu korisiti zrnasti striopor koji bi
popunio tu kosinu, a stakenu vunu ne treba zasecati pod uglom.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Kondenzacija u sendvič zidu (pod odredjenim klimatskim uslovima koju vladaju unutra kuće i spolja)

Sendvič zid se može izvesti na dva načina:
- sendvič zid sa parnom branom (PE folija)
- sendvič zid bez parne brane.

Ako se sendvič zid radi sa parnom branom, onda se ona postavlja na toploj strani izolacije.
Prednost ovog načina je što ne dolazi do kondenzacije unutrar izolacije, pa je time izolacija efikasnija.
Mana je što zid ne diše. Vlaga se gomila u nosećem zidu do parne brane, pa kasnije ta vlaga isparava unutra
u prostoriju što stvara osećaj sparine.
Mnogima to ne smeta, ali ima osoba koje su osetljive na to.

Prednost sendvič zida bez parne brane je što omogućava disanje zida.
Velika mana ove varijante je što se vlaga može javiti u sloju izolacije, pa se značajno smanjuje efekat izolacije.
Vlaga, koja se nagomila u sloju izolacije i u spoljašnjem fasadnom zidu, se kasnije ispari prema napolje.

Sendvič zid bez parne brane ima rizika u praktičnoj primeni i zato treba dobro utopliti hladne mostove.
Vlagu u kući treba održavati raznim metodama u odredjenim granicama npr. maximalno 60%.

Ja još uvek nisam odustao od sendvič zida bez parne brane, sa izborom materijala koji su paropropusni i imaju
koeficient difuzije vodene pare (µ) što manji, kako bi zidovi mogli da dišu.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** Kondenzacija na zidu i pojava budji – Temperatura budji i Temperatura kondenzacije

Vodena para se stvara kuvanjem, kupanjem, pranjem, sušenjem i disanjem.
Budj, (alge i gljivice ), se razvija ako je relativna vlažnost 80 %.

Ako je vlaga u prostoriji recimo 50% ili 60%, i ako je površina zida tako hladna da generiše vlažnost 80%
u sloju vazduha koji je direktno do zida, stvoriće se uslovi za pojavu budji na tom zidu.
Temperatura površine zida kod koje dolazi do 80% vlažnosti se zove temperatura budji.

Ako je površina zida tako hladna, i ispod je neke kritične temperature, tada može doći i do vidljive kondenzacije na zidu.
Temperatura površine zida kod koje dolazi do kondenzacije, (vlažnost 100%), se zove temperatura kondenzacije.

Tabela 1).
Temperatura budji (80%) i temperatura kondenzacije (100%)
u funkciji unutrašnje temperature i vlage od 50% u prostoriji.

Temp. sobe...Vlaga u sobi 50%...Temp.budji ...Temp.kondenzacije

23°C.......50%.......15,5........12,0
22°C.......50%.......14,5........11,1
21°C.......50%.......13,6........10,2
20°C.......50%.......12,6..........9,3
19°C.......50%.......11,7..........8,3
18°C.......50%.......10,7..........7,4

Tabela 2).
Temperatura budji (80%) i temperatura kondenzacije (100%)
u funkciji unutrašnje temperature i vlage od 60% u prostoriji.

Temp. sobe...Vlaga u sobi 60%...Temp.budji ... Temp.kondenzacije

23°C.......60%.......18,3........14,8
22°C.......60%.......17,4........13,9
21°C.......60%.......16,4........12,9
20°C.......60%.......15,3........12,0
19°C.......60%.......14,5........11,1
18°C.......60%.......13,5........10,1

Iz druge tabele se vidi da ako je temperatura u prostoriji na primer 20 stepeni, a relativna vlažnost prostoriji 60%,
onda temperatura površine zida, ili parketa, prozorskog okvira, stakla, ili klupice,
mora da bude veća od 15,3 stepeni da ne bi došlo do pojave budji na tim površinama niti do kondenzacije.

Iz svega ovog se vidi koliko je važna temperatura površine zida da ne bi došlo do pojave budji ili kondenzacije.

Temperatura budji je veća od temperature kondenzacije.

Cilj je da se izolacijom i kontrolom vlažnosti u prostoriji ostvari temperatura površine zida,
koja će biti veća od temperature budji.

Zato je važno da se hladni mostovi što bolje utople a relativna vlažnost u prostoriji da bude pod kontrolom.

Način da se predvidi površinska temperatura zida je da se pre gradnje raznim softverskim programima uradi simulacija
temperature i vlažnosti kroz slojeve konstrukcije.
Simulacijom se može proveriti površinska temperatura svakog sloja konstrukcije.

Sledeći natpis biće slike 2D simulacije sendvič zida u okolini serklaža.

Plavi Bor

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** 2D simulacija sendvič zida

Sendvič zid je sastava:
Unutra malter 2 cm - šuplji blok 25 cm – staklena vuna 10 cm – suplji blok 12 cm – malter 2 cm spolja
Zid podruma je šuplji betonski blok 25 cm.
Pod: parket, OSB, PE folija, stirodur 10cm

2D simulacija se sporovedena za serklaž iznad negrajanog podruma.
Uslovi simulacije:
Sobna temperatura 21 °C, sobna relativna vlažnost 60%
Spoljna temperatura -15 °C i vlažnost 90%
Podrumska temperatura -5 °C i vlažnost 80%.
Slike od simulacije predstavljaju stacionarno stanje. To znači da se spoljna i unutrašnja klima ne menja za dugo vremena,
i proces kretanja vodene pare i kondenzacija se više ne menjaju.
Šrafirane linije na slici za vlažnost predstavljaju zonu kondenzacije gde je vlažnost 100%.

U ćošku parketa i ukrasne lajsne je dobijena minimalna površinska temperatura Tmin=17.2 °C.
Ovo je najbolje što se moglo dobiti za date uslove.
Površinska temperatura budji Tbudji(RV80%)=16.4 °C, površinska temperatura kondenzacije Tkondenz(RV100%)=12.9 °C

Za date uslove, minimalna površinska temperatura u ćošku zida tek zadovoljava da je malo veća od temperature budji.

Minimalna površinska temperatura Tmin u sobi zavisi od spoljne temperature i temperature podruma.
Ako se poveća temperatura podruma Tmin će biti veća.
Hladni most je jako izražen. Hladnoća dolazi iz podruma kroz plafon, spolja kroz betonski blok, spolja kroz čelo serklaža
i kroz blok fasadnog zida.

Sa slike se vidi da unutrašnji malter ne ide skroz do dna zida, već je vertikalno na zid postavljena traka stirodura debljine
2 cm i visine 15 cm. Ova traka stirodura je pomogla da se Tmin površinsaka temperatura u ćošku poveća za 1.3 stepena.

Za date uslove (spolja -15 °C i u podrumu -5 °C ) dobijena je minimalna površinska temperatura Tmin=17.2 °C,
a temperatura budji je Tbudji(RV80%)=16.4 °C. Vidi se da mala bezbedna margina iznad temperature budji.

*** Kako povećati površinsku temperaturu u ćošku sobe?

Eksperimentisao sam sa simulacijom oko ovog hladnog mosta, i tu se ne može ništa bolje dobiti sa postojećim materijalima.

Ali sam razmišljao i u jednom drugom smeru.

Da cevi grejanja vodim duž šitavog zida, pa će toplota od cevi zagrevati ćoškove i zid u neposrednoj blizini cevi.
Pored zagrevanja ćoškova, ovom metodom bi se poboljšala prostorna raspodela temperature u sobi.
Poznato je da se sa radijatorskim grejanjem ne dobija dobra raspodela temperature u prostoriji.

Znači treba više cevi, pa će više koštati. A malo će se smanjiti broj potrebnih rebara za radijatore.
Cevi bi bile pokrivene ukrasnom lajsnom ali tako da vazduh nesmetano može da cirkuliše ispod lajsne, preko cevi pa naviše.

Plavi Bor

  • plava_kuca_10_-_2d_simulacija_sendvic_zida_-_materijali.jpg
  • plava_kuca_10_-_2d_simulacija_sendvic_zida_-_temperatura.jpg
  • plava_kuca_10_-_2d_simulacija_sendvic_zida_-_vlaznost.jpg
  • plava_kuca_10_-_2d_simulacija_sendvic_zida_-_sa_parnom_branom_-_vlaznost.jpg
  • plava_kuca_10_-_2d_simulacija_sendvic_zida_-_toplotni_fluks.jpg
  • plava_kuca_10_-_2d_simulacija_sendvic_zida_-_parcijalni_pritisci.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Plavi Bor, zašto tavanicu prema negrejanom prostoru izolujete sa unutrašnje strane. To čime pokušavate da izolujete nije namenjeno tome. Ispod podova ide izolacija da bi se sprečio udarni zvuk zato se radi plivajući estrih. Inače to što dodatno dobijemo na termičkoj zidolaciji je samo plus ali nebi trebala zvučna izolacija da bude i primarna termička izolacija. Termoizolacija sa debljim slojem izolatora ispod estriha se slabo radi (mada ima i takvih detalaj u literaturi). Izolujte vi tavanicu podruma odozdo pa ćete da vidite da je odmah drugačije u ćoški.
Drugo u modelu vam je prepust koji drži fasadni zid kontinualan pa je zato toliki toplotni fluks. Ako uradite dvojnu gredu gubitak postaje diskontinualan ali je u proseku 7 do 10 puta manji.
Jel u HTflux-u radite simulacije?
Što se tiče namenskih cevi po ćoškovima soba to sam viđao da su to radili ljudi ali pre četrdeset, pedeset godina ali samo u kuhinji iza donjih elemenata da bi rasušivali. Nije primereno današnjem vremenu ipak se takvi problemi rešavaju izolacijom.

Plavi_Bor
Plavi_Bor's picture
Offline
Registrovan dana: 15/10/2016
Poruke:

*** 2D simulacija sendvič zida – gde postaviti izolaciju poda iznad negrejanog podruma

Ja sam baš tako bio započeo simulaciju za standardnu konstrukciju: zvučna izolacija 2cm na podu a toplotna
Izolacija 10 cm ispod plafona podruma. Ali to nije dalo dobre rezultate u ćošku. Čak sam pokušavao dvojnu
gredu (o kojoj ste pisali), ali i to nije u potpunosti savladalo problem ćoška. Nisam sačuvao slike, ali ću ponovo
uraditi simulaciju za ovaj slučaj.

Veliki su toplotni gubici kroz zid podruma, i to stvara problem sa temperaturom u ćošku.
Izolacija dvoje grede pomaže, ali ne može da reši problem. Javlja se vlaga 80 % na OSB i na prvoj gredici.

Zato sam ja počeo odizati pod iznad ploče, dok nisam došao do visine izolacije 10 cm, što je dalo
koliko toliko prihvatljive rezultate.

Kada je kuća prizemna, i kada se spoljašnji fasadni zid povede ispod nivoa zemlje sa temelja,
onda je to lakši slučaj za izolaciju ćoška.

- Električna instalacija - strujni kablovi ispod poda

Meni se svidja da pod bude parket preko OSB, a ne plivajući betonski estrih.
Ja sam razmišljao da ispod OSB bude minimum 4 ili 5 cm razmaka (ispunjen izolacijom) kako bih mogao uz zid ,
ispod OSB, provući strujne kablove u rebrastoj savitljivoj cevi.

- Vodjenje cevi za grejanje pored čitavog zida

Isušivanje ćoškova se može izvesti vodjenjem cevi za grejanje duž čitavog zida. Cevi bi bile smeštene u prostoru
koji je omedjen vertikalnom i horizontalnom lajsnom, pa se formira kao kutija dimenzije 10x16 cm ili 12x16 cm.

Hladan vazduh ulazi kroz otvor izmedju poda i vertikalne lajsne, pa ide preko cevi za grejanje i izlazi kroz otvor
na vrhu kutije izmedju vertikalne i horizontalne lajsne.
Iznad parketa je jedna drvena daščica koja je odignuta za 1 cm od parketa na podloškama od plute.
Svrha ove daščice je da ublaži direktno prekomerno zagrevanje i rasušivanje parketa.
Možda treba na drvenu daščicu staviti aluminijumsku traku da služi kao reflektor toplote.

Ova kutija za cevi bi dala drugačiji izgled sobe. Da li bi to izgledalo ružno. Možda debljina kutije 10 do 12 cm
i visina 16 cm i nije tako strašno, ali bi vodjenje cevi uz čitav zid dalo bolju prostornu raspodelu temperature
u sobi, nego kad postoji samo radijator.

Postavio sam sliku za ideju za kutiju sa cevima.

- Slika 2D simalacije za sendvič zid sa parnom branom

Postavio sam sliku za vlažnost kod sendvič zida sa parnom branom ali u prethodnom pismu.
Vidi se kako je izolacija suva u ovom slučaju, jer se vlaznost nagomilava u zidu do parne brane.

- 2D simulacija je radjena u Htflux.

Ovaj program je još uvek u beta verziji. Ne znam koliko je precizan.

Plavi Bor.

  • plava_kuca_11_-_cevi_za_grejanje_duz_zida.jpg
Histerezis
Histerezis's picture
Offline
Moderator
Registrovan dana: 21/08/2015
Poruke:

Svaka Vam čast kad Vas ne mrzi da se ovakvim detaljaima bavite...

lookic
lookic's picture
Offline
Registrovan dana: 07/10/2011
Poruke:

Interesantna analiza.

Imam par pitanja:
1. Zbog cega je temperatura u podrumu usvojena -5? Sta je racionalno objasnjenje za ovako nesto?
2. Gde je nivo terena u odnosu na podnu plocu? Jer, ako je zid podruma ukopan, raspodela temperatura je 100% znatno drugacija.